Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881


Странице: 1 ... 8 9 [10]
 91 
 послато: 10.04.2016. 16:35 
Започео Paun - Последња порука Paun
Umesto uvoda: http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2066.0
Sastavi vlaških orkestara, sa posebnim osvrtom na bubanj.

Negotin, 1958; obratite pažnju na to kakav je bubanj.


Crnorečje u pesmi i igri, smotra koja traje blizu pola veka.
promiču razne seoske grupe iz ovoga kraja. Kakve tobe nose?


 92 
 послато: 03.03.2016. 16:01 
Започео Volcae - Последња порука Volcae
<a href="http://www.isac-fund.org/download/SR-RU-Odnosi.pdf" target="_blank">http://www.isac-fund.org/download/SR-RU-Odnosi.pdf</a>
http://www.isac-fund.org/download/SR-RU-Odnosi.pdf

НОВАКОВИЋ, Игор, 1981-
    Srpsko-rumunski odnosi i status i položaj vlaške nacionalne manjine u Srbiji : studija prakticne politike / [autori publikacije Igor Novaković, Nenad Đurđević]. - Beograd : ISAC fond, Centar za medunarodne i bezbednosne poslove, 2015 (Beograd : Colorgrafx). - 143 str. : ilustr. ; 28 cm

 Srp. tekst i engl. prevod. - Tiraž 400. - Skraćenice: str. 4. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

 ISBN 978-86-86383-22-8
 327(497.11:498)
 323.15(=135.1)

 COBISS.SR-ID 216278028

 93 
 послато: 24.02.2016. 07:43 
Започео Paun - Последња порука Paun

http://www.vice.com/ro/video/adevarul-din-spatele-magiei-valahe-din-serbia-917


 94 
 послато: 17.02.2016. 20:40 
Започео Paun - Последња порука Paun
ЛАВИНЕЛ ОРЗА: За Румунију нема бољег суседа од Србије
http://srbin.info/2016/02/17/lavinel-orza-za-rumuniju-nema-boljeg-suseda-od-srbije/

Сматрам да за Србију не постоји бољи сусед од Румуније и обрнуто. Ову чињеницу је потврдила историја, док је у једној реченици веома лепо то формулисао познати румунски историчар Николае Јорга да „Румунија има једина два пријатеља: Црно море и Србију“.

17. фебруара 2016.


lavinel orza

Истражујући румунска питања, културу, језик у Србији наилазимо на емисију „Sub semnul dialogului“, на Радиу Нови Сад 3, чији је аутор новинар Лавинел Орза. Ова емисија је део радијског програма на румунском језику и емитује сe од 18:15 до 19 часова.

Гости емисије су еминентни професори, историчари и академици румунског порекла.

Теме емисије су идентитет, писмо, језик, традиција, проблеми и питања Румуна у Србији.

На питања везана за емисију, румунска питања у Србији, као и о односима између Срба и Румуна како у Србији тако и између Србије и Румуније, господин Орза одговара.

Како се родила идеја да се направи емисија која ће се бавити румунским питањем, културом и језиком?

Будући да живим у мултинационалној и мултикултуралној средини у мени је дуго времена постојала идеја да се емисија коју уређујем бави заправо актуелним питањима везаним за очување и неговање културе и индетитета националних мањина. Као припадник румунске националне мањине, посебан акценат и пажњу у својим емисијама посвећујем актуелним проблемима са којима се срећу Румуни са обе стране Дунава, како код нас у Војводини, тако и у источној Србији, где такође живе припадници наше националне мањине за коју се у свакодневном говору, али и у медијима употребљава етноним „Власи“.

Због сложености и озбиљности тема, посебну пажњу обраћам на избор својих саговорника, односно гостију. Обично су то књижевници, историчари, професори, доктори итд., људи који одлично познају како тренутно стање на терену, тако и историјски контекст и прилике везане за нашу националну мањину са обе стране Дунава.

Приметићете да у нашем дијалогу често помињем Румуне с обе стране Дунава. Сматрам да је потребно исправити историјску неправду учињену према нашим коетницима у источној Србији (зона Тимок).

О чему је реч? Наша матична држава Румунија их је у прошлости веома често запостављала и заборављала, тако да не чуде проблеми у којима се налазе данас и са којима се конфротирају Румуни у источној Србији скоро већ два века. У том контексту, посебан акценат у емисији „Sub semnul dialogului“ дајем „влашком“, односно „румунском питању“ у источној Србији. Моје пријатељство и чести дијалози са г. Драганом Стојањеловићем, професором у једној еминентној новосадској гимназији, родом из Жагубице, одличним познаваоцем стања и проблема у којима се налазе наши коетници у зони Тимока, послужила ми је као инспирација за теме о којима је било речи и о којим ћемо причати у будућим емисијама.

У ком степену су Румуни информисани о свом језику, култури и историји и у којој мери се ради на развијању румунског индетитета?

Када је у питању информисаност румунске националне мањине о свом језику, култури и свему оном што чини етничко обележје и доприноси очувању нашег индетитета, такође треба сагледати са аспекта Румуна у Војводини и Румуна у источној Србији. И овде постоји огромна разлика и неправда узрокована различитим историјским контекстима и државним политикама које су вођене овде у Војводини и у ужој Србији. Румуни у Војводини, као и остале националне мањине у нашој покрајини уживају сва права, почев од постојања медија, затим школа и богослужбене праксе на свом матерњем језику. Овакво поштовање права националних мањина које држава Србија спроводи у Војводини, може као добар пример да послужи свим европским државама и друштвима, чак и онима који себе сматрају традиционалним демократијама.

С друге стране Дунава, Румуни у ист. Србији већ два века немају ни елементарна права на медије, наставу и богослужења на свом матерњем језику. Овакво различито историјско искуство и неправда узроковала је различит степен познавања сопственог језика, културе и историје. Зато највећи проценат припадника румунске националне мањине у источној Србији не поседује ни елементарна знања о историји и пореклу свог језика и своје културе. Из поменутих разлога и не чуде сви проблеми и целокупно дизање прашине око покушаја да се наши коетници јужно од Дунава одвоје од румунског етничког корпуса. Не чуде проблеми око наметања страног назива „Влах“ на матерњем језику и неозбиљни покушаји нормирања новог тзв. „влашког језика“, који је у ствари политичка конструкција.

Као обичан човек, Румун, како доживљавате проблеме, неистине, манипулације које свакодневно видите и чујете да се догађају вашем народу у Србији и у свету?

Сасвим је разумљиво да се човека који је свестан свог порекла и припадности једном народу дотичу проблеми и манипулације везане за припаднике свог народа. На ово питање делимично сам одговорио када је било речи о степену информисаности наше националне мањине. Понављам, реч је о дуплим стандардима према Румунима у Војводини, који уживају сва права и Румуна (тзв. Влаха) у источној Србији који немају иста права као њихови коетници у Банату, а која су Уставом ове државе загарантована.

Сматрате ли да би требало да постоји већа и чвршћа сарадња између Србије и Румуније у политичком, административном, економском и културном смислу?

Сматрам да за Србију не постоји бољи сусед од Румуније и обрнуто. Ову чињеницу је потврдила историја, док је у једној реченици веома лепо то формулисао познати румунски историчар Николае Јорга да „Румунија има једина два пријатеља: Црно море и Србију“.

Србија је имала ратне сукобе са својом словенском браћом Бугарима, постојали су историјски моменти када Србија није имала добре политичке односе са Мађарима и Грцима, а да не помињем болно искуство Србије са Албанцима, и једнојезичним Хрватима и Бошњацима.

Негативно историјско искуство са Румунијом и румунским народом Србија није никада имала. Поред вишевековних пријатељских односа, страдања која су оба народа поднела неретко и од заједничких непријатеља, иста православна вера, српска мањина у Румунији и румунска национална мањина у Србији, са обе стране Дунава јесу снажне споне које су повезивале и које у будућности треба да повезују обе државе. Из ове историјске упућености оба народа и обе државе проистиче насушна потреба за још бољом економском и политичком повезаношћу и сарадњом.

Рекао бих да су два питања у поменутом контексту веома битна за сарадњу Србије и Румуније. Реч је о подршци Румуније Србији за пријем у чланство ЕУ и решавања питања Влаха, односно Румуна у источној Србији. Решавање оба питања су за Србију веома битна, а Румунија као чланица ЕУ може да пружи огроман допринос. Ово је прилика да Румунија по ко зна који пут у историји поново покаже своје традиционално пријатељске односе са Србијом, али је и прилика да исправи своју историјску грешку занемаривања свог народа у источној Србији, односно у зони Тимока. Румунија је матица свих Румуна, односно Влаха који живе ван њених граница и у том контексту је дужна да не занемарује потребе својих коетника, како у Србији, тако и у другим деловима Балкана и широм света.

Радмила Столић

Преузето са: http://srbin.info/2016/02/17/lavinel-orza-za-rumuniju-nema-boljeg-suseda-od-srbije/

 95 
 послато: 26.01.2016. 11:04 
Започео Paun - Последња порука Paun
НАЦРТ ПОСЕБНОГ АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА
http://www.mduls.gov.rs/aktivnosti-obavestenja.php#a10

Министарство државне управе и локалне самоуправе позива све грађане као и стручну јавност да се упознају са текстом Нацрта посебног Акционог плана за остваривање права националних мањина, као и да дају своје коментаре.

Потпредседница Владе и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички донела је 23. марта 2015. године  Решење о образовању Посебне радне групе за израду Акционог плана за остваривање права националних мањина. Стручну и административну подршку раду радне групе пружа Министарство правде.

Јавна расправа о Нацрту посебног Акционог плана за остваривање права националних мањина, спроводи се од 3. децембра до 23. децембра 2015. године.

Учесници у јавној расправи могу своје примедбе предлоге и сугестије, достављати Министарству правде путем електронске поште на е-mail: vladimir.vukicevic@mpravde.gov.rs или поштом на адресу Министарство правде, са назнаком „За Нацрт посебног Акционог плана за остваривање права националних мањина “, улица Немањина 22-26, 11000 Београд.

По окончању поступка јавне расправе, Министарство државне управе и локалне самоупаве, уз стручну и административну подршку Министарства правде сачиниће Извештај о спроведеној јавној расправи


Нацрт документа у DOCX формату можеете преузете са следећег линка:
http://www.mduls.gov.rs/doc/Akcioni%20plan%20za%20sprovodjenje%20prava%20nacionalnih%20manjina%20-%20sast%2009.12.%20-%20sa%20tc.docx


ИЗВОД ИЗ ДОКУМЕНТА


Појам националне мањине дефинисан је законом на начин који је у складу са упоредно правним искуствима. Приликом пописа становништва 2011. године учињени су значајни напори да се обезбеди да право на слободну само-идентификацију буде у потпуности загарантовано. Попис је укључивао потпуно отворена питања о националној припадности, матерњем језику и верској припадности, без претходно дефинисаних листа, а пописивачима су дате инструкције да тачно забележе одговоре дате на та питања. Погрешним тумачењем Закона о заштити података о личности, у пракси се често дешава да је прикупљање статистичких података о националним мањинама онемогућено. Успостављањем електронског регистра органа и организација јавне управе и запослених у систему јавне управе, увешће се могућност добровољног изјашњења запослених у органима јавне управе о националној припадности, а у циљу прикупљања података о заступљености националних мањина у органима јавне управе, локалном нивоу, полицији и правосуђу. Изменама Закона о матичним књигама, биће омогућено да на лични захтев национална припадност буде унета у матичне евиденције. Такође, унапређењем Посебног бирачког списка националне мањине, надоградиће се постојећа апликација у циљу што прецизнијег ажурирања података о припадницима националних мањина који имају бирачко  право, уз поштовање принципа добровољности  уписа у ПБС.

У Републици Србији још увек постоје покушаји оспоравања појединих националних мањина и наметања идентитета упркос чињеници да су формирани национални савети националних мањина чија се посебност оспорава. Још увек су присутне расправе о националном идентитету Буњеваца и Хрвата, Влаха и Румуна. [Подв. Уредник] Органи Републике Србије се у свом деловању стриктно придржавају начела слободне самоидентификације садржаног у члану 3. Оквирне конвенције и не  арбитрирају нити фаворизују поједине стране у оваквим спорењима нити било којој заједници намећу национални идентитет.




 96 
 послато: 26.01.2016. 10:58 
Започео Paun - Последња порука Paun
Анализа законодавства о националним саветима
http://www.mduls.gov.rs/aktivnosti-obavestenja.php#a10

Министарство државне управе и локалне самоуправе објављује Анализу законодавства о националним саветима националних мањина са посебним освртом на питање њиховог финансирања, која је детаљно представљена на 18. децембра 2015, на Округлом столу „Национални савети / мањинске самоуправе у правном систему Републике Србије“.

<a href="http://www.paundurlic.com/pdf/analiza_zakonodavstva_o_nacionalnim_savetima.pdf" target="_blank">http://www.paundurlic.com/pdf/analiza_zakonodavstva_o_nacionalnim_savetima.pdf</a>
http://www.paundurlic.com/pdf/analiza_zakonodavstva_o_nacionalnim_savetima.pdf


 97 
 послато: 21.01.2016. 19:28 
Започео ljubisa.b.kici - Последња порука ljubisa.b.kici
Ново издање Влашко-српског речника, аутор Љубиша лу Божа Кићи, можете преузети путем следећих линкова.

https://www.scribd.com/doc/294033824/Vlasko-Srpski-Recnik-I-Deo-2015
https://www.scribd.com/doc/294033870/Vlasko-srpski-Recnik-II-Deo-Latinica-2015

 98 
 послато: 21.01.2016. 19:26 
Започео ljubisa.b.kici - Последња порука ljubisa.b.kici
Ново издање Влашко-српског речника, аутор Љубиша лу Божа Кићи, можете преузети путем следећих линкова.

https://www.scribd.com/doc/294033824/Vlasko-Srpski-Recnik-I-Deo-2015
https://www.scribd.com/doc/294033870/Vlasko-srpski-Recnik-II-Deo-Latinica-2015

 99 
 послато: 29.12.2015. 15:05 
Започео Paun - Последња порука Paun
Od 1878. godine nisu Vlasi smatrani za Rumune samo na popisima, već i u svakodnevnom životu.
Ovde donosimo vrlo precizne podatke o njihovoj deci koja su išla u školu kao "deca rumunske narodnosti".
Dokument je od izizente važnosti posebno stoga što se podaci daju o SVAKOJ školi istočne Srbije gde je takve dece bilo.
Analizirano je stanje na početku školske 1882-83. godine.
Autor teksta u nekoliko nastavaka je Bogoljub Jovanović, visoki činovnik državne statistike, a glasilo koje ga donosi jeste službeni "Prosvetni glasnik" za 1886. godinu.

<a href="http://www.paundurlic.com/pdf/skolovanje_dece_rumunske_narodnosti.pdf" target="_blank">http://www.paundurlic.com/pdf/skolovanje_dece_rumunske_narodnosti.pdf</a>
http://www.paundurlic.com/pdf/skolovanje_dece_rumunske_narodnosti.pdf

 100 
 послато: 26.12.2015. 09:37 
Започео ljubisa.b.kici - Последња порука ljubisa.b.kici
Ново издање Влашко-српског речника, аутор Љубиша лу Божа Кићи, можете преузети путем следећих линкова.

https://www.scribd.com/doc/294033824/Vlasko-Srpski-Recnik-I-Deo-2015
https://www.scribd.com/doc/294033870/Vlasko-srpski-Recnik-II-Deo-Latinica-2015

Странице: 1 ... 8 9 [10]