Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881


Аутор Тема: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM  (Прочитано 52135 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Alexandru

  • Гост

Naseljena mesta Istočne Srbije sa pretežno srpskim i pretežno vlaškim stanovnistvom

1. Smederevo

Naselja sa većinskim srpskim stanovnistvom Badljevica,Binovac,Vodanj,Vranovo,Vrbovac,Vučak,Dobri Do,Drugovac,Kolari,Landol, Lipe,Lugavčina,Lunjevac,Mala Krsna,Malo Orašje,Mihajlovac,Osipaonica,Petrijevo, Radinac,Ralja,Saraorci,Seone,Skobalj,Smederevo,Suvodol,Udovice

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Kulič,Šalinac

2. Velika Plana

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Velika Plana,Veliko Orašje,Donja Livadica,Krnjevo,Kupusina,Lozovik,Markovac, Miloševac,Novo Selo,Radovanje,Staro Selo,Trnovče

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Rakinac

3. Veliko Gradište

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Biskuplje,Veliko Gradište,Garevo,Desine,Đurakovo,Zatonje,Kamijevo,Kisiljevo, Kumane,Kurjače,Kusiće,Ljubinje,Majilovac,Makce,Ostrovo,Pečanica,Požeženo, Popovac,Ram,Sirakovo,Srednjevo,Tribrode,Carevac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Doljašnica,Topolovnik,Češljeva Bara

4. Golubac

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Barič,Bikinje,Braničevo,Vinci,Vojilovo,Golubac,Dobra,Donja Kruševica,Dušmanić, Klenje,Maleševo,Miljević,Mrčkovac,Ponikve,Radoševac,Sladinac,Usije,Šuvajić

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Brnjica,Dvorište,Žitkovica,Krivača,Kudreš,Snegotin

5. Žabari

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Aleksandrovac,Vlaski Do,Žabari,Oreovica,Polatna,Sibnica,Simićevo,Četereže

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Brzohode,Viteževo,Kočetin,Mirijevo,Porodin,Svinjarevo,Tićevac

6. Žagubica

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Vukovac,Žagubica,Izvarica,Jošanica,Krepoljin,Krupaja,Lipe,Milatovac,Ribare,Suvi Do

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Bliznak,Breznica,Laznica,Medveđica,Milanovac,Osanica,Selište,Sige

7. Kučevo

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Velika Bresnica,Zelenik,Kučajna,Kučevo,Mala Bresnica,Mišljenovac,Rabrovo, Ravnište

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Blagojev Kamen,Brodica,Bukovska,Voluja,Vuković,Duboka,Kaona,Lješnica,Mustapić, Neresnica,Radenka,Rakova Bara,Sena,Srpce,Turija,Ceremošnja,Cerovica,Ševica

8. Malo Crniće

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Batuša,Boževac,Veliko Selo,Veliko Crniće,Kaliste,Kravlji Do,Kula,Malo Gradište, Malo Crniće,Salakovac,Smoljinac,Toponica,Crljenac,Šapine,Šljivovac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Aljudovo,Vrbnica,Zabrega,Kobilje

9. Petrovac

Naselja sa večinskim srpskim stanovništvom Bistrica,Bošnjak,Burovac,Vezičevo,Veliki Popovac,Veliko Laole,Vošanovac,Dobrnje, Zabrđe,Kamenovo,Knežica,Krvije,Lopušnik,Malo Laole,Oreškovica,Pankovo,Petrovac, Tabanovac,Trnovče,Ćovdin,Šetonje

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Busur,Vitovnica,Dubočka,Ždrelo,Kladurovo,Leskovac,Manastirica,Melnica,Orljevo, Ranovac,Rašanac,Stamnica,Starčevo

10. Požarevac

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bare,Batovac,Beranje,Bradarac,Bratinac,Bubušinac,Dragovac,Drmno,Dubravica, Živica,Kasidol,Klenovik,Kličevac,Kostolac,Lučica,Maljurevac,Nabrđe,Petka,Požarevac, Poljana,Prugovo,Selo Kostolac,Trnjane,Ćirikovac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Brežane,Ostrovo,Rečica

11. Despotovac

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Balajnac,Bare,Bogava,Brestovo,Bukovac,Veliki Popović,Vitance,Vojnik,Grabovica, Dvorište,Despotovac,Zlatovo,Jezero,Jelovac,Lipovica,Lomnica,Makvište,Medveđa, Miliva,Panjevac,Plažane,Popovnjak,Ravna Reka,Resavica,Senjski Rudnik,Sladaja, Stenjevac,Strmosten,Trućevac
Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Beljajka,Židilje,Jasenovo,Resavica Selo

12. Jagodina

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bagrdan,Belica,Bresje,Bukovče,Bunar,Vinorača,Voljavče,Vranovac,Vrba,Glavinci, Glogovac,Gornje Štiplje,Gornji Račnik,Deonica,Donje Štiplje,Donji Račnik, Dragocvet,Dragoševac,Dražmirovac,Duboka,Ivkovački Prnjavor,Jagodina, Jošanički Prnjavor,Kalenovac,Kovačevac,Kolare,Končarevo,Kočino Selo,Lovci, Lozovik,Lukar,Majur,Mali Popović,Medojevac,Međureč,Miloševo,Mišević,Novo Lanište, Rajkinac,Rakitovo,Ribare,Ribnik,Siokovac,Slatina,Staro Lanište,Staro Selo,Topola, Trnava,Crnče,Šantarovac,Šuljkovac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Dobra Voda,Strižilo

13. Paraćin

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bošnjane,Buljane,Busilovac,Glavica,Golubovac,Gornja Mutnica,Gornje Vidovo, Davidovac,Donja Mutnica,Donje Vidovo,Drenovac,Zabrega,Izvor,Klačevica,Krežbinac, Lebina,Lešje,Mirilovac,Paraćin,Plana,Popovac,Potočac,Ratare,Raševica,Svojnovo, Sikirica,Sinji Vir,Sisevac,Striža,Stubica,Tekija,Trešnjevica,Čepure,Šavac,Šaludovac


14. Svilajnac

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bresje,Vojska,Vrlane,Gložane,Grabovac,Dublje,Dubnica,Đurinac,Kupinovac,Kušiljevo, Lukovica,Radošin,Roanda,Roćevac,Svilajnac,Sedlare,Troponje,Crkvenac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Bobovo,Mačevac,Proštinac,Subotica

15. Ćuprija

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Virine,Dvorica,Ivankovac,Jovac,Kovanica,Krušar,Mijatovac,Ostrikovac,Paljane,Senje, Supska,Ćuprija

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Batinac,Bigrenica,Vlaška,Isakovo

16. Bor

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bor,Brestovac,Donja Bela Reka,Oštrelj

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Bučje,Gornjane,Zlot,Krivelj,Luka,Metovnica,Slatina,Tanda,Topla,Šarbanovac

17. Kladovo

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Brza Palanka,Kladovo,Petrovo Selo

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Vajuga,Velesnica,Velika Vrbica,Velika Kamenica,Grabovica,Davidovac,Kladušnica, Korbovo,Kostol,Kupuzište,Ljubičevac,Mala Vrbica,Manastirica,Milutinovac,Novi Sip,Podvrška, Reka,Rečica,Rtkovo,Tekija

18. Majdanpek

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Boljetin,Golubinje,Donji Milanovac,Majdanpek,Miroč,Rudna Glava

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Vlaole,Debeli Lug,Jasikovo,Klokočevac,Leskovo,Mosna,Topolnica,Crnajka

19. Negotin

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Braćevac,Brestovac,Veljkovo,Vidrovac,Jasenica,Karbulovo,Negotin,Prahovo,Popovica,Rajac, Rečka,Rogljevo,Sikole,Smedovac,Tamnič,Trnjane,Čubra,Šarkamen,Štubik

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Aleksandrovac,Bukovče,Vratna,Dupljane,Dušanovac,Jabukovac,Kobišnica,Kovilovo, Mala Kamenica,Malajnica,Miloševo,Mihajlovac,Mokranje,Plavna,Radujevac, Samarinovac,Slatina,Srbovo,Urovica,Crnomasnica

20. Boljevac

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bogovina,Boljevac,Boljevac Selo,Vrbovac,Dobrujevac,Ilino,Jablanica,Krivi Vir,Lukovo, Mirovo,Rtanj,Rujište,Sumrakovac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Bačevica,Valakonje,Dobro Polje,Mali Izvor,Osnić,Podgorac,Savinac

21. Zaječar

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Borovac,Brusnik,Veliki Izvor,Vražogrnac,Vratarnica,Vrbica,Gornja Bela Reka,Grlište, Grljan,Zagrađe,Zaječar,Zvezdan,Jelašnica,Klenovac,Koprivnica,Lasovo,Lenovac, Leskovac,Mali Izvor,Marinovac,Metriš,Planinica,Rgotina,Salaš,Selačka,Trnavac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Velika Jasikova,Veliki Jasenovac,Gamzigrad,Glogovica,Gradskovo,Dubočane,Lubnica, Mala Jasikova,Mali Jasenovac,Nikoličevo,Prlita,Tabakovac,Halovo,Čokonjar,Šipikovo, Šljivar

Naselja sa srpskom većinom : 380 Naselja sa vlaskom vecinom : 162

Ukupno naselja : 542


I jedan komentar na sve ovo : ovo je (nazalost!) trenutno stanje po pitanju Vlaha. Oni u jos 70 naselja zive zajedno sa Srbima (neka od njih su Krepoljin, Bosnjak,Vlaski Do,Kula,Poljana,Prahovo,pa i Brestovac i Ostrelj) ali su opet kazem nazalost u tim naseljima danas u manjini. Treba li da kazem nesto za Ram,Aleksandrovac,Misljenovac,Djurakovo gde od Vlaha gotovo da nista nije ostalo... Vlasi su oko Velike Morave vec asimilovani,sa obe njene strane ! Dakle Vlasi su se pre 100-150 pa i 200 godina sigurno mogli naci u vise naselja nego sto je to danas slucaj...
Пријави уреднику   Сачувана

novica

  • Гост
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #1 послато: 03.04.2007. 11:15 »

Negotin

Sledeca naselja nisu sa vecinskim Vlaskim stanovnistvom nego su BEZ ijednog Srbina.
To znam zato sto sam odatle.
To su: Dupljane,Dusanovac,Samarinovac,Milosevo,Majalnica.
Za ostale nisam siguran,za ovo jesam.
Pardon,ima dve snaje.
Povlacim rec.
Пријави уреднику   Сачувана

Alexandru

  • Гост
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #2 послато: 03.04.2007. 12:40 »

Negotin

Sledeca naselja nisu sa vecinskim Vlaskim stanovnistvom nego su BEZ ijednog Srbina.
To znam zato sto sam odatle.
To su: Dupljane,Dusanovac,Samarinovac,Milosevo,Majalnica.
Za ostale nisam siguran,za ovo jesam.
Pardon,ima dve snaje.
Povlacim rec.

 ;D ;D ;D No salu na stranu. Sto se tice ostalih sela ima nesto Srba u Plavni i Jabukovcu,ali onih autohtonih sa Kosova (ako moj izvor,kolega sa fakulteta koji je iz Plavne kod Negotina ne gresi). Prahovo se dosta srbiziralo,posebno izgradnjom luke i pogona hemijske industrije. Ovo nekada cisto vlasko selo su poceli da naseljavaju Srbi i rezultat je danas ocigledan... Da, Prahovo (kao i mnoga druga predjasnja vlaska sela) je danas pretezno srpsko...
Пријави уреднику   Сачувана

Alexandru

  • Гост
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #3 послато: 03.04.2007. 12:49 »

Inace,jako je interesantno da se srbizacija vlaskih sela odvija u poslednjih 200 godina jako intenzivno. Medjutim, isto tako,neka vlaska sela za koja danas ne biste rekli da su ikada bila srpska,to su upravo bila - cisto srpska. Navescu primer Sene kod Kuceva, zatim poznat primer Slatine kod Bora, Sljivara i Nikoliceva kod Zajecara, Plavne kod Negotina,itd. Jednostavno,rec je o uklapanju sa okolnom sredinom,tj. ako je jedno srpsko selo okruzeno sa pet sest vlaskih, onda stanovnici tog srpskog sela sebe uklapaju na taj nacin sto se stapaju sa vlaskim stanovnistvom. Sve to isto imamo i danas, samo u obratnom smeru i u znatno vecem mahu.

Usput, vrlo je interesantno rivalstvo izmedju sela Stubik (srpsko selo) i Plavne (bivse srpsko selo,danas pretezno vlasko). Sta mislite otkud to  ;) ?
Пријави уреднику   Сачувана

novica

  • Гост
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #4 послато: 03.04.2007. 14:45 »

Interesantan je primer sela Milosevo kod Negotina.
Nekad je izmedju sela i grada bilo par kilometara.
Grad se polako siri,pa je Negotin spojen sa Milosevom u stvari jednom ulicom.
Za ocekivati je da se Milosevo stopi sa Negotinom.
Pa stoga nazalost izgubiti i svoj identitet.
:(
Sto se tice srbizacije,evo primera na mojoj porodici.
Malo sam cackao po knjigama rodjenih u mesnoj zajednici i raspitivao se kod deda.
Deda po majci se zove LJUBA
njegov otac      se zvao LAZA
a deda Lazin otac: FLORJA
Znaci,propratimo samo malo imena po porodicnom stablu,i videcete interesantne stvari,
Prasina koja se natalozila nad nama je u stvari VEOMA TANKA
ispod se vidi PRAVI identitet.

 
Пријави уреднику   Сачувана

Vlad

  • Veteran foruma
  • Ветеран форума
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1509
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #5 послато: 03.04.2007. 17:25 »

Medjutim, isto tako,neka vlaska sela za koja danas ne biste rekli da su ikada bila srpska,to su upravo bila - cisto srpska. Navescu primer Sene kod Kuceva, zatim poznat primer Slatine kod Bora, Sljivara i Nikoliceva kod Zajecara, Plavne kod Negotina,itd. Jednostavno,rec je o uklapanju sa okolnom sredinom,tj. ako je jedno srpsko selo okruzeno sa pet sest vlaskih, onda stanovnici tog srpskog sela sebe uklapaju na taj nacin sto se stapaju sa vlaskim stanovnistvom. Sve to isto imamo i danas, samo u obratnom smeru i u znatno vecem mahu.

Usput, vrlo je interesantno rivalstvo izmedju sela Stubik (srpsko selo) i Plavne (bivse srpsko selo,danas pretezno vlasko). Sta mislite otkud to  ;) ?

Sve čestitke za trud, Aleksandre!
Na čemu baziraš tvrdnje da se, za sela koje pominješ, radi o nekada čisto srpskim selima? Da li si za pomenuta sela imao prilike da vidiš popise iz XVIII. i XIX. veka (mislim na one popise, na kojima se nalaze lična imena glave domaćinstva) ili kao argument koristiš neko lokalno predanje?

Takođe bi me zanimalo koje si parametre koristio u klasifikaciji sela na ona pretežno naseljena vlaškim, odnosnom srpskim življem?
I za kraj:
Otkud ti informacija da su Oštrelj i Brestovac, naselja u opštini Bor,  naseljena pretežno srpskim življem?
Пријави уреднику   Сачувана
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Vlad

  • Veteran foruma
  • Ветеран форума
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1509
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #6 послато: 03.04.2007. 17:53 »

Interesantan je primer sela Milosevo kod Negotina.
Nekad je izmedju sela i grada bilo par kilometara.
Grad se polako siri,pa je Negotin spojen sa Milosevom u stvari jednom ulicom.
Za ocekivati je da se Milosevo stopi sa Negotinom.
Pa stoga nazalost izgubiti i svoj identitet.

Zar Miloševo (bivši Koroglaš) nije srpsko selo?

:(
Sto se tice srbizacije,evo primera na mojoj porodici.
Malo sam cackao po knjigama rodjenih u mesnoj zajednici i raspitivao se kod deda.
Deda po majci se zove LJUBA
njegov otac      se zvao LAZA
a deda Lazin otac: FLORJA
Znaci,propratimo samo malo imena po porodicnom stablu,i videcete interesantne stvari,
Prasina koja se natalozila nad nama je u stvari VEOMA TANKA
ispod se vidi PRAVI identitet.

Pre par dana sam krenuo da prekucavam  turski popis poreskih obveznika Krajine i Kljuca iz 1741. godine. Biće, svakako, interesantno videti ko je pre dva i po veka živeo u Krajini i Ključu. Pogotovu će morati ovi što se plaše "rumunizacije"  da pojasne odakle  toliko Jonova, Barbula, Radula, Tudora, Prvula i ostalih poreskih obveznika sa rumunskim imenima tamo gde danas nikako ne sme da dođe do "rumunizacije"?

Inače, Dupljana nema na popisu. Da li je selo nastalo posle 1741.?
Пријави уреднику   Сачувана
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

novica

  • Гост
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #7 послато: 03.04.2007. 18:58 »

Moji skolski drugovi su iz Miloseva,generacija 1969,1970.
Svi su Vlasi.
To je informacija iz prve ruke.
Inace u Negotinu postoji Vlaska mala ,verovatno kao dokaz da je bilo dela grada gde su ziveli samo Vlasi.

Ne znam datum nastanka sela,idem kuci za uskrs pa cu proveriti.
Inace je selo na brdovitom mestu ali je caransko ,po govoru ,po ekonomiji i zbijenog je tipa.
Пријави уреднику   Сачувана

Alexandru

  • Гост
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #8 послато: 03.04.2007. 21:42 »

Podatke o selima sa vecinskim srpskim i vecinskim vlaskim stanovnistvom sam pronasao na srpskoj wikipediji... zamislite to! Ali sada je taj clanak uklonjen (sta drugo ocekivati!) ali ga mozete naci na wikipedija razgovorima u temi Vlasi... jedino tako cete moci da vidite ovo... Najbolje da kucate preko Googla...

Sto se tice podatka za nekadasnje srpsko selo Sena kod Kuceva,do njega sam dosao citajuci knjigu Tihomira R. Djordjevica Kroz nase Rumune, a i od izvesnog cika Stanise Radulovica iz tog sela sa kojim sam imao tu cast da saradjujem, koji mi je objasnio da su nekadasnja imena u selu njihovih predaka bila srpska, i da su bili Srbi. Iz istih izvora sam saznao i za Nikolicevo kod Zajecara, u kojem je pre dolaska Vlaha zivelo srpsko stanovnistvo sa Kosova,koje se kasnije iselilo u Banat.

Za Plavnu znam,jer mi je kolega sa fakulteta odatle, i tvrdi da iako je to pretezno vlasko selo, ima u njemu autohtonih Srba koji se kako kaze nisu preobratili u Vlahe. Ja sam njemu rekao da sam Vlah, a on se nasmejao i onda mi odgovorio na pitanje vezano za njegovo selo. Danas u Plavni,kako kaze, Srba ima jako malo, dosli su sa Kosova jos pre 400 godina,a posto su bili okruzeni susednim vlaskim selima brzo su se asimilovali. Danas u Plavni ima pedesetak do stotinak Srba (celo selo ima oko 900 stanovnika), dok u Jabukovcu ih kaze ima oko 300 do 400 (od oko 2300 stanovnika) Voleo bih kada bi video trenutno stanje strukture rodova po selima pa da znam pouzdano,a ovako samo mozemo da pricamo sve u sesnaest... ;)

Za Sljivar kod Zajecara i Slatinu kod Bora sam delom saznao sa Homolje message board-a, a podatak za ta dva sela stoji i na engleskoj wikipediji u kategoriji The Vlachs of Serbia (ako se dobro secam). I dan danas delovi sela nose srpska imena,sem jednog dela,u kojem su ziveli Vlasi...

Vlade, Brestovac i delimicno Ostrelj su cini mi se pod velikim pritiskom da se asimiluju, pogotovo Brestovac, koji je jos malo pa predgradje Bora... Ono sto je Novita napisao i cega se sa razlogom plasi jeste delimicna do potpuna asimilacija njegovog mesta koje se prakticno spojilo sa Negotinom... I ne samo to, vec ce Milosevo izgubiti i svoju posebnost i tradiciju naselja... Eto, to bi se moglo dogoditi i Brestovcu (za Ostrelj stvarno ne znam), a vec se bojim da se i dogadja... Evo na popisu su Vlasi u Brestovcu i Ostrelju zesce prispali... sva sela okolo ova dva (sem onog jednog, Donje Bele Reke) su vlaska, a Vlasi se ovde izjasnili kao Srbi... tacno se vidi gde asimilacija uzima maha,a gde ne i gde nikad nece...

Vlade,nadam si da si zadovoljan mojim obrazlozenjem... I ja kazem da je broj sela u kojima su Vlasi pre ziveli sigurno morao da premasi 200, mozda cak i 250... i po gradovima nas je bilo vise...

UN MARE SALUT DIN SEMENDRIA (SMEDEREVO)
Пријави уреднику   Сачувана

novica

  • Гост
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #9 послато: 03.04.2007. 22:23 »

Moji skolski drugovi su iz Miloseva,generacija 1969,1970.
Svi su Vlasi.
To je informacija iz prve ruke.
Inace u Negotinu postoji Vlaska mala ,verovatno kao dokaz da je bilo dela grada gde su ziveli samo Vlasi.

Ne znam datum nastanka sela,idem kuci za uskrs pa cu proveriti.
Inace je selo na brdovitom mestu ali je caransko ,po govoru ,po ekonomiji i zbijenog je tipa.


Duzan sam objasnjenje.
Ja sam iz sela Dupljane kod Negotina.
Isao sam u skolu sa drugovima iz Miloseva,u Negotin naravno.
Milosevo je u ravnici,moje selo je izmedju Dusanovca I jabukovca ,brdovito.
Пријави уреднику   Сачувана

Vlad

  • Veteran foruma
  • Ветеран форума
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1509
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #10 послато: 03.04.2007. 23:28 »

Alexandre,

Ne znam koliko su verodostojni podaci koje si preuzeo iz vikipedije. Kratko vreme je ovde, na forumu, bila okacena tabela sa procenom broja Vlaha u Srbiji koju je, za potrebe terenskih istrazivanja, uradio Paun ES Durlic. Posto je Paun smatrao da toj tabeli nije mesto na forumu, i da ona treba da sluzi iskljucivo za njegova terenska istrazivanja, ista je nakon kratkog vremena skinuta sa foruma.
Ta tabela je, po, meni, do sada ubedljivo najbolja procena broja Vlaha i naselja u kojima oni zive, na koju sam do sada naisao. Ukoliko zelis, poslacu ti je meilom. Na osnovu podataka koje u njoj nalaziš možeš da napraviš relevantan spisak vlaških sela. Kao pomoć ti može još poslužiti poslednji popis stanovništva. Ovo navodim zato što je u svakom selu, u kojem iole postoji svest njenih meštana o bilo kakvoj vezi sa Vlasima, na poslednjem popisu bilo izjašnjenih Vlaha. Izuzetaka je jako malo (znam za slučaj sela Gladna, negdašnja Dobra voda u jagodinskoj opštini, jer se tamo, iako meštani govore vlaški, niko na popisu 2002. nije izjasnio kao Vlah!), pa ti ovo, takođe može poslužiti kao izvesni parametar.

Sto se, pak, tice Tihomira Djordjevica i predanja mestana, njih nemoj uvek smatrati najpouzdanijim podacima. Tihomir Djordjevic je samo belezio ono sto je cuo, mahom od ucitelja ili drugih cinovnika u selu. Oni su,uglavnom, po nacionalnosti bili Srbi i, kao sto on navodi na pocetku knjige, mnogi su u to vreme, bas kao i sada, smatrali da je o Rumunima, odnosno o Vlasima, najbolje da se govori kao o Srbima ili se o njima ne treba uopste govoriti.
 Najpouzdanije bi bilo kada bi naisao na turske popisne teftere iz XVIII. ili popise vlasnika koza i ovaca iz XIX veka (1827.godina). Samo na osnovu licnih imena i(li) prezimena popisanih glava porodica mozes sa nekom sigurnoscu da govoris da li je neko selo u proslosti bilo cisto vlasko ili cisto srpsko. Ja odgovorno tvrdim da takvih gotovo da nema, a ukoliko ih je i bilo, radi se o nekoj zanemarivoj brojci.

Kada govoris o vlaskim selima u severoistocnoj Srbiji, posebno o selia u kojima zive takozvani Vlasi „Ungureani“, moras da imas u vidu da se u najvecoj meri radi o doseljenicima iz sadasnje Rumunije, odnosno tadasnje Ugarske. Oni se ovamo doseljuju nakon potpisivanja Pozarevackog mira 1719. godine. Sela koja nastanjuju su nekada bila nastanjena Srbima.
Ti Srbi su, uglavnom, pobegli u Austrougarsku pod Arsenijem Čarnojevićem. Ostalo ih je jako malo ili gotovo nikako. Srbi koji danas zive u severoistocnoj Srbiji su poreklom mahom sa Kosova ili sa juga. Tako da, kada govorimo o Srbima koji su nekada ziveli u selima, u kojima danas zive Vlasi, mahom govorimo o onima koji su otisli i na cija su se ognjista doselili Vlasi.
E sada, naravno da je u selima, kako vlaskim, tako i srpskim, bilo i Vlaha i Srba.
Tamo gde je bilo vise Vlaha, selo je ostalo vlasko. Tamo gde su Srbi bili brojcano nadmocniji, selo je postalo srpsko. Ako pogledas izvestaj egzarha Maksima Djordjevica iz prve polovine XVIII. veka, videces da su mnoga, danas cisto srpska sela, nekada bila naseljena i Vlasima.
Kao primer navodim Zelenik, Misljenovac, Makce, Miljevic, Carevac, Simicevo itd, itd

One gluposti sto pise o Slatini kod Bora na prezentaciji tog sela nemoj da uzimas za ozbiljno.
Polazim od toga da je zdravomislecem coveku nelogicno da jedna porodica uspe da asimiluje citavo selo. Da je zaista bilo tako, onda, svakako, ne bi smo danas uopste imali Srbe u Rumuniji, a, Bogami, ni u celoj severoistocnoj Srbiji jer, videćeš kasnije iz turskih popisa, u danas cisto srpskim selima itekako je bilo vlaskih porodica.

Brestovac i Ostrelj su cisto vlaska sela. Neka te ne zbunjuje sto su se mestani tih sela na poslednjem popisu tesnom vecinom izjasnili kao Srbi. U svim ostalim vlaskim selima te opstine, prema rezultatima  popisa iz 2002., bilo je vise Vlaha.

Sto se tice samog popisa iz 2002. godne, ako se dobro pogleda, primetan je rast onih koji se izjasnjavaju da su Vlasi, i to za vise od 100%.
Najvecim delom zaslugu za to nosi nekolicina NVO koje su, i pored izrazito slabe i lose organizovane kampanje, dovele dotle da se vise nego dvostruko ljudi izjasne kao Vlasi nego na minulim popisima stanovnistva.
Zamisli kakav ce rezultat biti ukoliko se odradi jedna kvalitetna kampanja kakvu smo imali na proteklim izborima, kada su, gotovo sve vlaske NVO i najveca politicka partija koja okuplja Vlahe - Vlaska demokratska stranka Srbije - podrzale DS.
 
Za kraj cu postaviti turski popis poreskih obveznika iz 1741. godine za selo Podvrska kod Kladova. Postavicu ga samoda bi video da price o cisto vlaskim ili cisto srpskim selima mozes samo da okacis macku o rep.

Rumunska licna imena i prezimena su zapisana latinicom, dok sam za one, koji su nosili srpska imena, koristio srpsku ćirilicu.
Imena onih cije se poreklo ne moze na osnovu nomenklature pouzdano utvrditi, napisana su kursivom.

Popis poreskih obveznika iz 1741.godine - Selo Podvrška, opština Kladovo

Недељко Јон
Jurca Ĭon
Tudor Ĭovanu
Nicolae Barbul
Nicolae Dimitraşco
Vladu Cara
Станоје Матеј
Стојан бачвар
Мартин Милко
Стреја Миленко
Petre Cracilâ
Ĭancul Cracila
Jura Laloş
Prvul Bugar
Toma Morar
Gruĭa Ungureanu
Smoľan (slabouman)
Pavel Prvul
Dimitraşco Gavril
Filip Ĭancul
Filimon Ĭancul
Дамјан Недељко
Ţoca Morariu
Радоје Мустацић
Џора Живан
Божа Живан
Jurca Damian
Благоје Џорка
Ilie Ţaran
Stoĭan Prvul
Вуле Јован
Јован Ковилово
Dimitru Pasui
Ĭon Şalavarda
Nicolae Pasui
Ĭon Morar
Vasile Brdariu
Ĭon dascal (učitelj)*
Bogosav Morar
Dimitru Morar
George Stančul – ćebadžija
Ĭon Tudor
Prvul Bojin
Ĭorgovan Ivaşcu
Ĭon Prvul
Preda Vlad
Mihai sluga
Nicolae Vladu
Ĭovanu Vladu
Preda Dimitru
Ĭovanu Ţaran
Јован Живан

Mala digresija:
* Jako je zanimljivo da je u Podvršci kod Kladova 1741. godine postojao "dascal", odnosno ucitelj na rumunskom.
Ovo je jako bitno jer, kada se povede rasprava o emancipaciji Vlaha, obicno se poteze populisticka floskula da Vlasi nemaju pismo ni jezik, pa, prema tome, nema osnova za njihovo opismenjivanje na maternjem jeziku.
Ako je u Podvrsci postojao ucitelj, dascal, onda je on svakako decu ucio pisanju i citanju. Na kom jeziku i kojim pismom se sluzio?
Vukovom Azbukom 46 godina pre vukovog rodjenja? Da li ih je ucio srpski, turski, grcki ili ih je ucio na rumunskom jeziku, nereformisanom kakav je tada bio?

Puno pozdrava za sve

Пријави уреднику   Сачувана
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

virgil

  • Сарадник форума
  • Ветеран форума
  • ***
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 207
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #11 послато: 04.04.2007. 00:34 »

Taŕe interesant, Vlad. Dă unđe aĭ dateľe aştĭa?

Măi dă mult aĭ spus că aĭ şî date dă la defteruŕiľe turśeşćĭ dân vĭacu al 15-ľa. Puoţî să ńĭ ľe arăţî?
Пријави уреднику   Сачувана

Alexandru

  • Гост
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #12 послато: 06.04.2007. 19:18 »

Vlad,

Nigde u navedenom popisu nisam naveo da su sela gore navedena naseljena iskljucivo srpskim ili iskljucivo vlaskim stanovnistvom. Kako se meni cini, ovaj popis naselja odgovara u nekih 95 %, i dosta se poklapa sa spiskom naselja koje je gospodin Paun Es Durlic izneo na ovom sajtu.Moguce da su Brestovac i Ostrelj kako kazes cisto vlaska sela ,to znaci da ih ima 100 %, kao sto bi trebalo da vazi za gotovo sva sela oko Bora. E, vidis to bi isto moglo da vazi jos samo za kladovska sela, posto oko ova dva grada srpskih sela prakticno i nema! Isto vazi za severni deo opstine Negotin i za jedan deo opstine Zagubica, u pitanju je selo Seliste,e ono je 100 % naseljeno Vlasima. Sela oko Zajecara, Petrovca a pogotovu Zabara i Pozarevca vec moraju imati odrednicu VECINSKO stanovnistvo, jer u njima zive i Vlasi i Srbi,pogotovu od ovog poslednjeg raseljavanja Srba sa Kosova,koji su se pojavili i u Rasancu, u inace kako se kaze 100 % vlaskom selu.

Sve ostalo je relativno.Ja govorim o SADASNJEM stanju a ne o 1741. godini. Sadasnje stanje ukljucuje ne samo realnu nacionalnu pripadnost kroz istoriju ovekovecenu,vec i nastalu stetu, tj. stetu nastalu srbizacijom mnogih sela, pogotovu uz Veliku Moravu.
Srpsko stanovnistvo se kretalo uglavnom ka gradovima, a ko moze da porekne da su naseljavana i neka kako se smatra 100 % vlaska sela od strane Srba. Isto tako tvrdim da nema cisto srpskih sela. I selo Skobalj kod Smedereva bilo je vecinsko vlasko, pa znate sta se tu dogodilo, da se danas u selu Vlasima izjasnjava svega desetak ljudi a vlaski jezik poznaje nekih stotinak njih.   

Vlad, ja sam Ungurean ( moji su poreklom iz sela Recica kod Pozarevca) i dobro znam kako sam se stvorio sa druge strane Dunava i da moji koreni sa ove strane Dunava nisu vremenski duzi od 300 godina. Samo ne razumem zbog cega Carani na Bufane i Ungureane gledaju kao da su prakticno niza kategorija... Naravno da su Carani takoreci starosedeoci,ali treba prevazici takve nesporazume...

Veliki pozdrav za tebe Vlad i svim clanovima ovog foruma, koji predstavlja glas Vlaha u Srbiji!
Пријави уреднику   Сачувана

Alexandru

  • Гост
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #13 послато: 06.04.2007. 20:53 »

Uostalom, Vlahe je bukvalno bespovratno pojela maca po drzavnoj statistici (citaj srbizacija) u mom selu, Recici, zatim Ostrovu, Poljani,Petki i Brezanu (opstina Pozarevac), Ramu i Djurakovu (opstina Veliko Gradiste), Aleksandrovcu, Brzohodama, Vlaskom Dolu, Ticevcu (opstina Zabari ), Lipe (opstina Zagubica), Kalistu, Velikom Selu, Velikom Crnicu (opstina Malo Crnice), Bosnjaku, Velikom Popovcu, Knezici, Pankovu (opstina Petrovac), Dobroj Vodi (opstina Jagodina), Zidilju (opstina Despotovac), Supskoj (opstina Cuprija), Brzoj Palanci (opstina Kladovo), Prahovu, Veljkovu (opstina Negotin), Golubinju,Mirocu (opstina Majdanpek), Sumrakovac (opstina Boljevac), Grljanu, Prliti (opstina Zajecar). Spisak je mozda i duzi ali i ovo je dovoljno da se shvati sta je cilj...   
Пријави уреднику   Сачувана

Vlad

  • Veteran foruma
  • Ветеран форума
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1509
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #14 послато: 07.04.2007. 14:07 »

Vlad,

Nigde u navedenom popisu nisam naveo da su sela gore navedena naseljena iskljucivo srpskim ili iskljucivo vlaskim stanovnistvom.

Vlad, ja sam Ungurean ( moji su poreklom iz sela Recica kod Pozarevca) i dobro znam kako sam se stvorio sa druge strane Dunava i da moji koreni sa ove strane Dunava nisu vremenski duzi od 300 godina. Samo ne razumem zbog cega Carani na Bufane i Ungureane gledaju kao da su prakticno niza kategorija... Naravno da su Carani takoreci starosedeoci,ali treba prevazici takve nesporazume...

Veliki pozdrav za tebe Vlad i svim clanovima ovog foruma, koji predstavlja glas Vlaha u Srbiji!
Бојим се да се нисмо разумели, Александре! Учинило ми се да о Плавни, Шљивару, Сени и још неким селима говориш као о некада чисто српским селима. Због тога сам желео пописом из 1741. да укажем да су, како српска, тако и данас влашка села била по структури становништва  хетреогена.
Mea culpa што је дошло до овог неспоразума. Свима нама Унгуреанима, али и великом броју Царана, корени од пре пар векова налазе се у Румунији. Лепо од тебе што то спознајеш.
Предрасуде које помињеш ми нису непознате. О њима је писао и сам Тихомир Ђорђевић, а о досеткама Царана на рачун нас Унгуреана
 обавестио ме је мој велики пријатељ мр Славољуб Гацовић, историчар из Зајечара. Не знам шта је заиста кумовало тим предрасудама.
Можда лошији социјални статус у то време или чињеница да су наши преци робовали под Угрима?
У сваком случају, нека нам је за утеху да је национална свест код нас, Унгуреана,  далеко израженија него код Царана. Знам да су на Оснивачкој Скупштини електора, од 100 присутних делегата, само њих тројица бил Царани  ;D
А и по питању изјашњавања је код њих стање катастрофално. У општини Кладово, рецимо, где искључиво живе Царани, од око 30 хиљада људи, на попису је било 568 изјашњених Влаха и, ако се не варам, 250 Румуна. Немојмо да заборавимо да су од тих 30 000 колико их тамо живи, њих 90% по рођењу Власи.

Буди ми поздрављен, Александре, и не дај се!


Пријави уреднику   Сачувана
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân