Штампај

Izaberi jezik * Select language:

Молим вас да се пријавите или се региструјете.
1 час 1 дан 1 недеља 1 месец Заувек
Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије

[Paun]

Паун Ес Дурлић
ГРАЂА ЗА МОНОГРАФИЈУ „ВЛАСИ КАРПАТСКЕ СРБИЈЕ“
(Рукопис)

ОДНОС СРПСКЕ ВЛАДЕ НИКОЛЕ ПАШИЋА
ПРЕМА ЕТНИЧКОМ ИДЕНТИТЕТУ ВЛАХА ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ
У ГОДИНИ 1913.

СУКОБ ДВОЈИЦЕ ЗВАНИЧНИКА РУДНЕ ГЛАВЕ,
СЕЛА У СРЕЗУ ПОРЕЧКОМ, ОКРУГУ КРАЈИНСКОМ,
ОКО ТОГА ЈЕСУ ЛИ МЕШТАНИ СЕЛА ВЛАСИ, РУМУНИ, ИЛИ СРБИ?

Актери:
Општински деловођа, Милан Ж. Мицић
Парох рудноглавски, Јордан Милетић
Духовни суд Епархије тимочке
Министарство Унутрашњи дела
Министарство Просвете и Црквених дела
Министартво Народне привреде

Сигнатура оригинала:
Архив Србије
МПс-ц, Ф II Р 29/914

[pdf]http://www.paundurlic.com/pdf/Durlic-Gradja-za-monografiju.pdf[/pdf]
http://www.paundurlic.com/pdf/Durlic-Gradja-za-monografiju.pdf

[Paun]

Документ бр. 1
21. III 1913.
Деловођа општине рудноглавске, Министру унутр. дела
Сматра Влахе Србима, и оптужује свештеника што их бележи као Влахе.
Тражи од Министарства унутрашњих послова да му о томе изда Уверење.

[Paun]

Документ бр. 6
21. VIII 1913
Тимочки Духовни суд из Зајечара – Министру просвете:
Власи су народности румунске, а језик им је румунски
"што се и пописом из 1910. утврђује"
О томе не постоји наредба ни од које власти,
већ их свештеници уписују тако свако према своме нахођењу.

[Paun]

Документ бр 12.
10. XII 1913
Министар просвете – Министру народне привреде
(други концепт дописа, са исправкама министра)

Соломонски предлог:
"...да се формулари државне статистике за попис житеља удесе тако, да се не мора утврђивати у званичним актима постојање „румунске“ народности у Србији, пошто је у суседним крајевима Румунији (источни део Србије) народ, и ако говори влашки, свестан о своме припадању српском народу и шта више у већим масама зна српски."


Остала документа и расправа о њима, у монографији "Власи карпатске Србије"
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1866.msg8428#msg8428

[Igor]

Ово једино доказује да је становништво имало влашку свест а да их је Власт Србије трпала (мимо њихове воље) под рубрику Румуна, што је колико пратим дијаметрална супротност од тврдње већине са овог форума.

[Volcae]

Ово једино доказује да је становништво имало влашку свест а да их је Власт Србије трпала (мимо њихове воље) под рубрику Румуна, што је колико пратим дијаметрална супротност од тврдње већине са овог форума.

         БАШТИНИК,
         Годишњак Историјског Архива Неготин,
         бр. 14, Неготин, 2011, стр. 268, 277, 278.


         Јереј Милорад Поповић, парох радујевачки

ЛЕТОПИС РАДУЈЕВАЧКЕ ПАРОХИЈЕ

- Среза Неготинског, Области Тимочке -

[...]

1941, год.

[...]
         На Спасовдан, 29. маја, стиже једна лађа са заробљеницима нашим који су пуштени као припадници румунске нације ("као Румуни"). Жалосна слика наше националне свести... Чим стиже брод са заробљеницима ("Румунима") заорила се румунска песма, поклици Румунији, Антанеску, поп Ђоки... На рукама и прсима траке са румунском тробојком. Под утиском тог ослобођења, румунске пропаганде, материјалне помоћи из Румуније, у селима, па и у Радујевцу, разви се жива агитација у корист Румуније. Са овом групом "Румуна" који су дошли из логора, дође и наш управитељ школе Димитрије Манојловић...


          Iredenta fašističke Rumunije u severoistočnoj Srbiji 1941–1944. godine,
          Jugoslovenski istorijski časopis, 3,
          Beograd 1966, str. 48, 50.


⁹¹ Elab. Vlasi, 41. U štabu Krajinskog korpusa bila je predviđena strašna odmazda za stanovnike sela Mihajlovca: »Za postupak sa rumunofilima u Mihajlovcu za dati momenat upoznat je komandant sreza i isti će prikupljati podatke u sporazumu sa komandaniom brigade. Ćišćenje po Hitlerovom sistemu izvršiće u datom momentu brigada.« Pismo komandanta Krajinskog korpusa Velimira Piletića komandantu Brzopalanačke brigade 24. IX 1943. AVII — DM-SV-15976. U jednom drugom dokumentu štaba Krajinskog korpusa od maja 1943. stoji: »Sela Mihajlovac, Radujevac i Prahovo treba proterati jer se osećaju Rumunima, i kod njih se ništa nije uspelo za našu stvar do danas.« AVII — 141-Bileće 12/186. [str. 48]


¹⁰¹ Zanimljiv je izveštaj komandanta Krajinskog četničkog korpusa Piletića, po kome »da su Nemci dozvolili rumunsku propagandu ona bi imala pun uspeh«. AVII — Mf-Bileće 12/125. [str. 50]

[Igor]

Дакле румунска свест међу Власима источне Србије креће да се развије 1941. под утицајем генерала Јона Антонескуа и Гвоздене гарде, то нам поручујете овим документом?

[Paun]

Дакле ...

Dakle, vam skris, da voĭ n-aţ bagat sama:
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1867.msg8467#msg8467
Dakă nu şćiţ să baćeţ ku şokîćiļi, măĭ va skriu odată:
 
Domnu Igor!
Aţ tunat în kasa-mĭa, şă ma rog să fiţ uom đi trĭabă.
Dakă avĭeţ śeva ku ţara sîrbĭaskă, veđeţ ku ĭa!
Dakă avĭeţ śeva ku rumîńi đi Sîrbiĭe, skriĭaţ rumîńaşće!
Dakă avĭeţ śeva ku mińe, kataţî-ma pi nume!
Dakle
Dakă aveţ đi gînd aiśa numa să skriĭaţ prostîĭ, fara grižă,
şî sî va faśeţ šuop kînd va skriu ĭuo,
şî sî mînaţ trĭaba ka kînd aţ tunat în ştală ku viće fara stapîn,
atunśa stapînu-sta puaće ļesńe sî va arîaće
kî asta nuĭe ştală,
kă rumîńi nu sînt viće sîrbaćiśe
şî, la urmă, kă aiśa ĭastă rînd
đi kare trăba şî vuoĭ, ka tot nat,
tare să purtaţ griža!

[Paun]

Дакле румунска свест међу Власима источне Србије креће да се развије 1941. под утицајем генерала Јона Антонескуа и Гвоздене гарде, то нам поручујете овим документом?

Asta puaće să skriĭe numa uom ku gînd rău, da aşa uom nuĭe bunveńit în kasa-mĭa!