Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881

Аутор Тема: ФОРУМСКИ БУКВАР (1) * ABECEDARUL FORUMULUI (1)  (Прочитано 10689 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић
ФОРУМСКИ БУКВАР (1) * ABECEDARUL FORUMULUI (1)
« послато: 09.03.2007. 14:09 »

          УВОДНО СЛОВО

          Поред равноправне употребе више језика и писама, Форум омогућава и примену дијалектолошке ортографије, због потребе за писањем на влашким наречјима.
          Суштина Форума јесте у томе да се омогући Власима да пишу на својим дијалектима, јер су дијалекти за Влахе оно што је матерњи језик за друге народе. Истовремено, то је једно од оних малобројних обележја које је Власима преостало, па ваља да се према њему односимо са посебном пажњом. „Боље је изгубити утврђени град него иједну реч из матерњег језика!“ говорио је један средњевековни мудрац своме краљу. Краљ је бранио град мачем витешке војске, а реч је чувао сељак само топлином свога даха. Влашки свет је сељачки свет и готово свуда је матерњи језик сељака неки дијалекат. Ми, када овде и другде причамо о Власима, првенствено мислимо на Влахе сељаке. Јер, они су творци и чувари наше баштине. Не постоје Власи варошани, Власи немају свој грађански слој, ни елиту; све што је одскакало од влашког сељаштва, сливало се у српско грађанско друштво. Влашко друштво је једнослојно. Да је било више класе, питање је каква би нам данас била баштина, обичаји, веровања ... и да ли би све то било вредно посебног труда. Елита гледа да личи на другу елиту, не хаје за своје порекло и најчешће га се стиди!
          Многима се ствари у вези са језиком чине замршеним, а нису. Постоје разни начини да се објасне сложене истине. Ову о језику и наречјима, чини се, најбоље објашњава метафора о вишеспратности језика. Она каже да језик једнога народа живи на три спрата. На првом, најнижем, живе они делови језика којима се говори у селима. Они нису свуда исти, већ се разликују по нечему идући од села до села, понегде чак толико да мештани удаљених села не могу међусобно најбоље да се разумеју. Зато се и не зову језиком већ наречјем. О њима нико не брине, сем сељака самих. Уче се ту где су и настали: у кући и окућници, од живе матере.
          На другом спрату су варошки говори, настали у варошима као збориштима околних и даљих села, али и свратиштима и стаништима људи из разних крајева белог света. Варошки говор је горд према сељачким говорима из којих је настао, чак их се стиди, и бежећи од њих ствара неки свој засебан вид језика, ни на један налик. Сам за себе је сложен и слојевит; иако има сталешка својства не сматра се ни језиком ни наречјем, већ жаргоном. Учи се на улици, и на другим местима где се варошани срећу, где се скупљају, и где раде.
          На трећем спрату станује језик који је држава, током свог рађања и раста, одредила за своје службене потребе, да би све те шарене народне скупине везала у један чврст државни склоп. Овај језик се учи у школи и о њему брину многе службе. Зове се стандардни или књижевни језик. Он не воли језике са доњих спратова, стално је у неком рату са њима, ружи их и гази, настоји да их потисне ... Служе му за подсмех и, као заморче, за сецкање у лабораторији где се изучава језичка историја.
          Кад се гледа с врха, с последњег спрата, ови доле, најнижи, изгледају као да имају говорну ману; а људи са маном нису баш здрави, ни толико умни. Зато се тај свет зове: прост свет!
          Али, тај прости свет за нас је со земље. И ми ћемо га овде ставити у први план, и дати му снагу да светли пуним сјајем!

          КА ДЕФИНИЦИЈИ ВЛАШКОГ ЈЕЗИКА

          Пре него што пређемо на практичне ствари, да појаснимо још неке битне језичке моменте. Најпре да дамо одговор на питање: шта је то влашки језик? И овде нудимо, као полазну, једну верзију наше дефиниције коју смо поставили на Википедији:

          „Влашки језик је популарни српски назив за румунске дијалекте којима, као својим матерњим језиком, говоре Власи источне Србије“.

          Када стварамо дефиниције, то је исто као када дижемо кров на кући: он мора бити довољно широк да је покрије целу! У овој дефиницији, чини нам се, стало је све што треба да стане као почетни одговор на ово кључно питање.

          (О томе како румунска наука дефинише свој језик и његове дијалекте, види овде:
          http://ro.wikipedia.org/wiki/Limba_rom%C3%A2n%C4%83)

         
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић
ФОРУМСКИ БУКВАР (2)
« Одговор #1 послато: 11.03.2007. 09:17 »

БУКВАРСКИ ПРАКТИКУМ

ДОСАДАШЊА ПРАКСА: ЛИТЕРАТУРА

Материјал на влашким дијалектима публикован је у скоријој литератури на више начина, који се могу свести на два основна: записи у српској редакцији и записи у румунској редакцији. Први се даље могу делити на ћириличну и латиничну вeрзију, а други на књижевну и дијалектолошку. Ваља имати на уму да се сви ови начини заснивају на поштовању фонетског принципа транскрипције, који је једини смислен када су у питању дијалекти. Притом не треба губити уз вида да је српска азбука, као писмо српског књижевног језика, фонетско писмо, а румунска абецеда то није, јер у књижевном румунском писму не важи правило „једно слово – један глас“, већ слова могу имати различите гласовне вредности, а такође један глас може имати више словних ознака.

О Р Т О Г Р А Ф С К И   П Р И М Е Р И

I - СРПСКА РЕДАКЦИЈА
1. Ћирилична верзија

                    Цасă Лунă цасă п'нза ђе матасă
                    соарилуј камаше цасă каћум фир
                    ђе фир ибришир ши соарелуи пешкир
                    цасă ши грабешће п'нза исправешће


                                           (С. Г а  ц о в и ћ,
                                           Митски трагови у баштини села Халова
                                           Развитак 2, Зајечар, 1985, 74-80

А фуост дуој фрац, ал мăј маре а фуост газдă ђи на мăј шћут ђин гîздалук ћије, да-л мăј мик а фуост сарак шî нîкажîт ка њима пи луме. Сарако-ла а фуост уом врјањик шî пошћењит, ама ће гође а пробит сă факă сî скîапе ђи ла сîраћије – на успит. А рашîт сî са дукă ла Думњедзîу сî îнтрîабе ђи ћи је јел аша нîкажîт.

                                           (П. Д у р л и ћ,
                                           Дуој фрац – влашка верзија митолошке приче о Усуду,
                                           Развитак, 194-195, Зајечар, 1995, стр. 113-119)

2. Латинична верзија

La Iginatu sa tajat puorśi. Sa dzîs: »Iginatu – kakatu puorkuluj«! Aj flomînźuoš na rînduit porku tuot în dzîua-sta, numa a dubarît kîta karnje, kît sî frigă-n ćiganje, šă fakut koljašă ša fjert rakiu. A mînkat binje, šî sa-n batat binje da puorku la do gaćit mînje dzî.

                                           (P. D u r l i ć,
                                           Rokovnik za 2002. godinu sa etno-kalendarom Vlaha istočne
                                           Srbije, Majdanpek, 2001, kod datuma 2. januar
                                           Види још и:
                                           http://www.paundurlic.com/radovi/rajska_sveca.htm
                                           http://www.paundurlic.com/radovi/nebeska_tela_i_marturija.htm )

Duamnje aźută, aj' să bijam un par prîntu dzîăo dă astădz, Sînte Majkă Marc, dzîăo lu Vinjera Mare, să nje ferjaskă šî să nje pazaskă, să nje šćia în aźutorj, pră mulc ćimp să slavim, să ajbe kare să ašćiaće šî kare să vină!
 
                                           (Д. Д е м и ћ,
                                           Грађа за познавање славе (»praznjika«) код Влаха у Млави
                                           Viminatium, XII, Пожаревац 2001, стр. 255-261
                                           Види: http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_mlavi.htm)

II - РУМУНСКА РЕДАКЦИЈА:
1. Дијалектолошка верзија

                    Naltu, naltu śĭeruluĭ-i,     
                    Pi supt raza soariluĭ-i,
                    La capu pomîntuluĭ-i,
                    La namuolu măriluĭ-i,
                    Ĭast-o masă mică-nćinsă,           
                    Şî đe sfînţî ĭa cuprinsă.


                                           (П. Д у р л и ћ,
                                           Елементи титаномахије у влашким митолошким песмама,
                                           Развитак 223-224, Зајечар, 2006, стр. 105-117
                                           Види: http://www.paundurlic.com/radovi/titanomahija.htm)


2. Књижевна верзија

                    C'in'e trec'e, muico, d'ealu?
                    Trec'e Niţă bîrlig'eanu,
                    Că-i cunosc, muichiţă, calu,
                    Că îi calu gălbinior,
                    Cu potcoav'e la pic'ior,
                    Cînd păşăşt'e, zdrăncăn'eşt'e,
                    Cînd s-aruncă, iea luc'eşt'e,
                    Cu colie-n pălărie.
                    Vin, mîndro, să ţ-o dau ţîie!


                                           (R. F l o r a, redactor
                                           Foaie verde, spic de grîu,
                                           Zrenjanin, 1979, str. 144)

                    (Види овде, нпр.
                    http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=39.msg96#msg96)
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић
ФОРУМСКИ БУКВАР (3)
« Одговор #2 послато: 11.03.2007. 14:34 »

ДИЈАЛЕКТОЛОШКА ОРТОГРАФИЈА ЗА ВЛАШКА НАРЕЧЈА НА ФОРУМУ
ОДНОСНО ЗА РУМУНСКЕ ДИЈАЛЕКТЕ КОЈИМА ГОВОРЕ ВЛАСИ СРБИЈЕ
ОДНОСНО ЗА РУМУНСКЕ ДИЈАЛЕКТЕ УОПШТЕ

Масним словима подвучена су слова којих нема у српској абецеди,
или која немају исту гласовну вредност.

A, a = А, а
Ă, ă = мукло „а“: casă, fată, grasă
B, b = Б, б
V, v = В, в
G, g = Г, г
D, d = Д, д
Dz, dz = Дз, дз, африката, Унгурјани: budzat
Đ, đ = Ђ, ђ
E, e = Е, е
J, j = Ж, ж: juos (=доле)
Z, z = З, з
Ź, ź = умекшано „ђ“, Унгурјани: źugastru
I, i = И, и
Î, î = мукло „и“ на почетку и на крају речи: înflurit
Â, â = мукло „и“ у средини речи: mâna
Ĭ, ĭ = Ј, ј: muĭare, miĭe, ĭertat
C, c = К, к: cal, codru
L, l = Л, л
Ľ, ľ = Љ, љ: Ľana, ľipitură
M, m = М, м
N, n = Н, н
Ń, ń = Њ, њ: ńimica
O, o = О, о
P, p = П, п
R, r = Р, р
S, s = С, с
Ś, ś = умекшано „ћ“, Унгурјани: śas, śinś, śinstă
T, t, = Т, т
Ć, ć = Ћ, ћ
U, u = У, у
F, f = Ф, ф
H, h = Х, х
Ţ, ţ  = Ц, ц: ţapân, ţâgarĭe
Č, č = Ч, ч
Dž, dž = Џ
Ş, ş = Ш, ш: şapće

Пример:
Buna dzâua, lumĭe ćinâră! Măĭ lucraţ śuava, or că numa va źucaţ?
(Буна дзауа, лумје ћинара! Мај лукрац шуава ор ка нума ва жукац!)

ВАЖНО!
Дискусија о предложеној ортографији отворена је овде:
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=11.msg20#msg20
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић
ФОРУМСКИ БУКВАР (4)
« Одговор #3 послато: 12.03.2007. 17:48 »

(ÎN GRAĬ POREŚAN)

Bun, numa acuma întrabaţ voĭ cum să scriĭem aşa sluove, batâľi śĭerĭu, aşa sâamńe chićiće, înpuĭaće, cu bradz pi ĭaľe ca pi pătura lu fata đi mâritat, învârdzîće, învîrdzîće đi dracu nu ľi măĭ đizvârdzîaşće?

Âće aşa, bre fraţâĭe: dupa śe va scriĭat în Forum, şî cănd câpataţ poľicra vuastră (username), un feľ đi chĭaĭe cu care mĭerźeţ pin casă-sta slobâd ca pin casa vuastră, şî când va raşâţ să scriĭaţ vro porâncă cî va veńit în gând śuava śe trăbe să audă şî să vadă tota ţara, tota lumĭa şi tot vilaĭtu, atunśa cataţ mintâń locu, odaĭa, unđe mĭarźe rându să sa spună aşa feľ đi vuorbă, şi când gasâţ, daţ cu şocâćiľi în loco-la unđe scriĭe “nova tema”, şi vi sa đeşkiđe fuaĭa cu alatu śe vi-ndamână đi scris uşuor vuorbiľi tuaće rânduiće în graĭu vuostru!

Măĭ ramâńe în parća vuastră să cunoşćeţ bińe graĭu đin aritu vuostru, đin satu vuostru, đin casa vuastră, şî să scriĭet, scriĭeţ, scriĭet pănă va trĭaśe apa, or pănă va trĭaśe vuoĭă đi scris!

Apa puaće să va trĭacă, aĭa ĭe trĭaba vuastră, dar vuoĭa đi scris nu cućadză să va trĭaca, că aĭa ĭe trĭaba nuastră!

ВАЖНО!
Дискусија о предложеној ортографији отворена је овде:
http://www.paundurlic.comu/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=11.msg20#msg20
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!