Forum VLASI SRBIJE

ВЛАШКЕ НОВИНЕ * NOUTĂŢI RUMÂNEŞTI => У жижи збивања * În focarul evenimentelor => Тему започео: Alexandru 02.04.2007. 04:13

Наслов: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Alexandru 02.04.2007. 04:13
Naseljena mesta Istočne Srbije sa pretežno srpskim i pretežno vlaškim stanovnistvom

1. Smederevo

Naselja sa većinskim srpskim stanovnistvom Badljevica,Binovac,Vodanj,Vranovo,Vrbovac,Vučak,Dobri Do,Drugovac,Kolari,Landol, Lipe,Lugavčina,Lunjevac,Mala Krsna,Malo Orašje,Mihajlovac,Osipaonica,Petrijevo, Radinac,Ralja,Saraorci,Seone,Skobalj,Smederevo,Suvodol,Udovice

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Kulič,Šalinac

2. Velika Plana

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Velika Plana,Veliko Orašje,Donja Livadica,Krnjevo,Kupusina,Lozovik,Markovac, Miloševac,Novo Selo,Radovanje,Staro Selo,Trnovče

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Rakinac

3. Veliko Gradište

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Biskuplje,Veliko Gradište,Garevo,Desine,Đurakovo,Zatonje,Kamijevo,Kisiljevo, Kumane,Kurjače,Kusiće,Ljubinje,Majilovac,Makce,Ostrovo,Pečanica,Požeženo, Popovac,Ram,Sirakovo,Srednjevo,Tribrode,Carevac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Doljašnica,Topolovnik,Češljeva Bara

4. Golubac

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Barič,Bikinje,Braničevo,Vinci,Vojilovo,Golubac,Dobra,Donja Kruševica,Dušmanić, Klenje,Maleševo,Miljević,Mrčkovac,Ponikve,Radoševac,Sladinac,Usije,Šuvajić

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Brnjica,Dvorište,Žitkovica,Krivača,Kudreš,Snegotin

5. Žabari

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Aleksandrovac,Vlaski Do,Žabari,Oreovica,Polatna,Sibnica,Simićevo,Četereže

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Brzohode,Viteževo,Kočetin,Mirijevo,Porodin,Svinjarevo,Tićevac

6. Žagubica

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Vukovac,Žagubica,Izvarica,Jošanica,Krepoljin,Krupaja,Lipe,Milatovac,Ribare,Suvi Do

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Bliznak,Breznica,Laznica,Medveđica,Milanovac,Osanica,Selište,Sige

7. Kučevo

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Velika Bresnica,Zelenik,Kučajna,Kučevo,Mala Bresnica,Mišljenovac,Rabrovo, Ravnište

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Blagojev Kamen,Brodica,Bukovska,Voluja,Vuković,Duboka,Kaona,Lješnica,Mustapić, Neresnica,Radenka,Rakova Bara,Sena,Srpce,Turija,Ceremošnja,Cerovica,Ševica

8. Malo Crniće

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Batuša,Boževac,Veliko Selo,Veliko Crniće,Kaliste,Kravlji Do,Kula,Malo Gradište, Malo Crniće,Salakovac,Smoljinac,Toponica,Crljenac,Šapine,Šljivovac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Aljudovo,Vrbnica,Zabrega,Kobilje

9. Petrovac

Naselja sa večinskim srpskim stanovništvom Bistrica,Bošnjak,Burovac,Vezičevo,Veliki Popovac,Veliko Laole,Vošanovac,Dobrnje, Zabrđe,Kamenovo,Knežica,Krvije,Lopušnik,Malo Laole,Oreškovica,Pankovo,Petrovac, Tabanovac,Trnovče,Ćovdin,Šetonje

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Busur,Vitovnica,Dubočka,Ždrelo,Kladurovo,Leskovac,Manastirica,Melnica,Orljevo, Ranovac,Rašanac,Stamnica,Starčevo

10. Požarevac

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bare,Batovac,Beranje,Bradarac,Bratinac,Bubušinac,Dragovac,Drmno,Dubravica, Živica,Kasidol,Klenovik,Kličevac,Kostolac,Lučica,Maljurevac,Nabrđe,Petka,Požarevac, Poljana,Prugovo,Selo Kostolac,Trnjane,Ćirikovac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Brežane,Ostrovo,Rečica

11. Despotovac

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Balajnac,Bare,Bogava,Brestovo,Bukovac,Veliki Popović,Vitance,Vojnik,Grabovica, Dvorište,Despotovac,Zlatovo,Jezero,Jelovac,Lipovica,Lomnica,Makvište,Medveđa, Miliva,Panjevac,Plažane,Popovnjak,Ravna Reka,Resavica,Senjski Rudnik,Sladaja, Stenjevac,Strmosten,Trućevac
Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Beljajka,Židilje,Jasenovo,Resavica Selo

12. Jagodina

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bagrdan,Belica,Bresje,Bukovče,Bunar,Vinorača,Voljavče,Vranovac,Vrba,Glavinci, Glogovac,Gornje Štiplje,Gornji Račnik,Deonica,Donje Štiplje,Donji Račnik, Dragocvet,Dragoševac,Dražmirovac,Duboka,Ivkovački Prnjavor,Jagodina, Jošanički Prnjavor,Kalenovac,Kovačevac,Kolare,Končarevo,Kočino Selo,Lovci, Lozovik,Lukar,Majur,Mali Popović,Medojevac,Međureč,Miloševo,Mišević,Novo Lanište, Rajkinac,Rakitovo,Ribare,Ribnik,Siokovac,Slatina,Staro Lanište,Staro Selo,Topola, Trnava,Crnče,Šantarovac,Šuljkovac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Dobra Voda,Strižilo

13. Paraćin

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bošnjane,Buljane,Busilovac,Glavica,Golubovac,Gornja Mutnica,Gornje Vidovo, Davidovac,Donja Mutnica,Donje Vidovo,Drenovac,Zabrega,Izvor,Klačevica,Krežbinac, Lebina,Lešje,Mirilovac,Paraćin,Plana,Popovac,Potočac,Ratare,Raševica,Svojnovo, Sikirica,Sinji Vir,Sisevac,Striža,Stubica,Tekija,Trešnjevica,Čepure,Šavac,Šaludovac


14. Svilajnac

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bresje,Vojska,Vrlane,Gložane,Grabovac,Dublje,Dubnica,Đurinac,Kupinovac,Kušiljevo, Lukovica,Radošin,Roanda,Roćevac,Svilajnac,Sedlare,Troponje,Crkvenac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Bobovo,Mačevac,Proštinac,Subotica

15. Ćuprija

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Virine,Dvorica,Ivankovac,Jovac,Kovanica,Krušar,Mijatovac,Ostrikovac,Paljane,Senje, Supska,Ćuprija

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Batinac,Bigrenica,Vlaška,Isakovo

16. Bor

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bor,Brestovac,Donja Bela Reka,Oštrelj

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Bučje,Gornjane,Zlot,Krivelj,Luka,Metovnica,Slatina,Tanda,Topla,Šarbanovac

17. Kladovo

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Brza Palanka,Kladovo,Petrovo Selo

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Vajuga,Velesnica,Velika Vrbica,Velika Kamenica,Grabovica,Davidovac,Kladušnica, Korbovo,Kostol,Kupuzište,Ljubičevac,Mala Vrbica,Manastirica,Milutinovac,Novi Sip,Podvrška, Reka,Rečica,Rtkovo,Tekija

18. Majdanpek

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Boljetin,Golubinje,Donji Milanovac,Majdanpek,Miroč,Rudna Glava

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Vlaole,Debeli Lug,Jasikovo,Klokočevac,Leskovo,Mosna,Topolnica,Crnajka

19. Negotin

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Braćevac,Brestovac,Veljkovo,Vidrovac,Jasenica,Karbulovo,Negotin,Prahovo,Popovica,Rajac, Rečka,Rogljevo,Sikole,Smedovac,Tamnič,Trnjane,Čubra,Šarkamen,Štubik

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Aleksandrovac,Bukovče,Vratna,Dupljane,Dušanovac,Jabukovac,Kobišnica,Kovilovo, Mala Kamenica,Malajnica,Miloševo,Mihajlovac,Mokranje,Plavna,Radujevac, Samarinovac,Slatina,Srbovo,Urovica,Crnomasnica

20. Boljevac

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bogovina,Boljevac,Boljevac Selo,Vrbovac,Dobrujevac,Ilino,Jablanica,Krivi Vir,Lukovo, Mirovo,Rtanj,Rujište,Sumrakovac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Bačevica,Valakonje,Dobro Polje,Mali Izvor,Osnić,Podgorac,Savinac

21. Zaječar

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Borovac,Brusnik,Veliki Izvor,Vražogrnac,Vratarnica,Vrbica,Gornja Bela Reka,Grlište, Grljan,Zagrađe,Zaječar,Zvezdan,Jelašnica,Klenovac,Koprivnica,Lasovo,Lenovac, Leskovac,Mali Izvor,Marinovac,Metriš,Planinica,Rgotina,Salaš,Selačka,Trnavac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Velika Jasikova,Veliki Jasenovac,Gamzigrad,Glogovica,Gradskovo,Dubočane,Lubnica, Mala Jasikova,Mali Jasenovac,Nikoličevo,Prlita,Tabakovac,Halovo,Čokonjar,Šipikovo, Šljivar

Naselja sa srpskom većinom : 380 Naselja sa vlaskom vecinom : 162

Ukupno naselja : 542


I jedan komentar na sve ovo : ovo je (nazalost!) trenutno stanje po pitanju Vlaha. Oni u jos 70 naselja zive zajedno sa Srbima (neka od njih su Krepoljin, Bosnjak,Vlaski Do,Kula,Poljana,Prahovo,pa i Brestovac i Ostrelj) ali su opet kazem nazalost u tim naseljima danas u manjini. Treba li da kazem nesto za Ram,Aleksandrovac,Misljenovac,Djurakovo gde od Vlaha gotovo da nista nije ostalo... Vlasi su oko Velike Morave vec asimilovani,sa obe njene strane ! Dakle Vlasi su se pre 100-150 pa i 200 godina sigurno mogli naci u vise naselja nego sto je to danas slucaj...
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: novica 03.04.2007. 11:15
Negotin

Sledeca naselja nisu sa vecinskim Vlaskim stanovnistvom nego su BEZ ijednog Srbina.
To znam zato sto sam odatle.
To su: Dupljane,Dusanovac,Samarinovac,Milosevo,Majalnica.
Za ostale nisam siguran,za ovo jesam.
Pardon,ima dve snaje.
Povlacim rec.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Alexandru 03.04.2007. 12:40
Negotin

Sledeca naselja nisu sa vecinskim Vlaskim stanovnistvom nego su BEZ ijednog Srbina.
To znam zato sto sam odatle.
To su: Dupljane,Dusanovac,Samarinovac,Milosevo,Majalnica.
Za ostale nisam siguran,za ovo jesam.
Pardon,ima dve snaje.
Povlacim rec.

 ;D ;D ;D No salu na stranu. Sto se tice ostalih sela ima nesto Srba u Plavni i Jabukovcu,ali onih autohtonih sa Kosova (ako moj izvor,kolega sa fakulteta koji je iz Plavne kod Negotina ne gresi). Prahovo se dosta srbiziralo,posebno izgradnjom luke i pogona hemijske industrije. Ovo nekada cisto vlasko selo su poceli da naseljavaju Srbi i rezultat je danas ocigledan... Da, Prahovo (kao i mnoga druga predjasnja vlaska sela) je danas pretezno srpsko...
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Alexandru 03.04.2007. 12:49
Inace,jako je interesantno da se srbizacija vlaskih sela odvija u poslednjih 200 godina jako intenzivno. Medjutim, isto tako,neka vlaska sela za koja danas ne biste rekli da su ikada bila srpska,to su upravo bila - cisto srpska. Navescu primer Sene kod Kuceva, zatim poznat primer Slatine kod Bora, Sljivara i Nikoliceva kod Zajecara, Plavne kod Negotina,itd. Jednostavno,rec je o uklapanju sa okolnom sredinom,tj. ako je jedno srpsko selo okruzeno sa pet sest vlaskih, onda stanovnici tog srpskog sela sebe uklapaju na taj nacin sto se stapaju sa vlaskim stanovnistvom. Sve to isto imamo i danas, samo u obratnom smeru i u znatno vecem mahu.

Usput, vrlo je interesantno rivalstvo izmedju sela Stubik (srpsko selo) i Plavne (bivse srpsko selo,danas pretezno vlasko). Sta mislite otkud to  ;) ?
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: novica 03.04.2007. 14:45
Interesantan je primer sela Milosevo kod Negotina.
Nekad je izmedju sela i grada bilo par kilometara.
Grad se polako siri,pa je Negotin spojen sa Milosevom u stvari jednom ulicom.
Za ocekivati je da se Milosevo stopi sa Negotinom.
Pa stoga nazalost izgubiti i svoj identitet.
:(
Sto se tice srbizacije,evo primera na mojoj porodici.
Malo sam cackao po knjigama rodjenih u mesnoj zajednici i raspitivao se kod deda.
Deda po majci se zove LJUBA
njegov otac      se zvao LAZA
a deda Lazin otac: FLORJA
Znaci,propratimo samo malo imena po porodicnom stablu,i videcete interesantne stvari,
Prasina koja se natalozila nad nama je u stvari VEOMA TANKA
ispod se vidi PRAVI identitet.

 
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Vlad 03.04.2007. 17:25
Medjutim, isto tako,neka vlaska sela za koja danas ne biste rekli da su ikada bila srpska,to su upravo bila - cisto srpska. Navescu primer Sene kod Kuceva, zatim poznat primer Slatine kod Bora, Sljivara i Nikoliceva kod Zajecara, Plavne kod Negotina,itd. Jednostavno,rec je o uklapanju sa okolnom sredinom,tj. ako je jedno srpsko selo okruzeno sa pet sest vlaskih, onda stanovnici tog srpskog sela sebe uklapaju na taj nacin sto se stapaju sa vlaskim stanovnistvom. Sve to isto imamo i danas, samo u obratnom smeru i u znatno vecem mahu.

Usput, vrlo je interesantno rivalstvo izmedju sela Stubik (srpsko selo) i Plavne (bivse srpsko selo,danas pretezno vlasko). Sta mislite otkud to  ;) ?

Sve čestitke za trud, Aleksandre!
Na čemu baziraš tvrdnje da se, za sela koje pominješ, radi o nekada čisto srpskim selima? Da li si za pomenuta sela imao prilike da vidiš popise iz XVIII. i XIX. veka (mislim na one popise, na kojima se nalaze lična imena glave domaćinstva) ili kao argument koristiš neko lokalno predanje?

Takođe bi me zanimalo koje si parametre koristio u klasifikaciji sela na ona pretežno naseljena vlaškim, odnosnom srpskim življem?
I za kraj:
Otkud ti informacija da su Oštrelj i Brestovac, naselja u opštini Bor,  naseljena pretežno srpskim življem?
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Vlad 03.04.2007. 17:53
Interesantan je primer sela Milosevo kod Negotina.
Nekad je izmedju sela i grada bilo par kilometara.
Grad se polako siri,pa je Negotin spojen sa Milosevom u stvari jednom ulicom.
Za ocekivati je da se Milosevo stopi sa Negotinom.
Pa stoga nazalost izgubiti i svoj identitet.

Zar Miloševo (bivši Koroglaš) nije srpsko selo?

:(
Sto se tice srbizacije,evo primera na mojoj porodici.
Malo sam cackao po knjigama rodjenih u mesnoj zajednici i raspitivao se kod deda.
Deda po majci se zove LJUBA
njegov otac      se zvao LAZA
a deda Lazin otac: FLORJA
Znaci,propratimo samo malo imena po porodicnom stablu,i videcete interesantne stvari,
Prasina koja se natalozila nad nama je u stvari VEOMA TANKA
ispod se vidi PRAVI identitet.

Pre par dana sam krenuo da prekucavam  turski popis poreskih obveznika Krajine i Kljuca iz 1741. godine. Biće, svakako, interesantno videti ko je pre dva i po veka živeo u Krajini i Ključu. Pogotovu će morati ovi što se plaše "rumunizacije"  da pojasne odakle  toliko Jonova, Barbula, Radula, Tudora, Prvula i ostalih poreskih obveznika sa rumunskim imenima tamo gde danas nikako ne sme da dođe do "rumunizacije"?

Inače, Dupljana nema na popisu. Da li je selo nastalo posle 1741.?
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: novica 03.04.2007. 18:58
Moji skolski drugovi su iz Miloseva,generacija 1969,1970.
Svi su Vlasi.
To je informacija iz prve ruke.
Inace u Negotinu postoji Vlaska mala ,verovatno kao dokaz da je bilo dela grada gde su ziveli samo Vlasi.

Ne znam datum nastanka sela,idem kuci za uskrs pa cu proveriti.
Inace je selo na brdovitom mestu ali je caransko ,po govoru ,po ekonomiji i zbijenog je tipa.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Alexandru 03.04.2007. 21:42
Podatke o selima sa vecinskim srpskim i vecinskim vlaskim stanovnistvom sam pronasao na srpskoj wikipediji... zamislite to! Ali sada je taj clanak uklonjen (sta drugo ocekivati!) ali ga mozete naci na wikipedija razgovorima u temi Vlasi... jedino tako cete moci da vidite ovo... Najbolje da kucate preko Googla...

Sto se tice podatka za nekadasnje srpsko selo Sena kod Kuceva,do njega sam dosao citajuci knjigu Tihomira R. Djordjevica Kroz nase Rumune, a i od izvesnog cika Stanise Radulovica iz tog sela sa kojim sam imao tu cast da saradjujem, koji mi je objasnio da su nekadasnja imena u selu njihovih predaka bila srpska, i da su bili Srbi. Iz istih izvora sam saznao i za Nikolicevo kod Zajecara, u kojem je pre dolaska Vlaha zivelo srpsko stanovnistvo sa Kosova,koje se kasnije iselilo u Banat.

Za Plavnu znam,jer mi je kolega sa fakulteta odatle, i tvrdi da iako je to pretezno vlasko selo, ima u njemu autohtonih Srba koji se kako kaze nisu preobratili u Vlahe. Ja sam njemu rekao da sam Vlah, a on se nasmejao i onda mi odgovorio na pitanje vezano za njegovo selo. Danas u Plavni,kako kaze, Srba ima jako malo, dosli su sa Kosova jos pre 400 godina,a posto su bili okruzeni susednim vlaskim selima brzo su se asimilovali. Danas u Plavni ima pedesetak do stotinak Srba (celo selo ima oko 900 stanovnika), dok u Jabukovcu ih kaze ima oko 300 do 400 (od oko 2300 stanovnika) Voleo bih kada bi video trenutno stanje strukture rodova po selima pa da znam pouzdano,a ovako samo mozemo da pricamo sve u sesnaest... ;)

Za Sljivar kod Zajecara i Slatinu kod Bora sam delom saznao sa Homolje message board-a, a podatak za ta dva sela stoji i na engleskoj wikipediji u kategoriji The Vlachs of Serbia (ako se dobro secam). I dan danas delovi sela nose srpska imena,sem jednog dela,u kojem su ziveli Vlasi...

Vlade, Brestovac i delimicno Ostrelj su cini mi se pod velikim pritiskom da se asimiluju, pogotovo Brestovac, koji je jos malo pa predgradje Bora... Ono sto je Novita napisao i cega se sa razlogom plasi jeste delimicna do potpuna asimilacija njegovog mesta koje se prakticno spojilo sa Negotinom... I ne samo to, vec ce Milosevo izgubiti i svoju posebnost i tradiciju naselja... Eto, to bi se moglo dogoditi i Brestovcu (za Ostrelj stvarno ne znam), a vec se bojim da se i dogadja... Evo na popisu su Vlasi u Brestovcu i Ostrelju zesce prispali... sva sela okolo ova dva (sem onog jednog, Donje Bele Reke) su vlaska, a Vlasi se ovde izjasnili kao Srbi... tacno se vidi gde asimilacija uzima maha,a gde ne i gde nikad nece...

Vlade,nadam si da si zadovoljan mojim obrazlozenjem... I ja kazem da je broj sela u kojima su Vlasi pre ziveli sigurno morao da premasi 200, mozda cak i 250... i po gradovima nas je bilo vise...

UN MARE SALUT DIN SEMENDRIA (SMEDEREVO)
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: novica 03.04.2007. 22:23
Moji skolski drugovi su iz Miloseva,generacija 1969,1970.
Svi su Vlasi.
To je informacija iz prve ruke.
Inace u Negotinu postoji Vlaska mala ,verovatno kao dokaz da je bilo dela grada gde su ziveli samo Vlasi.

Ne znam datum nastanka sela,idem kuci za uskrs pa cu proveriti.
Inace je selo na brdovitom mestu ali je caransko ,po govoru ,po ekonomiji i zbijenog je tipa.


Duzan sam objasnjenje.
Ja sam iz sela Dupljane kod Negotina.
Isao sam u skolu sa drugovima iz Miloseva,u Negotin naravno.
Milosevo je u ravnici,moje selo je izmedju Dusanovca I jabukovca ,brdovito.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Vlad 03.04.2007. 23:28
Alexandre,

Ne znam koliko su verodostojni podaci koje si preuzeo iz vikipedije. Kratko vreme je ovde, na forumu, bila okacena tabela sa procenom broja Vlaha u Srbiji koju je, za potrebe terenskih istrazivanja, uradio Paun ES Durlic. Posto je Paun smatrao da toj tabeli nije mesto na forumu, i da ona treba da sluzi iskljucivo za njegova terenska istrazivanja, ista je nakon kratkog vremena skinuta sa foruma.
Ta tabela je, po, meni, do sada ubedljivo najbolja procena broja Vlaha i naselja u kojima oni zive, na koju sam do sada naisao. Ukoliko zelis, poslacu ti je meilom. Na osnovu podataka koje u njoj nalaziš možeš da napraviš relevantan spisak vlaških sela. Kao pomoć ti može još poslužiti poslednji popis stanovništva. Ovo navodim zato što je u svakom selu, u kojem iole postoji svest njenih meštana o bilo kakvoj vezi sa Vlasima, na poslednjem popisu bilo izjašnjenih Vlaha. Izuzetaka je jako malo (znam za slučaj sela Gladna, negdašnja Dobra voda u jagodinskoj opštini, jer se tamo, iako meštani govore vlaški, niko na popisu 2002. nije izjasnio kao Vlah!), pa ti ovo, takođe može poslužiti kao izvesni parametar.

Sto se, pak, tice Tihomira Djordjevica i predanja mestana, njih nemoj uvek smatrati najpouzdanijim podacima. Tihomir Djordjevic je samo belezio ono sto je cuo, mahom od ucitelja ili drugih cinovnika u selu. Oni su,uglavnom, po nacionalnosti bili Srbi i, kao sto on navodi na pocetku knjige, mnogi su u to vreme, bas kao i sada, smatrali da je o Rumunima, odnosno o Vlasima, najbolje da se govori kao o Srbima ili se o njima ne treba uopste govoriti.
 Najpouzdanije bi bilo kada bi naisao na turske popisne teftere iz XVIII. ili popise vlasnika koza i ovaca iz XIX veka (1827.godina). Samo na osnovu licnih imena i(li) prezimena popisanih glava porodica mozes sa nekom sigurnoscu da govoris da li je neko selo u proslosti bilo cisto vlasko ili cisto srpsko. Ja odgovorno tvrdim da takvih gotovo da nema, a ukoliko ih je i bilo, radi se o nekoj zanemarivoj brojci.

Kada govoris o vlaskim selima u severoistocnoj Srbiji, posebno o selia u kojima zive takozvani Vlasi „Ungureani“, moras da imas u vidu da se u najvecoj meri radi o doseljenicima iz sadasnje Rumunije, odnosno tadasnje Ugarske. Oni se ovamo doseljuju nakon potpisivanja Pozarevackog mira 1719. godine. Sela koja nastanjuju su nekada bila nastanjena Srbima.
Ti Srbi su, uglavnom, pobegli u Austrougarsku pod Arsenijem Čarnojevićem. Ostalo ih je jako malo ili gotovo nikako. Srbi koji danas zive u severoistocnoj Srbiji su poreklom mahom sa Kosova ili sa juga. Tako da, kada govorimo o Srbima koji su nekada ziveli u selima, u kojima danas zive Vlasi, mahom govorimo o onima koji su otisli i na cija su se ognjista doselili Vlasi.
E sada, naravno da je u selima, kako vlaskim, tako i srpskim, bilo i Vlaha i Srba.
Tamo gde je bilo vise Vlaha, selo je ostalo vlasko. Tamo gde su Srbi bili brojcano nadmocniji, selo je postalo srpsko. Ako pogledas izvestaj egzarha Maksima Djordjevica iz prve polovine XVIII. veka, videces da su mnoga, danas cisto srpska sela, nekada bila naseljena i Vlasima.
Kao primer navodim Zelenik, Misljenovac, Makce, Miljevic, Carevac, Simicevo itd, itd

One gluposti sto pise o Slatini kod Bora na prezentaciji tog sela nemoj da uzimas za ozbiljno.
Polazim od toga da je zdravomislecem coveku nelogicno da jedna porodica uspe da asimiluje citavo selo. Da je zaista bilo tako, onda, svakako, ne bi smo danas uopste imali Srbe u Rumuniji, a, Bogami, ni u celoj severoistocnoj Srbiji jer, videćeš kasnije iz turskih popisa, u danas cisto srpskim selima itekako je bilo vlaskih porodica.

Brestovac i Ostrelj su cisto vlaska sela. Neka te ne zbunjuje sto su se mestani tih sela na poslednjem popisu tesnom vecinom izjasnili kao Srbi. U svim ostalim vlaskim selima te opstine, prema rezultatima  popisa iz 2002., bilo je vise Vlaha.

Sto se tice samog popisa iz 2002. godne, ako se dobro pogleda, primetan je rast onih koji se izjasnjavaju da su Vlasi, i to za vise od 100%.
Najvecim delom zaslugu za to nosi nekolicina NVO koje su, i pored izrazito slabe i lose organizovane kampanje, dovele dotle da se vise nego dvostruko ljudi izjasne kao Vlasi nego na minulim popisima stanovnistva.
Zamisli kakav ce rezultat biti ukoliko se odradi jedna kvalitetna kampanja kakvu smo imali na proteklim izborima, kada su, gotovo sve vlaske NVO i najveca politicka partija koja okuplja Vlahe - Vlaska demokratska stranka Srbije - podrzale DS.
 
Za kraj cu postaviti turski popis poreskih obveznika iz 1741. godine za selo Podvrska kod Kladova. Postavicu ga samoda bi video da price o cisto vlaskim ili cisto srpskim selima mozes samo da okacis macku o rep.

Rumunska licna imena i prezimena su zapisana latinicom, dok sam za one, koji su nosili srpska imena, koristio srpsku ćirilicu.
Imena onih cije se poreklo ne moze na osnovu nomenklature pouzdano utvrditi, napisana su kursivom.

Popis poreskih obveznika iz 1741.godine - Selo Podvrška, opština Kladovo

Недељко Јон
Jurca Ĭon
Tudor Ĭovanu
Nicolae Barbul
Nicolae Dimitraşco
Vladu Cara
Станоје Матеј
Стојан бачвар
Мартин Милко
Стреја Миленко
Petre Cracilâ
Ĭancul Cracila
Jura Laloş
Prvul Bugar
Toma Morar
Gruĭa Ungureanu
Smoľan (slabouman)
Pavel Prvul
Dimitraşco Gavril
Filip Ĭancul
Filimon Ĭancul
Дамјан Недељко
Ţoca Morariu
Радоје Мустацић
Џора Живан
Божа Живан
Jurca Damian
Благоје Џорка
Ilie Ţaran
Stoĭan Prvul
Вуле Јован
Јован Ковилово
Dimitru Pasui
Ĭon Şalavarda
Nicolae Pasui
Ĭon Morar
Vasile Brdariu
Ĭon dascal (učitelj)*
Bogosav Morar
Dimitru Morar
George Stančul – ćebadžija
Ĭon Tudor
Prvul Bojin
Ĭorgovan Ivaşcu
Ĭon Prvul
Preda Vlad
Mihai sluga
Nicolae Vladu
Ĭovanu Vladu
Preda Dimitru
Ĭovanu Ţaran
Јован Живан

Mala digresija:
* Jako je zanimljivo da je u Podvršci kod Kladova 1741. godine postojao "dascal", odnosno ucitelj na rumunskom.
Ovo je jako bitno jer, kada se povede rasprava o emancipaciji Vlaha, obicno se poteze populisticka floskula da Vlasi nemaju pismo ni jezik, pa, prema tome, nema osnova za njihovo opismenjivanje na maternjem jeziku.
Ako je u Podvrsci postojao ucitelj, dascal, onda je on svakako decu ucio pisanju i citanju. Na kom jeziku i kojim pismom se sluzio?
Vukovom Azbukom 46 godina pre vukovog rodjenja? Da li ih je ucio srpski, turski, grcki ili ih je ucio na rumunskom jeziku, nereformisanom kakav je tada bio?

Puno pozdrava za sve

Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: virgil 04.04.2007. 00:34
Taŕe interesant, Vlad. Dă unđe aĭ dateľe aştĭa?

Măi dă mult aĭ spus că aĭ şî date dă la defteruŕiľe turśeşćĭ dân vĭacu al 15-ľa. Puoţî să ńĭ ľe arăţî?
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Alexandru 06.04.2007. 19:18
Vlad,

Nigde u navedenom popisu nisam naveo da su sela gore navedena naseljena iskljucivo srpskim ili iskljucivo vlaskim stanovnistvom. Kako se meni cini, ovaj popis naselja odgovara u nekih 95 %, i dosta se poklapa sa spiskom naselja koje je gospodin Paun Es Durlic izneo na ovom sajtu.Moguce da su Brestovac i Ostrelj kako kazes cisto vlaska sela ,to znaci da ih ima 100 %, kao sto bi trebalo da vazi za gotovo sva sela oko Bora. E, vidis to bi isto moglo da vazi jos samo za kladovska sela, posto oko ova dva grada srpskih sela prakticno i nema! Isto vazi za severni deo opstine Negotin i za jedan deo opstine Zagubica, u pitanju je selo Seliste,e ono je 100 % naseljeno Vlasima. Sela oko Zajecara, Petrovca a pogotovu Zabara i Pozarevca vec moraju imati odrednicu VECINSKO stanovnistvo, jer u njima zive i Vlasi i Srbi,pogotovu od ovog poslednjeg raseljavanja Srba sa Kosova,koji su se pojavili i u Rasancu, u inace kako se kaze 100 % vlaskom selu.

Sve ostalo je relativno.Ja govorim o SADASNJEM stanju a ne o 1741. godini. Sadasnje stanje ukljucuje ne samo realnu nacionalnu pripadnost kroz istoriju ovekovecenu,vec i nastalu stetu, tj. stetu nastalu srbizacijom mnogih sela, pogotovu uz Veliku Moravu.
Srpsko stanovnistvo se kretalo uglavnom ka gradovima, a ko moze da porekne da su naseljavana i neka kako se smatra 100 % vlaska sela od strane Srba. Isto tako tvrdim da nema cisto srpskih sela. I selo Skobalj kod Smedereva bilo je vecinsko vlasko, pa znate sta se tu dogodilo, da se danas u selu Vlasima izjasnjava svega desetak ljudi a vlaski jezik poznaje nekih stotinak njih.   

Vlad, ja sam Ungurean ( moji su poreklom iz sela Recica kod Pozarevca) i dobro znam kako sam se stvorio sa druge strane Dunava i da moji koreni sa ove strane Dunava nisu vremenski duzi od 300 godina. Samo ne razumem zbog cega Carani na Bufane i Ungureane gledaju kao da su prakticno niza kategorija... Naravno da su Carani takoreci starosedeoci,ali treba prevazici takve nesporazume...

Veliki pozdrav za tebe Vlad i svim clanovima ovog foruma, koji predstavlja glas Vlaha u Srbiji!
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Alexandru 06.04.2007. 20:53
Uostalom, Vlahe je bukvalno bespovratno pojela maca po drzavnoj statistici (citaj srbizacija) u mom selu, Recici, zatim Ostrovu, Poljani,Petki i Brezanu (opstina Pozarevac), Ramu i Djurakovu (opstina Veliko Gradiste), Aleksandrovcu, Brzohodama, Vlaskom Dolu, Ticevcu (opstina Zabari ), Lipe (opstina Zagubica), Kalistu, Velikom Selu, Velikom Crnicu (opstina Malo Crnice), Bosnjaku, Velikom Popovcu, Knezici, Pankovu (opstina Petrovac), Dobroj Vodi (opstina Jagodina), Zidilju (opstina Despotovac), Supskoj (opstina Cuprija), Brzoj Palanci (opstina Kladovo), Prahovu, Veljkovu (opstina Negotin), Golubinju,Mirocu (opstina Majdanpek), Sumrakovac (opstina Boljevac), Grljanu, Prliti (opstina Zajecar). Spisak je mozda i duzi ali i ovo je dovoljno da se shvati sta je cilj...   
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Vlad 07.04.2007. 14:07
Vlad,

Nigde u navedenom popisu nisam naveo da su sela gore navedena naseljena iskljucivo srpskim ili iskljucivo vlaskim stanovnistvom.

Vlad, ja sam Ungurean ( moji su poreklom iz sela Recica kod Pozarevca) i dobro znam kako sam se stvorio sa druge strane Dunava i da moji koreni sa ove strane Dunava nisu vremenski duzi od 300 godina. Samo ne razumem zbog cega Carani na Bufane i Ungureane gledaju kao da su prakticno niza kategorija... Naravno da su Carani takoreci starosedeoci,ali treba prevazici takve nesporazume...

Veliki pozdrav za tebe Vlad i svim clanovima ovog foruma, koji predstavlja glas Vlaha u Srbiji!
Бојим се да се нисмо разумели, Александре! Учинило ми се да о Плавни, Шљивару, Сени и још неким селима говориш као о некада чисто српским селима. Због тога сам желео пописом из 1741. да укажем да су, како српска, тако и данас влашка села била по структури становништва  хетреогена.
Mea culpa што је дошло до овог неспоразума. Свима нама Унгуреанима, али и великом броју Царана, корени од пре пар векова налазе се у Румунији. Лепо од тебе што то спознајеш.
Предрасуде које помињеш ми нису непознате. О њима је писао и сам Тихомир Ђорђевић, а о досеткама Царана на рачун нас Унгуреана
 обавестио ме је мој велики пријатељ мр Славољуб Гацовић, историчар из Зајечара. Не знам шта је заиста кумовало тим предрасудама.
Можда лошији социјални статус у то време или чињеница да су наши преци робовали под Угрима?
У сваком случају, нека нам је за утеху да је национална свест код нас, Унгуреана,  далеко израженија него код Царана. Знам да су на Оснивачкој Скупштини електора, од 100 присутних делегата, само њих тројица бил Царани  ;D
А и по питању изјашњавања је код њих стање катастрофално. У општини Кладово, рецимо, где искључиво живе Царани, од око 30 хиљада људи, на попису је било 568 изјашњених Влаха и, ако се не варам, 250 Румуна. Немојмо да заборавимо да су од тих 30 000 колико их тамо живи, њих 90% по рођењу Власи.

Буди ми поздрављен, Александре, и не дај се!


Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Alexandru 07.04.2007. 15:14
Vlad,uci u nesporazum sa tobom jednako je kao posvadjati se sa sopstvenim glasom razuma, jer ti to i jesi na ovom forumu. Razuman i obrazovan. Da je vise takvih... gde bi nam svima kraj bio...
Elem,ja samo nesto da dodam sto sam primetio, a tice se Smedereva... Nekako sam primetio da se ja ustvari (sasvim slucajno) druzim sa ovdasnjim Vlasima : prvi komsija Konstantinovic (poreklom iz Vlaola), zatim porodica Gauzanovic koja vodi poreklo iz okoline Zagubice, zatim moja najbolja prijateljica je Kostandinovic, koja je poreklom iz Bora, u sali joj sto puta zamerim sto jos nije naucila vlasko kolo  :D, moj kum je ozenjen vlajnom iz Doljasnice... A sve to u Smederevu... Da smo nameravali ovako da se skupimo,nikad ne bismo ;D Cisto da se zna, a tesko cete od svih njih (pa i moje porodice) cuti da se nacionalno izjasne kao Vlasi...

Ne dam se,ne dam, nekako ne stizem ni na ovaj forum da ostavljam postove,izgleda da me je pojeo fakultet... ili ja njega... :D
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: draxpax 11.04.2007. 23:24
Drago mi je da je neko organizovao ovakav forum iz koga i ja, iako sam Vlah, mogu dosta toga novog da naucim. Dugo nisam bio na Netu i obavestenje o ovom forumu me je jako obradovalo.

S obzirom da nemam mnogo vremena da provodim za racunarom, pregledam jednu po jednu temu.
Uocio sam spisak naselja po opstinama sa srpskim i vlaskim stanovnistvom, pa sam zeleo da iznesem samo jednu sugestiju u pogledu mesta Bogovina u opstini Boljevac. Naime, postoji selo Bogovina i rudarsko naselje Bogovina. Selo Bogovina je cisto vlasko selo, dok u rudarskom naselju ima pripadnika bukvalno svih nacija - srba, roma, nemaca, koji su u neka davna vremena isli svuda po svetu trazeci posao. Mogu da vam kazem da svi veoma skladno zive i nikoga ne interesuje ko je sta.

Od mene za sada toliko. Pozdrav svima!
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: BORanin 13.04.2007. 17:47
Ostrelj i Brestovac su vlaska sela, ali se verovatno vecina stanovnika izjasnjava kao Srbi.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: nikolaprvi 03.06.2007. 11:24
Smatram da je veoma bitno znati broj Srba i Vlaha, medjutim to ne bi nikako trebalo da sluzi kao razlog prepucavanja da li ima vise ili manje Vlaha, ili recimo da li ima ili nema samo vlaskog stanovnistva u pojedinim selima. To je manje bitno. Bitno je da neko pise o kulturi Vlaha da se zna da i Vlasi postoje ali nikako ne treba Vlasi da sluze kao razlog "svadje" izmedju pojedinih ucesnika foruma.
Pozdrav svim Vlasima
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: PLAMNA 19.11.2007. 22:06
Цитат
Sto se tice ostalih sela ima nesto Srba u Plavni i Jabukovcu,ali onih autohtonih sa Kosova (ako moj izvor,kolega sa fakulteta koji je iz Plavne kod Negotina ne gresi).

Usput, vrlo je interesantno rivalstvo izmedju sela Stubik (srpsko selo) i Plavne (bivse srpsko selo,danas pretezno vlasko). Sta mislite otkud to   ?

Za Plavnu znam,jer mi je kolega sa fakulteta odatle, i tvrdi da iako je to pretezno vlasko selo, ima u njemu autohtonih Srba koji se kako kaze nisu preobratili u Vlahe. Ja sam njemu rekao da sam Vlah, a on se nasmejao i onda mi odgovorio na pitanje vezano za njegovo selo. Danas u Plavni,kako kaze, Srba ima jako malo, dosli su sa Kosova jos pre 400 godina,a posto su bili okruzeni susednim vlaskim selima brzo su se asimilovali. Danas u Plavni ima pedesetak do stotinak Srba (celo selo ima oko 900 stanovnika), dok u Jabukovcu ih kaze ima oko 300 do 400 (od oko 2300 stanovnika) Voleo bih kada bi video trenutno stanje strukture rodova po selima pa da znam pouzdano,a ovako samo mozemo da pricamo sve u sesnaest... 


     Zdravo svima na ovom forumu!
Primetio sam gresku kod Alexsandra a tice se mog sela Plavne kod Negotina.
Plavna nema autohtonih srba,vec ima sam par prizecenih Srba i priudatih Srbkinja koji se mogu na prste izbrojati.Alexandrov kolega navodi 50-100-tinak autohtonih.Voleo bih da mi navede samo jednog ako moze ali autohtonog.Dalje stice se utisak da je Plavna okruzena samo sa vlaskim selima ,a Plavna se granici i sa tri srpska sela:Stubikom,Sarkamenom i Popovicom koja su bez autohtonih Vlaha pa bi asimilacija mogla da tece i na dugu stranu.Sta se tice rivalstva izmedju Plavne i Stubika to je zato sto deca iz Plavne idu u Stubik u skoli od 5-8-og razreda OS.
A oba sela su podjednake velicine oko 900 stanovnika i rivalstvo je samo u skoli medju decom istaknuto.

Zao mi je sto nisam ovo napisao ranije jer nisam znao za ovu stranicu!!!

Pozdrav svima
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Vlad 21.11.2007. 17:31
Чекај, ако се  не варам, у Плавни, за разлику од већине влашких села у Неготинској општини, живе Унгуреани?

Располаже ли PLAMNA неким подацима о њиховом досељавању и првобитном пребивалишту (мислим на подручије данашње Румуније) одакле су се касније доселили на крајње одредиште - Плавну код Неготина
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: PLAMNA 21.11.2007. 21:46
Цитат
Чекај, ако се  не варам, у Плавни, за разлику од већине влашких села у Неготинској општини, живе Унгуреани?

Располаже ли PLAMNA неким подацима о њиховом досељавању и првобитном пребивалишту (мислим на подручије данашње Румуније) одакле су се касније доселили на крајње одредиште - Плавну код Неготина


Tacno Plavna je ungurijansko selo. Plavna i Malajnica su jedina dva sela rasutog tipa u celoj Negotinskoj opstini,dok su sva druga sela skupljenog tipa.  Ungurianska sela u Negotinskoj opstini su : Plavna,Malajnica,Urovica,Vratna i oko jedne trecine Jabukovca.To su planinsko brdska sela na zapadu Negotinske opstine.
Iz istorijskog arhiva u Negotinu imam par knjiga zovu se bastinik, za svaku godinu izlazi po jedan novi broj.Iz jedne od tih mislim da je broj pet koja nije trenutno kod mene, pise o vise sela ,o njihovom nastanku i poreklo njihovih stanovnika po prezimenima odakle bi trebalo da su dosli. Moje licno misljenje je da vecina tih podataka iz te knjige  nisu tacna. Kad dobijem nazad tu knigu mogao bih vise da pisem o njoj.
Vlad ako ti ili neko drugi raspolaze sa podacima o ovim selima ,ja bih rado nesto novo procitao.

Pozdrav!!!!!
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Vlad 21.11.2007. 22:22
PLAMNA,

Оно чиме  располажем јесте турски попис харачких обвезника Крајине и Кључа из 1741. године.
На њему нема твоје Плавне, као и још пар села неготинске општине, што указује да су се ваши преци доселили нешто касније.

Уровица се налази на листи пописаних насеља, па ме мало чуди да се ради о Унгуреанима. Јабуковац је такође присутан, али је врло вероватно да се унгуреанска струја доселила мало касније. Пошто ми турски попис није при руци, не сећам се баш најбоље да ли је Вратна игде поменута. Но, проверићу па ћу те обавестити.

На твом списку "унгуреанских" села (насеља)се не налази још једно село - Дупљане. По говору бих рекао да се ради о Царанима, али ми податак да га нема на турском попису, као и тврдња нашег администратора, Новице, који је пореклом из Дупљана, да се село, у интерној подели на Царане и Унгуреане, сматра "унгуреанским", говори да се можда ради о тзв. Власима "Унгуреанима".

Када будем имао мало више времена, наставићу са прекуцавањем турских пописа, тако да ћеш на тај начин можда створити бољу слику о пореклу становништва општине Неготин.

Добро би било када би пренео део садржаја књиге о којој говориш, пошто ми сам наслов "Баштиник" не говори много.

Пуно поздрава и лаку ноћ
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE ...
Порука од: Paun 22.11.2007. 14:38
Иz istorijskog arhiva u Negotinu imam par knjiga zovu se bastinik, za svaku godinu izlazi po jedan novi broj. Iz jedne od tih mislim da je broj pet koja nije trenutno kod mene, pise o vise sela ,o njihovom nastanku i poreklo njihovih stanovnika po prezimenima odakle bi trebalo da su dosli. Moje licno misljenje je da vecina tih podataka iz te knjige  nisu tacna. Kad dobijem nazad tu knigu mogao bih vise da pisem o njoj.

Баштиник је само прештампао К. Јовановића. Поред Јовановића, становништво Плавне истраживао је и Др М. Драшкић.

Ево, овде сам поставио изворни Јовановићев текст о Плавни, а у припреми је и Драшковићев текст.
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=347.0

Да бисмо вредновали било чије истраживачке резултате, морамо прилично тога да знамо о методама којима се аутор служио, о времену и приликама у којима су истраживања вршена, о општем стању науке тога доба, итд. Јовановић је припадао антропогеографској школи Јована Цвијића, служио се методом коју ми данас зовемо "мнемотехника".

О тој техници више сам писао овде:
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=247.0

Било би интересантно да нам кажеш који су то подаци у наведеној грађи о Плавни, по твом мишљењу, нетачни, и зашто!

Cu sînataće!
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: PLAMNA 22.11.2007. 21:57
Цитат
Баштиник је само прештампао К. Јовановића. Поред Јовановића, становништво Плавне истраживао је и Др М. Драшкић.

Ево, овде сам поставио изворни Јовановићев текст о Плавни, а у припреми је и Драшковићев текст.
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=347.0

Да бисмо вредновали било чије истраживачке резултате, морамо прилично тога да знамо о методама којима се аутор служио, о времену и приликама у којима су истраживања вршена, о општем стању науке тога доба, итд. Јовановић је припадао антропогеографској школи Јована Цвијића, служио се методом коју ми данас зовемо "мнемотехника".

О тој техници више сам писао овде:
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=247.0

Било би интересантно да нам кажеш који су то подаци у наведеној грађи о Плавни, по твом мишљењу, нетачни, и зашто!

Cu sînataće!



Paune prvo da ti se zahvalim za vreme koje posvecujes nama i za sve ove iscrpne informacije sa kojima ti raspolazes.
Sto se tice knjige to je upravo ta knjiga i taj tekst o Plavni.Sa tekstom se slazem mozda bih imao pimedbe na Jovanoviceve teorije o vlasima .
Voleo bih ako je moguce da dobijem i drugi tekst o Plavni od Dr.M.Draskica jer taj tekst ne poznajem.
Interesuje me i ovo. Ako je 1721g. pocelo preseljavanje stanovnika iz Banata u nase krajeve,to je verovatno trajalo do 1739g. To je period od 18g.Dali se to stanovnistvo povuklo sa Austrijancima pred Turcima,
ili je ostalo tu.I zasto ga nema u turskom popisu 1741g.(Vlad mi je napisao da Plavne nema na turskom popisu iz 1741)

o sară frumoasă...
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Vlad 22.11.2007. 22:42
ge to je upravo ta knjiga i taj tekst o Plavni.Sa tekstom se slazem mozda bih imao pimedbe na Jovanoviceve teorije o vlasima .

Interesuje me i ovo. Ako je 1721g. pocelo preseljavanje stanovnika iz Banata u nase krajeve,to je verovatno trajalo do 1739g. To je period od 18g.Dali se to stanovnistvo povuklo sa Austrijancima pred Turcima,
ili je ostalo tu.I zasto ga nema u turskom popisu 1741g.(Vlad mi je napisao da Plavne nema na turskom popisu iz 1741)

o sară frumoasă...


Слажем се са PLAMNОМ око оцене Јовановићеве тезе у вези етногенезе Влаха.
Са жаљењем смем да констатујем да Коста Јовановић није усамљени заступник небулозне тeorije о Власима као бившим Србима одбеглим преко Дунава, па поново враћеним на ове просторе.

Малопре сам држао у руци "Истину у погледу Румуна у Србији" коју је, за потребе Мировне конференције 1919. године написао Тихомир Р Ђорђевић, а коју је превео и својим коментарима допунио извесни мр Радомир Д. Ракић из Београда.
У овој књижици се баш до "не може више" форсира теза о Власима као румунизованим Србима.
У контексту времена и важности догађаја за чије је потребе написао ову књижицу, поступак Ђорђевића се некако и може разумети, али злуради коментари дотичног Ракића су, без сваке сумње, ван сваке памети.


Што се тиче повлачења Аустријанаца 1739. године, не само што није дошло до повлачења досењеника са онима који су их довели, већ је досељавање  након тога можда чак и интензивирано. Наишао сам негде на податке за влашка села око Кучева у којима се лако уочава да се поједина насеља са данас искључиво влашким становништвом, уопште не попињу као насљена места до друге половине 18. века.

Турцима је било апсолутно све једно ко ће живети у североисточној Србији. Њих је пре свега занимало да им државна благајна буде напуњена издацима пореских обвезника, а да ли су порески обвезници били Власи, Срби, Бугари или неко сасвим десети, то их је мање интересовало.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: sigma 21.10.2008. 03:28

Da...Miloševo! Stari Koroglaš!
Kada smo kod Miloševa i njegove etničke strukture, dozvolite mi da vam iznesem još neke podatke,
pa procenite sami...
Nakon antropogeografskih ispitivanja koje je sačinio M. Draškić a na osnovu terenskih istraživanja K. Jovanovića, nastala je shema migracionih struja zastupljenih u vlaškim selima Negotinske krajne sa početka 20.veka (podaci se odnose na period pred,odnosno posle I sv.rata / 1912-1914, 1920-1923. i 1925.god.) koju je izneo prof.dr.Miloš Marjanović u posebnom izdanju knjige 22 Etnografskog instituta SANU, Beograd 1981.,a koja nosi naslov DRUŠTVENE I KULTURNE PROMENE U SELIMA VLAŠKE ETNIČKE ZAJEDNICE NEGOTINSKE KRAJNE (inače, to je bila i tema njegovog magistarskog rada), primljena na sednici Naučnog veća Etnografskog instituta SANU od 15. decembra 1980.godine:

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________

MILOŠEVO,                                                     104             100%
                      -   kosovska                                                 64%
                      -   nepoznato poreklo                                   20,2%
                      -   vlaška                                                    7,7%
                      -   šopska                                                   4,8%
                      -   unutrašnja                                              1,9%
                      -   dinarska                                                 1,0%

    nisu zabeležene: timočko-braničevska, moravsko-vardarska,povratna i starinci.

    Dužan sam i mali napomenu: M.Draškić smatra da stanovništvo nepoznatog porekla (dakle, oni koji nisu o svom rodu mogli dati bliže podatke, u smislu regije iz koje su se njihovi bliži ili dalji preci naselili), treba smatrati autohtonim, a da bi eventualno naseljavanje Vlaha (vlaška mig.struja) prestavljalo u stvari (unutrašnje) kretanje u okvirima šireg karpatsko-balkanskog područja uslovljeno istorijskim prilikama. (M.Draškić- Narodna kultura uže Srbije u svetlosti etničkog mešanja poromanizovanog (vlaškog) i slovenskog stanovništva- Radovi savetovanja etnologa Jugoslavije,Zenica, 1970.god)
    Sklon sam da dam važnost ovim podacima, jer zaista, u Miloševu danas imate prezimena koja su mahom kosovska (Anđelović, Anđelković, Stojanović,Nikolić, Nedeljković, Matić, Krstić, Đorđević...), takođe, postoji nekoliko rodova kojima su neki preci sa bugarske strane ( al Turlaku, al Bugarašu...), a postoje tri domaćinstva sa imenom al Crnjigorcu (interesantno je da se ime roda nije romanizovalo), Danilovića, Petrovića, od skora i Koprivica, Dumeljić... Ima i Ungurjana (al Ungurjanu, al Mađerju). Ako se prihvati Draškićeva teza o autohtonosti "nepoznatih" (a koji su dakle sa prostora ist.Srbije, verujem ostaci starovlaškog srednjevekovnog etničkog elementa), te naseljenih Vlaha sa pomenutog šireg područja(nesporno dakle, i sa područja današnje Rumunije (možda rodovi Savuljesku, al Gogonešti, Petrišori..)), pa kako je među kosovcima možda bilo i južnih Vlaha (možda rodovi al Karagulji, al Foti, al Đambu, Koći, al Kosor, al Boncog...), eto razloga zašto je opstala romanština i zašto možemo danas reći da je Miloševo vlaško selo.
Eto Vlaha, nastalih simbiozom navedenih migracionih struja i autohtonih elemenata... Pitanje izjašnjavanja je stvar subjektivnog prava, te s toga, ovo pitanje ne treba politizovati, a pogotovo ne u vreme opravdanih težnji za utvrđivanjem prava, koja ovoj specifičnoj zajednici treba da pripadaju, a kako bi njena osobenost ostala i opstala.   
Iako je vlaško selo, meštani se podjednako koriste i vlaškim i srpskim jezikom, slave se slave, čuvaju se kosovski mitovi ali se takođe pale vatre na Veliki Četvrtak, uzima se "htona nafora" prvog dana Vaskrsa, daju se podušna kola i dr.
Naravno, stanovništvo se u međuvremenu dosta izmešalo, pa bi zaista bilo nedopustivo uskratiti im bilo kog pretka, pa reći "to su Rumuni, samo to još ne znaju", ili Bugari, Crnogorci...

Pozdrav svima!






Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: sigma 26.10.2008. 14:01

Shema migracionih struja zastupljenih u vlaškim selima Negotinske krajne sa početka 20.veka (podaci se odnose na period pred,odnosno posle I sv.rata / 1912-1914, 1920-1923. i 1925.god.) koju je izneo prof.dr.Miloš Marjanović u posebnom izdanju knjige 22 Etnografskog instituta SANU, Beograd 1981.,a koja nosi naslov DRUŠTVENE I KULTURNE PROMENE U SELIMA VLAŠKE ETNIČKE ZAJEDNICE NEGOTINSKE KRAJNE (inače, to je bila i tema njegovog magistarskog rada), primljena na sednici Naučnog veća Etnografskog instituta SANU od 15. decembra 1980.godine:

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________

PLAVNA,                                                         309             100%
                      -   timočko-braničevska                                43,7%
                      -   vlaška                                                   39,8%
                      -   šopska                                                  13,3%
                      -   kosovska                                                 1,0%
                      -   dinarska                                                  1,0%
                      -   unutrašnja                                               0,6%
                      -   moravsko-vardarska                                   0,4%
                      -   povratna                                                  0,3%

    nisu zabeležene: nepoznato poreklo i starinci.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: sigma 26.10.2008. 14:04

Shema migracionih struja zastupljenih u vlaškim selima Negotinske krajne sa početka 20.veka (podaci se odnose na period pred,odnosno posle I sv.rata / 1912-1914, 1920-1923. i 1925.god.) koju je izneo prof.dr.Miloš Marjanović u posebnom izdanju knjige 22 Etnografskog instituta SANU, Beograd 1981.,a koja nosi naslov DRUŠTVENE I KULTURNE PROMENE U SELIMA VLAŠKE ETNIČKE ZAJEDNICE NEGOTINSKE KRAJNE (inače, to je bila i tema njegovog magistarskog rada), primljena na sednici Naučnog veća Etnografskog instituta SANU od 15. decembra 1980.godine:

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________

MALAJNICA,                                                         166        100%
                      -   kosovska                                               38,0%
                      -   vlaška                                                   33,1%
                      -   timočko-braničevska                                20,5%
                      -   nepoznato poreklo                                     3,6%
                      -   moravsko-vardarska                                   3,0%
                      -   šopska                                                     1,8%
                     
    nisu zabeležene: dinarska, povratna, unutrašnja i starinci.


____________________________________________________________________________________

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________

DUPLJANE,                                                         175          100%
                      -   vlaška                                                    60,0%
                      -   povratna                                                 22,9%
                      -   timočko-braničevska                                12,0%
                      -   dinarska                                                    4,0%
                      -   unutrašnja                                                 1,1%
                     

    nisu zabeležene: kosovska, moravsko-vardarska,šopska,
                             nepoznato poreklo i starinci.
Наслов: Одг: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VE
Порука од: Vlad 26.10.2008. 22:53

Da...Miloševo! Stari Koroglaš!
Kada smo kod Miloševa i njegove etničke strukture, dozvolite mi da vam iznesem još neke podatke,
pa procenite sami...
Nakon antropogeografskih ispitivanja koje je sačinio M. Draškić a na osnovu terenskih istraživanja K. Jovanovića, nastala je shema migracionih struja zastupljenih u vlaškim selima Negotinske krajne sa početka 20.veka (podaci se odnose na period pred,odnosno posle I sv.rata / 1912-1914, 1920-1923. i 1925.god.) koju je izneo prof.dr.Miloš Marjanović u posebnom izdanju knjige 22 Etnografskog instituta SANU, Beograd 1981.,a koja nosi naslov DRUŠTVENE I KULTURNE PROMENE U SELIMA VLAŠKE ETNIČKE ZAJEDNICE NEGOTINSKE KRAJNE (inače, to je bila i tema njegovog magistarskog rada), primljena na sednici Naučnog veća Etnografskog instituta SANU od 15. decembra 1980.godine:

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________

MILOŠEVO,                                                     104             100%
                      -   kosovska                                                 64%
                      -   nepoznato poreklo                                   20,2%
                      -   vlaška                                                    7,7%
                      -   šopska                                                   4,8%
                      -   unutrašnja                                              1,9%
                      -   dinarska                                                 1,0%

    nisu zabeležene: timočko-braničevska, moravsko-vardarska,povratna i starinci.

    Dužan sam i mali napomenu: M.Draškić smatra da stanovništvo nepoznatog porekla (dakle, oni koji nisu o svom rodu mogli dati bliže podatke, u smislu regije iz koje su se njihovi bliži ili dalji preci naselili), treba smatrati autohtonim, a da bi eventualno naseljavanje Vlaha (vlaška mig.struja) prestavljalo u stvari (unutrašnje) kretanje u okvirima šireg karpatsko-balkanskog područja uslovljeno istorijskim prilikama. (M.Draškić- Narodna kultura uže Srbije u svetlosti etničkog mešanja poromanizovanog (vlaškog) i slovenskog stanovništva- Radovi savetovanja etnologa Jugoslavije,Zenica, 1970.god)
    Sklon sam da dam važnost ovim podacima, jer zaista, u Miloševu danas imate prezimena koja su mahom kosovska (Anđelović, Anđelković, Stojanović,Nikolić, Nedeljković, Matić, Krstić, Đorđević...), takođe, postoji nekoliko rodova kojima su neki preci sa bugarske strane ( al Turlaku, al Bugarašu...), a postoje tri domaćinstva sa imenom al Crnjigorcu (interesantno je da se ime roda nije romanizovalo), Danilovića, Petrovića, od skora i Koprivica, Dumeljić... Ima i Ungurjana (al Ungurjanu, al Mađerju). Ako se prihvati Draškićeva teza o autohtonosti "nepoznatih" (a koji su dakle sa prostora ist.Srbije, verujem ostaci starovlaškog srednjevekovnog etničkog elementa), te naseljenih Vlaha sa pomenutog šireg područja(nesporno dakle, i sa područja današnje Rumunije (možda rodovi Savuljesku, al Gogonešti, Petrišori..)), pa kako je među kosovcima možda bilo i južnih Vlaha (možda rodovi al Karagulji, al Foti, al Đambu, Koći, al Kosor, al Boncog...), eto razloga zašto je opstala romanština i zašto možemo danas reći da je Miloševo vlaško selo.
Eto Vlaha, nastalih simbiozom navedenih migracionih struja i autohtonih elemenata... Pitanje izjašnjavanja je stvar subjektivnog prava, te s toga, ovo pitanje ne treba politizovati, a pogotovo ne u vreme opravdanih težnji za utvrđivanjem prava, koja ovoj specifičnoj zajednici treba da pripadaju, a kako bi njena osobenost ostala i opstala.   
Iako je vlaško selo, meštani se podjednako koriste i vlaškim i srpskim jezikom, slave se slave, čuvaju se kosovski mitovi ali se takođe pale vatre na Veliki Četvrtak, uzima se "htona nafora" prvog dana Vaskrsa, daju se podušna kola i dr.
Naravno, stanovništvo se u međuvremenu dosta izmešalo, pa bi zaista bilo nedopustivo uskratiti im bilo kog pretka, pa reći "to su Rumuni, samo to još ne znaju", ili Bugari, Crnogorci...

Pozdrav svima!








Оно што бих волео да знам је следеће:

Како је 7.7% Влаха успело да "влахизује" или "румунизује" 92.3% Не-Влаха????
Па, нека су и ови "непознати", Власи, то му све скупа дође 1/4 од укупног броја.
Да ли је могуће да, у најбољем случају,  једна четвртина  становништва влашког порекла, асимилује 3/4 Срба?

Чак и да су ти косовци били у 50% Цинцари са Косова, па да је однос Влаха и Срба био 50-50, како је могуће да се данас у Милошеву говори олтеанским наречијем румунског језика, а да у погледу језика ништа не указује на арумунски утицај.
Другим речима, како је могуће да 7.7% Влаха досељених из Румуније наметне говор остатку од 92.3%?

Поздрав
Наслов: Одг: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VE
Порука од: Vlad 26.10.2008. 23:35


    Sklon sam da dam važnost ovim podacima, jer zaista, u Miloševu danas imate prezimena koja su mahom kosovska (Anđelović, Anđelković, Stojanović,Nikolić, Nedeljković, Matić, Krstić, Đorđević...), takođe, postoji nekoliko rodova kojima su neki preci sa bugarske strane ( al Turlaku, al Bugarašu...), a postoje tri domaćinstva sa imenom al Crnjigorcu (interesantno je da se ime roda nije romanizovalo), Danilovića, Petrovića, od skora i Koprivica, Dumeljić... Ima i Ungurjana (al Ungurjanu, al Mađerju).


Врло интересантно запажање.

Интересује ме на основу чега су презимена попут Anđelović, Nikolić,  Matić, Krstić и Đorđević искључиво косовска?
Ради се презименима чија је основа неко од календарских имена чији би носиоци могли да буду и Срби и Власи. Исти је случај и са презименима попут Недељковић и Стојановић чија је основа неспорно словенска, али која се као лична имена или патроними јављају на читавом подручију Румуније, од Арада до Црног мора  (Nedelcea, Stoian).
Наслов: Одг: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VE
Порука од: sigma 28.10.2008. 15:56


Врло интересантно запажање.

Интересује ме на основу чега су презимена попут Anđelović, Nikolić,  Matić, Krstić и Đorđević искључиво косовска?
Ради се презименима чија је основа неко од календарских имена чији би носиоци могли да буду и Срби и Власи. Исти је случај и са презименима попут Недељковић и Стојановић чија је основа неспорно словенска, али која се као лична имена или патроними јављају на читавом подручију Румуније, од Арада до Црног мора  (Nedelcea, Stoian).



     Na osnovu procene zastupljenosti istih na datom prostoru! To je bilo moje zapažanje. Ka što recimo imate veliku zastupljenost prezimena Stanojević, Stojiljković, Stoilković, Stošić, Stojanović,Stojičević, Mitić... na prostoru današnje jugoistočne Srbije, a koja prezimena su karakteristična za taj prostor. Ne kažem da ih nema i u ostatku Srbije danas, ali ako ćemo se baviti analizom statističkih podataka, verujem da bi smo došli upravo do takvih rezultata. Prostor Kosova i Metohije je i u prošlosti bio preplavljen hrišćanskim bogomoljama koje su imale veliki uticaj na lokalno hriščansko stanovništvo, pa otud i odabir imena, iz kojih su kasnije „vić“-ovana prezimena, a koja su imali mahom hrišćanski karakter.
Naravno, jedan od ključnih pokazatelja porekla stanovništva su podaci koji se mogu naći u turskim popisima, evidencijama crkvenih knjiga i radova do kojih se došlo antropogeografskim istraživanjima na terenu.
Ne može se reči da su svi ti podaci produkt „organizovanog falsifikata crkve“ jer govorimo o vremenu kada nacije nisu postojale a etnička kompaktnost na određenoj teritoriji nije bila merilo kojim su se utvrđivale međe. Tokom 15-18 veka na ovim prostorima, Crkva nije imala jaku i dobro organizovanu aparaturu koja bi eventualno, „radi zaštite nacionalnih interesa i crkve“, mogla sprovesti tako što. Ne zaboravimo da su tada vladali Turci, koji su svakojako pokušavali da njen uticaj što više minimiziraju.
Konkretno, Miloševo se prvi put pominje u turskim popisima iz 1530.godine kao naselje sa 15 kuća, a 1866.godine je imalo 78 kuća. Do kraja 19.veka je nosilo naziv Koroglaš (Okruglica/Okruglaš) i smatra se da su ga osnovali upravo doseljenici sa Kosova, i to iz okoline Prizrena („..da su stali rode od Matića i Krstića kraj Koronglaške reke, kud sačiniše sebi selište..“ ( ako smo zainteresovani, pustiću signaturu ovog interesantnog štiva iz Univerzitetske biblioteke u Beogradu radi eventualne provere)). Napomenuo bih Vam i to da upravo pomenuti rodovi iz koga su se kasnije razvili i drugi, slave sabore Sv.Arhanđela (Mihaila i Gavrila), a kao što znamo, jedan od poznatijih manastira Kosova i Metohije je upravo manastir Cvetih Arhangela koji se nalazi kod Prizrena (inače spaljen u pogromu iz 2004.godine i sada se obnavlja)!!!  Evo nekih izvoda:
 U naselju su između dva svetska rata živele sledeće familije: Matići, Krstići (slava sv. Arhanđeo i sv. Trifun), Pajići (slava Petkovica), Stevanovići, Đorđevići (slava sv. Arhanđeo), Nedeljkovići i Jovičići (slava sv. Trifun), Ilići (slava sv. Arhanđeo), Stankovići (slava sv. Arhanđeo), Rajići, Rašići, Rajkovići (slava sv. Jovan), Petrovići (slava sv. Nikola i Petkovica), Đorđevići, "Mađari" (slava Đurđevdan), Sočani, Radulovići i Dimitrijevići (slava Petkovica), Avramovići (slava sv. Đorđe), Nedeljkovići (slava sv. Nikola), Keculješti (slava Petkovica), Stoplješti (slava Petkovica), Čerčelani (slava sv. Nikola), Barbulovići (slava Mitrovdan), Tanasešti (slava Petkovica), Bugari (slava sv. Nikola), Blagojevići (slava sv. Đorđe), Nikolići (slava sv. Đorđe) i Raičići (slava Petkovica)...
Seoska zavetina je Spasovdan.
(Istorijski arhiv Negotin)

    Inače, ako prošetate do starog Koronglaškog groblja, imaćete prilike da vidite: Raša umro 1775.godine, Marko 1776.godine, Radak Živana (Živanović) preminuo leta 1786.godine, Jovan Stanoja (Stanojević) pogibe leta 1718.godine...
Shema etničkog sastava Miloševa i drugih vlaških sela (prof.Miloša Marjanovića), koju sam Vam predočio je od pre skoro 100 godina, a i pre i od tada je bilo poprilično kretanja po unutrašnjem etničkom areolu, što je razume se doprinelo njihovom daljem mešanju, pa samim tim i očuvanju romanštine u jezičkom smislu. Da li je metodologija rada M.Draškića i K. Jovanovića bila ispravna, u to ne bih sada ulazio, ali je ona tada jedina korišćena i dala nam je podatke koje nesumnjivo možemo koristiti.
Sve te struje koje sam Vam naveo su upravo preci današnjih Vlaha krajinskih sela i oni ne bi da se bilo koga odreknu. U nastavku ovoga odgovora, pustiću podatke i o drugim vlaškim selima Negotinske krajne, na osnovu kojih možemo videti, u kom naselju je koja je od migracionih struja zastupljenija.

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
SLATINA  ,                                                         147          100%
                      -   nepoznato poreklo                                   64,0%
                      -   vlaška                                                    22,4%
                      -   unutrašnja                                                8,8%
                      -   povratna                                                  3,4%
                      -   moravsko-vardarska                                   0,7%
                      -   šopska                                                     0,7%
    nisu zabeležene: kosovska, dinarska, timočko-braničevska i starinci.


  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
UROVICA,                                                         491          100%
                      -   vlaška                                                   67,0%     
                      -   timočko-braničevska                                11,8%
                      -   kosovska                                                16,3%
                      -   unutrašnja                                               4,2%
                      -   povratna                                                 0,5%
                      -   šopska                                                    0,2%
    nisu zabeležene: kosovska, moravsko-vardarska,šopska,
                             nepoznato poreklo i starinci.


  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
MIHAJLOVAC                                                      298          100%
                      -   vlaška                                                    94,3%
                      -   povratna                                                  3,7%
                      -   moravsko-vardarska                                   1,7%
                      -   šopska                                                     0,3%         
    nisu zabeležene: nepoznato poreklo, kosovska, dinarska,
                             timočko  braničevska, unutrašnja i starinci

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
  VRATNA,                                                         109          100%
                      -   timočko-braničevska                                46,8%
                      -   vlaška                                                     22,0%
                      -   unutrašnja                                               11,9%
                      -   nepoznato poreklo                                      9,2%
                      -   kosovska                                                   3,7%
                      -   šopska                                                       3,7%
                      -   povratna                                                    2,7%
          nisu zabeležene: dinarska, moravsko-vardarska,
                             i starinci.

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
SAMARINOVAC                                                  118          100%
                      -   nepoznato poreklo                                  41,5%
                      -   kosovska                                               18,6%
                      -   vlaška                                                   17,0%
                      -   unutrašnja                                               7,4%
                      -   šopska                                                    7,6%
                      -   povratna                                                 0,9%
    nisu zabeležene: moravsko-vardarska, timočko-braničevska,                               
                             dinarska i starinci.

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
MOKRANJE,                                                         346         100%
                      -   vlaška                                                    46,0%
                      -   kosovska                                                 18,0%
                      -   timočko-braničevska                                 17,6%
                      -   nepoznato poreklo                                      6,7%
                      -   šopska                                                      4,6%
                      -   dinarska                                                    3,8%
                      -   moravsko-vardarska                                    2,9%
    nisu zabeležene: povratna, unutrašnja i starinci.


  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
  SRBOVO                                                         140          100%
                      -   vlaška                                                    38,6%
                      -   nepoznato poreklo                                   21,4%
                      -   unutrašnja                                              13,6%
                      -   timočko-braničevska                                12,1%
                      -   šopska                                                     9,3%
                      -   moravsko-vardarska                                  2,9%
                      -   kosovska                                                   2,1%               nisu zabeležene: dinarska, povratna i starinci.

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
VELJKOVO,                                                         99           100%
                      -   šopska                                                    39,4%
                      -   timočko-braničevska                                28,3%
                      -   vlaška                                                     11,1%
                      -   nepoznato poreklo                                    10,1%
                      -   unutrašnja                                                 9,1%
                      -   kosovska                                                   2,0%
     nisu zabeležene: dinarska, moravsko-vardarska,povratna i starinci.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 25.11.2016. 09:37
Gospodo draga, Pozdrav iz Petrovca na Mlavi. Skrecem vam paznju da je 90 % objavljenih podataka ovde netacno. Nije mi jasno zasto se neko iz petnih zila trudi da ogromnu vecinu sela predstavi tzv. "vlaskim" kada su se upravo u tim selima mestani uporno vecinski izijasnjavaju kao Srbi na dosadasnjim popisima stanovnistva. Vi ovde znate bolje od mestanina nekog sela sta je on??? Npr. naveli ste ovde da je selo Bliznak u opstini Zagubica vecinski vlasko selo sto je netacno. Tamo postoji samo tzv. Vlaska mala od par desetina kuca ali se i u toj mali retko ko izjasnjava kao Vlah. Evo vam detalja:
http://www.vrelahomolja.com/naselja-opstine/bliznak
Ima mnogo primera gde se selo naziva vlaskim a mestani o sebi tvrde upravo suprotno - da su Srbi. Evo Ranovca, opština Petrovac na Mlavi:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86
Mora se baratati cinjenicama a ne po sistemu "sta je babi milo, to joj se i snilo". Pozdrav iz Petrovca na Mlavi
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Paun 26.11.2016. 18:18
Gospodo draga, Pozdrav iz Petrovca na Mlavi. Skrecem vam paznju da je 90 % objavljenih podataka ovde netacno.

Bińe ń-aĭ veńit!
Da la kare pi nume aĭ ginđit kînd aĭ skris asta?
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 06.12.2016. 11:18
http://www.gi.sanu.ac.rs/site/media/gi/pdf/rs/zbornik/025/gijc_zr_25_003_kostic.pdf
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 06.12.2016. 11:21

Ima mnogo primera gde se selo naziva vlaskim a mestani o sebi tvrde upravo suprotno - da su Srbi. Evo Ranovca, opština Petrovac na Mlavi:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86
Mora se baratati cinjenicama a ne po sistemu "sta je babi milo, to joj se i snilo". Pozdrav iz Petrovca na Mlavi
(https://s15.postimg.org/hps53sf1n/popis1921.jpg)

Дефинитивни резултати пописа становништва из 31. јануара 1921. године

26. Рановац
Укупно 3069
Православних 3068
Римо-католика 1
Срба или Хрвата 20
Немаца 1
Румуна / Цинцара 3048
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 06.12.2016. 11:40
Gospodine, nulte godine je rodjen Isus Hristos, a pre njega nije bilo hriscanstva. Sad ga ima, stotine miliona su hriscani. Tako i vi ovde. Mi govorimo o onome kako se sada ljudi izjasnjavaju i kako se osecaju a ne kako su se izjasnjavali ili osecali njihovi pradedovi i cukundedovi. Autonomno je pravo svakoga da se izjasnjava kako on zeli i on je pripadnik te etnicke grupe ili naroda, kako se izjasnio. Ne moze bilo ko nametati nekome sta je on. Vi ovde pisete rumunskom latinicom a to pismo apsolutno niko u bilo kom selu u istocnoj Srbiji niti koristi niti ga interesuje. Ovo sto ste zakacili, ovu tabelu, ona otkriva u nekim delovima upravo ono sto sam i rekao a to je mnogo netacnosti u onome sto ste gore tvrdili. Npr. Pankovo i Oreskovica su neka od sela za koja ste gore stavili da su vecinski vlaska a u ovoj vasoj tabeli to nije slucaj. Ko zna koliko je jos takvih. I recite ovde da li Rumunija priznaje Vlahe? Ne. Vlahe kao etnicku grupu priznaje samo Srbija. Vlasi imaju i svoje pismo koje, naravno nije rumunska latinica vec srpska cirilica koja se neznatno razlikuje u par slova. Vlasi imaju i svoju crkvu a to je Srpska Pravoslavna Crkva. Vlasi imaju i svoj govor a to je autenticni vlaski govor koji se sastoji od dve trecine reci koje lice na rumunske (a nisu) i jedne trecine reci koje lice na srpske (a nisu). Ne moze se ljudima na silu nametati da izbace srpske reci koje koriste u svom govoru i prisiljavati ih da na ta mesta ubace rumuske reci. Ljudi to ne zele. Evo vam zvanicnog vlaskog pisma koje niko ne spori i koje je jedino institucionalno. Sve drugo je ilegala.
http://www.nacionalnisavetvlaha.rs/saopstenjeizvrsnogodbora.html
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 06.12.2016. 11:53
U vreme turske najezde, stotine hiljada Srba su bezale u Erdelj, provodile po nekoliko generacija u tom kraju pa se vracale u postojbinu donoseci i veliki deo govora i obicaja Erdelja. Medjutim, krsnu slavu nisu zaboravili kao sto ni bosanski muslimani nisu zaboravili ko su bili pa su na tavanima uvek cuvali ikone sveca zastitnika. Tako i Vlasi. Slave krsnu slavu kao i Srbi i da je slave jos vekovima i da se posecujemo kao sto i sada radimo ! Domacini ljudi, uvek ugoste bolje od bilo koga. Dakle, samo istina.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 06.12.2016. 11:57
U vreme turske najezde, stotine hiljada Srba su bezale u Erdelj, provodile po nekoliko generacija u tom kraju pa se vracale u postojbinu donoseci i veliki deo govora i obicaja Erdelja. Medjutim, krsnu slavu nisu zaboravili kao sto ni bosanski muslimani nisu zaboravili ko su bili pa su na tavanima uvek cuvali ikone sveca zastitnika. Tako i Vlasi. Slave krsnu slavu kao i Srbi i da je slave jos vekovima i da se posecujemo kao sto i sada radimo ! Domacini ljudi, uvek ugoste bolje od bilo koga. Dakle, samo istina.
http://www.zajednicavlahasrbije.com/Slavoljub%20Gacovic%20recenzija%20Anamaria%20Soresku-Marinkovic.pdf
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 06.12.2016. 12:05
Eto, Vi verujete tom Gacovicu i toj gospodji Soresku. Kako li taj Gacovic za recenzenta uze Rumunku? Slucajnost? Vi verujete njima a ja Mihajlu Kosticu. I to je pravo svih nas, da veruju u ono sta je, po njima, istina. Ja verujem da su Jovan Cvijic, Mihajlo Kostic, Drobnjakovic i ostali mnogo kompetentniji od tog Gacovica i te gospodje Sorescu. To Vam je to. Pozdrav, imam i drugih obaveza. Svako ce verovatno ostati pri svome pa makar ovo trajalo mesecima tako da dalja razmena stavova nema smisla. Pozdrav
http://www.gi.sanu.ac.rs/site/media/gi/pdf/rs/zbornik/025/gijc_zr_25_003_kostic.pdf
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 06.12.2016. 12:33
Eto, Vi verujete tom Gacovicu i toj gospodji Soresku. Kako li taj Gacovic za recenzenta uze Rumunku? Slucajnost? Vi verujete njima a ja Mihajlu Kosticu. I to je pravo svih nas, da veruju u ono sta je, po njima, istina. Ja verujem da su Jovan Cvijic, Mihajlo Kostic, Drobnjakovic i ostali mnogo kompetentniji od tog Gacovica i te gospodje Sorescu. To Vam je to. Pozdrav, imam i drugih obaveza. Svako ce verovatno ostati pri svome pa makar ovo trajalo mesecima tako da dalja razmena stavova nema smisla. Pozdrav
http://www.gi.sanu.ac.rs/site/media/gi/pdf/rs/zbornik/025/gijc_zr_25_003_kostic.pdf

Ja verujem i prof. dr. Gustavu Vajgandu.
Linguistischer Atlas des dacorumänischen Sprachgebiets - Gustav Weigand (1908) (http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=649.0)

• Gustav Weigand Die Rumänen in Serbien. (http://www.archive.org/download/DieRumaenenInSerbien/DieRumaenenInSerbien.pdf) GLOBUS: illustrierte Zeitschrift für Länder- und Völkerkunde, Bd. LXXVII. Nr. 17. 1900., s. 265-269
• Gustav Weigand Românii în Serbia (http://dspace.bcucluj.ro/handle/123456789/7881), revista Transilvania, XXXI, Sibiu, nr. 5, 1900, p.105 – 113
• Gustav Weigand Româniĭ din Serbia şi din Bulgaria apuseană. (http://digitool.dc.bmms.ro:8881/R/-?func=dbin-jump-full&object_id=898143&silo_library=GEN01), Noua Revistă Română, 15. feb. 1900, nr. 4, Bucureşti, p. 152-159.
• Gustav Weigand Die rumänischen Dialekte der kleinen Walachei, Serbiens und Bulgariens (https://archive.org/download/jahresberichtde02publgoog/jahresberichtde02publgoog.pdf), Jahresbericht des Instituts für rumänische Sprache (Rumänisches Seminar) zu Leipzig, Band 7, Johann Ambrosius Barth, 1900.,  s.1-92
• Gustav Weigand Rumänen und Aromunen in Bulgarien (http://ia600305.us.archive.org/6/items/jahresberichtde06publgoog/jahresberichtde06publgoog.pdf), Jahresbericht des Instituts für rumänische Sprache (Rumänisches Seminar) zu Leipzig, Band 13, Johann Ambrosius Barth, 1908. s. 1-104
• Gustav Weigand Linguistischer Atlas des Dacorumänischen Sprachgebietes (http://documente.bcucluj.ro/web/bibdigit/altedoc/bcuscan/BCUCLUJ_FCS_ATLASE370.pdf), Leipzig, Johann Ambrosius Barth, 1909.

Pozdrav!
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 06.12.2016. 13:02
E vidite, ja tim Gustavima ne verujem. Ja verujem Sergejima, Vladimirima, Dimitrima, Aljosama, Pjotrima, Nikitama i sl.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Paun 06.12.2016. 13:11
Gospodo draga, Pozdrav iz Petrovca na Mlavi. Skrecem vam paznju da je 90 % objavljenih podataka ovde netacno.

Bińe ń-aĭ veńit!
Da la kare pi nume aĭ ginđit kînd aĭ skris asta?

Frtaće,
Ći întrabaĭ odată frumos, la kare pi nume ginđešć kînd skrij "Gospodo draga"!?
Či întrăb, da tu ći faś surd šî mut!
Aša nu pućem a tăjnui!
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 06.12.2016. 13:21
I naravno, kao sto rekoh, prevashodno verujem Cvijicu, Kosticu, Jovanovicu i ostalima koji su podrobno istrazivali poreklo i kompoziciju stanovnistva istocne Srbije. Zanimljivo je da vi ne verujete vrlo ucenim ljudima ove zemlje i vise verujete strancima sa zapada.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 06.12.2016. 13:32
I naravno, kao sto rekoh, prevashodno verujem Cvijicu, Kosticu, Jovanovicu i ostalima koji su podrobno istrazivali poreklo i kompoziciju stanovnistva istocne Srbije. Zanimljivo je da vi ne verujete vrlo ucenim ljudima ove zemlje i vise verujete strancima sa zapada.
           НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У ОЧИМА
           СРПСКЕ ЕЛИТЕ 1918–1941.

           Др Зоран Јањетовић


           О Власима (Румунима) у Србији је и даље владало мишљење да
су не само отпорни на асимилацију, већ да и они асимилују околне Србе
ширећи распрострањеност своје етничке групе.34 Из политичких разлога им

____________________
33 Zoran Janjetović, Deca careva, pastorčad kraljeva. Nacionalne manjine u Jugoslaviji 1918–
1941, Beograd, 2005, str. 18.

34 “Mi i Rumuni”, Narodna odbrana, 27, od 5. jula 1936. U jednom dopisu Ministarstva unutrašnjih
poslova Ministarstvu prosvete od 30. avgusta 1932. anonimni autor se žali da je od 21 opštine
boljevačkog sreza 12 rumunsko i da se Srbi asimiluju u Vlahe (“Vlahinja udata u srpsku kuću
povlaši celu kuću”), (AJ, 66 (pov.), 71/185). Slično je 1. septembra 1925. tvrdio predsednik
Komisije za razgraničenje pukovnik Nešković koji je za rumunizaciju Srba najviše optuživao
rumunske sveštenike (AJ, 66 (pov.), 71/185). Neuspelu asimilaciju u Homoljskim planinama
konstatuje 24. maja 1938. i Sreten Janić u jednom podužem referatu o Rumunima u Banatu i
severoistočnoj Srbiji (AJ, 38, 109/247).


123


је одрицана румунска национална свест.35 Тихомир Ђорђевић је указивао
да они наводно никад нису тражили школе на свом језику,36 а за потребе
југословенског наступа на мировној конференцији је устврдио и то да многе
румунске породице имају традицију да су српског порекла, да су се давно
иселиле из Србије, а потом у XIX веку румунизоване вратиле. У прилог
овоме је навео да Румуни у Србији славе славу (“празник”), имају легенде
о српским јунацима (Марко Краљевић, Старина Новак) а не и о румунским,
као и да неке породице имају српска презимена.37 Цвијић је проглашавао
Влахе за Србе румунске културе, тврдећи такође да су се они у XIV веку
иселили из Србије, а у XIX у њу вратили. Шеф југословенске делегације
Никола Пашић је ишао најдаље тврдећи да су се Власи потпуно стопили са
Србима.38

____________________
35 Jovan Cvijić, Jovan Radonić, Stanoje Stanojević, Ilarion Zeremski, La question du Banat, de la
Batchka et de la Baranya. Le Banat, Paris, 1919, str. 11.

36 Tihomir Đorđević, The Truth Concerning the Rumanes in Serbia, Paris, 1919, str, 31.
37 Isto, str. 24. Naravno da nije u tom propagandnom spisu ni pretpostavio da su slava i predanja
o srpskim junacima mogli biti preuzeti u Srbiji, kao ni to da srpska prezimena svakako potiču
od mešanja sa Srbima. Što se navodnog davnog srpskog porekla nekih porodica tiče, možda se
radilo o svojevrsnom umiljavanju vlastima.

38 Andrej Mitrović, Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919–1920. Prilog
proučavanju jugoslovenske politike na konferenciji mira u Parizu, Novi Sad, 1975, str. 99.


124


Srbi i Jugoslavija. Država, društvo, politika. Zbornik radova.
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2007.
http://www.inisbgd.co.rs/celo/zb_2.pdf
http://www.inisbgd.co.rs/celo/publikacije.htm

http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=829.0
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 06.12.2016. 13:57
Taj Janjetovic je, ako se ne varam, neka tzv. "nevladina organizacija" a odlicno znamo koliko su srpskom narodu naklonjene te organizacije finansirane ko zna odakle. Zato me ne cudi da iznosi ovakve stavove. On u nekim svojim istrazivanjima, nevezanim za ovu temu,  objektivno iznosi neke cinjenice ali to i jeste njihova igra. Zabasuriti svoje prave namere povremenim jalovim iznosenjem objektivnih cinjenica koje su uvek bez tezine u stvarnosti dok u temama gde je bitno izneti istinu zbog vaznosti teme i posledica iznosenja neistina,  tu takvi rovare, to im je zadatak. Ako se pazljivo procita tekst, onda se jasno moze uociti ocajnicki pokusaj negacije onoga sto je Djordjevic tvrdio na osnovu podrobnih istrazivanja. Janjetovic bez racionalnog objasnjenja i tendenciozno na jednom mestu u tekstu ubacuje rec "navodno" kako bi umanjio tezinu onoga sto je Djordjevic izrekao a izrekao je istinu. Izvinite, malo teze ce neko prihvatiti neciju tradiciju, junake, istoriju i sve ostalo ako poreklom nije pripadnik te nacije. Jezik da ali ovo sto nabrojah - tesko. Tako su i Srbi odlaskom u Erdelj i provodjenjem nekoliko generacija tamo prihvatili deo jezika i obicaja ali krsna slava nije iskorenjena kao i svest o sopstvenoj istoriji i tradiciji. Dakle, u istocnoj Srbiji ima Srba ciji su preci neko vreme proveli u Erdelju pa se vratili a ima i Vlaha koji su oduvek Vlasi. Vise je prvih. Ima i Rumuna ali u Vrscu i nekim drugim delovima Banata. Ima ponekog i u Kladovu. U drugim delovima Srbije Rumuna nema. Svako izjasnjavanje da su Rumuni u npr. Kucevu, Petrovcu, Zagubici i sl. je posledica pritisaka i propagande sa strane placenih pojedinaca. Naravno, ljudi su inteligentni pa malo ko naseda na to. 
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 06.12.2016. 14:39
Taj Janjetovic je, ako se ne varam, neka tzv. "nevladina organizacija" a odlicno znamo koliko su srpskom narodu naklonjene te organizacije finansirane ko zna odakle. Zato me ne cudi da iznosi ovakve stavove. On u nekim svojim istrazivanjima, nevezanim za ovu temu,  objektivno iznosi neke cinjenice ali to i jeste njihova igra. Zabasuriti svoje prave namere povremenim jalovim iznosenjem objektivnih cinjenica koje su uvek bez tezine u stvarnosti dok u temama gde je bitno izneti istinu zbog vaznosti teme i posledica iznosenja neistina,  tu takvi rovare, to im je zadatak. Ako se pazljivo procita tekst, onda se jasno moze uociti ocajnicki pokusaj negacije onoga sto je Djordjevic tvrdio na osnovu podrobnih istrazivanja. Janjetovic bez racionalnog objasnjenja i tendenciozno na jednom mestu u tekstu ubacuje rec "navodno" kako bi umanjio tezinu onoga sto je Djordjevic izrekao a izrekao je istinu. Izvinite, malo teze ce neko prihvatiti neciju tradiciju, junake, istoriju i sve ostalo ako poreklom nije pripadnik te nacije. Jezik da ali ovo sto nabrojah - tesko. Tako su i Srbi odlaskom u Erdelj i provodjenjem nekoliko generacija tamo prihvatili deo jezika i obicaja ali krsna slava nije iskorenjena kao i svest o sopstvenoj istoriji i tradiciji. Dakle, u istocnoj Srbiji ima Srba ciji su preci neko vreme proveli u Erdelju pa se vratili a ima i Vlaha koji su oduvek Vlasi. Vise je prvih. Ima i Rumuna ali u Vrscu i nekim drugim delovima Banata. Ima ponekog i u Kladovu. U drugim delovima Srbije Rumuna nema. Svako izjasnjavanje da su Rumuni u npr. Kucevu, Petrovcu, Zagubici i sl. je posledica pritisaka i propagande sa strane placenih pojedinaca. Naravno, ljudi su inteligentni pa malo ko naseda na to.


Др Зоран Јањетовић


Научни саветник

Биографија:
•Датум и година рођења: 07.10.1967.
•Место рођења: Загреб.
•Е-маил: vanilica@ptt.yu
•Школовање: Средња школа: 1986, I и VI београдска гимназија.
•Факултет: 1993, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Група за историју.
•Магистарска теза: 1997, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Група за историју "Исељавање немачке мањине из Војводине 1944-1948". 1994-1995, Средње-европски уиверзитет у Будимпешти, иста тема.
•Докторска теза: 2004, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Група за историју "Националне мањине у Краљевини СХС/Југославији 1919-1941".
•Запослење: 1994, Институт за новију историју Србије.
•Област интересовања: Националне мањине у Југославији.

http://www.inisbgd.co.rs/en/saradnici/33-dr-zoran-janjetovic.html

Тихомир Р. Ђорђевић сматрао је да је било повлашених Срба али да су се и прави Румуни досељавали у Србију.

Види неке од његових радова посвећених Румунима источне Србије.

• Georgevitch, T. R. The truth concerning the Rumanes in Serbia, Imprimerie "Graphique", 1919.
• Georgevitch, T. R. La vérité sur les Roumains de Serbie, Imprimerie "Graphique", 1919.
• Ђорђевић, Tихомир Р. Кроз наше Румуне : путописне белешке, Београд : Штампарија С. Николића, 1906.
• Ђорђевић, Tихомир Р. Румуни у Србији за време прве владе кнеза Милоша (1815-1839), Годишњица Николе Чупића XXXV, Београд, 1923., стр.164–182.
• Ђорђевић, Тихомир Р. Један пример досељавања Румуна у Србију, Српски књижевни гласник LXII/1, Београд, 1941, стр. 47–53

http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1299.0
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 07.12.2016. 09:27
Rekoh, Rumuna ima ali u Vrscu i jos nekim delovima Banata kao i poneki u Kladovu i to nije sporno. U drugim delovima Srbije ih nema. Ti tzv. "instituti", "fondovi", "forumi" i sl. "nevladine organizacije" sorosevskog tipa i finansiranja sluze za sirenje lazi i propagande. To sto takvi pricaju, oni to mogu da okace macku o rep. Ja verujem SANU kao najlegitimnijem i najucenijem telu u ovoj zemlji. Na mene se propaganda zapadnih sorosevskih organizacija i placenih pojedinaca slabo prima.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 07.12.2016. 09:43
Rekoh, Rumuna ima ali u Vrscu i jos nekim delovima Banata kao i poneki u Kladovu i to nije sporno. U drugim delovima Srbije ih nema. Ti tzv. "instituti", "fondovi", "forumi" i sl. "nevladine organizacije" sorosevskog tipa i finansiranja sluze za sirenje lazi i propagande. To sto takvi pricaju, oni to mogu da okace macku o rep. Ja verujem SANU kao najlegitimnijem i najucenijem telu u ovoj zemlji. Na mene se propaganda zapadnih sorosevskih organizacija i placenih pojedinaca slabo prima.

     Petrovac na Mlavi: šta se dešava u pozadini izbora novog saziva
 Nacionalnog saveta Vlaha


...
Sva izdanja finansiralo je udruženje Gergina iz Negotina i Nacionalni savet Vlaha. Ništa ne bi moglo ni bez pomoći Soroš fondacije. Poznato je da je Soroš finansirao sve projekte na razbijanju Jugoslavije, a sada Srbije
...

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=330&cl=14
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Paun 07.12.2016. 10:19
Gospodo draga, Pozdrav iz Petrovca na Mlavi. Skrecem vam paznju da je 90 % objavljenih podataka ovde netacno.

Bińe ń-aĭ veńit!
Da la kare pi nume aĭ ginđit kînd aĭ skris asta?

Frtaće,
Ći întrabaĭ odată frumos, la kare pi nume ginđešć kînd skrij "Gospodo draga"!?
Či întrăb, da tu ći faś surd šî mut!
Aša nu pućem a tăjnui!

MA ROG, DOMNU DEJAN, A TRIĬĻA UORĬ,
SĂ ĆI RASPUNDZ LA ÎNTRABARĬA A MĬA!
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 07.12.2016. 15:48
Eto, Vi verujete tom Gacovicu i toj gospodji Soresku. Kako li taj Gacovic za recenzenta uze Rumunku? Slucajnost? Vi verujete njima a ja Mihajlu Kosticu. I to je pravo svih nas, da veruju u ono sta je, po njima, istina. Ja verujem da su Jovan Cvijic, Mihajlo Kostic, Drobnjakovic i ostali mnogo kompetentniji od tog Gacovica i te gospodje Sorescu. To Vam je to. Pozdrav, imam i drugih obaveza. Svako ce verovatno ostati pri svome pa makar ovo trajalo mesecima tako da dalja razmena stavova nema smisla. Pozdrav
http://www.gi.sanu.ac.rs/site/media/gi/pdf/rs/zbornik/025/gijc_zr_25_003_kostic.pdf

I naravno, kao sto rekoh, prevashodno verujem Cvijicu, Kosticu, Jovanovicu i ostalima koji su podrobno istrazivali poreklo i kompoziciju stanovnistva istocne Srbije. Zanimljivo je da vi ne verujete vrlo ucenim ljudima ove zemlje i vise verujete strancima sa zapada.

Мислим да нисте пажљиво прочитали Костићев текст!

http://www.gi.sanu.ac.rs/site/media/gi/pdf/rs/zbornik/025/gijc_zr_25_003_kostic.pdf
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 08.12.2016. 10:10
Jesam, odlicno sam procitao Kosticev tekst, bolje vi pazljivije procitajte ko je stariji na ovom prostoru i ko je kad dosao.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 08.12.2016. 10:52
Jesam, odlicno sam procitao Kosticev tekst, bolje vi pazljivije procitajte ko je stariji na ovom prostoru i ko je kad dosao.
Костић не сматра Влахе за повлашене Србе, на то сам мислио када сам написао да пажљивије прочитате Костићев рад.

Прва позната документована досељавања Влаха са простора данашње Румуније су из 1585 (https://books.google.de/books?id=6If9CAAAQBAJ&pg=PA24&lpg=PA24&dq=%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81+1483+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5+%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA&source=bl&ots=GYi9HLJivR&sig=plthWnJ1Pkiv2mVVPkEHHGUDTHQ&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwjY9N_K-t3JAhWJBSwKHRhSA6YQ6AEIHzAA#v=onepage&q=%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8%20%D0%B8%D0%B7%201585.%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5&f=false) и 1605 (https://books.google.de/books?id=6If9CAAAQBAJ&pg=PA24&lpg=PA24&dq=%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81+1483+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5+%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA&source=bl&ots=GYi9HLJivR&sig=plthWnJ1Pkiv2mVVPkEHHGUDTHQ&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwjY9N_K-t3JAhWJBSwKHRhSA6YQ6AEIHzAA#v=onepage&q=1605.%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5&f=false). године која су и Костићу била позната.

Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 08.12.2016. 10:56
Pri dnu 86. strane stoji "Staro stanovništvo bilo je srpsko...". Na pocetku 90. strane stoji "Doseljenici vlasko-srpske struje, iako mnogobrojniji, nesumnjivo su se u Krajini i Kljucu naseljavali posle prvih i mnogobrojnih kosovsko - metohijskih doseljenika". O Porecu, takodje na 90. strani kaze "Vlasi su se ovde naselili u novije doba, bilo iz Vlaske "Carani", bilo iz istocnog Banata "Ungurjani"... Kaze jos "Medju poreckim Ungurjanima ima i Srba koji su usled turske najezde, ratova i nasilja bili prebegli u istocni Banat, tamo primili jezik, pa se onda u periodu mira vratili na svoja nekadasnja ognjista". Za mlavski kraj na 91. strani kaze "...ova poslednja grupa predstavlja povratnu migracionu struju tj. one koji su se pod turskim pritiskom morali privremeno iseljavati preko Dunava". Takodje na 91. strani za Homolje kaze da tamo gotovo da nema starosedelackog stanovnistva a da je nasao samo dve starosedelacke porodice i to srpske. Dalje o Homolju navodi da su se razni doseljavali ali da je srpsko stanovnistvo pre doslo. Na 94. strani jasno objasnjava da su Vlasi naseljavani u Negotinsku Krajinu oko 1460 godine po nalogu Ali bega Mihaloglu-a i to jer je postojala potreba za tzv. vojuncima- konjanicima a zatim su dolazili i Vlasi filurdžije. U dnu 95. strane stoji objasnjenje da su oni koji su se doselili iz Erdelja početkom 18. veka ili Srbi povratnici (koji su se ranije iselili u Erdelj) ili amalgam Vlaha i Srba koja se desila za vreme boravka Srba u Erdelju a takodje se navodi da su se ti ljudi ljutili ako im je tada neko govorio da nisu Srbi. Na pocetku 97. stranice stoji i "Naseljavanje Vlaha, pak, izvrseno 1721/1722 godine dalo je zavrsnu fizionomiju etnickoj kompoziciji istocne Srbije". Na 99. strani stoji "Najstariji doseljenicki sloj romanskih Vlaha potice iz poslednje cetvrti XVI veka. Medju srpskim stanovnistvom ima potomaka doseljenika zaseljenih turskim kolonizacijama iz druge polovine XV veka". Dakle, samo cinjenice. Nije dovoljno zakaciti neki tekst, ustvrditi nesto ocekujuci da ce to upaliti. Vidite, ima nas koji smo spremni da iznesemo sve do nasitnijih detalja. Kao sto mozete primetiti, ja nisam od onih koji npr. zastupaju neutemeljene i neuverljive teorije o starosti srpskog naroda kao npr. neki sledbenici izlapelog profesora Deretica ali sam zato spreman da se drzim naucnih cinjenica koje su izneli najeminentniji srpski profesori. Ne stranci ili neki predstavnici tzv. "nevladinih organizacija" vec kompetentni ljudi.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 08.12.2016. 11:19
Pri dnu 86. strane stoji "Staro stanovništvo bilo je srpsko...". Na pocetku 90. strane stoji "Doseljenici vlasko-srpske struje, iako mnogobrojniji, nesumnjivo su se u Krajini i Kljucu naseljavali posle prvih i mnogobrojnih kosovsko - metohijskih doseljenika". O Porecu, takodje na 90. strani kaze "Vlasi su se ovde naselili u novije doba, bilo iz Vlaske "Carani", bilo iz istocnog Banata "Ungurjani"... Kaze jos "Medju poreckim Ungurjanima ima i Srba koji su usled turske najezde, ratova i nasilja bili prebegli u istocni Banat, tamo primili jezik, pa se onda u periodu mira vratili na svoja nekadasnja ognjista". Za mlavski kraj na 91. strani kaze "...ova poslednja grupa predstavlja povratnu migracionu struju tj. one koji su se pod turskim pritiskom morali privremeno iseljavati preko Dunava". Takodje na 91. strani za Homolje kaze da tamo gotovo da nema starosedelackog stanovnistva a da je nasao samo dve starosedelacke porodice i to srpske. Dalje o Homolju navodi da su se razni doseljavali ali da je srpsko stanovnistvo pre doslo. Na 94. strani jasno objasnjava da su Vlasi naseljavani u Negotinsku Krajinu oko 1460 godine po nalogu Ali bega Mihaloglu-a i to jer je postojala potreba za tzv. vojuncima- konjanicima a zatim su dolazili i Vlasi filurdžije. U dnu 95. strane stoji objasnjenje da su oni koji su se doselili iz Erdelja početkom 18. veka ili Srbi povratnici (koji su se ranije iselili u Erdelj) ili amalgam Vlaha i Srba koja se desila za vreme boravka Srba u Erdelju a takodje se navodi da su se ti ljudi ljutili ako im je tada neko govorio da nisu Srbi. Na pocetku 97. stranice stoji i "Naseljavanje Vlaha, pak, izvrseno 1721/1722 godine dalo je zavrsnu fizionomiju etnickoj kompoziciji istocne Srbije". Na 99. strani stoji "Najstariji doseljenicki sloj romanskih Vlaha potice iz poslednje cetvrti XVI veka. Medju srpskim stanovnistvom ima potomaka doseljenika zaseljenih turskim kolonizacijama iz druge polovine XV veka". Dakle, samo cinjenice. Nije dovoljno zakaciti neki tekst, ustvrditi nesto ocekujuci da ce to upaliti. Vidite, ima nas koji smo spremni da iznesemo sve do nasitnijih detalja. Kao sto mozete primetiti, ja nisam od onih koji npr. zastupaju neutemeljene i neuverljive teorije o starosti srpskog naroda kao npr. neki sledbenici izlapelog profesora Deretica ali sam zato spreman da se drzim naucnih cinjenica koje su izneli najeminentniji srpski profesori. Ne stranci ili neki predstavnici tzv. "nevladinih organizacija" vec kompetentni ljudi.

Па лепо пише:"Старо је становништво било српско, јер је сва старија номенклатура српска и у крајевима где сада Власи преовлађују".

Тог "старог" становништва више нема, старинаца скоро да нема, на простору који насељавају Власи и Срби.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: dunǎreanu 08.12.2016. 11:37
Dejane,

negde gore si napisao da nije vazno  kako se neko nekad osecao, vec da je vayno kako se danas iyjasnjava.  jos tvrdis da rumuna ima samo u Banatu i poneki zalutali u okolini Kladova.

ja bih te sad upitao dve stvari.

prva: gde se izgubise potomci tih rumuna od samo pre 100g?
drugo: ko je vecinski narod koji danas zivi u Makedoniji i Crnoj Gori?
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 08.12.2016. 11:37
Pise "Vlasi preovladjuju" a ne da nema vise srpskog stanovnistva nema. Tacno je da pise da su ti "mnogi krajevi istocne Srbije" (ne svi) skoro opusteli ali pise da su se i kasnije ljudi tu doseljavali u XVII i XVIII veku. To su uglavnom bili doseljenici pod Arsenijem Carnojevicem (Crnojevicem) od 1690. pa nadalje. O Crnojevicu na 1. strani.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 08.12.2016. 11:53
Po zvanicnim popisima su u tzv. Makedoniji vecina tzv. "Makedonci" dok su u Crnoj Gori vecina Crnogorci, nesto malo vise od Srba. Medjutim, ne moze se porediti drzava koja nikada nije postojala sa drzavom koja postoji vekovima, mislim na tzv. Makedoniju. Ova Makedonija koja samu sebe danas tako naziva, takva nikad nije postojala. Ona je proizvod komunizma, to je virtuelna Titova tvorevina. Postojala je Makedonija Aleksandra Makedonskog (helenska, sa helenskim stanovnistvom) a ovakva nikada. Srbija postoji najmanje 1300 - 1400 godina, ko zna koliko jos ranije. Dakle, ako jedna drzava postoji samo kao proizvod jednog sistema (kominizma) kome je zbog prejakog "srpskog korpusa" odgovaralo da nastane tzv. "Makedonija" a nije proizvod postojanja takve nacije, nije proizvod postojanja istorije i kulture jedne takve "drzave", onda ne moze postojati ni jedan takav narod. Znaci, nemoguce su paralele. Znam sta ste hteli reci. Hteli ste da ja ustvrdim da je vecina stanovnika Makedonije srpskog porekla. To jeste tacno ali i objasnjavam zasto je to tacno. Dakle, ja ne mislim da je popis u tzv. Makedoniji relalan ali ga prihvatam kao takvog. One koje ja smatram Srbima u tzv. Makedoniji a koji se izjasnjavaju kao Makedonci to ne mogu biti jer Makedonci sloveni ne postoje dok one koje vi smatrate Vlasima a koji se izjasnjavaju kao Srbi to mogu biti jer Srbi postoje. U tome je kvaka. Sto se tice Crnogoraca, iako mnogi to ne misle, ja mislim da Crnogorci kao nacija postoje ali da ih nema ovoliko koliko se sada izjasnjavaju (oko 40 %).
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 08.12.2016. 11:56
Mozda bi bilo pozeljno pogledati ranije popise, ne sekirajte se, i to cu naci kad budem imao vremena.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 08.12.2016. 12:05
Uzmite malo na Fejsbuku pogledajte profil Miomira Dedovica, ko je npr. bio Skenderbeg i sl. Imate tamo dosta argumentovanih cinjenica.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: dunǎreanu 08.12.2016. 12:08
Dejane,

dakle, smatras da rumuni/vlasi poreklom imaju pravo da se izjasnjavaju kao srbi, dok  srbima u makedoniji to pravo uskracujes da se izjasnjavaju kao makedonci jer nisu u proslosti imali svoju drzavu?

zar to nisu dvostruki standardi sa tvoje strane? 
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 08.12.2016. 14:19
Prvo, nije uopste do kraja razjasnjeno ko je u istocnoj Srbiji zaista Vlah a ko Srbin koji je pred turskom najezdom otisao u Erdelj, proveo neko vreme pa su mu se potomci sa tim obicajima i govorom vratili i poceli izjasnjavati drugacije. Elaborirali smo da ima razlicitih stavova. Ti verovatno imas zauzet stav da toga uopste nije bilo. Ja da jeste bilo. To je nase pravo, da imamo razlicite stavove kao i istrazivaci. U tzv. Makedoniji je situacija cista. Tamo su poreklom ili Bugari ili Srbi. Jednostavno Makedonci slovenskog porekla ne postoje. Oni mogu tako da se izjasnjavaju i ja to postujem ali ne prihvatam. Srbi, medjutim, postoje i oni koje ti smatras Vlasima se mogu tako izjasnjavati i to biti ako smatraju da su to a Makedonci ne postoje i Srbi se dole mogu tako izjasnjavati ali to ne mogu biti. Deluje filozofski ali je u sustini prosto i jasno onome ko zeli da shvati. I da razjasnimo jos nesto, Vlasi u nekadasnjoj Vlaskoj uopste nisu bili romanskog porekla. Njih su romanizovali Rimljani.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 08.12.2016. 15:45
Prvo, nije uopste do kraja razjasnjeno ko je u istocnoj Srbiji zaista Vlah a ko Srbin koji je pred turskom najezdom otisao u Erdelj, proveo neko vreme pa su mu se potomci sa tim obicajima i govorom vratili i poceli izjasnjavati drugacije. Elaborirali smo da ima razlicitih stavova. Ti verovatno imas zauzet stav da toga uopste nije bilo. Ja da jeste bilo. To je nase pravo, da imamo razlicite stavove kao i istrazivaci.


(http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/img/etnicka-slika-istocne-srbije.jpg)
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 08.12.2016. 15:47
I da razjasnimo jos nesto, Vlasi u nekadasnjoj Vlaskoj uopste nisu bili romanskog porekla. Njih su romanizovali Rimljani.

Такође је романизована (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B0)) северна Италија, крајњи југ Италије, Галија, Хиспанија итд.

(https://s28.postimg.org/mlptp8mfx/poreklo2.jpg)
Никола Вукчевић. Етничко поријекло Црногораца. Земун : "Сава Михић". Београд 1981. Стр. 111.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Paun 08.12.2016. 16:56

Prvo, nije uopste do kraja razjasnjeno ko je u istocnoj Srbiji zaista Vlah a ko Srbin koji je pred turskom najezdom otisao u Erdelj, proveo neko vreme pa su mu se potomci sa tim obicajima i govorom vratili i poceli izjasnjavati drugacije.


Întra Rumîń în Sîrbiĭa răsărićană nuĭe praf đi Arđelań!
Ļ-a veńit numa numiļi!
Greu ć-a mînţît vrunu, fîrtaće Dejane, greu!  ::)

(http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/img/mapa-etnogeneza-endonimija-ro.jpg)
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 10.12.2016. 09:29
Jesam, odlicno sam procitao Kosticev tekst, bolje vi pazljivije procitajte ko je stariji na ovom prostoru i ko je kad dosao.


(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/S._Srbija.pdf/page1-748px-S._Srbija.pdf.jpg) (http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/16/S._Srbija.pdf)

Јован Цвијић. Балканско полуострво и Јужнословенске земље, књ. I, Београд, 1922.



Географски лик Србије у доба Првог устанка,
посебна издања Српског географског друштва,
свеска 32, Београд, 1954, стр. 42-45; 50-51.



Боривоје М. Дробњаковић

СТАНОВНИШТВО У СРБИЈИ
ЗА ВРЕМЕ ПРВОГ УСТАНКА


*

     За етнички састав становништва устаничке Србије од највећег су значаја била досељавања од последњих десетина XVIII па до пред крај прве половине XIX века, нарочито она која су настала после Првог устанка, када се населило и највише становника. Да је устаничка Србија била слабо насељена и да су глвну масу њеног становништва чинили досељеници, који су највећим делом дошли у то време, има сигурних доказа. Ако упоредимо податке само из

42

две области устаничке Србије, видећемо да се становништво, и то само у неким селима у међувремену од 1732 до 1818 године, удвостручило. Тако, на пример, девет села у Смедеревском подунављу 1732 године имала су свега 252 куће, док су та иста села 1818 године имала 592 куће. 34) У десет села крагујевачке Јасенице, која су 1735 године имала 301 кућу, године 1818 имала су 612 кућа.35) Ово потврђују и чињенице до којих се дошло детаљним проучавањем порекла породица у врло великом броју села устаничке Србије. На основу података о пореклу шумадинског становништва у селима београдске околине,36) Космаја,37) Јасенице,38)Шумадиске Колубаре,39) Смедеревског Подунавља и Јасенице,40) Лепенице,41) Груже,42) и Качера,43) установљено је да је од 10.430 породица чије је порекло испитано, само 519, односно 4,9% стариначких а 607, односно 5,7% породица је непознатог порекла. Остале породице ― 9304 на броју или 89,2% од укупног броја породица ― досељене су.44) У шумадиске области највише је становништва до-
шло за време Устанка. У околини Београда млађа су села постала насељавањем досељеника из почетка XIX века, које је Карађорђе доводи из ослобођених крајева „да би тамо очистио линију ратним својим операцијама, а овде да заузму пусте земљекоје су остале иза Турака”.45) Исти је случај у Космају, Јасеници, Шумадиској Колубари и Качеру. После 1804 године у Шумадиску Колубару населило се највише породица из околине Сјенице, Новог Пазара, са Лима и Таре и из Босанског Подриња.46) У Јасеници је најјача динарска струја која је полазила од Сјенице, Новог Пазара, Нове Вароши, Пештери и Бихора и идући преко Јавора и Кокиног Брода населила Стари Влах, Драгачево, шумадиске пределе (Качер, Гружу и Јасеницу) и допрла до београдских села. Њихово насељавање трајало је најдуже, најјаче је било за време Устанка, нарочито око 1809 године, а завршило се око 1815 године.47) У Лепеницу се у времену од Кочине крајине до 1803 године доселила 321 породица а од 1804 до 1809, односно 1815 године, 571 породица, што чини четвртину од укупног броја породица.48) У Качеру је више од половине досељеника дошло од друге половине XVIII века до Првог устанка.49)
     Овакво стање није било само у шумадиским областима уже устаничке Србије, него и у осталим њеним крајевима. У Колубари и Подгорини преко 93% су досељеници, од који је више од половине дошло у XIX веку.50) Исти је случај у Поцерини.50а) У Тамнави има преко 96% досељених породица, од којих је 10% насељено до краја XVII века, толико исто у првој половини XVIII века, док је у другој половини XVIII и у XIX веку до 1827 године дошла

43

551 породица, односно 37,4%, а после 1827 године 605 породица, односно 47,5%.51) После исељавања у Аустрију и Угарску, која су била најинтензивнија у току XV и XVI века и трајала до почетка XIX века, у Рађевини и Јадру најјаче је насељавање вршено крајем XVIII и у XIX веку.52)
     Ако пођемо даље, видећемо да су прилике исте. У Соколској нахији готово је целокупно становништво досељено и то у мањем броју у XVII и XVIII веку, а много више за време Првог и Другог устанка.53) Од 335 златиборских породица само су 14 стариначке а остале су досељене, и то највише у првој половини XIX века, а нарочито 1833 и 1834 године, када је кнез Милош Златибору прикључио 12 села Карађорђеве Србије.54) У Ужичкој Црној Гори преко 80% од укупног броја породица досељене су, и од њих око 33% у току XVII и у првој половини XVIII века, док се 47% населило од друге половине XVIII и у првој половини XIX века.55) Слично је у Горњем Драгаче-
ву, где је од 190 породица 150 досељено, и то током XVIII века и раније 54; у XIX веку досељено је 96 породица, од којих у време Карађорђевог устанка 38, а после тог времена 58.56) У Доњем Драгачеву од 273 породице 40 је стариначких и непознатог порекла, 70 је досељено у току друге половине XVIII века и у XIX веку до Првог устанка; за време Првог устанка доселило се 40 породица, за време Другог устанка и доцније до 1844 године 68 породица, а после тога још 55 породица.57) У селима око Чачка и Љубића од 249 породица 53 су стариначке и досељене у XVIII веку, у току Првог устанка до 1813 дошло је 80 породица, а после Другог устанка 116 породица.58)
     У пределима устаничке Србије јужно од Шумадије, у Левчу, Темнићу и Белици, најјаче насељавање било је после Кочине крајине и за време оба устанка. У Темнићу, где има око 88% досељеника, највише их је дошло у току Првог и Другог устанка; и у Белици нови досељеници долазе у готово опустела села пред крај XVIII века и за време Устанка.59)
     Прелазећи на десну обалу Мораве, идући према Тимоку, наилазимо на сличну ситуацију. У пределу Бањи, који је двапут прелазио из српских у турске руке (1809―1810 и 1813―1833), од 575 породица 496 су досељене, и то највише у првој половини XIX века.60) У Ресави где су од 615 породица 434 досељене, интензивније насељавање било је нарочито између Првог и Другог устанка,61) док је Пожаревачком Поморављу од 928 породица само 46 стариначких, а остале су досељене и то до краја XVII века 31 породица, у првој половини XVIII века 55, у другој половини XVIII века 132, за време Првог устанка 342, а после Другог ус-

44


танка 322.62) Ако идемо даље, прилике нису промењене. У Млаву су се до друге половине XVIII века доселиле 164 породице, од друге половине XVIII века и за време Првог устанка до 1815 године 149, а после тог времена још 120.63) Најзад, у Неготинској Крајини и Кључу од 2075 породица само су 29, односно 1,4% стариначке, док досељених породица има 2046, односно 98,6%.64) У тимочким селима поред старијих досељеника из краја XVII и XVIII века има и новијих из XIX века, нарочито из времена после 1833 године, када је овај крај ослобођен и прикључен Србији.65)

45


______________________________
     34) Б. Дробњаковић, Смедеревско Подунавље и Јасеница.
Насеља 19 (1925), с. 218, 219.
     35) Б. Дробњаковић, Јасеница. Насеља 13 (1923), с. 230, 231.
     36) Р. Николић, Околина Београда. Насеља 2 (1903), с. 974 и д.
     37) Б. Дробњаковић, Космај. Насеља 26 (1930), с. 30 и д.
     38) Б. Дробњаковић, Јасеница. Насеља 13 (1923), с. 248 и д.
     39) П. Ж. Петровић, Шумадиска Колубара. Насеља 31 (1948), с. 54 и д.
     40) Б. Дробњаковић, Смедеревско Подунавље и Јасеница.
Насеља 19 (1925), с. 255
     41) Т. Радивојевић, Лепеница. Насеља 7 (1911) и Ј. Цвијић,
Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице.
Насеља 12 (1922), с. 93
     42) М. Драгић, Гружа. Насеља 10 (1921), с. 195 и д.
     43) М. Ракић, Качер. Насеља 3 (1905), с. 771 и д.
     44) Види и B. Drobnjaković, Sur la composition etnique de la
population de la Šumadija... Beograd 1932, 201.
     45) Р. Николић, пом. дело, с. 954.
     46) П. Ж. Петровић, пом. дело, с. 49 и д.
     47) Б. Дробњаковић, Јасеница. Насеља 13, с. 249.
     48) Т. Радивојевић, пом. дело, с. 171.
     49) М. Ракић, пом. дело, с. 771 и д.
     50) Љ. Павловић, Колубара и Подгорина. Насеља 4 (1907), с. 482 и д.
     50а) По усменом саопштењу професора В. Радовановића.
     51) Љ. Павловић, Антропетогеографија Ваљевске Тамнаве. Насеља 8 (1912), с. 507 и д.
     52) Б. Милојевић, Рађевина и Јадар. Насеља 9 (1913), с. 678 и д.
     53) Љ. Павловић, Соколска Нахија. Насеља 26 (1930), с. 347 и д.
     54) Љ. Мићић, Златибор. Насеља 19 (1925), с. 440 и д.
     55) Љ. Павловић, Ужичка Црна Гора. Насеља 19 (1925), с. 34
     56) К. Јовановић, Горње Драгачево. Насеља 5 (1908), с. 357 и д.
     57) Ј. Ердељановић, Доње Драгаћево. Насеља 1 (1902), с. 85 и д.
     58) Р. Илић, О Љубићским селима. Насеља 2 (1903), с. 30 и д.
     59) Т. Бушетић, пом. дело, с. 481 и д.; С. Мијатовић, Темнић. Насеља 3
(1905), с. 274 и д.; С. Мијатовић, Белица. Насеља 30 (1948), с. 40 и д.
     60) П. Јовановић, Бања. Насеља 17 (1924), с. 135 и д.
     61) С. Мијатовић, Ресава. Насеља 26 (1930), с. 162 и д.
     62) М. Миладиновић, Пожаревачка Морава. Насеља 25 (1928), с. 28 и д.
     63) Љ. Јовановић. Млава. Насеља 2 (1903), с. 287 и д.
     64) К. Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ. Насеља 29 (1940), с. 71 и д.
     65) М. Станојевић, Тимок. Насеља 29 (1940), с. 426.

50-51
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Paun 10.12.2016. 18:21
Jesam, odlicno sam procitao Kosticev tekst, bolje vi pazljivije procitajte ko je stariji na ovom prostoru i ko je kad dosao.

Sa astupă fîrtatu Dejan, nu măĭ lozaşće?  :)
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dejan Petrovac 12.12.2016. 07:30
Vlahe su romanizovali Rimljani posto su isterali Gote iz Vlaske. Sve sam vec predocio i dokazao na Kosticevim i istrazivanjima ostalih eminentnih naucnika SANU. Vlasi imaju svoje pismo koje je ustanovio Savet vlaske nacionalne manjine, to je cirilicno pismo sa neznatnom razlikom od nekoliko slova i to je za mene jedino relevantno. Te rumunske kukice mozete da primenjujete u Rumuniji ili da okacite macku o rep :-) Takodje, te vase rumunske mape koje ste sami smislili, sa njima mozete da lozite vatru, zima je, mogu da vam posluze da se ogrejete :-)
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 12.12.2016. 10:22
Vlahe su romanizovali Rimljani posto su isterali Gote iz Vlaske. Sve sam vec predocio i dokazao na Kosticevim i istrazivanjima ostalih eminentnih naucnika SANU.
- које су Влахе затекли Римљани и романизовали?
- када, где и из које Влашке су Римљани истерали Готе?
- шта сте нам то доказали?

Vlasi imaju svoje pismo koje je ustanovio Savet vlaske nacionalne manjine, to je cirilicno pismo sa neznatnom razlikom od nekoliko slova i to je za mene jedino relevantno. Te rumunske kukice mozete da primenjujete u Rumuniji ili da okacite macku o rep :-)
- поред ћирилице постоји и латиница.
- наравно под условом да имамо мачку!

Takodje, te vase rumunske mape koje ste sami smislili, sa njima mozete da lozite vatru, zima je, mogu da vam posluze da se ogrejete :-)
- грејемо се на пелет.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 12.12.2016. 11:30
Gospodo draga, Pozdrav iz Petrovca na Mlavi. Skrecem vam paznju da je 90 % objavljenih podataka ovde netacno. Nije mi jasno zasto se neko iz petnih zila trudi da ogromnu vecinu sela predstavi tzv. "vlaskim" kada su se upravo u tim selima mestani uporno vecinski izijasnjavaju kao Srbi na dosadasnjim popisima stanovnistva. Vi ovde znate bolje od mestanina nekog sela sta je on??? Npr. naveli ste ovde da je selo Bliznak u opstini Zagubica vecinski vlasko selo sto je netacno. Tamo postoji samo tzv. Vlaska mala od par desetina kuca ali se i u toj mali retko ko izjasnjava kao Vlah. Evo vam detalja:
http://www.vrelahomolja.com/naselja-opstine/bliznak

(https://s30.postimg.org/j1k6hwir5/bliznak1921.jpg)

Дефинитивни резултати пописа становништва из 31. јануара 1921. године

1. Близнак
Укупно 675
Православних 675
Срба или Хрвата 386
Румуна / Цинцара 289



(http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/img/etnicka-slika-istocne-srbije.jpg)

Рановац (http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=806.msg3822#msg3822) и Близнак су влашка насеља!
Имате ли још неку примедбу?
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Volcae 12.12.2016. 13:15
      Istina je, naime, da je Srpska svetosavska pravoslavna crkva, crkveno, Vlahe "posrbila",206 polazeći od činjenice da je pravoslavlje osnovni politički i državni temelj svakoga pravoslavnoga vjernika. Ali, njihovu formam mentis, tj. njihov mentalitet, njihov duh, nije uspjela promijeniti.207
      Po mentalitetu, koji je ne samo odraz duhovnog ustroja svakoga naroda nego i mišljenja i djelovanja, oni su i nadalje ostali Vlasi, tj. zadržali su karakterističan etnički mentalitet. To treba zahvaliti kršćanstvu općenito, koje im je, za razliku od islama, sačuvalo tradiciju. A zna se da je tradicija korijen svakog etnokulturnog identiteta. Jer, kako s pravom konstatira F. Braudel: Običaji, tradicija, svagdje igraju ulogu: to su stara nasljedstva kojih se nitko ne oslobađa.208 S takvom konstatacijom srpska se historiografija teško može pomiriti.

Zef MIRDITA, Vlasi u historiografiji, Hrvatski institut za povijest, Zagreb 2004., Str. 179.

Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dan 19.03.2017. 09:46
Izuzetno čudno ponašanje gospodina Dejan. Izgleda da je službi bezbednosti Srbije treba pomoć kako bi se zauvek drži Vlasi / Rumuni iz istočne Srbije u mraku. Nema škole, nema crkve, nema Masovni mediji ... samo leži!
Sram te bilo, Dejan!
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dan 19.03.2017. 10:22
Ḑomnuľe Paun,

aţi creat un site fabulos! Toată admiraţia şi respectul pentru munca depusă!
Bunicii mei erau din zona Olteniei, unde strămoşii lor sosiseră (circa 1840) din zona Plevnei (Bulgaria), români fugiţi din calea turcilor. Auzeam poveşti despre comunitatea vlahă /românească din Valea Timocului, dar nu mi-am închipuit că numărul satelor şi al populaţiei este atât de ridicat!
Ruşine unui stat roman impotent, care de dragul bunelor relaţii cu Serbia a ignorat aproape 200 de ani minoritatea vlahă, prefăcându-se că ea nu există!
Ungureanii (munteni sau câmpeni), ţăranii, bufanii sau băieşii... graiurile lor idilice (continuare a celor oltenesc şi bănăţean), sunt cunoscute cel puţin în zona Olteniei şi Banatului. Românii sunt conştienţi de existenţa acestor comunităţi, dar politica este... o curvă!
Nu mi-am închipuit că domnul Balasevici Predrag face jocul serviciilor de securitate sârbe. Detestabil!
Aidoma se întâmplă în Ucraina Transcarpatică, nordul Bucovinei şi Bugeac. Minoritatea română este lipsită de cele mai elementare drepturi, dar măcar există şcolarizare în limba volohă / română.
Poate domnul Balasevici nu a remarcat că "limba modovenească" creată artificial de serviciile sovietice a fost recunoscută după zeci de ani de îndoctrinare ca fiind "limba română".

Îi cam place să se ascundă după deget, marelui "patriot" (al serviciilor sârbe) Balasevici. Penibil!

   
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: RomanWolf 19.03.2017. 10:24
      Istina je, naime, da je Srpska svetosavska pravoslavna crkva, crkveno, Vlahe "posrbila",206 polazeći od činjenice da je pravoslavlje osnovni politički i državni temelj svakoga pravoslavnoga vjernika. Ali, njihovu formam mentis, tj. njihov mentalitet, njihov duh, nije uspjela promijeniti.207
      Po mentalitetu, koji je ne samo odraz duhovnog ustroja svakoga naroda nego i mišljenja i djelovanja, oni su i nadalje ostali Vlasi, tj. zadržali su karakterističan etnički mentalitet. To treba zahvaliti kršćanstvu općenito, koje im je, za razliku od islama, sačuvalo tradiciju. A zna se da je tradicija korijen svakog etnokulturnog identiteta. Jer, kako s pravom konstatira F. Braudel: Običaji, tradicija, svagdje igraju ulogu: to su stara nasljedstva kojih se nitko ne oslobađa.208 S takvom konstatacijom srpska se historiografija teško može pomiriti.

Zef MIRDITA, Vlasi u historiografiji, Hrvatski institut za povijest, Zagreb 2004., Str. 179.
Ovo je kljuc svega,dragi moj Volcae.
Srbi danas bastine Vlaski statut,koji se u svom primarnom obliku tice bas nas Romana/Vlaha,a ne Srba i Slovena.
Srpski istoricari namerno ignorisu Rumunske toponime,imena,prezimena na teritorijama Dalmatie,BiH,Crne Gore,itd.
Srecom,ona ispravna istorija,ne pseudo lazi nekih deretica i jarcevica potvrdjuje da su Morlaci Romani i kao takvi odvojena etnicka grupa.
I da je Vlah koriscen kao sinonim za Romanizovano stanovnistvo, od antike.
I to,ne samo Balkana,nego i Europe kao takve.
Danas,na isti nacin,kao i pre par vekova,
SPC vodi asimilacionu politiku nad Vlasima Timoka.
To vidimo svojim ocima.
Srecom,21 je vek i vise ne vaze ista pravila i postoji internet.
Ovde ne mogu da zabrane istinu.
Dokle god je nas mladih snaga,necemo posustati u ocuvanju nase kulture.
Наслов: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
Порука од: Dan 19.03.2017. 13:49
Dragi panslavistic sledbenici,

šta ste mislili da su vaši preci naći na 6. veku na celog zapadnog Balkana teritorija? U 602 AC Dunav zamrzla i slovenska plemena ušla u Balkanskom poluostrvu. Do tada, oni stacionirani u današnjoj Rumuniji, koncentrisana na obali Dunava. Kada su vaši preci prešli Dunav i ušli u srpske i bugarske teritorije današnjem, našli su tu potpuno Latin govori stanovništvo.
Latin govoreći Dalmatinca čuva svoj jezik do 1900. godine, mnogi drugi rumunski govore enklave preživljavanje danas.