Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881

Аутор Тема: VLAŠKI OBREDNI HLEB I POMANE (1)  (Прочитано 10494 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1378
    • Паун Ес Дурлић
VLAŠKI OBREDNI HLEB I POMANE (1)
« послато: 15.05.2007. 14:19 »




НАЗИВ ПРОЈЕКТА:
  • Влашки обредни хлеб и помане (Panificium Vlachorum)
Аутор пројекта:
Носилаца пројекта:
  • МУЗЕЈ У МАЈДАНПЕКУ
Локалитети пројекта:
  • Североисточна Србија (види карту)
Карактер пројекта:
  • Дугорочни, систематски

ПОЗАДИНА ПРОЈЕКТА

У оквиру наглог развоја приватног сектора последњих година, развија се и приватно пекарство, и то како у градовима тако и у селима. Поред израде хлеба за свакодневну исхрану, ове пекаре све више преузимају и израду обредног хлеба. Вишеструке су последице преласка обредног хлеба из кућног окриља у занатску радњу, али на културном плану два момента су посебно важна:

  • услед оваквих промена губе се многобројни типови и варијетети хлебова, јер се пекарски модели обично заснивају на искуству неког од пекарских радника, услед чега се израђује исти хлеб за цело село, па чак и за више села у ближој или даљој околини, без обзира што су та села – или поједини њихови делови – различите етнографске традиције, или чак другачијег етничког састава;
  • губе се, такође, и ритуални обрасци који прате хлебове, јер пекари, по природи посла, не могу да воде рачуна о посебним начинима израде, посебним прописима при примени хлебова у обреду, не прикупљају и не чувају све њихове локалне називе, не тумаче њихова специфична значења, не подучавају корисника о правилима распореда хлебова на трпези, не преносе молитве које се изговарају приликом жртвовања и слично, јер је пекар превасходно занатлија а не агенс културне традиције.

У оваквим околностима посебан губитак јесте нестајање културног комплекса везаног за хлеб у обредима Влаха, и то из следећих разлога:

  • обредни хлебови Влаха сачувани су до наших дана у изузетном обиму, броју и свежини, као ретко где на другим странама света;
  • њихова старина, развијеност и сложеност превазилази уске етничке границе, и представља у правом смислу део заједничке културне баштине Србије, Балкана и Европе;
  • губитак је ненадокнадив јер обредни хлеб влашке културе није довољно истражен, нити у довољној мери публикован; штавише, може се са жаљењем признати да је права и пуна истина о овом хлебу нашој - а нарочито светској науци - готово непозната!

У културама без писма и без материјалних споменика, обредни хлебови имају посебан значај јер представљају вид колективног памћења, стога су важан чинилац етничког идентитета, чије је очување у мултиетничким и мултикултуралним заједницама загарантовано као једно од основних људских права.

ЦИЉ ПРОЈЕКТА

Главни циљ пројекта јесте прикупљање етнографске, лингвистичке, историјске, фолклорне и сличне грађе о влашким обредним хлебовима, ради стварања јединствене базе података као трајне и поуздане основе за свестрану научну интерпретацију, како од стране данашњих тако и будућих генерација истраживача, уз истовремено обогаћење музејских фондова експонатима са хлебном тематиком, али и са темама из влашке културе уопште.

ДОСАДАШЊИ РЕЗУЛТАТИ

Етнолог Музеја у Мајданпеку ради на систематском истраживању овог проблема од 1984. године. Прикупљена је етнографска грађа непроцењиве вредности са подручја Пореча, Горњег и Средњег Пека, Стига, Хомоља, Звижда, Браничева, Млаве, Ресаве, Црне Реке и Кључа. Почетком 2003. године понуђено је осталим сродним установама из источне Србије да се укључе у подухват, али је сарадња изостала, па је мајданпечки Музеј принуђен силом прилика да пројекат доврши сам, како га је и почео. Основна кочница за бржу реализуацију овога посла јесте у његовом карактеру: пројекат је екстериторијалан, а носи га установа која је локална, општинска, и која се из својих редовних извора финансира само за пројекте на својој, локалној територији. Због тога је Музеј у Мајданпеку принуђен да за рад на терену изван мајднапечке општине тражи средства из других извора.

ЗАДАЦИ У 2007. ГОДИНИ

  • У 2007. години треба да се заврши теренски део пројекта, истраживањима на одабраним локалитетима Црне Реке, Поморавља, Ресаве, Млаве, Браничева, Стига, Неготинске и Тимочке крајине (види карту).
  • Прикупљена грађа треба да се обради и систематизује и на основу ње напише репрезентативна и богато илустрована етнолошка монографија под радним насловом "Хлебови бесмртних"; уз монографију ће се издати CD а истовремено ће се поставити посебан сајт на интернету, посвећен само овој тематици.
  • Покренуће се комерцијални програм "Мистика Хомоља" који предвиђа израду сувенира са обредним хлебовима као мотивима.
  • Приступиће се изради елабората о оправданости оснивања Музеја влашког хлеба са седиштем у Горњем Поречу!


ПЛАНИРАНА МЕСТА У 2007. ГОДИНИ ПО ВРСТИ ИСТРАЖИВАЊА

П О М А Н Е

   1.Бигреница           
   2.Дупљане             
   3.Манастирица         
   4.Миријево           
   5.Шипиково           

У П И Т Н И К

   1.Вуковић             
   2.Дупљане             
   3.Кобиље             
   4.Крепољин           
   5.Малајница           
   6.Манастирица         
   7.Мелница             
   8.Мокрање             
   9.Шипиково           

Х Л Е Б О В И

   1.Батинац             
   2.Боговина           
   3.Вељково (Бљувановац)
   4.Ђураково           
   5.Исаково             
   6.Луково             
   7.Манастирица         
   8.Милановац (Магудица)
   9.Мироч               
  10.Подгорац           
  11.Рам                 
  12.Ресавица (село)     
  13.Суботица           
  14.Тропоње             

О П Ш Т Е  И Н Ф О Р М А Ц И Ј Е  (ХЛЕБОВИ И ДРУГО)

   1.Александровац (Злокуће)
   2.Бошњак             
   3.Брежане             
   4.Бучје               
   5.Велико Лаоле       
   6.Влашки До           
   7.Добра               
   8.Ковилово           
   9.Костол             
  10.Лебина             
  11.Липе               
  12.МАЛО ЦРНИЋЕ         
  13.Петка               
  14.Пољана             
  15.Радинац             
  16.Стрижило           


Colacu raĭuluĭ, Оснић (Црна Река), етнографска збирка Музеја у Мајданпеку


Colacu raĭuluĭ, Лазница (Хомоље), етнографска збирка Музеја у Мајданпеку
Цртеж Анице Радовановић, кустоса Музеја

Види детаљ теренског начина рада, на примеру помане у Осаници (Хомоље)
http://www.paundurlic.com/etnologija/osanica.htm
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1378
    • Паун Ес Дурлић
VLAŠKI OBREDNI HLEB I POMANE (2)
« Одговор #1 послато: 15.05.2007. 14:48 »


Помана Cumînd (dă viĭaţă), породица Глишић, Житковица (Браничево), 2003
Фото: П. Дурлић
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1378
    • Паун Ес Дурлић
VLAŠKI OBREDNI HLEB I POMANE (3)
« Одговор #2 послато: 15.05.2007. 15:00 »

Из документације пројекта:
начин бележења обредних хлебова који се израђују на једној конкретној помани

Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1378
    • Паун Ес Дурлић
VLAŠKI OBREDNI HLEB I POMANE (4)
« Одговор #3 послато: 15.05.2007. 15:06 »

Из документације пројекта:
начин скицирања композиције помане, са распоредом обредних хлебова
приказаних на претходној табли.

Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1378
    • Паун Ес Дурлић
VLAŠKI OBREDNI HLEB I POMANE (5)
« Одговор #4 послато: 15.05.2007. 15:40 »


Capu la pomană, Јасиково (Горњи Пек), 2007, фото П. Дурлић


Главни обредни хлеб, cap, сачувао је све до данас јасан соларни облик и карактер!
На слици аутор пројекта, П. Дурлић, Јасиково (Горњи Пек), 2007, фото Оливера Петковић
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1378
    • Паун Ес Дурлић
VLAŠKI OBREDNI HLEB I POMANE (6)
« Одговор #5 послато: 15.05.2007. 15:47 »


Штапови којима покојник чува своју поману.


Штапови се дају деци, која са њима, у пратњи старије особе,
иду „по покојника“ који живи у другом селу.


Група деце са штаповима са помане.


На штаповима Горњег Пека још се чува прастара представа о троделном свету,
у којој су горњи и доњи свет окренути један према другом као у огледалу.


Детаљ са штапа: представа Великог дрвета као Осе света (axis mundi),
која има своје исходиште у неолитској земљорадњи. Цртежи на штапу
направљени су техником conđeĭa, једним од најстаријих начина сликања
које је човечанство баштини још из неолита.

Јасиково (Горњи Пек), 2007, Фото П. Дурлић
НАПОМЕНА: Ни једна фотографија не може се публиковати без дозволе аутора!

Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1378
    • Паун Ес Дурлић
VLAŠKI OBREDNI HLEB I POMANE (7)
« Одговор #6 послато: 15.05.2007. 16:30 »

Популарно "Винчанско писмо" (VI-IV миленијум старе ере) које је системазовала Марија Гимбутас,
једно од највећих имена светске археологије друге половине XX века.



Сви симболи обојени жутом бојом и издвојени испод уоквирене табеле, откривени су на обредним хлебовима Влаха источне Србије у оквиру пројекта "Влашки обредни хлеб и помане".
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!