Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881

Аутор Тема: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM  (Прочитано 54154 пута)

0 чланова и 3 гостију прегледају ову тему.

dunǎreanu

  • Регистровани члан
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 8
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #60 послато: 08.12.2016. 12:08 »

Dejane,

dakle, smatras da rumuni/vlasi poreklom imaju pravo da se izjasnjavaju kao srbi, dok  srbima u makedoniji to pravo uskracujes da se izjasnjavaju kao makedonci jer nisu u proslosti imali svoju drzavu?

zar to nisu dvostruki standardi sa tvoje strane? 
Пријави уреднику   Сачувана

Dejan Petrovac

  • Активни члан
  • **
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 17
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #61 послато: 08.12.2016. 14:19 »

Prvo, nije uopste do kraja razjasnjeno ko je u istocnoj Srbiji zaista Vlah a ko Srbin koji je pred turskom najezdom otisao u Erdelj, proveo neko vreme pa su mu se potomci sa tim obicajima i govorom vratili i poceli izjasnjavati drugacije. Elaborirali smo da ima razlicitih stavova. Ti verovatno imas zauzet stav da toga uopste nije bilo. Ja da jeste bilo. To je nase pravo, da imamo razlicite stavove kao i istrazivaci. U tzv. Makedoniji je situacija cista. Tamo su poreklom ili Bugari ili Srbi. Jednostavno Makedonci slovenskog porekla ne postoje. Oni mogu tako da se izjasnjavaju i ja to postujem ali ne prihvatam. Srbi, medjutim, postoje i oni koje ti smatras Vlasima se mogu tako izjasnjavati i to biti ako smatraju da su to a Makedonci ne postoje i Srbi se dole mogu tako izjasnjavati ali to ne mogu biti. Deluje filozofski ali je u sustini prosto i jasno onome ko zeli da shvati. I da razjasnimo jos nesto, Vlasi u nekadasnjoj Vlaskoj uopste nisu bili romanskog porekla. Njih su romanizovali Rimljani.
Пријави уреднику   Сачувана

Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1294
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #62 послато: 08.12.2016. 15:45 »

Prvo, nije uopste do kraja razjasnjeno ko je u istocnoj Srbiji zaista Vlah a ko Srbin koji je pred turskom najezdom otisao u Erdelj, proveo neko vreme pa su mu se potomci sa tim obicajima i govorom vratili i poceli izjasnjavati drugacije. Elaborirali smo da ima razlicitih stavova. Ti verovatno imas zauzet stav da toga uopste nije bilo. Ja da jeste bilo. To je nase pravo, da imamo razlicite stavove kao i istrazivaci.


Пријави уреднику   Сачувана

Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1294
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #63 послато: 08.12.2016. 15:47 »

I da razjasnimo jos nesto, Vlasi u nekadasnjoj Vlaskoj uopste nisu bili romanskog porekla. Njih su romanizovali Rimljani.

Такође је романизована северна Италија, крајњи југ Италије, Галија, Хиспанија итд.


Никола Вукчевић. Етничко поријекло Црногораца. Земун : "Сава Михић". Београд 1981. Стр. 111.
Пријави уреднику   Сачувана

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #64 послато: 08.12.2016. 16:56 »


Prvo, nije uopste do kraja razjasnjeno ko je u istocnoj Srbiji zaista Vlah a ko Srbin koji je pred turskom najezdom otisao u Erdelj, proveo neko vreme pa su mu se potomci sa tim obicajima i govorom vratili i poceli izjasnjavati drugacije.


Întra Rumîń în Sîrbiĭa răsărićană nuĭe praf đi Arđelań!
Ļ-a veńit numa numiļi!
Greu ć-a mînţît vrunu, fîrtaće Dejane, greu!  ::)


Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1294
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #65 послато: 10.12.2016. 09:29 »

Jesam, odlicno sam procitao Kosticev tekst, bolje vi pazljivije procitajte ko je stariji na ovom prostoru i ko je kad dosao.




Јован Цвијић. Балканско полуострво и Јужнословенске земље, књ. I, Београд, 1922.



Географски лик Србије у доба Првог устанка,
посебна издања Српског географског друштва,
свеска 32, Београд, 1954, стр. 42-45; 50-51.



Боривоје М. Дробњаковић

СТАНОВНИШТВО У СРБИЈИ
ЗА ВРЕМЕ ПРВОГ УСТАНКА


*

     За етнички састав становништва устаничке Србије од највећег су значаја била досељавања од последњих десетина XVIII па до пред крај прве половине XIX века, нарочито она која су настала после Првог устанка, када се населило и највише становника. Да је устаничка Србија била слабо насељена и да су глвну масу њеног становништва чинили досељеници, који су највећим делом дошли у то време, има сигурних доказа. Ако упоредимо податке само из

42

две области устаничке Србије, видећемо да се становништво, и то само у неким селима у међувремену од 1732 до 1818 године, удвостручило. Тако, на пример, девет села у Смедеревском подунављу 1732 године имала су свега 252 куће, док су та иста села 1818 године имала 592 куће. 34) У десет села крагујевачке Јасенице, која су 1735 године имала 301 кућу, године 1818 имала су 612 кућа.35) Ово потврђују и чињенице до којих се дошло детаљним проучавањем порекла породица у врло великом броју села устаничке Србије. На основу података о пореклу шумадинског становништва у селима београдске околине,36) Космаја,37) Јасенице,38)Шумадиске Колубаре,39) Смедеревског Подунавља и Јасенице,40) Лепенице,41) Груже,42) и Качера,43) установљено је да је од 10.430 породица чије је порекло испитано, само 519, односно 4,9% стариначких а 607, односно 5,7% породица је непознатог порекла. Остале породице ― 9304 на броју или 89,2% од укупног броја породица ― досељене су.44) У шумадиске области највише је становништва до-
шло за време Устанка. У околини Београда млађа су села постала насељавањем досељеника из почетка XIX века, које је Карађорђе доводи из ослобођених крајева „да би тамо очистио линију ратним својим операцијама, а овде да заузму пусте земљекоје су остале иза Турака”.45) Исти је случај у Космају, Јасеници, Шумадиској Колубари и Качеру. После 1804 године у Шумадиску Колубару населило се највише породица из околине Сјенице, Новог Пазара, са Лима и Таре и из Босанског Подриња.46) У Јасеници је најјача динарска струја која је полазила од Сјенице, Новог Пазара, Нове Вароши, Пештери и Бихора и идући преко Јавора и Кокиног Брода населила Стари Влах, Драгачево, шумадиске пределе (Качер, Гружу и Јасеницу) и допрла до београдских села. Њихово насељавање трајало је најдуже, најјаче је било за време Устанка, нарочито око 1809 године, а завршило се око 1815 године.47) У Лепеницу се у времену од Кочине крајине до 1803 године доселила 321 породица а од 1804 до 1809, односно 1815 године, 571 породица, што чини четвртину од укупног броја породица.48) У Качеру је више од половине досељеника дошло од друге половине XVIII века до Првог устанка.49)
     Овакво стање није било само у шумадиским областима уже устаничке Србије, него и у осталим њеним крајевима. У Колубари и Подгорини преко 93% су досељеници, од који је више од половине дошло у XIX веку.50) Исти је случај у Поцерини.50а) У Тамнави има преко 96% досељених породица, од којих је 10% насељено до краја XVII века, толико исто у првој половини XVIII века, док је у другој половини XVIII и у XIX веку до 1827 године дошла

43

551 породица, односно 37,4%, а после 1827 године 605 породица, односно 47,5%.51) После исељавања у Аустрију и Угарску, која су била најинтензивнија у току XV и XVI века и трајала до почетка XIX века, у Рађевини и Јадру најјаче је насељавање вршено крајем XVIII и у XIX веку.52)
     Ако пођемо даље, видећемо да су прилике исте. У Соколској нахији готово је целокупно становништво досељено и то у мањем броју у XVII и XVIII веку, а много више за време Првог и Другог устанка.53) Од 335 златиборских породица само су 14 стариначке а остале су досељене, и то највише у првој половини XIX века, а нарочито 1833 и 1834 године, када је кнез Милош Златибору прикључио 12 села Карађорђеве Србије.54) У Ужичкој Црној Гори преко 80% од укупног броја породица досељене су, и од њих око 33% у току XVII и у првој половини XVIII века, док се 47% населило од друге половине XVIII и у првој половини XIX века.55) Слично је у Горњем Драгаче-
ву, где је од 190 породица 150 досељено, и то током XVIII века и раније 54; у XIX веку досељено је 96 породица, од којих у време Карађорђевог устанка 38, а после тог времена 58.56) У Доњем Драгачеву од 273 породице 40 је стариначких и непознатог порекла, 70 је досељено у току друге половине XVIII века и у XIX веку до Првог устанка; за време Првог устанка доселило се 40 породица, за време Другог устанка и доцније до 1844 године 68 породица, а после тога још 55 породица.57) У селима око Чачка и Љубића од 249 породица 53 су стариначке и досељене у XVIII веку, у току Првог устанка до 1813 дошло је 80 породица, а после Другог устанка 116 породица.58)
     У пределима устаничке Србије јужно од Шумадије, у Левчу, Темнићу и Белици, најјаче насељавање било је после Кочине крајине и за време оба устанка. У Темнићу, где има око 88% досељеника, највише их је дошло у току Првог и Другог устанка; и у Белици нови досељеници долазе у готово опустела села пред крај XVIII века и за време Устанка.59)
     Прелазећи на десну обалу Мораве, идући према Тимоку, наилазимо на сличну ситуацију. У пределу Бањи, који је двапут прелазио из српских у турске руке (1809―1810 и 1813―1833), од 575 породица 496 су досељене, и то највише у првој половини XIX века.60) У Ресави где су од 615 породица 434 досељене, интензивније насељавање било је нарочито између Првог и Другог устанка,61) док је Пожаревачком Поморављу од 928 породица само 46 стариначких, а остале су досељене и то до краја XVII века 31 породица, у првој половини XVIII века 55, у другој половини XVIII века 132, за време Првог устанка 342, а после Другог ус-

44


танка 322.62) Ако идемо даље, прилике нису промењене. У Млаву су се до друге половине XVIII века доселиле 164 породице, од друге половине XVIII века и за време Првог устанка до 1815 године 149, а после тог времена још 120.63) Најзад, у Неготинској Крајини и Кључу од 2075 породица само су 29, односно 1,4% стариначке, док досељених породица има 2046, односно 98,6%.64) У тимочким селима поред старијих досељеника из краја XVII и XVIII века има и новијих из XIX века, нарочито из времена после 1833 године, када је овај крај ослобођен и прикључен Србији.65)

45


______________________________
     34) Б. Дробњаковић, Смедеревско Подунавље и Јасеница.
Насеља 19 (1925), с. 218, 219.
     35) Б. Дробњаковић, Јасеница. Насеља 13 (1923), с. 230, 231.
     36) Р. Николић, Околина Београда. Насеља 2 (1903), с. 974 и д.
     37) Б. Дробњаковић, Космај. Насеља 26 (1930), с. 30 и д.
     38) Б. Дробњаковић, Јасеница. Насеља 13 (1923), с. 248 и д.
     39) П. Ж. Петровић, Шумадиска Колубара. Насеља 31 (1948), с. 54 и д.
     40) Б. Дробњаковић, Смедеревско Подунавље и Јасеница.
Насеља 19 (1925), с. 255
     41) Т. Радивојевић, Лепеница. Насеља 7 (1911) и Ј. Цвијић,
Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице.
Насеља 12 (1922), с. 93
     42) М. Драгић, Гружа. Насеља 10 (1921), с. 195 и д.
     43) М. Ракић, Качер. Насеља 3 (1905), с. 771 и д.
     44) Види и B. Drobnjaković, Sur la composition etnique de la
population de la Šumadija... Beograd 1932, 201.
     45) Р. Николић, пом. дело, с. 954.
     46) П. Ж. Петровић, пом. дело, с. 49 и д.
     47) Б. Дробњаковић, Јасеница. Насеља 13, с. 249.
     48) Т. Радивојевић, пом. дело, с. 171.
     49) М. Ракић, пом. дело, с. 771 и д.
     50) Љ. Павловић, Колубара и Подгорина. Насеља 4 (1907), с. 482 и д.
     50а) По усменом саопштењу професора В. Радовановића.
     51) Љ. Павловић, Антропетогеографија Ваљевске Тамнаве. Насеља 8 (1912), с. 507 и д.
     52) Б. Милојевић, Рађевина и Јадар. Насеља 9 (1913), с. 678 и д.
     53) Љ. Павловић, Соколска Нахија. Насеља 26 (1930), с. 347 и д.
     54) Љ. Мићић, Златибор. Насеља 19 (1925), с. 440 и д.
     55) Љ. Павловић, Ужичка Црна Гора. Насеља 19 (1925), с. 34
     56) К. Јовановић, Горње Драгачево. Насеља 5 (1908), с. 357 и д.
     57) Ј. Ердељановић, Доње Драгаћево. Насеља 1 (1902), с. 85 и д.
     58) Р. Илић, О Љубићским селима. Насеља 2 (1903), с. 30 и д.
     59) Т. Бушетић, пом. дело, с. 481 и д.; С. Мијатовић, Темнић. Насеља 3
(1905), с. 274 и д.; С. Мијатовић, Белица. Насеља 30 (1948), с. 40 и д.
     60) П. Јовановић, Бања. Насеља 17 (1924), с. 135 и д.
     61) С. Мијатовић, Ресава. Насеља 26 (1930), с. 162 и д.
     62) М. Миладиновић, Пожаревачка Морава. Насеља 25 (1928), с. 28 и д.
     63) Љ. Јовановић. Млава. Насеља 2 (1903), с. 287 и д.
     64) К. Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ. Насеља 29 (1940), с. 71 и д.
     65) М. Станојевић, Тимок. Насеља 29 (1940), с. 426.

50-51
Пријави уреднику   Сачувана

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #66 послато: 10.12.2016. 18:21 »

Jesam, odlicno sam procitao Kosticev tekst, bolje vi pazljivije procitajte ko je stariji na ovom prostoru i ko je kad dosao.

Sa astupă fîrtatu Dejan, nu măĭ lozaşće?  :)
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Dejan Petrovac

  • Активни члан
  • **
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 17
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #67 послато: 12.12.2016. 07:30 »

Vlahe su romanizovali Rimljani posto su isterali Gote iz Vlaske. Sve sam vec predocio i dokazao na Kosticevim i istrazivanjima ostalih eminentnih naucnika SANU. Vlasi imaju svoje pismo koje je ustanovio Savet vlaske nacionalne manjine, to je cirilicno pismo sa neznatnom razlikom od nekoliko slova i to je za mene jedino relevantno. Te rumunske kukice mozete da primenjujete u Rumuniji ili da okacite macku o rep :-) Takodje, te vase rumunske mape koje ste sami smislili, sa njima mozete da lozite vatru, zima je, mogu da vam posluze da se ogrejete :-)
Пријави уреднику   Сачувана

Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1294
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #68 послато: 12.12.2016. 10:22 »

Vlahe su romanizovali Rimljani posto su isterali Gote iz Vlaske. Sve sam vec predocio i dokazao na Kosticevim i istrazivanjima ostalih eminentnih naucnika SANU.
- које су Влахе затекли Римљани и романизовали?
- када, где и из које Влашке су Римљани истерали Готе?
- шта сте нам то доказали?

Vlasi imaju svoje pismo koje je ustanovio Savet vlaske nacionalne manjine, to je cirilicno pismo sa neznatnom razlikom od nekoliko slova i to je za mene jedino relevantno. Te rumunske kukice mozete da primenjujete u Rumuniji ili da okacite macku o rep :-)
- поред ћирилице постоји и латиница.
- наравно под условом да имамо мачку!

Takodje, te vase rumunske mape koje ste sami smislili, sa njima mozete da lozite vatru, zima je, mogu da vam posluze da se ogrejete :-)
- грејемо се на пелет.
Пријави уреднику   Сачувана

Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1294
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #69 послато: 12.12.2016. 11:30 »

Gospodo draga, Pozdrav iz Petrovca na Mlavi. Skrecem vam paznju da je 90 % objavljenih podataka ovde netacno. Nije mi jasno zasto se neko iz petnih zila trudi da ogromnu vecinu sela predstavi tzv. "vlaskim" kada su se upravo u tim selima mestani uporno vecinski izijasnjavaju kao Srbi na dosadasnjim popisima stanovnistva. Vi ovde znate bolje od mestanina nekog sela sta je on??? Npr. naveli ste ovde da je selo Bliznak u opstini Zagubica vecinski vlasko selo sto je netacno. Tamo postoji samo tzv. Vlaska mala od par desetina kuca ali se i u toj mali retko ko izjasnjava kao Vlah. Evo vam detalja:
http://www.vrelahomolja.com/naselja-opstine/bliznak



Дефинитивни резултати пописа становништва из 31. јануара 1921. године

1. Близнак
Укупно 675
Православних 675
Срба или Хрвата 386
Румуна / Цинцара 289





Рановац и Близнак су влашка насеља!
Имате ли још неку примедбу?
Пријави уреднику   Сачувана

Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1294
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #70 послато: 12.12.2016. 13:15 »

      Istina je, naime, da je Srpska svetosavska pravoslavna crkva, crkveno, Vlahe "posrbila",206 polazeći od činjenice da je pravoslavlje osnovni politički i državni temelj svakoga pravoslavnoga vjernika. Ali, njihovu formam mentis, tj. njihov mentalitet, njihov duh, nije uspjela promijeniti.207
      Po mentalitetu, koji je ne samo odraz duhovnog ustroja svakoga naroda nego i mišljenja i djelovanja, oni su i nadalje ostali Vlasi, tj. zadržali su karakterističan etnički mentalitet. To treba zahvaliti kršćanstvu općenito, koje im je, za razliku od islama, sačuvalo tradiciju. A zna se da je tradicija korijen svakog etnokulturnog identiteta. Jer, kako s pravom konstatira F. Braudel: Običaji, tradicija, svagdje igraju ulogu: to su stara nasljedstva kojih se nitko ne oslobađa.208 S takvom konstatacijom srpska se historiografija teško može pomiriti.

Zef MIRDITA, Vlasi u historiografiji, Hrvatski institut za povijest, Zagreb 2004., Str. 179.

Пријави уреднику   Сачувана

Dan

  • Регистровани члан
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 3
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #71 послато: 19.03.2017. 09:46 »

Izuzetno čudno ponašanje gospodina Dejan. Izgleda da je službi bezbednosti Srbije treba pomoć kako bi se zauvek drži Vlasi / Rumuni iz istočne Srbije u mraku. Nema škole, nema crkve, nema Masovni mediji ... samo leži!
Sram te bilo, Dejan!
Пријави уреднику   Сачувана

Dan

  • Регистровани члан
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 3
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #72 послато: 19.03.2017. 10:22 »

Ḑomnuľe Paun,

aţi creat un site fabulos! Toată admiraţia şi respectul pentru munca depusă!
Bunicii mei erau din zona Olteniei, unde strămoşii lor sosiseră (circa 1840) din zona Plevnei (Bulgaria), români fugiţi din calea turcilor. Auzeam poveşti despre comunitatea vlahă /românească din Valea Timocului, dar nu mi-am închipuit că numărul satelor şi al populaţiei este atât de ridicat!
Ruşine unui stat roman impotent, care de dragul bunelor relaţii cu Serbia a ignorat aproape 200 de ani minoritatea vlahă, prefăcându-se că ea nu există!
Ungureanii (munteni sau câmpeni), ţăranii, bufanii sau băieşii... graiurile lor idilice (continuare a celor oltenesc şi bănăţean), sunt cunoscute cel puţin în zona Olteniei şi Banatului. Românii sunt conştienţi de existenţa acestor comunităţi, dar politica este... o curvă!
Nu mi-am închipuit că domnul Balasevici Predrag face jocul serviciilor de securitate sârbe. Detestabil!
Aidoma se întâmplă în Ucraina Transcarpatică, nordul Bucovinei şi Bugeac. Minoritatea română este lipsită de cele mai elementare drepturi, dar măcar există şcolarizare în limba volohă / română.
Poate domnul Balasevici nu a remarcat că "limba modovenească" creată artificial de serviciile sovietice a fost recunoscută după zeci de ani de îndoctrinare ca fiind "limba română".

Îi cam place să se ascundă după deget, marelui "patriot" (al serviciilor sârbe) Balasevici. Penibil!

   
Пријави уреднику   Сачувана

RomanWolf

  • Регистровани члан
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 2
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #73 послато: 19.03.2017. 10:24 »

      Istina je, naime, da je Srpska svetosavska pravoslavna crkva, crkveno, Vlahe "posrbila",206 polazeći od činjenice da je pravoslavlje osnovni politički i državni temelj svakoga pravoslavnoga vjernika. Ali, njihovu formam mentis, tj. njihov mentalitet, njihov duh, nije uspjela promijeniti.207
      Po mentalitetu, koji je ne samo odraz duhovnog ustroja svakoga naroda nego i mišljenja i djelovanja, oni su i nadalje ostali Vlasi, tj. zadržali su karakterističan etnički mentalitet. To treba zahvaliti kršćanstvu općenito, koje im je, za razliku od islama, sačuvalo tradiciju. A zna se da je tradicija korijen svakog etnokulturnog identiteta. Jer, kako s pravom konstatira F. Braudel: Običaji, tradicija, svagdje igraju ulogu: to su stara nasljedstva kojih se nitko ne oslobađa.208 S takvom konstatacijom srpska se historiografija teško može pomiriti.

Zef MIRDITA, Vlasi u historiografiji, Hrvatski institut za povijest, Zagreb 2004., Str. 179.
Ovo je kljuc svega,dragi moj Volcae.
Srbi danas bastine Vlaski statut,koji se u svom primarnom obliku tice bas nas Romana/Vlaha,a ne Srba i Slovena.
Srpski istoricari namerno ignorisu Rumunske toponime,imena,prezimena na teritorijama Dalmatie,BiH,Crne Gore,itd.
Srecom,ona ispravna istorija,ne pseudo lazi nekih deretica i jarcevica potvrdjuje da su Morlaci Romani i kao takvi odvojena etnicka grupa.
I da je Vlah koriscen kao sinonim za Romanizovano stanovnistvo, od antike.
I to,ne samo Balkana,nego i Europe kao takve.
Danas,na isti nacin,kao i pre par vekova,
SPC vodi asimilacionu politiku nad Vlasima Timoka.
To vidimo svojim ocima.
Srecom,21 je vek i vise ne vaze ista pravila i postoji internet.
Ovde ne mogu da zabrane istinu.
Dokle god je nas mladih snaga,necemo posustati u ocuvanju nase kulture.
Пријави уреднику   Сачувана

Dan

  • Регистровани члан
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 3
Одг: NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM
« Одговор #74 послато: 19.03.2017. 13:49 »

Dragi panslavistic sledbenici,

šta ste mislili da su vaši preci naći na 6. veku na celog zapadnog Balkana teritorija? U 602 AC Dunav zamrzla i slovenska plemena ušla u Balkanskom poluostrvu. Do tada, oni stacionirani u današnjoj Rumuniji, koncentrisana na obali Dunava. Kada su vaši preci prešli Dunav i ušli u srpske i bugarske teritorije današnjem, našli su tu potpuno Latin govori stanovništvo.
Latin govoreći Dalmatinca čuva svoj jezik do 1900. godine, mnogi drugi rumunski govore enklave preživljavanje danas.
Пријави уреднику   Сачувана