Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881


Аутор Тема: VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI  (Прочитано 8501 пута)

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI
« послато: 17.04.2011. 17:04 »



VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI

Za Vlahe manje je važno kojim će pismom pisati, ali bitno je da pišu.
Pismo –slovno zapisivanje reči je opštecivilizacijska tekovina koja seže daleko u ljudskoj prošlosti, a slova su kroz istoriju prilagođavana mnogim jezicima radi zapisivanja istih.
Naravno da, ako se latinicom piše na mnogim jezicima, to isto važi i za vlaški jezik.
* Vlaški jezik može se pisati latinicom. 
* Vlasi takođe, znaju latinicu koja se koristi na jugoslovenskim prostorima.
Ako smo zaboravili na to, dovoljno je da kliknemo na kompjuterski taster: Serbian (Latin) i otpočnemo pisanje.
* Vlasima –Caranima potrebno je da ovu latinicu dopune sa još dva mukla samoglasnika i da odmah otpočnu pisanje na vlaškom jeziku.
Ako prihvate odgovarajuće mukle samogalsnike (ë, ü) iz nemačkog jezika, velika većina Vlaha koji borave i rade na području Nemačke i Austrije, automatski će raspolagati sa kompletnim pismom –latinicom za pisanje na svom maternjem, vlaškom jeziku.
* Za porečko-homoljsku varijantu govora potrebno je dodatno usvojiti još (3) tri slova:
     dz-kao takvo ne traži nikakvo dopunsko definisanje; koristi se u cincarskom jeziku.
     Ğğ = žj (porečko-homoljsko); = dž (caransko); koristi se u APHI konvenciji.
     Ḉḉ = šj (porečko-homoljsko); = ć, č (caransko); to je (ć) sa dijakritičkim znakom, što ukazuje da se u porečko-homoljskom ne čita kao (ć) ali je blisko tom glasu = šj.

VLASI TREBAJU PISATI, A NE POLEMISATI –ćirilica ili latinica

VLAŠKA LATINICA

aA  ëË   bB  cC  ćĆ  ḉḈ  dD  dzDz   đĐ   eE  fF  gG  ğĞ  hH  iI  üÜ  jJ
kK  lL  lj LJ   mM  nN   nj NJ   oO  pP   rR   sS   šŠ   tT  uU  vV  zZ  žŽ
Пријави уреднику   Сачувана

dPasujoni

  • Veteran foruma
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 436
Одг: VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI
« Одговор #1 послато: 17.04.2011. 21:23 »



VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI

Za Vlahe manje je važno kojim će pismom pisati, ali bitno je da pišu.
......


VLASI TREBAJU PISATI, A NE POLEMISATI –ćirilica ili latinica

VLAŠKA LATINICA

aA  ëË   bB  cC  ćĆ  ḉḈ  dD  dzDz   đĐ   eE  fF  gG  ğĞ  hH  iI  üÜ  jJ
kK  lL  lj LJ   mM  nN   nj NJ   oO  pP   rR   sS   šŠ   tT  uU  vV  zZ  žŽ


Napokon da čujemo i nešto konkretno i što je najvažnije tačno:

VLASI TREBAJU PISATI, A NE POLEMISATI –ćirilica ili latinica

Stim da može i ovako:

VLAŠKA LATINICA

aA  ăĂ bB  cC  ćĆ  dD  dzDz   đĐ   eE  fF  gG  hH  iI  îÎ jJ kK
 lL  lj LJ   mM  nN   nj NJ   oO  pP   rR   sS śŚ  šŠ   tT  uU  vV  zZ źŹ žŽ



dPasujoni
Пријави уреднику   Сачувана

caslav

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 309
Одг: VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI
« Одговор #2 послато: 18.04.2011. 11:17 »

Ši pje ormă măj izmisljică vă čje godjikă vrjec. Punjerjec una or dobărĭcă vă douo dakă nu vă ĭnkjepje tot ĭntro trajstă. Nu je važnjik kum skrijac - numa skrijac. Nu je važnjik fire šikolat or fire nješikolat (biti školovan ili ne biti školovan), je važnjik să skri aša ka să tje ĭncăljeđem ši noj analfabjecĭ aj nje trjekuc pin anu pregătjitorj  (njegătjic or njegotovic) or după al nostu "AJ NJE TRJEKUC PIN PRIPRAVNJI INKĂ O DATĂ". Njima nu je protivit djin partja skrisuluj. Tot una koristjim skrisurilji alje mĭndouo. Ćirilica je baza skrisuluj nostu, ši dakă vac ujtat (ka kum ujtasă Iviţa) ujtacă vă ka să vă adučjec amintja karje skris je măj bătrn ši (măj valah), măj autentičjesk?
Пријави уреднику   Сачувана

Viorel Dolha

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 128
Din tradiţia scrisului latin la români
« Одговор #3 послато: 18.04.2011. 13:35 »

Ţările române, aflate la răspântia civilizaţiilor Occidentului şi Orientului, au adoptat scrierea în mai multe limbi, care s-au impus cu sistemele lor grafice proprii.- Folosirea scrisului era la începutul civilizaţiei noastre privilegiul sacerdoţilor şi vârfurilor societăţii geto – dacice, după cum reiese din săpăturile arheologice de la Dealul Grădiştea, adică, Sarmisegetusa: blocuri de piatră de pe terasa cu sanctuare au litere cu caractere greceşti. Literele formau rânduri verticale, citite de sus în jos. Apar: nume de regi, preoţi, zei sau eroi ca un pomelnic, datat secolul I î.Hr.- Geto – dacii scriau cu alfabet grecesc: se notau numai consoanele şi descifrarea se face greu. Explicaţia stă în faptul că Burebista îşi întinsese stăpânirea şi asupra oraşelor greceşti de pe malul Mării Negre.- Adoptarea alfabetului latin de către geto – daci s-a produs în perioada pătrunderii culturii romane în ţinuturile dunărene, înainte de cucerirea lui Traian.- Scrierea în latină era folosită în oraşe, castre şi sate.- Inscripţiile cu litere latine în Dacia sunt mult mai numeroase decât în provinciile romane vecine: 3000 înscripţii, cea mai veche fiind cea a fundării la anul 110 a coloniei UlpiaTraiana şi ultimele din secolul al IV-lea d.Hr.
-Numărul mare de condeie (styli) găsite dovedeşte că existau scribi profesionişti. Nu surprinde azi faptul că cuvintele a scrie  şi carte (text scris, scrisoare) au pătruns în conştiinţa românească definitiv, ele intrând în fondul principal de cuvinte şi formându-şi familii lexicale bogate.

Iată două texte româneşti cu grafie latină de la sfârşitul secolului al XVI-lea: Carte de cântece (1571-1575?) în Transilvania la Cluj şi Tatăl nostru, scris de boierul Luca Stroici şi tipărit între 1593-1597.

La Alba Iulia în 1648 s-a scris un catehism într-o aceeaşi formă grafică latină.

Dimitrie Cantemir, în Descriptio Moldaviae, scrisă în 1716 în limba latină, afirma că s-a scris cu litere latine până la Conciliul de la Florenta (1432), aşadar, încă mai mult de 400 de ani după schisma de la 1054. Domnitorul Alexandru cel Bun, sfătuit de mitropolitul său, ar fi poruncit arderea cărţilor şi textelor scrise până atunci cu litere latine, introducând, în loc, alfabetul chirilic şi limba slavă, pentru a împiedica răspândirea catolicismului în ţară. Mihail Kogălniceanu, un mare istoric şi cărturar român, a susţinut aceeaşi teză, la 1838, în revista Alăuta Românească.

Samuil Micu. Acesta din urmă a propus primele reguli ortografice pentru scrierea cu alfabetul latin în Carte de rogacioni pentru evlavia homului chrestian (Viena, 1779), prima tipăritură în limba română scrisă cu alfabet latin. Era o carte de rugaciuni tradusa din maghiara. Cartea de rugăciuni cu litere latine a dobândit o semnificaţie superioară, având scopul explicit de a demonstra că aceste litere pot să exprime în mod firesc cugetarea românească.

La sfârşitul secolului al XVIII-lea, învăţaţii Şcolii Ardelene, remarcând originea latină a limbii române, au început implementarea alfabetului latin. Alfabetul chirilic nu era o haină potrivită pentru limba română. Pe de-o parte, el avea pentru acelasi sunet mai multe litere in timp ce aceeasi litera transcrie mai multe sunete. Din aceasta cauza, textele chirilice nici nu sunt usor de transcris.

Reintroducerea alfabetului latin pentru scrierea limbii române a fost propusă de Şcoala Ardeleană în cca. 1780. Primii care au inteles importanta inlocuirii scrierii chirilice au fost reprezentantii Scolii Ardelene. Din dorinta de a afirma originea latina a romanilor, acestia propuneau inlocuirea scrieri slavone. Scrisa de Samuil Micu, imbogatita, aranjata si prefatata de catre Gheorghe Sincai, Elementa linguae daco-romanae sive valachicae, apare la Viena in 1780 si este prima gramatica româneasca tiparita si prima cu litere latine.

Alfabetul chirilic a continuat să fie folosit până în anii 1860, când limba română a început să fie reglementată oficial.

În timpul domniei lui Alexandru Ioan Cuza, în scrierea limbii române este reintrodus alfabetul latin în locul celui chirilic, după o perioadă de tranziţie.

În 1819, Petru Maior publică Ortographia Romana sive latino-valachica una cum clavi qua penetralia originationis vocum reserantur, cu anexa Dialog pentru începutul limbii române întră nepot şi unchiu, reeditate în 1825 în Lesicon românesc-latinesc-unguresc-nemţesc..., primul lexicon cvadrilingv al limbii române, cunoscut şi sub numele de Lexiconul de la Buda, operă monumentală la redactarea şi revizuirea căreia a lucrat şi Petru Maior. ÎNCERC SĂ O ATAŞEZ.

Пријави уреднику   Сачувана

Rosu

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 129
  • Apa trece, pieterele rămân
Одг: VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI
« Одговор #4 послато: 18.04.2011. 14:05 »

Ši pje ormă măj izmisljică vă čje godjikă vrjec. Punjerjec una or dobărĭcă vă douo dakă nu vă ĭnkjepje tot ĭntro trajstă. Nu je važnjik kum skrijac - numa skrijac. Nu je važnjik fire šikolat or fire nješikolat (biti školovan ili ne biti školovan), je važnjik să skri aša ka să tje ĭncăljeđem ši noj analfabjecĭ aj nje trjekuc pin anu pregătjitorj  (njegătjic or njegotovic) or după al nostu "AJ NJE TRJEKUC PIN PRIPRAVNJI INKĂ O DATĂ". Njima nu je protivit djin partja skrisuluj. Tot una koristjim skrisurilji alje mĭndouo. Ćirilica je baza skrisuluj nostu, ši dakă vac ujtat (ka kum ujtasă Iviţa) ujtacă vă ka să vă adučjec amintja karje skris je măj bătrn ši (măj valah), măj autentičjesk?

Domnule caslav,

Dumneata kum skrii aiś mai sus, dakă skoatem vorbele sîrbeşti, rămâne "limba rumânească" kum o vorbesc oltenii din România, unde traieşte înkă bunika mea (maika mare). Io akolo am umblat mult până am mers la şkoală... Akolo am auzit că dzîk "şikoală", ca exemplu.

Dakă ie să ştim śine śe a uitat, atunśi de uitat nu Iviţa a uitat, el şi-a amintit... De uitat au uitat alţii.
Пријави уреднику   Сачувана
Apa trece, pieterele rămân

Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 1294
Одг: VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI
« Одговор #5 послато: 18.04.2011. 14:27 »

Латиница
Из Википедије, слободне енциклопедије

Ово је чланак о латиничном писму уопште. За више информација о српској латиници види чланак Српска латиница.
Латинична абецеда, такође позната и као римски алфабет, јесте најкоришћенији алфабетски систем на свету.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

Ћирилица
Из Википедије, слободне енциклопедије

Ово је чланак о ћириличном писму уопште. За више информација о српској ћирилици види чланак Српска ћирилица.
Ћирилица је писмо које користи шест словенских језика (белоруски, бугарски, македонски, руски, српски, црногорски и украјински), као и већи број других језика бившег Совјетског Савеза, Азије и источне Европе.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0

Da li smo pravoslavni Sloveni ili možda iz bivšeg Sovjetskog Saveza ???
Ćirilicu koriste samo pravoslavni Sloveni i narodi koji su bili pod ruskim uticajem.
Ćirilica je tradicionalno pismo za slovenske jezike, neka pišu Slovenci, Hrvati, Česi i dr. ćirilicom, ako im je volja, nama ne treba!
Пријави уреднику   Сачувана

dPasujoni

  • Veteran foruma
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 436
Одг: VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI
« Одговор #6 послато: 19.04.2011. 08:05 »


....
Da li smo pravoslavni Sloveni ili možda iz bivšeg Sovjetskog Saveza ???
Ćirilicu koriste samo pravoslavni Sloveni i narodi koji su bili pod ruskim uticajem.
Ćirilica je tradicionalno pismo za slovenske jezike, neka pišu Slovenci, Hrvati, Česi i dr. ćirilicom, ako im je volja, nama ne treba!

Na žalost ovo nije argument za nekorišćenje ćirilice kao vlaškog pisma.

Rasprostranjenost latinice jeste argument (doduše slab :'() za korišćenje latinice kao vlaškog pisma.

Svo vreme se vlaškom pismu daje neki "mistični" značaj, a zaboravlja se osnovna funkcija usvajanja pisma.

Radi se zapravo o "alatki" u međusobnoj komunikaciji VLAHA.

Pismo kao takvo ima funkciju da omogući sporazumevanje i prepisku između Vlaha.

Ljudi koji se bave ovim pitanjem treba da daju jedan proizvod koji će biti lako upotrebljiv i jednostavan za korišćenje svakom Vlahu, ne samo stručnjaku, već i laiku.

Postoji način da se na opšte dobro reši ovo kvazi pitanje "Latinica ili ćirilica?" no ovo nije mesto gde se o tome odlučuje!



dPasujoni
Пријави уреднику   Сачувана

Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 1509
Одг: VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI
« Одговор #7 послато: 19.04.2011. 10:19 »

Ćirilica je tradicionalno pismo za slovenske jezike, neka pišu Slovenci, Hrvati, Česi i dr. ćirilicom, ako im je volja, nama ne treba!
Mislim da je ovima koji bi da "standardizuju" govore Vlaha krajnji cilj da od "vlaškog jezika" stvore dijalekat srpskog jezika. Da im je stalo do očuvanja vlaških govora, ne bi čekali toliko dugo, standardizacije se ne bi setili tek sada. Imali su svu vlast za vreme Miloševića, visoko su kotirani u strankama kojima pripadaju. Da su hteli, insistirali bi kod svojih šefova da se po tom pitanju nešto uradi.
Ne! Tada ih to nije interesovalo ili, što sam imao prilike da pročitam ovde "nisu želeli time da se opterećuju".

Ja navijam da ovaj anti-rumunski nacionalni savet standardizuje vlaški jezik tako što će nam uvesti ćirilično pismo. Da bar znamo na čemu smo. Za slova kojih nema u srpskoj azbuci, neka uvode slova iz ukrajinskog, ruskog ili tadžikistanskog alfabeta. Kada je to mogao Staljin da radi u Moldaviji, što ne bi uradili oni u Srbiji. Kada je Staljin od rumunskih dijalekata u Moldaviji mogao da pravi "ljimba moldavenjaska" zašto ovi u Srbiji ne bi izmišljali "ljimba vlaškereaska"?

Da se bar jednom okonča ovaj cirkus i ovo sprdanje sa nama. A ne da nam svako ko nema šta pametnije da radi, ako se ne bavi pisanjem "vlaške istorije" od dinosaurusa na ovamo, kako bi dokazao da sa Rumunima nemamo nikakve veze, radi na "vlaškoj azbuci".

Čemu li, za ime božije, služe ti lingvisti i da li su svuda u svetu toliko konzervativni i staromodni da se kod njih ovim pitanjem bave isključivo lingvisti?
Пријави уреднику   Сачувана
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

caslav

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 309
Одг: VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI
« Одговор #8 послато: 19.04.2011. 12:57 »

Волцае, Ви канда сметнусте с ума ко је ширио ћирилицу Балканским полуострвом. Ако нисте сметнули с ума, вероватно сматрате неважном чињеницу да је злочином прекинуто даље ширење православља и ћириличног писма на север и запад, због чега се на западу (Елванген у Немачкој) и дан данас окупљају на Духове (Фингстен) изражавајући кајање што су Они, по диктату Папском, убиством челника мисионара православља и родословца ћирилице, извели један варварски и не хришћански чин. Због тога сви Словени од самог пошетка не пишу једним писмом, нису исте вероисповести а од Романа једино су Румуни већим делом православни а по уједињењу су обављане припреме за замену ћирилице латиницом и...
Но, заборавимо Словене и Германе. Посматрајмо Романе који су били у узајамном додиру и оне који нису били у блиском додиру као суседи.
Јесу ли Италијани и Французи били у блиском додиру као суседи? Јесу ли Французи и Шпанци и Португалци били у блиском додиру? Јесу ли Британци и Французи били у блиском додиру? Што је раздаљина или неприступачност терена била пресуднији фактор који је у прошлости утицао на стварање и сумирање свакодневних животних разлика, то су и слике тих разлика различитије. Њих има чак и међу појединим селима са разнородном структуром становништва и дан данас...
Ал оставимо и то.
Не би било лоше да погледате како је све изгледало влашко писмо коришћено у прошлости.
Што би ми требали да прихватамо било чији диктат? Ја сам као човек ослобођен императива "којим писмом" писати. Даље, ваља говорити онако како те сав твој род разуме. Ми смо у природном животном окружењу са Србима и они узимали од нас "на зајам" и ми узимамо од њих, узимали и ми и они и од Турака и од Немаца, узимамо и дан данас... Ако смо способни да сами донесемо одлуку која се заснива на стручним постулатима а која би у највећој мери одговарала нашим потребама у овом времену. Зато ја не видим разлог да они који то треба да имају у виду радећи у нашем заједничком интересу, морају да имају поврх свега ДИКТАТ који "чисти" језик од СРБИЗАМА што је "глупост првог реда", јер су те речи укорењене као што и оне из румунског књижевног језика имају укорењене словенске речи које су "тачке бут сектора" једног језика и које не треба дирати сем уколико се одлучите за LOW LEVEL формат... Замислите да неко од нас каже да румунски треба само да одбаци француске речи (и онда ће бити - ништа). То је оно што њега чини румунским. Већина нас не жели такво форматирање ни језика ни мозга, ту је основна и почетна разлика.
За Волцае постављам још једно питањце пошто прочитах претходну поруку. Шта је најстарије по постанку : народ, језик или лингвистичка наука? Ако се не слажете са "мојим поретком" а ви направите "свој поредак ".
Пријави уреднику   Сачувана

Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 1294
Одг: VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI
« Одговор #9 послато: 19.04.2011. 14:23 »

Волцае, Ви канда сметнусте с ума ко је ширио ћирилицу Балканским полуострвом.

Наравно да нисам.

Не би било лоше да погледате како је све изгледало влашко писмо коришћено у прошлости.



Славенска и влашка калиграфија
Офелин, Захарије -аутор
Сремски Карловци, 1778



За Волцае постављам још једно питањце пошто прочитах претходну поруку. Шта је најстарије по постанку : народ, језик или лингвистичка наука? Ако се не слажете са "мојим поретком" а ви направите "свој поредак ".

Ńeamul şi ľimba rumâńească.
Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
Одг: VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI
« Одговор #10 послато: 19.04.2011. 19:44 »


Predlog dPasujonija daje veoma dobro rešenje za vlašku latinicu, koja je dovedena u sagalsnosti i sa românskom latinicom, pa će bez sumnje dobiti i nepodeljenu podršku profesionalnih lingvista. S druge strane, da bi vlaško pismo bilo pristupačnije Vlasima a istovremeno i lako čitljivo između oba dijalektalna područja, caransko i ungurjansko, ipak, bilo bi opravdano u takvu latinicu uvesti slovo ( ć ) sa dijakritičkim znakom.

     Ḉḉ = šj (porečko-homoljsko); = ć, č (caransko); to je (ć) sa dijakritičkim znakom, što ukazuje da se u porečko-homoljskom ne čita kao (ć) ali je blisko tom glasu = šj.

Пријави уреднику   Сачувана

Rosu

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 129
  • Apa trece, pieterele rămân
Одг: VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI
« Одговор #11 послато: 20.04.2011. 14:21 »

Цитат
Ḉḉ = šj (porečko-homoljsko); = ć, č (caransko); to je (ć) sa dijakritičkim znakom, što ukazuje da se u porečko-homoljskom ne čita kao (ć) ali je blisko tom glasu = šj.

Iakă aşa să duśe pe apa Morauăi skrierea fonetikă :)

Cu ce e asta mai bună decât scrierea cu ortografie românească? Doar că foloseşte litere diferite, doar că nu mai seamănă cu scrierea românească atât de mult?

Când s-a ales cu ce scriere neo-latinească să se scrie limba românească au ales să scrie ca italienii. Asta nu a făcut din români italieni...
Пријави уреднику   Сачувана
Apa trece, pieterele rămân

dPasujoni

  • Veteran foruma
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 436
Одг: VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI
« Одговор #12 послато: 20.04.2011. 17:51 »


Iakă aşa să duśe pe apa Morauăi skrierea fonetikă :)

Cu ce e asta mai bună decât scrierea cu ortografie românească? Doar că foloseşte litere diferite, doar că nu mai seamănă cu scrierea românească atât de mult?

Când s-a ales cu ce scriere neo-latinească să se scrie limba românească au ales să scrie ca italienii. Asta nu a făcut din români italieni...

"Иака аса са дусе пе апа Морауаи скриереа фонетика.

Цу це е аста маи буна децат сцриереа цу ортографие романеасца?

Доар ца фолосесте литере диферите, доар ца ну маи сеамана цу сцриереа романеасца атат де мулт?"

Ovako vide ovaj tekst Vlasi koji ne poznaju rumunsku ortografiju i to je dovoljan razlog za odustajanje od ovakve ortografije.

Kada nepoznatoj ortografiji dodamo nepoznate reči i izraze, jasno je zašto ideja o uvođenju rumunskog književnog jezika nije imala prođu kod Vlaha.
Пријави уреднику   Сачувана

dPasujoni

  • Veteran foruma
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 436
Одг: VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI
« Одговор #13 послато: 20.04.2011. 18:39 »


Predlog dPasujonija daje veoma dobro rešenje za vlašku latinicu, koja je dovedena u sagalsnosti i sa românskom latinicom, pa će bez sumnje dobiti i nepodeljenu podršku profesionalnih lingvista. S druge strane, da bi vlaško pismo bilo pristupačnije Vlasima a istovremeno i lako čitljivo između oba dijalektalna područja, caransko i ungurjansko, ipak, bilo bi opravdano u takvu latinicu uvesti slovo ( ć ) sa dijakritičkim znakom.

     Ḉḉ = šj (porečko-homoljsko); = ć, č (caransko); to je (ć) sa dijakritičkim znakom, što ukazuje da se u porečko-homoljskom ne čita kao (ć) ali je blisko tom glasu = šj.

Mnogo je bitnije da rešenje koje bude usvojeno dobije podršku VLAHA!

Ne nipodaštavam struku, ali se slažem sa caslavom da je prvo narod, pa jezik, a tek onda struka i nauka. Zapravo su jezik i nauka u službi ljudi, a ne obrnuto.

Predlog koji sam dao nije obuhvatao "caranski" deo, iz prostog razloga  što sam to ostavio ljudima sa tog područja.

Ovo je samo jedan predlog i podložan je dopunama ako za to postoji potreba.

Što se tiče ВЛАШКЕ ЋИРИЛИЦЕ kao istorijski Vlaškog pisma, nisam apriori protiv, samo je smatram manje praktičnim rešenjem od VLAŠKE LATINICE.

Na žalost,  Florum nije mesto na kome se odlučuje o ovim pitanjima pa je sve ovo u neobaveznoj formi.
Ukoliko su ljudi koji su u prilici da odlučuju o ovom pitanju zaista zainteresovani za moje mišljenje o ovom pitanju rado ću im izaći u susret, sa svojim predlozima i rešenjima.

dPasujoni



Пријави уреднику   Сачувана

Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 1509
Одг: VLAŠKA LATINICA –Lj.B.KIĆI
« Одговор #14 послато: 20.04.2011. 22:12 »

Ovako vide ovaj tekst Vlasi koji ne poznaju rumunsku ortografiju i to je dovoljan razlog za odustajanje od ovakve ortografije.
Не смем ни да помислим како текст на било ком језику виде деца док не крену у школу. Према овој логици то је довољан разлог да се одустане од школе.  ;)

А, ево како овај текст виде Власи који не познају енглеску ортографију и то је, наравно, довољан разлог да одустану од учења енглеског.

Anyone who reads Old and Middle English literary texts will be familiar with the mid-brown volumes of the EETS, with the symbol of Alfred's jewel embossed on the front cover. Most of the works attributed to King Alfred or to Aelfric, along with some of those by bishop Wulfstan and much anonymous prose and verse from the pre-Conquest period, are to be found within the Society's three series; all of the surviving medieval drama (with the exception of the York Plays, due for publication within the next three years), most of the Middle English romances, much religious and secular prose and verse including the English works of John Gower, Thomas Hoccleve and most of Caxton's prints all find their place in the publications. Without EETS editions, study of medieval English texts would hardly be possible.

Анyоне ввхо реадс Олд анд Миддле Енглисх литерарy техтс ввилл бе фамилиар ввитх тхе мид-броњњн волумес оф тхе ЕЕТС, њитх тхе сyмбол оф Алфред'с јењел ембоссед он тхе фронт цовер. Мост оф тхе њоркс аттрибутед то Кинг Алфред ор то Аелфриц, алонг њитх соме оф тхосе бy бисхоп Њулфстан анд муцх анонyмоус просе анд версе фром тхе пре-Цонqуест период, аре то бе фоунд њитхин тхе Социетy'с тхрее сериес; алл оф тхе сурвивинг медиевал драма (њитх тхе еџцептион оф тхе Yорк Плаyс, дуе фор публицатион њитхин тхе неџт тхрее yеарс), мост оф тхе Миддле Енглисх романцес, муцх религиоус анд сецулар просе анд версе инцлудинг тхе Енглисх њоркс оф Јохн Гоњер, Тхомас Хоццлеве анд мост оф Цаџтон'с принтс алл финд тхеир плаце ин тхе публицатионс. Њитхоут ЕЕТС едитионс, студy оф медиевал Енглисх теџтс њоулд хардлy бе поссибле.


Cu ce e asta mai bună decât scrierea cu ortografie românească? Doar că foloseşte litere diferite, doar că nu mai seamănă cu scrierea românească atât de mult?
Asta este adevarul, domnul Rosu! Pentru asta sa fugie de linguisticâ şî de ştinţa. Vorba este de o politica pur anti-românească.
Пријави уреднику   Сачувана
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân