Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881


Аутор Тема: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ  (Прочитано 7535 пута)

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« послато: 07.04.2011. 21:36 »

          ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ

          Намерно или ненамерно, постоји тенденција да се у расправама о записивању влашког језика заступа став који више води рачуна како ће написани текст прочитати сродни романски народи, а мање брине да то успе Власима. Писање ромâнском латиницом или системом дијакритичког записивања са дијалекталним читањем, тежи ка интернационалном знаковном систему, који је сам себи циљ: да буде универзалан на подручју романичких језика. То је грандиозан подухват, и вероватно ће се у будућности остварити, али да ли треба Власи да буду жртве таквог подухвата? Жртвовати Влахе (уосталом као што се то увек и чинило) да би се показала остварљивост таквих замисли?! Јер таквим приступом и настојањем, Власи који су у реалности неписмени за свој матерњи језик, подвргли би се експерименту да се служе универзалном латиницом, мада би то за њих био најтежи пут описмењавања. Описмењавање које би се извршило са, за њих, непознатим словним знацима, граматичким правилима и етимолошким правописом, да ли је могуће? То би био значајан изазов, чак и за писмене и образоване на латиничној традицији а камоли за Влахе, који баштине ћирилицу као своју одвајкада, односно, од времена када је влашка реч исписана словима. Орачима и копачима, пастирима и говедарима, латиница би била немушта за откривање ризнице влашких речи, која се једино код њих налази.
          Треба се запитати: Прихватање и употреба латинице, ромâнске или по APHI конвенцији, којим Власима би одговарала? Да ли свима или само појединачним групама?
          Деци која полазе у школу, ни најмањи проблем неће представљати начин и писмо са којим ће писати, јер они тек уче и учитељ ће их томе и научити. Може то бити латиница која се спелује на енглеском, немачка латиница, ромâнска, па чак и турска. Деци неће представљати проблем да је науче и користе.
          Ромâнска латиница, а са њом и модернизовани франкофонски влашки језик, најпотребнији је школској омладини која планира школовање у Ромâнији, како би им се олакшало учење ромâнскког књижевног језика, за који им према важећем стању потребна једна година дана припремног учења истог.
          Осталој влашкој популацији која би желела да користи свој језик у писменој форми, ниједна опција писања, сем ћириличне, не олакшава описмењавање. Сваки облик записивања латиницом за њих је безвредан и неупотрбљив, јер већина Влаха знају само ћирилицу коју су научили у школском систему Србије, и фонетски начин писања и читања.
          Тврдити да је латинично писмо својствено романским народима а ћирилица да је словенско писмо, толико је површно и неутемљено да ствара утисак да се писменост доводи у раван генетске категорије. Писмо –начин записивања тумачити као генетску припадност неком народу? Тврдња да је ћирилица словенско писмо прећуткује (намерно?) да су Пољаци, Чеси, Словенци, Хрвати, такође Словени а не пишу ћирилицом, већ латиницом. Према томе, народи пишу оном азбуком или алфабетом који су у датим историјским околностима прихватили и научили, а не према генетском пореклу.
          Не морају Власи постати врхунски познаваоци лингвистичких система записивања. Њима је сврсисходније да користећи оно што већ имају и знају, употребе ћирилицу за записивање своје духовне заоставштине. Уосталом, као што су то већ учинили Јанко Симеуновић, др. Драгослав Девић и други записивачи.
Пријави уреднику   Сачувана

Paun

  • Администратор
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић
Одг: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« Одговор #1 послато: 08.04.2011. 07:58 »

Bun kă aĭ pus asta skrisuare, să vadă lumĭa śe ginđeşć tu kum n-ar fi bun să sa skriĭe-n graĭu nuostru, ama ma ruog đi ćińe să-npļińeşć skrisu-sta măĭ ku o vuorbă, dakă nu ţî grĭeu:

Dar iş tu învîrat pin lukro-sta ļegat đi "sdandarizacija", or sînt poveşćiļi đ-aşa trĭabă minśuń guaļe?
Am-uḑît vorbiturĭ, đi pi la uńi kare sînt apruapiĭe đi fruntaşî alu Savet, kă iĭ, śikă, a do uspit să gasaskă uamiń, voĭuoş să "standarduĭaskă" graĭurļi nuaştre, şî kînd am întrabat kare sînt, pintr-a duauă-triĭ nume alu uamiń kare nu-ĭ kunuosk, fu pumeńit şă numiļi tĭeu? Fînkă iş tu ku nuoĭ "intr-o stînă", aiśa, ma ruog să ći raspunḑ şă să ńi spuń kum stă trĭaba-sta: śe ĭe adaverĭe, da śe ĭe minśună?

 
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
Одг: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« Одговор #2 послато: 10.04.2011. 00:04 »

Аша, јеу сйнт йнвйрат йн лукрула ђи стандардйзацйја ворби а ноаштре румйњаскє.
Ма мир ђи Думња тјаље кум нај багат ђе сама кє јеу пи аста поћакє ам пљекат йнкє ђин ану 1996. Ку шћирја шй њешћирја а мја, ам факут аша пи кум а фост пућерја а мја. Ам йнсамнат повјешћ, кйнћиҹе, гиҹиторј, шй љам (бун –њебун) штємпујит йн кєрц. Пи а љи аша кєрц љам тримјес ла Думња а тја, ама дакє Воє ва фост грјеу сй ље ҹићиц, нује вина а мја.
Воє је куноскут кє стандардйзацйја љимби ну сє фаҹе ку јуту, ја сє фаҹе ку ањи, да њиш ђи сута ђи ањ нује гата.
    
Постоји лингвистичко начело да не треба мешати опис језика са учењем језика.
Код нормирања влашког језика реч је, наиме, о граматици матерњег језика, дакле језика који Власи знају. Зато се пре свега полази од чињенице да се са дефинисањем описа унапређује способност за разумевање језичке грађе матерњег језика. Нормирање је неопходно ради усавршавања свог матерњег – влашког језика, а другима који не знају влашки језик, за учење тог језика.
Стандардизација неког језика је дуготрајан и студиозан процес који почиње увођењем писмености у језик, бележењем и сакупљањем народног стваралаштва и записивања речи тог језика. Због тога је потребно извршити сакупљање народних умотворина (приповедака, басни, загонетки, пословица) и бележење речи са целокупног влашког говорног подручја. Након тако урађеног посла (а и упоредо) треба извршити класификацију и лингвистичку обраду сакупљеног материјала. Сада су на потезу професионални лингвисти који ће применом лингвистичког софтвера (систематике) приказати влашки језик у стандардизованом облику. Поставиће норме према којима ће се учити и писати, или језик презентирати пред домаће и међународне познаваоце језика.
Сакупљање народних умотворина и бележење речи влашког језика потребно је олакшати претходним дефинисањем начина писања. Власима треба омогућити најлакши и најједноставији начин описмењивања –а то је фонетски правопис.
Доношењем одлуке о начину писања не утврђују се никаква правила о влашким дијалектима или њиховом упоређивању, већ се прихватањем фонетског правописа даје Власима у руке алатка – прибор за записивање влашких речи.
Као пример станадардизације језика може послужити нормирање српског језика, које је отпочето Вуковим штампањем граматике 1814. године и речника 1818. године, а званично нормирање је остварено Књижевним договором у Бечу 1850. године и Правописом српскохрватског књижевног језика 1960. године. . Правопис српског језика Матице српске из 1993. године, званично се примењује од 1.01.1997. године. Стандардизација је остварена, али дефинитивно никада завршена, радом плејаде знаменитих лингвиста и низом написаних радова из те области, као и штампаних речника, граматика и правописа.

Моја таштина увек ми говори:“Да је посао који сам ја урадио, велик као Хималаји, али ниске душе га не примећују.“
Пријави уреднику   Сачувана

Paun

  • Администратор
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић
Одг: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« Одговор #3 послато: 10.04.2011. 00:37 »

Аша, јеу сйнт йнвйрат йн лукрула ђи стандардйзацйја ворби а ноаштре румйњаскє.

То је врло важан податак, јер је више заинтересованих људи, овде на Форуму, истицало потребу за информацијом шта се конкретно и практично ради на тој идеји. Дакле, да закључимо:
Љубиша Б. Кићи је један од чланова тела које је влашки Савет ангажовало на послу "стандардизације" влашког језика, и у том смислу желимо му пуно успеха!

Ма мир ђи Думња тјаље кум нај багат ђе сама кє јеу пи аста поћакє ам пљекат йнкє ђин ану 1996.

Јасно је да те нисам питао шта си радио до сада, и у том смислу твоје чуђење није на месту, него сам те питао је си ли укључен у рад на "стандардизацији", коју је својим програмом већ дуже време најављивао нови Савет, али је то - не знамо из ког разлога - бивало обавијено велом тајне!

Пошто је твоје гледиште на ту ствар свима овде добро познато, захваљујући  бројним прилозима, остаје нам да још дознамо ко је све, поред тебе, укључен у тај посао? Ако то није тајна.

Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

boki

  • Гост
Одг: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« Одговор #4 послато: 10.04.2011. 15:46 »

Paune, ako se secas,a trebalo bi da se setis da sam jednom prilikom apelovao na tebe da se ukljucis u celokupnu materiju o Vlasima,medjutim nisam od tebe dobio potvrdan odgovor a koliko mi je pricao jedan prijatelj da je sa tobom razgovarao i jedan od sadasnjih potpredsednika da svojim znanjem i strucnoscu pomognes u svemu pa i oko standardizacije (obzirom da si vec svojom Paunicom na naki nacin aktivirao vid vlaskog alfabeta) medjutim ti ne zelis da u tome ucestvujes. A sto se pak tice Lj. Kicija ocigledno je da on ima volju da pomogne narodu kome pripada i slazem se s tobom da to treba pozdraviti i pozeleti mu puno uspeha a dali je on angazovan u poslu oko standardizacije,to mi nije poznato ali se nadam da ce se i to uskoro doznati.
Пријави уреднику   Сачувана

nena

  • Уредник Форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 162
Одг: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« Одговор #5 послато: 10.04.2011. 16:13 »

          ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ

          Намерно или ненамерно, постоји тенденција да се у расправама о записивању влашког језика заступа став који више води рачуна како ће написани текст прочитати сродни романски народи, а мање брине да то успе Власима. Писање ромâнском латиницом или системом дијакритичког записивања са дијалекталним читањем, тежи ка интернационалном знаковном систему, који је сам себи циљ: да буде универзалан на подручју романичких језика. То је грандиозан подухват, и вероватно ће се у будућности остварити, али да ли треба Власи да буду жртве таквог подухвата? Жртвовати Влахе (уосталом као што се то увек и чинило) да би се показала остварљивост таквих замисли?! Јер таквим приступом и настојањем, Власи који су у реалности неписмени за свој матерњи језик, подвргли би се експерименту да се служе универзалном латиницом, мада би то за њих био најтежи пут описмењавања. Описмењавање које би се извршило са, за њих, непознатим словним знацима, граматичким правилима и етимолошким правописом, да ли је могуће? То би био значајан изазов, чак и за писмене и образоване на латиничној традицији а камоли за Влахе, који баштине ћирилицу као своју одвајкада, односно, од времена када је влашка реч исписана словима. Орачима и копачима, пастирима и говедарима, латиница би била немушта за откривање ризнице влашких речи, која се једино код њих налази.
          Треба се запитати: Прихватање и употреба латинице, ромâнске или по APHI конвенцији, којим Власима би одговарала? Да ли свима или само појединачним групама?
          Деци која полазе у школу, ни најмањи проблем неће представљати начин и писмо са којим ће писати, јер они тек уче и учитељ ће их томе и научити. Може то бити латиница која се спелује на енглеском, немачка латиница, ромâнска, па чак и турска. Деци неће представљати проблем да је науче и користе.
          Ромâнска латиница, а са њом и модернизовани франкофонски влашки језик, најпотребнији је школској омладини која планира школовање у Ромâнији, како би им се олакшало учење ромâнскког књижевног језика, за који им према важећем стању потребна једна година дана припремног учења истог.
          Осталој влашкој популацији која би желела да користи свој језик у писменој форми, ниједна опција писања, сем ћириличне, не олакшава описмењавање. Сваки облик записивања латиницом за њих је безвредан и неупотрбљив, јер већина Влаха знају само ћирилицу коју су научили у школском систему Србије, и фонетски начин писања и читања.
          Тврдити да је латинично писмо својствено романским народима а ћирилица да је словенско писмо, толико је површно и неутемљено да ствара утисак да се писменост доводи у раван генетске категорије. Писмо –начин записивања тумачити као генетску припадност неком народу? Тврдња да је ћирилица словенско писмо прећуткује (намерно?) да су Пољаци, Чеси, Словенци, Хрвати, такође Словени а не пишу ћирилицом, већ латиницом. Према томе, народи пишу оном азбуком или алфабетом који су у датим историјским околностима прихватили и научили, а не према генетском пореклу.
          Не морају Власи постати врхунски познаваоци лингвистичких система записивања. Њима је сврсисходније да користећи оно што већ имају и знају, употребе ћирилицу за записивање своје духовне заоставштине. Уосталом, као што су то већ учинили Јанко Симеуновић, др. Драгослав Девић и други записивачи.


Gospodine Kici,


Treba ceniti Vas rad i trud po pitanju vlaskog jezika i litararne bastine (procitala sam u drugom vasem postu da ste zapisali puno narodnih umotvorina). I treba postovati svacije misljenje i stav, naravno.

Ali, iskreno. Da li vi zaista smatrate da ima smisla pristupiti vlaskom jeziku kao neki novi vlaski Vuk Karadzic? Prvo, nacin na koji su radili Karadzic i njegovi savremenici su prevazidjeni - lingvistika se od tada, hvala Bogu, razvila. Stvoreni su novi metodi koji svakom jeziku, u zavisnosti kojoj porodici jezika pripada, omogucava da bude proucavan na trenutno najsavrseniji nacin. Da ne pomenemo da je Vukova reforma cekala vise 50 godina da bude prihvacena kao pravilo - sto bi bio vrlo los predznak!  :). I jos i ovo -  Vukova reforma je radjena za srpski jezik a ne za vlaski, tako da mislim da je potpuno neprikladno uzimati ga za uzor.

Vase je misljenje da treba koristiti cirilicu jer toboz, vlasi sa sela ne bi bili u stanju da usvoje latinicno pismo. Mislim da potcenjujete sposobnosti tih ljudi. U komunistickoj Jugoslaviji se u skolama u Srbiji ucila i latinica - dakle ljudi koji vec poznaju oba pisma su danas gotovo 70-ogodisnjaci. Uz to, isti ti ljudi sa sela su pokazali da su sposobni da koriste latinicu i to ne samo kada se radi o srpskom jeziku, vec i po belom svetu gde su emigrirali i snasli.

Vi tvrdite da je suludo smatrati latinicno pismo tipicno za neolatinske jezike i pri tom dajete kao primer to da se slovenski jezici pisu i latinicom i cirilicom. Tacno. Ali, radi se o tome da su ti jezici po prvi put, bili zapisani tim pismima (naravno bila je tu i kratka glagoljiticka faza po Hrvatskoj i Bosni, ali pobedilo je pismo one vere koja je pobedila - kod pravoslavnih cirilica, kod katolika - latinica).
Dakoromanski dijalekti su zapisivani cirilicom (mislim da je najstriji dokumnet jedno pismo iz 16. veka), kao efekat toga sto je pismenost bila prerogativa crkve - a pismo pravoslavne crkve cirilica. Ali, dakoromaski dijalekti se razvijaju iz latinskog koji se pisao latinicom mnogo pre nego sto je cirilica dala prve plodove na bilo kom vlaskom.
I upravo je ova cinjenica bitna - ne mogu se proucavati promene (glasovne, morfoloske ili sintaksice) vlaskog ako se ne krene og korena vlaskih reci, oblika i recenica, koje su ipak vecinom latinskog porekla. I oni koji su osnovali romansku filologiju sigurno nisu bili optereceni kompleksima koji pritiskaju danasnje vlahe, nego su radili da razviju najbolji moguci nacin da se rimanski jezici proucavaju.


Dakle, standardizacija vlaskog treba da bude uradjena od ljudi koji su strucnjaci u romanskoj filologiji, a romanska latinica je sasvim logicno, prirodno i normalno resenje za vlaski jezik, Ostalo su sve kompleksi ili nedovoljna strucnost.


Пријави уреднику   Сачувана

Absinth

  • Сарадник форума
  • ***
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 213
Одг: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« Одговор #6 послато: 10.04.2011. 20:54 »

          ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ

          Намерно или ненамерно, постоји тенденција да се у расправама о записивању влашког језика заступа став који више води рачуна како ће написани текст прочитати сродни романски народи, а мање брине да то успе Власима. Писање ромâнском латиницом или системом дијакритичког записивања са дијалекталним читањем, тежи ка интернационалном знаковном систему, који је сам себи циљ: да буде универзалан на подручју романичких језика. То је грандиозан подухват, и вероватно ће се у будућности остварити, али да ли треба Власи да буду жртве таквог подухвата? Жртвовати Влахе (уосталом као што се то увек и чинило) да би се показала остварљивост таквих замисли?! Јер таквим приступом и настојањем, Власи који су у реалности неписмени за свој матерњи језик, подвргли би се експерименту да се служе универзалном латиницом, мада би то за њих био најтежи пут описмењавања. Описмењавање које би се извршило са, за њих, непознатим словним знацима, граматичким правилима и етимолошким правописом, да ли је могуће? То би био значајан изазов, чак и за писмене и образоване на латиничној традицији а камоли за Влахе, који баштине ћирилицу као своју одвајкада,
          Не морају Власи постати врхунски познаваоци лингвистичких система записивања. Њима је сврсисходније да користећи оно што већ имају и знају, употребе ћирилицу за записивање своје духовне заоставштине. Уосталом, као што су то већ учинили Јанко Симеуновић, др. Драгослав Девић и други записивачи.

dakle Vlasi će pisati ćirilicom ?
Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
Одг: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« Одговор #7 послато: 10.04.2011. 23:07 »

 Моја сагласност дата је и односи се на усмено контактирање о агажовању у области нормирања влашког језика, али конкретних акција до сада није било. Уколико све то остане само на речима, мој одговор Господину Пауну, био је исхитрен и нетачн.

Увођење Вуковог норме језика било је заживело тек за 50 година, али ипак је заживело, а код Влаха да ли се одмакло даље од ппчетка? Уз то, где је тај почетак? Са „Кйнћекатоарјом партизањаскє“ из 1946. године, коју је штампао Јанко Симеуновић, или са Форумом за културу Влаха, основаног 1992. године у Бору.

Сваки подухват захтева емоције уз ризик заблуда. Неоправдано се прећуткује да ја инсистирам на ангажовању лингвистичких стручњака. Међутим, то би било са другојачијим приступом. Лингвисти треба прво да обрађују језички матерјал па тек на основу тога  ће поставити стандардизацију језика, а не обрнуто, да се готове норме пренесу и наметну у народни говор.
Пријави уреднику   Сачувана

Rosu

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 129
  • Apa trece, pieterele rămân
Одг: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« Одговор #8 послато: 11.04.2011. 10:23 »

Цитат
Dakoromanski dijalekti su zapisivani cirilicom (mislim da je najstriji dokumnet jedno pismo iz 16. veka),

Scrisoarea lui Neacşu din Câmpulung către Hans Bekner - 1526 d.Hr.

Цитат
Dakle, standardizacija vlaskog treba da bude uradjena od ljudi koji su strucnjaci u romanskoj filologiji, a romanska latinica je sasvim logicno, prirodno i normalno resenje za vlaski jezik, Ostalo su sve kompleksi ili nedovoljna strucnost.

Vă rog, cine,dintre cei care au studii de romanistică, va legitima standardizarea in termenii "Savetului"? Ca o limbă diferită de limba română e total neştiinţific. Ca dialect - poate, dar atunci ce rost mai are efortul în plus faţă de ceea ce a făcut deja Păun Es Durlici?
Ce rost are? Numai să nu fie limba română? Faceţi ca moldovenii: luaţi limba, că-i şi a voastră, şi ziceţi-i "Vlaski"... Nu trebuie muncă.

Unde sunt complexe? Numai la cei cu chirilicele?  :(
Пријави уреднику   Сачувана
Apa trece, pieterele rămân

Absinth

  • Сарадник форума
  • ***
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 213
Одг: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« Одговор #9 послато: 11.04.2011. 20:03 »


Dakle, standardizacija vlaskog treba da bude uradjena od ljudi koji su strucnjaci u romanskoj filologiji, a romanska latinica je sasvim logicno, prirodno i normalno resenje za vlaski jezik, Ostalo su sve kompleksi ili nedovoljna strucnost.




gospa neno,
hvala za ovo.
Пријави уреднику   Сачувана

boki

  • Гост
Одг: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« Одговор #10 послато: 11.04.2011. 20:25 »

Draga gospodo, a koji su to strucnjaci u romanskoj filologiji koji mogu da urade standardizaciju vlaskoga govora. Pa prvo i osnovno ne postoje lingvisti za vlaski govor kojim govore Ungurjani i Carani vec postoje za rumunski jezik koji postoji u knjizevnoj normi u Rumuniji i koji se koristi kod Rumunske manjine u Vojvodini. Znam coveka koji je na temu vlaskoga govora razgovarao sa B.Sikimic ali je ona lingvista za rumunski jezik isti je slucaj i sa g-dinom Bugarskim takodje lingvistom za rumunski jezik. Prema tome nemojte napadati pojedince poput g-dina Kicija koji se trudi da se nesto uradi po tom pitanju. Sto se vi gospodo ne angazujete po tom pitanju a ne da samo iznosite vase stavove i misljenja od kojih Vlasi nemaju nikakve koristi.
Пријави уреднику   Сачувана

Absinth

  • Сарадник форума
  • ***
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 213
Одг: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« Одговор #11 послато: 11.04.2011. 22:00 »



Dakle, standardizacija vlaskog treba da bude uradjena od ljudi koji su strucnjaci u romanskoj filologiji, a romanska latinica je sasvim logicno, prirodno i normalno resenje za vlaski jezik, Ostalo su sve kompleksi ili nedovoljna strucnost.



http://www.balkaninstitut.com/

http://www.ff.uns.ac.rs/fakultet/odseci/fakultet_odseci_romanistika.html
http://www.fil.bg.ac.rs/katedre/romanistika/index.html
Vulgar Latin
Main article: Vulgar Latin

Philological analysis of Old Latin works, such as the plays of Plautus, which contain dialogue purporting to be the speech of the common people, indicates that contemporaneous with the literary and official language was a spoken language, which has from ancient times been called Vulgar Latin (sermo vulgi in Cicero), the language of the vulgus or "common people." Since the vulgus spoke — but did not write — their language, it can only be known through words and phrases cited by classical authors or in inscriptions.[12]

As vulgar Latin was not under the control or encouragement of the schools of rhetoric, there is no reason to expect any uniformity of speech either diachronically or geographically. Just the opposite must have been true: European populations learning Latin developed their own dialects of the language.[13] This is the situation that prevailed when the Migration Period, ca. 300-700 AD, brought an end to the unity and peace of the Roman world and removed the stabilizing influence of its institutions on the language. A post-classical phase of Latin appeared, Late Latin, in which the spoken forms reappeared, and which is regionalized.

One of the tests as to whether a given Latin feature or usage was in the spoken language is to compare its reflex in a Romance language with the equivalent structure in classical Latin. If it appeared in the Romance language but was not preferred in classical Latin, then it passes the test as being vulgar Latin. For example, grammatical case in nouns is present in classical Latin but not in the Romance languages, excluding Romanian. One might conclude that case endings in regions other than Romania were already wholly or partly missing in the spoken language even while being insisted upon in the written. Also, much of the vocabulary that went into the Romance languages came from Vulgar Latin rather than classical. The following examples follow this formula: classical Latin/vulgar Latin/Italian/French/Spanish: ignis/focus/fuoco/feu/fuego, equus/caballus/cavallo/cheval/caballo, loqui/parabolare/parlare/parler/hablar (from fabulari).[14] In each case Italian, French, and Spanish do not use the classical Latin word (although classical Latin equa led to the Spanish word "yegua", both meaning "mare"). The words actually used must have been part of the Vulgar Latin vocabulary.

The expansion of the Roman Empire had spread Latin throughout Europe. Vulgar Latin began to diverge into various dialects and many of these into distinct Romance languages by the 9th century at very latest, when the earliest known writings appeared. These languages must already have been in place. These were, for many centuries, only oral languages, Latin still being used for writing.
[edit] Medieval Latin
Main article: Medieval Latin
The language of Rome has had a profound impact on later cultures, as demonstrated by this Latin Bible from 1407

The term Medieval Latin refers to the written Latin in use during that portion of the post-classical period when no corresponding Latin vernacular existed. The spoken language had developed into the various incipient Romance Languages; however, in the educated and official world Latin continued without its natural spoken base. Moreover, this Latin spread into lands that had never spoken Latin, such as the Germanic and Slavic nations. It became useful as a means of international communication between the member states of the Holy Roman Empire and its allies.

Cut loose from its corrective spoken base and severed from the vanished institutions of the Roman empire that had supported its uniformity, medieval Latin lost the precise knowledge of correctness; for example, suus ("his/her own"), sui ("his/her own") and eius ("his/her") are used almost interchangeably, a confusion not resolved until the Renaissance, in works such as the tract of Lorenzo Valla, De reciprocatione suus et sui. In classical Latin sum and eram are used as auxiliary verbs in the perfect and pluperfect passive, which are compound tenses. Medieval Latin might use fui and fueram instead.[15] Furthermore the meanings of many words have changed and new vocabulary has been introduced from the vernacular.

While these minor changes are not enough to impair comprehension of the language, they introduce a certain flexibility not in it previously. The style of each individual author is characterized by his own uses of classically incorrect Latin to such a degree that one can identify him just by reading his Latin. In that sense medieval Latin is a collection of individual Latins united loosely by the main structures of the language. Some are more classical, others less so.[15] The majority of these writers were influential members of the Christian church: bishops, monks, philosophers, etc.; however, the term "Ecclesiastical Latin" does not accurately apply. There was no uniform language of the church. Late Latin is sometimes classified as medieval, sometimes not. Certainly many of the individual Latins were influenced by the vernaculars of their authors.

http://en.wikipedia.org/wiki/Romanistics
Пријави уреднику   Сачувана

Viorel Dolha

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 128
Одг: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« Одговор #12 послато: 12.04.2011. 06:11 »

I. ESTE SIGUR CĂ:

a)Vlahii sunt români tot aşa cum românii sunt vlahi. Dacă românii au origine daco-romano-slavă tot aşa origine au şi vlahii. Dacă vlahii au origine celto-romano –slavă tot aşa au şi românii. Se ştie clar că multe sate vlahe au fost făcute de populaţia venită de peste Dunăre. Se ştie şi cum mulţi au trecut la nord de Dunăre (în toate părţile României sunt români cu numele Timoc sau Timoceanul).

b)Limba vlahă este limba română tot aşa cum limba română este vlahă

A spune altceva înseamnă a spune că baba mea (din România) care nu a fost la şcoală şi nu ştia neologismele nu este româncă şi că ea vorbea altă limbă decât mine. A spune că vlahii nu sunt români şi nu vorbesc româneşte ar însemna că babele sârboaice care nu au fost la şcoală şi nu cunosc neologismele din limbă sârbă nu sunt sârboaice şi nu vorbesc limba sârbă.
Oare dacă ar vrea cineva să înveţe acum babele acelea să scrie şi să citească le-ar standardiza o nouă limbă sau le-ar pune o carte sârbească pe masă?
Folclorul vlah este IDENTIC cu folclorul românesc. Un român din Orşova sau Drobeta care nu a fost la şcoală vorbeşte IDENTIC cu un vlah. Dacă ar fi să îi învăţăm pe amândoi să scrie, să citească şi să îşi îmbogăţească vocabularul ca să poată vorbi pe orice temă ar trebui ca să standardizăm vreo nouă limbă?

II. SE POATE ORICE:
a)Normal ar fi să se introducă în şcoală limba română. Există oficial în Serbia pentru români programe şcolare şi cărţi şcolare româneşti editate la Belgrad şi şcoli pentru profesorii de limba română.
b)Fie din cauze politice urâte, fie din snobism, fie din mândrie şi orgoliu se poate ca vlahilor să li se standardizeze o nouă limbă. Este de înţeles că unii vlahi nu sunt mândrii să fie comparaţi cu curvele şi hoţii din România care au trecut Dunărea la ei. Este de înţeles că oficialii sârbi nu îşi doresc la sudul Dunării o comunitate cu identitate românească şi limbă română.

II. LA CE POATE DUCE STANDARDIZAREA:
AXIOMĂ: Orice limbă trebuie să aibă toate cuvintele ca să denumească toate lucrurile şi noţiunile de astăzi şi nu doar cele din secolul XVIII. Şi limba vlahă va avea sigur neologisme.

a)Dacă toţi specialiştii lingvişti ar lucra foarte bine la standardizarea limbii vlahe ar ajunge după câţiva ani exact la limba română literară (alfabet latin şi neologisme identice cu acelea din limba română). LA AŞA CONCLUZIE AR AJUNGE CEI CARE PORNESC ACUM CU BUNĂ CREDINŢĂ. Le-ar părea rău că din orgoliu au pierdut câţiva ani ca să ajungă la ceva ce exista deja.

b)Altă variantă ar fi să ajungă la scrierea în grai bănăţean în care neologismele indispensabile ar fi tot ca în limba română ci doar pronunţia ar fi alta (în România este o asociaţie a scriitorilor în grai bănăţean foarte respectată).

c)Altă variantă ar fi să se standardizeze o româno-sărbă în alfabet latin în care cuvintele de bază ar fi româneşti dar neologismele ar fi sârbeşti. I-AR UMFLA RÂSUL CÂND O VOR AUZI CUM SUNĂ.

d)Altă variantă ar fi o română literară în alfabet chirilic ( vezi limba moldovenească pe care sunt puşi forţat să o înveţe vreo 20 000 de români din Transnistria cu scopul de a se delimita de Republica Moldova unde 3 000 000 învaţă româna literară în alfabet latin http://www.radiopmr.org/news/list/5/  ) Vezi diferenţa limbii din Transnistria faţă de http://www.asm.md/ şi toate celelalte site-uri din Republica Moldova

e)Altă variantă este o sârbo-română în alfabet chirilic în care neologismele vor fi sârbeşti. ASTA AR MULŢUMI CRED ACTUALUL CONSILIU.

III. ÎNTREBĂRI:
-Câte cărţi ar avea tipărite ca să le citească un vorbitor al unei limbi noi?
-Cu cine ar putea coresponda în această nouă limbă?
-Pentru câţi cititori ar începe să scrie un scriitor al noii limbi?
-Cu cine s-ar înţelege un vorbitor al unei limbi noi?

IV.RĂSPUNSURI:
-Nicio carte la început şi doar câte 2-3 pe an în viitor.
-Cu comisia de standardizare.
-Îi va putea număra pe degete la început pe cei care vor cumpăra o carte în noua limbă şi vor fi cel mult 5 000 după zeci de ani.
-Nu se va înţelege nici cu baba lui fiindcă aceasta nu va şti neologismele. Noua limbă va avea sigur neologisme altfel nu ar fi o limbă în care să se poată comunica totul ci ar o fotografie a limbii române din secolul XVIII. (Unii cum văd mai sus vor să înveţe vlahii latina vulgară din secolul IV.)
Пријави уреднику   Сачувана

nena

  • Уредник Форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 162
Одг: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« Одговор #13 послато: 12.04.2011. 17:49 »

Draga gospodo, a koji su to strucnjaci u romanskoj filologiji koji mogu da urade standardizaciju vlaskoga govora. Pa prvo i osnovno ne postoje lingvisti za vlaski govor kojim govore Ungurjani i Carani vec postoje za rumunski jezik koji postoji u knjizevnoj normi u Rumuniji i koji se koristi kod Rumunske manjine u Vojvodini. Znam coveka koji je na temu vlaskoga govora razgovarao sa B.Sikimic ali je ona lingvista za rumunski jezik isti je slucaj i sa g-dinom Bugarskim takodje lingvistom za rumunski jezik. Prema tome nemojte napadati pojedince poput g-dina Kicija koji se trudi da se nesto uradi po tom pitanju. Sto se vi gospodo ne angazujete po tom pitanju a ne da samo iznosite vase stavove i misljenja od kojih Vlasi nemaju nikakve koristi.


Dragi Gospodine!

Ako dijalektolozi dakorumunskih dijalekata ne postoje u Srbiji, verovatno ih ima u Rumuniji ili nekoj drugoj zemlji gde su ove studije razvijene. Bitno je da se posao odradi nepristrasno i pravilno. A Savet bi trebalo da traži takve ljude - to mu je posao. Nigde ne piše da standardizaciju vlaškog treba da rade isključivo ljudi iz Srbije, pogotovu ako medju njima nema dovoljno stručnih.
Zatim, ja podržavam napore g-dina Kićija kada se trudi da dprinese tom pitanju - posebno njegovu prikupljačku delatnost koja je neophodna terminološka riznica. Ipak smatram da g.din Kići ne može da bude osoba koja će odlučiti kojom će se metodom vlaški standardizovati, kojim će pismom biti napisan, ako nije stručan za to. Isto važi i za bilo kog drugog - uključujući i mene.
I kao poslednje, verovali ili ne, i ja radim nešto što i te kako doprinosi vlaškoj kulturnoj stvari - i radim u onom polju gde sam zasta stručna ili se bar još uvek usavršavam. Ali, s obzirom da volim anonimnost ne nameravam da o tome ovde na forumu govorim.
Ah, da: različiti stavovi su vrlo bitni i korisni - jer se samo izražavanjem stavova (pa čak i oprečnih) odvija ono što se zove diskusija. A samo se diskusijom može doći do najboljeg rešenja!
I još mi recite, koja je vaša funkcija po pitanju 'vlaškog pitanja', osim što samo izlažete svoj stav da Vlasi nisu Rumuni?
Iluminišite me, molim vas!


Пријави уреднику   Сачувана

nena

  • Уредник Форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 162
Одг: ЛАТИНИЧНО ПИСАЊЕ НА ВЛАШКОМ
« Одговор #14 послато: 12.04.2011. 18:05 »

I. ESTE SIGUR CĂ:
....

Gospodine Dolha,

U Italiji su pre nekih 5 godina uspeli da urade standardnu pisanu normu za sardski jezik koji ima 77 dijalekata. Isto to su uradili sa jezikom ladino koji se govori u seveno-istočnoj italiji. A pre nekoliko dana je Sicilijanski parlament doneo zakon o uvodjenju sicilijanskog u škole. Dakle, svaki dijalekt (sa svojim varijantama) može dobiti normu.
Dakle, ne vidim zašto bi standardizacija naša 3 dijalekta bilo problem. Buduća pisana norma vlaškog treba pre svega da sačuva karakteristike sva 3 vlaska dijalekta i da bude što prirodnija svim njegovim govornicima.
Vrlo je teško da će bilo koja fer standardizacija vlaškog kao rezultat imati rumunski jezik, kao što vi tvrdite i  to iz prostog razloga što nikome pametnom neće pasti na pamet da prečisćava jezik na taj način kako su rumunski lingvisti radili u XIX veku. Da bi posle isti taj jezik obogatili rečima iz francuskog!!
Baš prirodan proces, nema šta!
Пријави уреднику   Сачувана