Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881

Аутор Тема: Јован Поповић  (Прочитано 1377 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1294
Јован Поповић
« послато: 07.08.2012. 13:13 »

          [...]
          Пре светског рата, живео је у селу Михајловцу округа крајинског неки Јован Поповић који је био и народни посланик. Он је покушавао да међу тамошњим Србо-Власима шири некакву румунску пропаганду, сам на своју руку и ако никога уза се није имао. О томе Јови ево шта сам дознао од пок. Милоша Милошевића, инжињера, начелника Министарства грађевина, који је дуже време био са службом у округу крајинском:
          „Неки Јова Попопић, кафеџија из села Михајловца, округа крајинског који је био народни посланик, био је у вези са тајним румунским пропагандскнм комитетом у Букурешту. Као народни посланик, он је за време напредњачке владавине поднео био Народној скупштини  једну интерпелацију, са којом је тражио да наши Србо-Власи добију своје школе и цркве. Кад је поч. Милутин Гарашанин министар то дознао, он позове Јову код своје куће, па га је овако упитао? "А јели ти Јово? Шта си ти оно тражио од Скупштине за наше Србо Влахе?". Посланик Јова видећи да je Гарашанин узбуђен и љут на њега нашао се био у чуду, почео се извињавати али није знао шта ћe да му одговори".
          "Чујеш ти Јово" - рекао му је министар Милутин Гарашанин - "Ако још данас не тргнеш у Скупштини ону твоју луду интерпелацију, знај Јово" и у том тренутку Гарашанин je извадио свој револвер из фијоке и рекао Јови да ћe гa он овим револвером на месту убити. "То Јово добро упамти."
          После тог састанка са министром Милутином Гарашанином, Јова се је опаметио, дигао је руке од његове "румунске пропаганде" и прекинуо је све везе са тајним пропагандистичким румунским комитетом, јер је видео, да му се из главног пропагандистичког одбора влашког слабо одзивају и Комитету је влашком вратио све пропагандистичке књиге и списе које је из Влашке добио.
          О томе јови Поповићу румунском агитатору из села Михајловца имамо и један извештај од једног свештеника из округа крајинског који извештај овако гласи: "Тај Јова био је доброг материјалног стања. Имао је жену и једног сина и једну кћep по имену Ницу. Kћep Ницу послао је Јова на науке у Русију и она се тамо и удала.
          "Кад су Јови и син и жена помрли и кад је он сам остао, он прода сво своје имање у селу Михајловцу, пређе у [стр. 381] Румунију, а из Румуније отишао је код своје кћери у Русију.1 [1 По мишљењу неких Крајинаца Јoва јеморао да бежи из Србије, јер није смео да сачека српску војску, која је долазила са фронта.] Но како Јова можда кије могао да живи у Русији међу тамошњим "Бољшевицима", он се врати натраг у Србију с намером да поврати своје продато имање пре рата, па кад у томе он није могао успети, он ie онда са свим био пропао и умро је - као што каже поп Михајло у болници "као нико његов". [стр. 382]


Ђокић, Јован. Кроз насеља с. и. Србије, Баната и суседних крајева: историска етнографска опажања, Београд, 1934, стр. 381-382.

Обрадио у ПиСАР-у: П. Дурлић


П. С. Јован Поповић, народни посланик из села Михајловца округа Крајинског, био је први човек који је званично затражио аутономију за Влахе почетком 80-тих година, 19-ог века.
Пријави уреднику   Сачувана

Vlad

  • Veteran foruma
  • Ветеран форума
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1509
Одг: Јован Поповић
« Одговор #1 послато: 07.08.2012. 16:48 »

       Као народни посланик, он је за време напредњачке владавине поднео био Народној скупштини  једну интерпелацију, са којом је тражио да наши Србо-Власи добију своје школе и цркве.
О томе јови Поповићу румунском агитатору из села Михајловца имамо и један извештај од једног свештеника из округа крајинског који извештај овако гласи: "Тај Јова био је доброг материјалног стања. Имао је жену и једног сина и једну кћep по имену Ницу. Kћep Ницу послао је Јова на науке у Русију и она се тамо и удала.        

Zanimljiva je upotreba termina "rumunski agitator(i)". Nju je, kao što vidimo, upotrebljavao velikosrpski šovinista Jovan Đokić, koji u svojoj knjizi prema Vlasima nastupa sa neskrivenom mržnjom i potcenjivanjem. Jovan Popović, ugledni trgovac i narodni poslanik, od strane velikosrpskih šovinista biva etiketiran kao "rumunski agitator", zato što traži kulturnu autonomiju za narod kome pripada.

Identičnom etiketiranju danas, početkom XXI veka, izloženi su pojedini istaknuti pripadnici vlaške zajednice od strane članova jedne (ne)vladine organizacije.
Danas u Srbiji, koja teži priključenju Evropskoj Uniji, nema na žalost i sramotu poslanika poput Jove Popovića koji bi sa govornice Skupštine Srbije tražili manjinska prava za Vlahe.



Ulogu ministra Garašanina, koji je pitanje manjinskih prava Vlaha rešavao upiranjem pištolja u stomak onima koji se drznu da nešto "traže", danas preuzimaju pojedine (ne)vlaške (ne)vladine organizacije i njihovi članovi.
Пријави уреднику   Сачувана
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Vlad

  • Veteran foruma
  • Ветеран форума
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1509
Iovan Popovici
« Одговор #2 послато: 21.08.2012. 17:40 »

 Înainte de primul razboi mondial, a trăit în satul Mihailovaţ din plasa Craina un oarecare Iovan Popovici, care a fost şi deputatul popular. Dânsul a incercat, prin iniţiativa proprie, să raspândească propaganda  românească printre sârbo-vlahii de acolo, cu toate că nu l-a avut pe nimenea ca susţinator. Iată ce am aflat despre acest Iovan Popovici de la decedatul Miloş Miloşevici, inginerul, şeful Ministerului de construcşii, care a fost angăjat de o durată mai llungă ân plasa Craina:
          „Un oarecare Iova Popovici, crâşmarul din satul Mihailovaţ, plasa Craina, a ţinut legătura cu comitetul secret de propaganda din Bucureşti. În calitate de deputat, în timpul guvernării progresiste, a depus o interpelare Adunării naţionale, prin care a cerut că sârbo-vlahilor noştri să li se dea şcoli şi biserici. Când a aflat această decedatul Milutin Garaşanin, ministrul, l-a invitat pe Iovan la casa sa şi l-a întrebat:  "Auzi, Iovan? Ce ai cerut de la Adunare pentru sârbo-vlahii noştri?". Iovan, văzând că Garaşanin este excitat şi suparat pe el, s-a mirat şi şi-a cerut scuze, dar nu a ştiut ce să-I raspunde.".
          "Auzi, Iovan" – i-a spus ministrul Mlutin Garaşanin- "Dacă nu retragi interpelarea ta  chiar astăzi, în Parlament, să ştii bine"- şi în acel moment a scos revolverul din sertar şi i-a zis că îl va ucide pe faşă locului. "Aminteşte-ţi bine."
          După această întâlnire cu ministrul Milutin Garaşanin, Iovan s-a încuminţit, a ridicat mâinile de “propaganda românească” a sa, şi a interrupt toate legăturile cu comitetul secret român de propaganda, deoarece a văzut, că din partea comitetului principal vlah de propaganda nu- ajunge un raspuns ferm, şi a  înapoiat toate cărţile de propaganda valahe primite din Valahia.
          despre acest iovan Popovici, propagatorul român din satul Mihailovaţ, avem şi un raport, din partea unui preot din plasa Craina, şi anume: "Iovan a fost de bună stare material. A avut soţia, un fiu, şi o fiica, Niţa. Pe Niţa a trimiso la ştiinţe în Rusia, şi ea s-a căsătorit acolo.
          "După ce lui Iovan i au murit fiul şi soţia, şi a rămas singur, a vândut averea întreagă în satul Mihailovaţ, a trecut în România [pag. 381], şi de acolo la fiica sa în Rusia. 1 [1 După părerea unora din Craina, Iovan trebuia să fugă din Serbia, pentru că nu a avut curaj să aştepte armata sârbească care s-a ântors de pe front.] Însă, cum Iovan nu a putut, probabil, să trăiască printre “Bolşevici”, s-a întors în Serbia cu intenţia de a redobândi averrea vândută. Totuşi, nu a reuşit, şi s-a prăpădit total, şi a murit în spital, cum spunea popa Mihailo “ca nimenea al lui”. [pag. 382]


Giochici, Iovan. Printre localităţile Serbiei de nord-est, Banatului şi zonelor învecinate: observaţiile istorice şi etnografice Belgrad, 1934, pag. 381-382.
________________________________________
Traducere: Christian Wagner Ruţanu
________________________________________

P.S. Iovan Popovici, deputat din satul Mihailovaţ, plasă Craina, a fost primul care a cerut autonomia pentru Vlahii, la începutul anilor 80. ai secolului XIX
Пријави уреднику   Сачувана
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân