Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881

Аутор Тема: ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ВРАТНА  (Прочитано 880 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Volcae

  • Уредник
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1294
ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ВРАТНА
« послато: 17.12.2010. 11:00 »

               Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 244-246

               45. Вратна2). - Хатар села захвата слив Јабуче (Вратњанске Реке) до испод пута Јабуковац-Брза Паланка. Речна је долина узана и дубока, а иза манастира Вратне прелази у клисуру, у којој су природне творевине камених врата, које народ зове Прерасти3).
               Куће су у долини и на странама Вратњанске Реке, око 2 км испод манастира и допиру близу пута Јабуковац-Брза Паланка. Око тридесет кућа су "на салашима" на неколико места у хатару. Воденички Поток на левој и поток Коћаска на десној страни Вратњанске Реке приликом кише сносе земљу и песак и затрпавају дворишта неких кућа, па ће се временом оне морати изместити. - Село узима воду из бунара, а често и из реке. У хатару су Динина Чесма и многи извори.
               Бољу земљу су откупили становници околних насеља, а мештани су далеко на површи окрчили шуму и та места обрађују. Места са њивама, ливадама и шумом су: Велико Поље (Поана Маре), Вратничка Долина (Ваља Вракни), Окрач, Калуђерско Поље (Къмпу Калугереско), Мастикан, Черкез,
____________________
               2) Испитивана 1914, 1922, 1924 и 1925 године.
               3) Опширније о прерастима види: 1) Д-р Ј. Цвијић: Пећине и подземна хидрографија, Глас С. К. А. XLVI, 35 и 2) М. Т. Луковић, у дневном листу Политици број 7857, 1930 г.

- 244 -

Дрењар (Корнет), Леспеђе и Кулмја. Утрина је Излаз, а шума је на површи.
               Село је збијеног типа и није подељено у крајеве и махале. Куће родова су измешане и размакнуте по 15-30, а "на салашима" око 100 м, а често и знатно више. Испитано је 26 родова са 109 кућа.
               Прича се да је село добило име по манастиру, а он је назван по каменим природним вратима више њега1). Мештани и многи становници околних насеља место Вратна кажу "Вракна".
               Остатак од данашњег села је само Старо Гробље (Морминц Батрњ), у које се сахрањивало у почетку 19. века.
               Ла Лангеровој карти забележена је Вратњанска Река под именом Japucka Ba (Јабуча), а у њеном горњем току манастир Raedno (Вратна?). Год. 1723 "Јен8рiе Вратан'ска имала је 90 хлѣбови"2), а на карти "Темишварски Банат" забележена је Vratna. "У Врати селу" или у "Вратни" год.  1736 било је "15" кућа,3) а 1789 год. забележено је село Vratna4). Село је забележено 1811 год.5) 1866 год. имало је 96, а 1924 год. 100 кућа6).
               Мештани кажу да су данашњу Вратну обновили досељеници пре 200 година. Филарет, игуман манастира Вратне, крајем прошлог века казивао је да је манастир засновао село као "прњавор", јер је својим слугама место плате давао манастирску земљу, на којој су се они настањивали и били манастирски "работници" све до времена кнеза Милоша, који је то законом укинуо. Као становници села слуге су и самовољно захватили од манастирске земље, а то доказује и место Калуђерско Поље, где су данас сеоске њиве.
               Најстарији су род Страинешти или Ангелоњи (15 к., Петковица). Прво је име по прадеди Страхињи, чији је дед дошао из Буковске у Звижду. Ангелоњи су названи по Страхињиној жени Ангелини, која је после његове смрти управљала кућом и као одважна жена била поштована у селу. - Иконешти (Иконићи, 8 к., Св. Никола) су из Танде у Поречу. - Гогешти и Добросав (6 к., Св. Никола): један род, дошли из Пореча. - Костадинешти и Новакоњи (6 к., Митровдан) су један род; не знају порекло, а веле да је 4-5 појасева
____________________
               1) О манастиру Вратни видети: Н. Ст. Казимировић, Црквени споменици у Крајини (Венац VII. Београд, 1921-1922 г., с. 717; Старинар II, 1923 г., с. 64-65).
               2) Споменик XLII, 204.
               3) Споменик LII, 108.
               4) Споменик LXXIV, 122.
               5) М. Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, с. 894.
               6) В. у VI одељку Општег дела.

- 245 -

рођено у Вратни. - Динуловићи (Динулешти, 5 к., Св. Никола): чукундед из "Влашке". - Мензу (1 к., Св. Никола): неки старији предак дошао из Бољетина у Поречу. - Ивуце (2 к., Св. Врачи) не знају порекло. - Иринешти (2 к., Петковица) су из Бољетина. - Погоцињи (4 к., Св. Никола) су из "Влашке". - Ртанешти (2 к., Св. Стеван) су од Тимока, а овде су дошли из Јабуковца. - Јајицешти (2 к., Св. Никола) не знају порекло.
               Родови досељени у 19. веку:
               Карлани (3 к., Св. Арханђео), Првујеви (3 к., Петковица), Несторешти (1 к., Св. Алимпије), Његулешти (3 к., Петковица), Николај (1 к., Св. Стеван) и Царан (1 к., Мала Госпођа). Сви су се доселили из "Влашке". - Недељкоњи (4 к., Св. Арханђео) су из Бољетина. - Унгурјани (6 к., Св. Стеван) су из Мустапића у пожаревачком крају. - Стефани (3 к., Св. Никола) су из Јабуковца. - Црношоњи (2 к., Св. Никола) су из Црнајке у Поречу. - Прашке (2 к., Св. Никола) су од Казимировића у Јабуковцу. - Стојановићи (1 к., Св. Никола): дед дошао из Копривнице, а старином "од Косова". - Буљика (1 к., Петковица) је Циганин ковач: отац дошао од Пожаревца. - Милићи (Јеремићи, 3 к., Св. Никола) су "од Косова", а овде су дошли из Јасенице. - Миљковић (1 к., Петковица), Његоицешти (1 к., Св. Арханђео) и Никешти (1 к., Петковица), један род, су из Јабуковца. - Мађар (1 к., Св. Никола) је од истоименог рода у Малајници; доселио се из "Маџарске". - Капуђештени (2 к., Св. Никола) и Радуловићи (2 к., Св. Никола), један род, су из Малајнице. - Јонашоњи (4 к., Мала Госпођа) су из Лазнице у Хомољу, а овамо су се доселили из Јабуковца. - Вељкови (2 к., Петковица) и Стојков (1 к., Петковица) су из "Влашке", а овамо су се доселили из Малајнице. - Барбулешти (3 к., Петковица) и Јоновић (1 к., Петковица), један род, из Плавне. - Сфија (1 к., Петковица) је из Мале Каменице. - Бербек (1 к., Петковица) и Дејкан (1 к., Петковица), такође један род, су досељени из Малајнице.
               Сеоска је заветина Спасовдан, а тада слави и манастир Вратна.

- 246 -
Пријави уреднику   Сачувана

Milovan

  • Регистровани члан
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 8
Одг: ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ВРАТНА
« Одговор #1 послато: 04.06.2017. 22:54 »

Цитат
Бербек (1 к., Петковица) и Дејкан (1 к., Петковица), такође један род, су досељени из Малајнице.
Зна ли неко које презиме данас носе Бербек из Вратне и колико кућа их има?
Пријави уреднику   Сачувана

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић
Одг: ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ВРАТНА
« Одговор #2 послато: 07.06.2017. 06:44 »

Цитат
Бербек (1 к., Петковица) и Дејкан (1 к., Петковица), такође један род, су досељени из Малајнице.
Зна ли неко које презиме данас носе Бербек из Вратне и колико кућа их има?

Ко зна влашки и влашке прилике, може схватити зашто се "пољикра" Бербек није дуже одржалa и претворилa у презиме!  ;)
Али је зато Дејкан сачувано, чак један њихов представник има и телефон, па се можете обавестити о свему што Вас интересује:

 DEJKANOVIĆ ĐORĐE
 VRATNA BB, 19304 Vratna
 (Negotin)
 019/558-424


Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!