Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881


Аутор Тема: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM  (Прочитано 52133 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Vlad

  • Veteran foruma
  • Ветеран форума
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1509
Одг: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VE
« Одговор #30 послато: 26.10.2008. 23:35 »



    Sklon sam da dam važnost ovim podacima, jer zaista, u Miloševu danas imate prezimena koja su mahom kosovska (Anđelović, Anđelković, Stojanović,Nikolić, Nedeljković, Matić, Krstić, Đorđević...), takođe, postoji nekoliko rodova kojima su neki preci sa bugarske strane ( al Turlaku, al Bugarašu...), a postoje tri domaćinstva sa imenom al Crnjigorcu (interesantno je da se ime roda nije romanizovalo), Danilovića, Petrovića, od skora i Koprivica, Dumeljić... Ima i Ungurjana (al Ungurjanu, al Mađerju).


Врло интересантно запажање.

Интересује ме на основу чега су презимена попут Anđelović, Nikolić,  Matić, Krstić и Đorđević искључиво косовска?
Ради се презименима чија је основа неко од календарских имена чији би носиоци могли да буду и Срби и Власи. Исти је случај и са презименима попут Недељковић и Стојановић чија је основа неспорно словенска, али која се као лична имена или патроними јављају на читавом подручију Румуније, од Арада до Црног мора  (Nedelcea, Stoian).
Пријави уреднику   Сачувана
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

sigma

  • Старији члан
  • ****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 29
Одг: Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VE
« Одговор #31 послато: 28.10.2008. 15:56 »



Врло интересантно запажање.

Интересује ме на основу чега су презимена попут Anđelović, Nikolić,  Matić, Krstić и Đorđević искључиво косовска?
Ради се презименима чија је основа неко од календарских имена чији би носиоци могли да буду и Срби и Власи. Исти је случај и са презименима попут Недељковић и Стојановић чија је основа неспорно словенска, али која се као лична имена или патроними јављају на читавом подручију Румуније, од Арада до Црног мора  (Nedelcea, Stoian).



     Na osnovu procene zastupljenosti istih na datom prostoru! To je bilo moje zapažanje. Ka što recimo imate veliku zastupljenost prezimena Stanojević, Stojiljković, Stoilković, Stošić, Stojanović,Stojičević, Mitić... na prostoru današnje jugoistočne Srbije, a koja prezimena su karakteristična za taj prostor. Ne kažem da ih nema i u ostatku Srbije danas, ali ako ćemo se baviti analizom statističkih podataka, verujem da bi smo došli upravo do takvih rezultata. Prostor Kosova i Metohije je i u prošlosti bio preplavljen hrišćanskim bogomoljama koje su imale veliki uticaj na lokalno hriščansko stanovništvo, pa otud i odabir imena, iz kojih su kasnije „vić“-ovana prezimena, a koja su imali mahom hrišćanski karakter.
Naravno, jedan od ključnih pokazatelja porekla stanovništva su podaci koji se mogu naći u turskim popisima, evidencijama crkvenih knjiga i radova do kojih se došlo antropogeografskim istraživanjima na terenu.
Ne može se reči da su svi ti podaci produkt „organizovanog falsifikata crkve“ jer govorimo o vremenu kada nacije nisu postojale a etnička kompaktnost na određenoj teritoriji nije bila merilo kojim su se utvrđivale međe. Tokom 15-18 veka na ovim prostorima, Crkva nije imala jaku i dobro organizovanu aparaturu koja bi eventualno, „radi zaštite nacionalnih interesa i crkve“, mogla sprovesti tako što. Ne zaboravimo da su tada vladali Turci, koji su svakojako pokušavali da njen uticaj što više minimiziraju.
Konkretno, Miloševo se prvi put pominje u turskim popisima iz 1530.godine kao naselje sa 15 kuća, a 1866.godine je imalo 78 kuća. Do kraja 19.veka je nosilo naziv Koroglaš (Okruglica/Okruglaš) i smatra se da su ga osnovali upravo doseljenici sa Kosova, i to iz okoline Prizrena („..da su stali rode od Matića i Krstića kraj Koronglaške reke, kud sačiniše sebi selište..“ ( ako smo zainteresovani, pustiću signaturu ovog interesantnog štiva iz Univerzitetske biblioteke u Beogradu radi eventualne provere)). Napomenuo bih Vam i to da upravo pomenuti rodovi iz koga su se kasnije razvili i drugi, slave sabore Sv.Arhanđela (Mihaila i Gavrila), a kao što znamo, jedan od poznatijih manastira Kosova i Metohije je upravo manastir Cvetih Arhangela koji se nalazi kod Prizrena (inače spaljen u pogromu iz 2004.godine i sada se obnavlja)!!!  Evo nekih izvoda:
 U naselju su između dva svetska rata živele sledeće familije: Matići, Krstići (slava sv. Arhanđeo i sv. Trifun), Pajići (slava Petkovica), Stevanovići, Đorđevići (slava sv. Arhanđeo), Nedeljkovići i Jovičići (slava sv. Trifun), Ilići (slava sv. Arhanđeo), Stankovići (slava sv. Arhanđeo), Rajići, Rašići, Rajkovići (slava sv. Jovan), Petrovići (slava sv. Nikola i Petkovica), Đorđevići, "Mađari" (slava Đurđevdan), Sočani, Radulovići i Dimitrijevići (slava Petkovica), Avramovići (slava sv. Đorđe), Nedeljkovići (slava sv. Nikola), Keculješti (slava Petkovica), Stoplješti (slava Petkovica), Čerčelani (slava sv. Nikola), Barbulovići (slava Mitrovdan), Tanasešti (slava Petkovica), Bugari (slava sv. Nikola), Blagojevići (slava sv. Đorđe), Nikolići (slava sv. Đorđe) i Raičići (slava Petkovica)...
Seoska zavetina je Spasovdan.
(Istorijski arhiv Negotin)

    Inače, ako prošetate do starog Koronglaškog groblja, imaćete prilike da vidite: Raša umro 1775.godine, Marko 1776.godine, Radak Živana (Živanović) preminuo leta 1786.godine, Jovan Stanoja (Stanojević) pogibe leta 1718.godine...
Shema etničkog sastava Miloševa i drugih vlaških sela (prof.Miloša Marjanovića), koju sam Vam predočio je od pre skoro 100 godina, a i pre i od tada je bilo poprilično kretanja po unutrašnjem etničkom areolu, što je razume se doprinelo njihovom daljem mešanju, pa samim tim i očuvanju romanštine u jezičkom smislu. Da li je metodologija rada M.Draškića i K. Jovanovića bila ispravna, u to ne bih sada ulazio, ali je ona tada jedina korišćena i dala nam je podatke koje nesumnjivo možemo koristiti.
Sve te struje koje sam Vam naveo su upravo preci današnjih Vlaha krajinskih sela i oni ne bi da se bilo koga odreknu. U nastavku ovoga odgovora, pustiću podatke i o drugim vlaškim selima Negotinske krajne, na osnovu kojih možemo videti, u kom naselju je koja je od migracionih struja zastupljenija.

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
SLATINA  ,                                                         147          100%
                      -   nepoznato poreklo                                   64,0%
                      -   vlaška                                                    22,4%
                      -   unutrašnja                                                8,8%
                      -   povratna                                                  3,4%
                      -   moravsko-vardarska                                   0,7%
                      -   šopska                                                     0,7%
    nisu zabeležene: kosovska, dinarska, timočko-braničevska i starinci.


  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
UROVICA,                                                         491          100%
                      -   vlaška                                                   67,0%     
                      -   timočko-braničevska                                11,8%
                      -   kosovska                                                16,3%
                      -   unutrašnja                                               4,2%
                      -   povratna                                                 0,5%
                      -   šopska                                                    0,2%
    nisu zabeležene: kosovska, moravsko-vardarska,šopska,
                             nepoznato poreklo i starinci.


  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
MIHAJLOVAC                                                      298          100%
                      -   vlaška                                                    94,3%
                      -   povratna                                                  3,7%
                      -   moravsko-vardarska                                   1,7%
                      -   šopska                                                     0,3%         
    nisu zabeležene: nepoznato poreklo, kosovska, dinarska,
                             timočko  braničevska, unutrašnja i starinci

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
  VRATNA,                                                         109          100%
                      -   timočko-braničevska                                46,8%
                      -   vlaška                                                     22,0%
                      -   unutrašnja                                               11,9%
                      -   nepoznato poreklo                                      9,2%
                      -   kosovska                                                   3,7%
                      -   šopska                                                       3,7%
                      -   povratna                                                    2,7%
          nisu zabeležene: dinarska, moravsko-vardarska,
                             i starinci.

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
SAMARINOVAC                                                  118          100%
                      -   nepoznato poreklo                                  41,5%
                      -   kosovska                                               18,6%
                      -   vlaška                                                   17,0%
                      -   unutrašnja                                               7,4%
                      -   šopska                                                    7,6%
                      -   povratna                                                 0,9%
    nisu zabeležene: moravsko-vardarska, timočko-braničevska,                               
                             dinarska i starinci.

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
MOKRANJE,                                                         346         100%
                      -   vlaška                                                    46,0%
                      -   kosovska                                                 18,0%
                      -   timočko-braničevska                                 17,6%
                      -   nepoznato poreklo                                      6,7%
                      -   šopska                                                      4,6%
                      -   dinarska                                                    3,8%
                      -   moravsko-vardarska                                    2,9%
    nisu zabeležene: povratna, unutrašnja i starinci.


  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
  SRBOVO                                                         140          100%
                      -   vlaška                                                    38,6%
                      -   nepoznato poreklo                                   21,4%
                      -   unutrašnja                                              13,6%
                      -   timočko-braničevska                                12,1%
                      -   šopska                                                     9,3%
                      -   moravsko-vardarska                                  2,9%
                      -   kosovska                                                   2,1%               nisu zabeležene: dinarska, povratna i starinci.

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
 ________        ___________________             ___________________
VELJKOVO,                                                         99           100%
                      -   šopska                                                    39,4%
                      -   timočko-braničevska                                28,3%
                      -   vlaška                                                     11,1%
                      -   nepoznato poreklo                                    10,1%
                      -   unutrašnja                                                 9,1%
                      -   kosovska                                                   2,0%
     nisu zabeležene: dinarska, moravsko-vardarska,povratna i starinci.
Пријави уреднику   Сачувана

Dejan Petrovac

  • Активни члан
  • **
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 17
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #32 послато: 25.11.2016. 09:37 »

Gospodo draga, Pozdrav iz Petrovca na Mlavi. Skrecem vam paznju da je 90 % objavljenih podataka ovde netacno. Nije mi jasno zasto se neko iz petnih zila trudi da ogromnu vecinu sela predstavi tzv. "vlaskim" kada su se upravo u tim selima mestani uporno vecinski izijasnjavaju kao Srbi na dosadasnjim popisima stanovnistva. Vi ovde znate bolje od mestanina nekog sela sta je on??? Npr. naveli ste ovde da je selo Bliznak u opstini Zagubica vecinski vlasko selo sto je netacno. Tamo postoji samo tzv. Vlaska mala od par desetina kuca ali se i u toj mali retko ko izjasnjava kao Vlah. Evo vam detalja:
http://www.vrelahomolja.com/naselja-opstine/bliznak
Ima mnogo primera gde se selo naziva vlaskim a mestani o sebi tvrde upravo suprotno - da su Srbi. Evo Ranovca, opština Petrovac na Mlavi:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86
Mora se baratati cinjenicama a ne po sistemu "sta je babi milo, to joj se i snilo". Pozdrav iz Petrovca na Mlavi
Пријави уреднику   Сачувана

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #33 послато: 26.11.2016. 18:18 »

Gospodo draga, Pozdrav iz Petrovca na Mlavi. Skrecem vam paznju da je 90 % objavljenih podataka ovde netacno.

Bińe ń-aĭ veńit!
Da la kare pi nume aĭ ginđit kînd aĭ skris asta?
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Dejan Petrovac

  • Активни члан
  • **
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 17
Пријави уреднику   Сачувана

Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1294
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #35 послато: 06.12.2016. 11:21 »


Ima mnogo primera gde se selo naziva vlaskim a mestani o sebi tvrde upravo suprotno - da su Srbi. Evo Ranovca, opština Petrovac na Mlavi:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86
Mora se baratati cinjenicama a ne po sistemu "sta je babi milo, to joj se i snilo". Pozdrav iz Petrovca na Mlavi


Дефинитивни резултати пописа становништва из 31. јануара 1921. године

26. Рановац
Укупно 3069
Православних 3068
Римо-католика 1
Срба или Хрвата 20
Немаца 1
Румуна / Цинцара 3048
Пријави уреднику   Сачувана

Dejan Petrovac

  • Активни члан
  • **
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 17
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #36 послато: 06.12.2016. 11:40 »

Gospodine, nulte godine je rodjen Isus Hristos, a pre njega nije bilo hriscanstva. Sad ga ima, stotine miliona su hriscani. Tako i vi ovde. Mi govorimo o onome kako se sada ljudi izjasnjavaju i kako se osecaju a ne kako su se izjasnjavali ili osecali njihovi pradedovi i cukundedovi. Autonomno je pravo svakoga da se izjasnjava kako on zeli i on je pripadnik te etnicke grupe ili naroda, kako se izjasnio. Ne moze bilo ko nametati nekome sta je on. Vi ovde pisete rumunskom latinicom a to pismo apsolutno niko u bilo kom selu u istocnoj Srbiji niti koristi niti ga interesuje. Ovo sto ste zakacili, ovu tabelu, ona otkriva u nekim delovima upravo ono sto sam i rekao a to je mnogo netacnosti u onome sto ste gore tvrdili. Npr. Pankovo i Oreskovica su neka od sela za koja ste gore stavili da su vecinski vlaska a u ovoj vasoj tabeli to nije slucaj. Ko zna koliko je jos takvih. I recite ovde da li Rumunija priznaje Vlahe? Ne. Vlahe kao etnicku grupu priznaje samo Srbija. Vlasi imaju i svoje pismo koje, naravno nije rumunska latinica vec srpska cirilica koja se neznatno razlikuje u par slova. Vlasi imaju i svoju crkvu a to je Srpska Pravoslavna Crkva. Vlasi imaju i svoj govor a to je autenticni vlaski govor koji se sastoji od dve trecine reci koje lice na rumunske (a nisu) i jedne trecine reci koje lice na srpske (a nisu). Ne moze se ljudima na silu nametati da izbace srpske reci koje koriste u svom govoru i prisiljavati ih da na ta mesta ubace rumuske reci. Ljudi to ne zele. Evo vam zvanicnog vlaskog pisma koje niko ne spori i koje je jedino institucionalno. Sve drugo je ilegala.
http://www.nacionalnisavetvlaha.rs/saopstenjeizvrsnogodbora.html
Пријави уреднику   Сачувана

Dejan Petrovac

  • Активни члан
  • **
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 17
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #37 послато: 06.12.2016. 11:53 »

U vreme turske najezde, stotine hiljada Srba su bezale u Erdelj, provodile po nekoliko generacija u tom kraju pa se vracale u postojbinu donoseci i veliki deo govora i obicaja Erdelja. Medjutim, krsnu slavu nisu zaboravili kao sto ni bosanski muslimani nisu zaboravili ko su bili pa su na tavanima uvek cuvali ikone sveca zastitnika. Tako i Vlasi. Slave krsnu slavu kao i Srbi i da je slave jos vekovima i da se posecujemo kao sto i sada radimo ! Domacini ljudi, uvek ugoste bolje od bilo koga. Dakle, samo istina.
Пријави уреднику   Сачувана

Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1294
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #38 послато: 06.12.2016. 11:57 »

U vreme turske najezde, stotine hiljada Srba su bezale u Erdelj, provodile po nekoliko generacija u tom kraju pa se vracale u postojbinu donoseci i veliki deo govora i obicaja Erdelja. Medjutim, krsnu slavu nisu zaboravili kao sto ni bosanski muslimani nisu zaboravili ko su bili pa su na tavanima uvek cuvali ikone sveca zastitnika. Tako i Vlasi. Slave krsnu slavu kao i Srbi i da je slave jos vekovima i da se posecujemo kao sto i sada radimo ! Domacini ljudi, uvek ugoste bolje od bilo koga. Dakle, samo istina.
<a href="http://www.zajednicavlahasrbije.com/Slavoljub%20Gacovic%20recenzija%20Anamaria%20Soresku-Marinkovic.pdf" target="_blank">http://www.zajednicavlahasrbije.com/Slavoljub%20Gacovic%20recenzija%20Anamaria%20Soresku-Marinkovic.pdf</a>
Пријави уреднику   Сачувана

Dejan Petrovac

  • Активни члан
  • **
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 17
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #39 послато: 06.12.2016. 12:05 »

Eto, Vi verujete tom Gacovicu i toj gospodji Soresku. Kako li taj Gacovic za recenzenta uze Rumunku? Slucajnost? Vi verujete njima a ja Mihajlu Kosticu. I to je pravo svih nas, da veruju u ono sta je, po njima, istina. Ja verujem da su Jovan Cvijic, Mihajlo Kostic, Drobnjakovic i ostali mnogo kompetentniji od tog Gacovica i te gospodje Sorescu. To Vam je to. Pozdrav, imam i drugih obaveza. Svako ce verovatno ostati pri svome pa makar ovo trajalo mesecima tako da dalja razmena stavova nema smisla. Pozdrav
http://www.gi.sanu.ac.rs/site/media/gi/pdf/rs/zbornik/025/gijc_zr_25_003_kostic.pdf
Пријави уреднику   Сачувана

Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1294
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #40 послато: 06.12.2016. 12:33 »

Eto, Vi verujete tom Gacovicu i toj gospodji Soresku. Kako li taj Gacovic za recenzenta uze Rumunku? Slucajnost? Vi verujete njima a ja Mihajlu Kosticu. I to je pravo svih nas, da veruju u ono sta je, po njima, istina. Ja verujem da su Jovan Cvijic, Mihajlo Kostic, Drobnjakovic i ostali mnogo kompetentniji od tog Gacovica i te gospodje Sorescu. To Vam je to. Pozdrav, imam i drugih obaveza. Svako ce verovatno ostati pri svome pa makar ovo trajalo mesecima tako da dalja razmena stavova nema smisla. Pozdrav
http://www.gi.sanu.ac.rs/site/media/gi/pdf/rs/zbornik/025/gijc_zr_25_003_kostic.pdf

Ja verujem i prof. dr. Gustavu Vajgandu.
Linguistischer Atlas des dacorumänischen Sprachgebiets - Gustav Weigand (1908)

• Gustav Weigand Die Rumänen in Serbien. GLOBUS: illustrierte Zeitschrift für Länder- und Völkerkunde, Bd. LXXVII. Nr. 17. 1900., s. 265-269
• Gustav Weigand Românii în Serbia, revista Transilvania, XXXI, Sibiu, nr. 5, 1900, p.105 – 113
• Gustav Weigand Româniĭ din Serbia şi din Bulgaria apuseană., Noua Revistă Română, 15. feb. 1900, nr. 4, Bucureşti, p. 152-159.
• Gustav Weigand Die rumänischen Dialekte der kleinen Walachei, Serbiens und Bulgariens, Jahresbericht des Instituts für rumänische Sprache (Rumänisches Seminar) zu Leipzig, Band 7, Johann Ambrosius Barth, 1900.,  s.1-92
• Gustav Weigand Rumänen und Aromunen in Bulgarien, Jahresbericht des Instituts für rumänische Sprache (Rumänisches Seminar) zu Leipzig, Band 13, Johann Ambrosius Barth, 1908. s. 1-104
• Gustav Weigand Linguistischer Atlas des Dacorumänischen Sprachgebietes, Leipzig, Johann Ambrosius Barth, 1909.

Pozdrav!
Пријави уреднику   Сачувана

Dejan Petrovac

  • Активни члан
  • **
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 17
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #41 послато: 06.12.2016. 13:02 »

E vidite, ja tim Gustavima ne verujem. Ja verujem Sergejima, Vladimirima, Dimitrima, Aljosama, Pjotrima, Nikitama i sl.
Пријави уреднику   Сачувана

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #42 послато: 06.12.2016. 13:11 »

Gospodo draga, Pozdrav iz Petrovca na Mlavi. Skrecem vam paznju da je 90 % objavljenih podataka ovde netacno.

Bińe ń-aĭ veńit!
Da la kare pi nume aĭ ginđit kînd aĭ skris asta?

Frtaće,
Ći întrabaĭ odată frumos, la kare pi nume ginđešć kînd skrij "Gospodo draga"!?
Či întrăb, da tu ći faś surd šî mut!
Aša nu pućem a tăjnui!
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Dejan Petrovac

  • Активни члан
  • **
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 17
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #43 послато: 06.12.2016. 13:21 »

I naravno, kao sto rekoh, prevashodno verujem Cvijicu, Kosticu, Jovanovicu i ostalima koji su podrobno istrazivali poreklo i kompoziciju stanovnistva istocne Srbije. Zanimljivo je da vi ne verujete vrlo ucenim ljudima ove zemlje i vise verujete strancima sa zapada.
Пријави уреднику   Сачувана

Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1294
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #44 послато: 06.12.2016. 13:32 »

I naravno, kao sto rekoh, prevashodno verujem Cvijicu, Kosticu, Jovanovicu i ostalima koji su podrobno istrazivali poreklo i kompoziciju stanovnistva istocne Srbije. Zanimljivo je da vi ne verujete vrlo ucenim ljudima ove zemlje i vise verujete strancima sa zapada.
           НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У ОЧИМА
           СРПСКЕ ЕЛИТЕ 1918–1941.

           Др Зоран Јањетовић


           О Власима (Румунима) у Србији је и даље владало мишљење да
су не само отпорни на асимилацију, већ да и они асимилују околне Србе
ширећи распрострањеност своје етничке групе.34 Из политичких разлога им

____________________
33 Zoran Janjetović, Deca careva, pastorčad kraljeva. Nacionalne manjine u Jugoslaviji 1918–
1941, Beograd, 2005, str. 18.

34 “Mi i Rumuni”, Narodna odbrana, 27, od 5. jula 1936. U jednom dopisu Ministarstva unutrašnjih
poslova Ministarstvu prosvete od 30. avgusta 1932. anonimni autor se žali da je od 21 opštine
boljevačkog sreza 12 rumunsko i da se Srbi asimiluju u Vlahe (“Vlahinja udata u srpsku kuću
povlaši celu kuću”), (AJ, 66 (pov.), 71/185). Slično je 1. septembra 1925. tvrdio predsednik
Komisije za razgraničenje pukovnik Nešković koji je za rumunizaciju Srba najviše optuživao
rumunske sveštenike (AJ, 66 (pov.), 71/185). Neuspelu asimilaciju u Homoljskim planinama
konstatuje 24. maja 1938. i Sreten Janić u jednom podužem referatu o Rumunima u Banatu i
severoistočnoj Srbiji (AJ, 38, 109/247).


123


је одрицана румунска национална свест.35 Тихомир Ђорђевић је указивао
да они наводно никад нису тражили школе на свом језику,36 а за потребе
југословенског наступа на мировној конференцији је устврдио и то да многе
румунске породице имају традицију да су српског порекла, да су се давно
иселиле из Србије, а потом у XIX веку румунизоване вратиле. У прилог
овоме је навео да Румуни у Србији славе славу (“празник”), имају легенде
о српским јунацима (Марко Краљевић, Старина Новак) а не и о румунским,
као и да неке породице имају српска презимена.37 Цвијић је проглашавао
Влахе за Србе румунске културе, тврдећи такође да су се они у XIV веку
иселили из Србије, а у XIX у њу вратили. Шеф југословенске делегације
Никола Пашић је ишао најдаље тврдећи да су се Власи потпуно стопили са
Србима.38

____________________
35 Jovan Cvijić, Jovan Radonić, Stanoje Stanojević, Ilarion Zeremski, La question du Banat, de la
Batchka et de la Baranya. Le Banat, Paris, 1919, str. 11.

36 Tihomir Đorđević, The Truth Concerning the Rumanes in Serbia, Paris, 1919, str, 31.
37 Isto, str. 24. Naravno da nije u tom propagandnom spisu ni pretpostavio da su slava i predanja
o srpskim junacima mogli biti preuzeti u Srbiji, kao ni to da srpska prezimena svakako potiču
od mešanja sa Srbima. Što se navodnog davnog srpskog porekla nekih porodica tiče, možda se
radilo o svojevrsnom umiljavanju vlastima.

38 Andrej Mitrović, Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919–1920. Prilog
proučavanju jugoslovenske politike na konferenciji mira u Parizu, Novi Sad, 1975, str. 99.


124


Srbi i Jugoslavija. Država, društvo, politika. Zbornik radova.
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2007.
http://www.inisbgd.co.rs/celo/zb_2.pdf
http://www.inisbgd.co.rs/celo/publikacije.htm

http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=829.0
Пријави уреднику   Сачувана