Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881

Аутор Тема: VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU  (Прочитано 2809 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU
« послато: 27.10.2014. 07:24 »



ВЛАШКА ЋИРИЛИЦА –ВЛАХОЉИЦА

Основне поставке влахољице концепирине су октобра, новембра месеца 1996. године а облик новоприхаћених слова еволуирао је и дотериван поступно. Влахољица представља ћирилицу којој су придодата слова за гласове којих нема у српском а има их у влашком језику (то су: ě, й, ʤ, ӂ, ҹ). Употреба влахољице – влашке ћирилице, уз коришћење Вуковог непревазиђеног правописа, за Влахе је најбоље решење јер они користе и ћирилицу и сјајни Вуков правопис, те немају потребу да уче туђи правопис и азбуку.
Мукли самогласници (ě, й) адекватни су руском тврдо е, тврдо и, односно немачким муклим самогласницима (ë, ü). Мукло (ě) изабрано је из APHI конвенције,  а мукло (й) аналогно је латиничном (î)
ʤ Dz  постоји у цинцарској ABCED–i. Као такво може бити истоветно за ћириличну и латиничну верзију
џ = ӂ =  жј    крајински изговор џ (dž, дж) = ӂ = (žj) жј поречко-хомољског говора       
ч = ҹ = шј       (крајинско) ч = ҹ;    ҹ  = шј (поречко-хомољско)
                         
Супротно тврдњи да Власи без прихватања рoмâнског алфабета не могу у писменој форми изражавати свој говор, влахољица ће показати да Власи не морају постати Рoмâни, како би тек онда научили читати и писати на свом матерњем језику.

      
ОДБРАНА ВЛАХОЉИЦЕ

   На селу постоји правило да се баште сеју у пролеће. Ко не сеје башту, у јесен нема шта да обере. Ако такве (који нису сејали) у време бербе затекну да из рејона башти долазе са пуном торбом обраног поврћа, знају да је лопов, мада га нису видели где и када је украо. За таквима док пролазе кроз село вичу и псују.
  Слично је и са усвајањем влашког писма а посебно ћирилице.  Они људи који су годинама, чак и деценијама били за искључиву примену латинице у влашком језику (romansku ili u verziji po APHI konvenciji), а за ћирилицу нису хтели ни да чују нити да примењују фонетски правопис, сада су се појавили као промотери ћирилице и тумачи Вуковог правописа. Или, људи који уопште се нису бавили влашким писмом, одједном су постали меродавни за ту област. Захваљујући закулисаној подршци структура из њихових политичких странака наметнули су се као пресудни фактор у одлучивању о влашком језику а себе су прогласили за творце влашког писма.
   Ево и ја говорим и обзнањујем.
   Фактички се ништа неће променити али знаће се ко је лопов, лажов и плагијатор.

РАЗЈАШЊЕЊЕ

  Након послератног употребљавања влашког језика у јавној комуникацији на Радио Зајечару и листу «Ворба ноастрě“, и записивања истог прилагођеном ћирилицом коју је користио Јанко Симеоновић, прво значајније промовисање влашког писма остварио је Паун Дурлић употребом своје верзије влашког писма које је популарно названо „Пауница“. Мада је и сам аутор својевремено потенцирао да је такво писмо стварано да олакшава рад приликом записивања влашког стваралаштва са компјутерским програмом, ово писмо је имало широк одјек у јавности. Наредно писмо за влашки језик на коме су писане књиге, била је „Влаољица“ од 1996. године. Она је имала превасходно за циљ да се користи за записивање а да при томе сходно фонетском правопису користи за саваки глас одговарајуће посебно слово. Мукли самогласници по угледу на немачко мукло (ë, ü)  или руско тврдо е, тврдо и узети су у облику (е, и) са дијакритичким знацима. Било је колебања код муклог (е) да се усвоји као руско тврдо (е), међутим, увек би се појавио проблем форме слова у писаном облику, јер би се исто  тешко разликовало од писаног слова (з). За гласове који су раније обележавани комбинацијом слова: дз, жј, шј, узета су слова која би својим изгледом асоцирала са словима која су  имала приближно сличну гласовну вредност. Праћење дефинисања облика поменутих слова може се најбоље видети у књигама на влашком језику које су штампане влахољицом.
     Појава влахољице била је праћена игнорисањем, оспоравањем и нападима. Од стране љубитеља латинице проглашавана несавременом и кочницом европеизације, уз тврдње да није примерено да се са њом пише на влашкоом језику, већ треба усвојити ромâнску латиницу. Када је сазрело уверење да треба нешто учинити на описмењавању Влаха и када је доказано да је за њих функционалније да користе оно што већ имају и познају из школског система Србије тј. да не треба себи додатно да отежавају пут описмењавања на свом матерњем језику, односно када је међу онима који су се залагали за усвајње влашког писма превагнуло мишљење да се влашки језик базира на фонетском правопису, на рашчишћени терен улетела је НВО „ГЕРГИНА“ и поставила свој барјак, како би себе представила као творца влашког писма. Наравно да није нека мудрост или ексклузивно право да се Вуковој ћирилици додају пет слова и одреди им се гласовна функција. Међутим, ако је то већ било урађено у влаољици, зашто онда НВО „Гергина“ и њени трабанти проглашавају себе за творце влашког писма? Зар зато што су на јаслама владајућих гарнитура? Поред тога што прећуткују да је влаољица већ 15 годиина била у употреби, њихов предлог даје решења која су лошијег квалитета. За мукло (е) узима (а) са дијакритичким знаком (â) које представља застарело решење из црквенословенске азбуке. Поставља се питање шта ће бити када лингвисти из Ромâније као чланови Европске Уније, пожеле да модернизују своје писмо тј. (â) замене са неким новим словом. ( Ово је тек узгредна напомена –не без цинизма).
   Мукли самогласници нису спорни, они су са различитим варијацијама коришћени у влашком језику. Међутим, неоспорна је чињеница да је аутор влаољице први пут из фонта Roman Cyrillic пронашао и извукао за употребу слова за обележавање гласова из влашког језика, за које у Вуковој ћирилици није било одговарајућег слова. За ранију комбинацију (дз), пронађено је ʤ (које су људи већ одавно створили вештим спајањем слова дз); за (жј) узето је (ж) са дијакритичким знаком (ӂ); за (шј) узето је (ч) са вертикалном цртицом (ҹ) које као такво може се сматрати истоветним за крајински и за поречко-хомољски изговор, јер у крајинском (ч) је већ у стандардној употреби а у поречко-хомољском изговору (ҹ) имаће гласовну вредност блиску (шј, ћј). Уместо јединственог слова „Гергина“ нуди два различита слова, при чему (ш) са косм цртицом изнад у писаном облику представљаће проблем за разликовање од писаног слова (т) које је практично такође слово (ш) са хоризонталном цртицом изнад. У чему је разлика између та два облика? Једино у углу нагиба цртице?! Напокн у чему је предност или оригиналност код „Гергине“ ако они употребљавају (ж) са косом цртицом? Који су интереси (политички, матерјални?) или мотиви похлепе (како би себе представили као ауторе влашког писма) нагнали чланове „Гергине“ да се од приврженика влаољице преметну у њене опоненте, представља велику непознаницу – за чуђење и нагађање. Међутим, очигледно да након састанка Националног Савета Влаха у Петровцу на Млави 3.07.2011. године, на видело су испливали закулисани договори партијских врхушки, које су се међусобно намириле и ради својих интереса „Гергину“ прогласиле за аутора влашког писма. Наиме, председник „Гергине“ након свог уласка у Одбор за језик и писмо и након избора за председника тог одбора, као свој предлог напабирчен о туђих идеја на састанцима невладиних организација Гергине и Форума Влаха, дао је предлог Нацоналном савету Влаха за верзију влашког писма –ћирилице. За неверовати је да нико није приметио да председник „Гергине“ свој предлог упућује себи као председнику Одбора за језик и писмо, а потом шаље такав предлог Нацоналном савету Влаха и као члан Извршног одбора НСВ-а учествује у доношењу одлуке о прихватању свог предлога тј. озваничења влашког писма.
  Настојећи да се уздигну на педестал славодобити, ниске душе које пузе на гомили новца уз звекет монете и оглашавање пропаганде, показале су се налик звечарки под којом се у њеном походу рони пустињски песак - на коме остају вијугави трагови пузања.


ВЛАСИ ИЛИ РУМУНИ

    Суфлери из оркестра: „Да се Власи не досете“ већ одавно су међу Влахе убацили тему за расправе, гложење и надмудривање. Питање је како Власи треба себе да називају или којим именом да их други зову. Да ли су Власи или су Румуни? Шта је исправно и који ће термин допринети бољој афирмацији влашке популације? 
   Таква примамљива и лако прихатљива тема за расправе и бескрајно доказивање показала се као врло успешна за одвлачење пажње од проблема опстанка Влаха као етничке групе и очувања њихове традиције, језика, музике и духовне заоставштине. Са таквим расправама помаже се онима који желе нестанак Влаха или непостојање истих, а који у међувремену настоје на различите начине да промене оно што Власи поседују или да се кроз заборав сами Власи тога одрекну. За десетак година тврдиће се да Власи немају своју музику, мелодију и игру, да немају свој језик, него да су све то позајмице од других народа, што не заслужује очување као посебности.
   Да се називају Власи, што је исправно на српском језику, или Румйњи како је у њиховом оргиналном изговору али што се у Букурешту тумачи као Ромâни? Аргументи за и против углавном се базирају на солидним основама па је тешко одлучити којој се опцији приклонити и на коју страну превагнути. Да расправе не би трајале у недоглед, а што и јесте циљ оних који не желе опстанак Влаха, треба направити компромис, треба увести термиин: Вларумйн (Вларумун на српском), који се лако изговара и на српском и на влашком језику а скоро је идентичан на оба језика. Једини проблем јесте што би такав израз била новоформирана реч. Вларумун била би кованица која за сада још није заживела у стварном говору међу Власима и Србима. Ипак, и то се може превазићи, а имало би своје оправдање јер нешто слично постоји у Америци. Тамо се избегава за црнце коришћење тог имена, већ се употребљава Афроамериканци. То је новоуведена реч која строго прецизира термин а на коју нико нема примедби. Ако су у Америци нашли такво решење, зашто и у Србији не би постојало нешто слично: Вларумуни (Вларумйњи)?


Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU
« Одговор #1 послато: 27.10.2014. 07:25 »




ЉУБИША ЛУ БОЖА КИЋИ

      ВЛАШКО-СРПСКИ
                  РЕЧНИК



У нади да ће записане речи послужити да се поврате себи, ова књига је посвећена Власима који се стиде свог језика и порекла




ВОРБАРЈУ
ВЛАРУМЙЊЕСК-СРБЈЕСК





Овај речник не представља дефинитивни одговор на питање језика и обим фонда речи вларумунског говора, већ има за циљ да буде подстрек онима који поседују усмену заоставштину својих предака, да допишу још понеку реч у фонду вларумунског народног стваралаштва.



______________________________________________
(Прва верзија вларумунског речника штампана на штапачу
27. 06. 2000.)






Ворба Вларумйњилор је ка Троја а лу Шљиман, сě афлě йн стратура а ђе ноуо лу рамасатурљи ђе цйвиљизацйј ҹе са петрjекут. Трěбě афла, куношћа, аљеӂа шй кићи парҹељиљи а лу ěла мозаик ђе ворбј, карје дупа ҹе сй во огођи, о сй фије марје газдарије.

Говор Вларумуна је као Шлиманова Троја, налази се у деветом слоју остатака надошлих цивилизација. Треба наћи, препознати, раздвојити и сложити делове тог мозаика речи, које ће, након што се подесе, бити велико богаство.

Култура Вларумйњилор нује ауру ал ҹе љикурě. Ја је дајманту ла карје трěбě лукра, кум ар пућа страљикура.

Култура Вларумуна није злато које сија. То је дијамант на коме треба радити, да би могао просијати.



Тоатě пасěрја, кйнтě йн љимба ји.

Ла уому карје ворба мумйњилор ласě,
   стрину с’ауђе йн касě.

Шй ěла је коӂја уом, карје пазěшће аја ҹе арjе.




Мошйја йн карје ну крјеск фрацй,
рамйње ла алцй.










ВЛАШКА ЋИРИЛИЦА – ВЛАОЉИЦА
– Љ. Б. КИЋИ


ВЛАОЉИЦА ИМА 33 СЛОВА, ШТО ЈЕ ДОВОЉНО РАДИ ЗАПИСИВАЊА 32 ГЛАСА КОЈИ ПОСТОЈЕ У КРАЈИНСКОМ ГОВОРУ, ОДНОСНО 33 ГЛАСА У ПОРЈЕЧКО- ХОМОЉСКОМ ГОВОРУ.
МУКЛИ САМОГЛАСНИЦИ  ěĚ, йЙ  ИСТОВЕТНИ СУ ЗА ОБЕ ВЕРЗИЈЕ ГОВОРА А ОСТАЛА ТРИ СЛОВА ИМАЈУ ДИЈАЛЕКТАЛНИ ИЗГОВОР:

У КРАЈИНСКОМ:  ʤ = З,   Ӂ = Џ,  Ҹ = Ч;
ИЛИ ДА СЕ КОРИСТЕ: З, Џ, Ч
У ПОРЈЕЧКО-ХОМОЉСКОМ:  ʤ = ДЗ,   Ӂ = Жj,  Ҹ = Шј



аА   
бБ   
вВ   
гГ   
дД   
ʤДз
   
ђЂ   
еЕ   
ěĚ   
ӂӁ
   
жЖ

зЗ   
йЙ   
иИ   
јЈ   
кК   
лЛ   
љЉ   
мМ   
нН   
њЊ   
оО

пП   
рР   
сС   
тТ   
ћЋ   
уУ   
фФ   
хХ   
цЦ   
шШ   
ҹҸ




ВЛАОЉИЦА
трěбě сй шћије – уому карје врја сй скрије.

Неко је кроз шалу рјекао: “За текст написан влахољицом Власима је потрјебно пет минута да науче да га прочитају. Једна минута да погледају текст, још једна минута да га прочитају, и додатних три минута да се чудом начуде како су брзо и успешно савладали читање на влашком језику.”


Тоатě пасěрја, кйнтě йн љимба ји.



ЙМПОРТУ
   
   Шалом Израел! Бунвењиту йн Израјел!
   Шалом је ворба ку карје Израиљењи йш мулцамјеск каља ла йнтйлњит шй ла пљекарје, шалом је ворба ку карје мулцамјеск лукру шй фаҹерја бунě. Шалом је ворба а уна ҹе а мйј рамас ђин ворба Јеврејилор шй ђин ја а пройнвијат тоаће ворбиљи лу љимба Јеврејаскě -- Хебрејешће.
   Кйнд са парасйт цара Јеврејилор шй тоц Јевреји а фост спрйнжйц пи тото помйнту, јеји а лувато сй ворбјаскě пи љимбиљи лу вилајтурљи йнтрě а куј царě а трајит, шй аша ђи врјемја лу вро о мије шй ноуо суће ђи ањ ји ша зујтат ворба шй љимба а лор. Да кйнд дупа рату алђидој са профакут цара а лор, Израиљу, шй Јевреји са астрйнс йн ја ђин тоаће пěрцйљи, са йнтймплат ђе ји нашћиут сй ворбјаскě тоц йнтро љимбě, нума а ворбит пи љимбиљи лу мулће вилајће. Маре тајнě а фост ђе јеји, пи а лу а куј љимбě сй порњаскě тоц сй ворбјаскě шй сй скрије кěрцйљи йнтро љимбě.
   Йн врун ораш йн тоатě сара ла врун лок са адунат уоамињи ла корзо. Да аколо йнтођиуна а фост шй врун мош карје наврут ку њима сй тěјнује дакě ла йнтйлњалě ну ја мулцамит ку: шалом; да јар аша шй ла пљекарје. Са мират ји ђи мошула шй ља фост ҹудě пи јел, ама ђила о врјеме а лувато сйј факě пи воје шй карје год са йнтйлњит ку јел а ворбит: шалом, да а порњит шй јеји уњи кйтрě алцй сй ʤйкě: шалом. Шй аша йнтрě Јевреј са афлат уоамињ карје а врут сй шћије ҹе сě спуње ку ворба: шалом, шй пинтру аја а катат йн кěрц батрйње ђивродатě, карје а фост скрисě кйнд Израиљењи а авут цара а лор, шйн јеље а афлат кě је аја ворба ђи сйнатаҹит. Шй аша ји а гасйт кě йн кěрцйљи лор а љи батрйње сйнт скрисě тоаће ворбиљи лу љимба а лор, шй аша ку воја лу Думњеʤěу, ђаколо ља пройнвацат шй аша а пройнвијат љимба Јеврејаскě.
   Ворба шй љимба Вларумйњаскě нује скрисě йн кěрц батрйње, кě ну јастě ђе а љи аша кěрц батрйње скрисě пи аста љимбě; ама йн тот сату ал Вларумйњеск, сй ну ʤйҹем йн тоатě каса, јастě унђе мајастě кйће ун мош ор мујерје батрйнě, ла карје а мйјрамас кйћо ворбě њезујтатě да пи карје ћињери ну о шћиу. Пи а љи аша ворбе трěбě сй ље афлěм шй сй ље йнсамнěм.
   Ђикйт ђила лумја а батрйнě, унђе ам мйј пућа сй афлěм њезујтатě ворбě Вларумйњаскě? -- Пућем со афлěм йн повјешћ, йн карје тоатě ворба аре локу ал ји шй спусу ал ји. Да јар аша шйн кйнћиҹе. Кě макěр сйнт ворбиљи огођиће йн кйнћиҹе ђи кйнтат, јеље ау спусу ал лор.
   Унђе јар ам мйј пућа афла ворба Вларумйњаскě? – О пућем афла йн пољикриљи уоамињилор, кě тоатě пољикра спуње ҹова.
   Унђе јар пућем сй афлěм кураће ворбе Вларумйњешћ? – Ље пућем афла ла нумиљи лу жоавињ шй бујеʤ; кě Вларумйњи пи јеље ну ља йнвацат ујтйнду сě ла тěљевизор, нума ђила паринцй ај лор мјергйнд пи досурј шй кймпурј.
   Унђе пућем афла ворба Вларумйњаскě? – Пућем со афлěм ла нумиљи лу васурј шй лукрěрурј пин кěшйљи саћењилор.
   Унђе јар пућем сй афлěм њестрйкаће ворбе Вларумйњешћ? – Пућем сй ље афлěм ла нумиљи лу: ҹоҹ, боруӂ, појењ, огашě, кймпурј… Кě аља нумје нусйнт йнвацаће ђин географије, нума а рамас ђила ај батрйњ.
    Дакě во фи воја лу Думњеʤěу, шй дакě ње йндурěм, пућем сй астрйнӂем шй сй адунěм лаунлок ворбиљи лу љимба вларумйњаскě, шй ку ја скрија кěрц ђи йнвацат ла копији ај ноштри.
Љубиша лу Божа Кићи

                                                  УВОД             

   Шалом Израел! Добродошли у Израел!
  Шалом је реч са којом се Израелци поздрављају при сусретању и при растајању, шалом је реч са којом наздрављају послу и сваком добром делу. Шалом је једина реч што је још остала из говора Јевреја и из ње су поново оживеле речи јеврејског језика –Хебрејски.
   Кад је пропала јеврејска држава и када су сви Јевреји били расејани по целом свету, они су почели да говоре на језицима народа у чијим су земљама живели, тако да су они у периоду од око хиљаду и деветстотине година заборавили своје речи и свој језик. А када је после другог светског рата обновљена њихова држава Израел и када су се у њој окупљали Јевреји са свих страна, десило се да они нису знали сви да говоре једним истим језиком, већ су говорили на језицима многих народа. Велика расправа је била међу њима на чијем језику да почну сви да говоре и да пишу књиге истим језиком.
   У неком граду сваке вечери на неком месту окупљали су се људи на корзо, а тмао је стално био и неки старац који није хтео са никим да разговара ако му се при сусретању није отпоздрављано са: шалом; а исто тако и при одласку. Чудили су се они старцу и љутили су се на њега, али временом су почели да му угађају и ко год би се срео с њим говорио је: шалом, а почели су и једни другима да кажу: шалом. И тако се међу Јеврејима нашло људи који су хтели да сазнају шта значи реч: шалом, и због тога су потражили у старим верским књигама из давнина, које су биле написанě у времену кад су Израелци имали своју државу, и у њима су нашли да је то реч за поздрављање. И тако су нашли да су у њиховим старим књигама записане све речи њиховог језика, и тако вољом Божијом, отуда су их поново научили и тако је поново оживео јеврејски језик.
   Говор и језик Вларумуна није записан у старим књигама, јер таквих старих књига нема писаних на овом језику; али у сваком вларумунском селу, да не кажемо у свакој кући, има где још има по неки старац или стара жена, код којих је остала још нека реч незаборављена а коју млади незнају. Те речи треба да нађемо и да их забележимо.
   Осим од старих људи где би још могли да нађемо незаборављену реч вларумунску? – Можемо да је нађемо у причама, у којима свака реч има своје место и своје казивање. А исто тако и у песмама. Јер иако су речи у песмама удешене за певање, оне имају своје казивање.
   Где би опет могли наћи реч вларумунску? – Можемо је наћи у надимцима људи, јер сваки надимак казује нешто.
   Где можемо опет да нађемо чисте речи вларумунске? – Можемо их наћи код имена животиња и биљака; јер Вларумуни њих нису научили гледајући телевизор, него од својих родитеља идући по шумама и пољима.
   Где можемо наћи реч вларумунску? – Можемо да је нађемо код имена посуда и послова по кућама сељана.
   Где опет можемо да нађемо непокварене речи вларумунске? -- Можемо да их нађемо код имена: брда, дубодолина, пропланака, потока, пољана… јер та имена нису научена из географије, него су остала од старих.
   Ако буде воља Божија и ако се потрудимо, можемо да саберемо и да сакупимо на једно место речи вларумунског језика, и са њима писати књиге за учење нашој деци.


ПОРЕКЛО РЕЧИ

   Већина европских говорних језика има своје порекло у заједничкој основи индо-европске групе језика, а уз то, како је дошло и до међусобног утицаја савремених језика на појединим подручјима, не треба да изненађује чињеница да се у многим језицима јављају речи са истим значењем. Лингвистима је познато да има речи које се појављују у више говорних језика и то са истим или сродним значењем, тако да је тешко дефинисати из ког језика потичу. Међутим, дубљом анализом и разматрањем ширег спектра народних говора, ипак је могуће доћи до изворног порекла већине речи. На основу тога може се сматрати да речи циркулишу међу народима, трпе извесне говорне промене, а у неким случајевима се као измењене поново враћају матичном народу. Мешање речи најинтензивније је било на просторима где су се народи мешали услед ратних освајања, колонизација или трговине. На европским просторима најизраженије се прожимао утицај: грчког, латинског, арапског, турског, немачког, италијанског, француског, енглеског па и шпанског језика. На Балканском полуострву на језик домицилних народа, поред грчког и латинског, највећи утицај је имао турски језик, преко кога су допрле речи из персијског и арапског језика. Ослобођењем од турске власти и орјентацијом на Запаноевропске земље ојачан је продор речи из немачког, италијанског, француског, енглеског и преко интернационализама, из латинског и грчког језика. То се посебно уочава у областима науке и технике, саобраћају и комуникацијама, банкарству и трговини. Међу балканским народима има пуно речи које су заједничке за те народе, а раније их је било и много више него данас, тако да су оне олакшавале комуникацију међу разним етничким групама за време владавине турског, византијског или римског царства. Међутим, са ослобађањем и развојем националних лингвистика, тенденциозно и плански су се занемаривале заједничке речи а инсистирало на коришћењу речи са ужих националних подручија, како би се оформио и истакао национални карактер неког језика. С обзиром да влашки језик није био записан у писменој - књижевној форми, њиме се није могло манипулисати па зато је у њему остало доста речи из претходних периода у виду архаизама.
   Међу језицима балканских народа, народа који су били сведоци и присилни учесници многобројних најезди и миграција становништва, задржао се огроман фонд речи из других језика а има примера да заосталих речи има чак из келтског језика. На таквом простору где су се вековима таложили људски и језички амалгами, у дугом историјском раздобљу од преко хиљаду година суживота словенског и романског становништва, развили су се српски и влашки језик, који су се формирали на истом географском простору паралелно један поред другог, уз прожимање и међусобни утицај, што је имало за последицу појаву великог броја речи истог облика и значења које се употребљавају у оба језика, а исто тако и речи које су исте форме али различитог значења. Такав равноправан развој ова два језика постојао је све до краја XIX века, односно до онда докле је међу људима углавном постојала усмена комуникација. Међутим, у XX веку, са продором писане речи преко новина и књига, а крајем века преко радија и телевизије емитовањем говора и песама само на српском језику, влашки језик оставши и даље само у усменој форми, а уз то и административним мерама злонамерно потискиван из употребе, губи равноправни статус, потпада у подређени положај у односу на српски језик и бива потиснут из употребе код Влаха. С друге стране, непостојање и непримењивање азбуке – алфабета са којом би се записивало усмено народно стваралаштво и речи народног говора, услед незаписивања, довело је до губљења и нестанка речи за појмове делатности и предмета који су се некада употребљавали, а који су током времена изашли из употребе, па због престанка њиховог коришћења падају у заборав, тако да младе генерације више нису свесне њиховог постојања, што је условило осиромашење језичког фонда влашког говора. Поред тога, оргиналност и фонд речи влашког језика посебно је угрожен у XX веку под утицајем школства и црквеног и чиновничког апарата, а нарочито жесток удар на влашки језик у задњих тридесетак година XX века учинили су електронски медији који су допрли до сваке забити и продрли у сваку кућу загађујући влашке обичаје и језик.
   Присуство туђица, које не ретко представљају и архаизме, веома је уoчљиво у влашком језику који се због непостојања одговарајућег писма, до данашњег дана сачувао у усменом, говорном језику. Међутим, мада са мањим фондом речи и са туђицама, влашки је ипак очувао своју оргиналност за коју се може рећи да је на вишем нивоу од оргиналности румунског или српског књижевног језика. Потврду о оргиналности, самобитности и архаичности у влашком језику делимично поткрепљује занимљивост да су се до караја XIX века међу Власима могла још увек наћи архаична имена чије постојање сеже у далеку прошлост у времену од преко две хиљаде година. Мушко име Киркë идентично је женском имену чаробнице Кирке записаном у Хомеровом епу о Одисеју. Такође за име Панкë може се претпоставити да води порекло од имена грчког бога Пана.
   У садашњем времену, времену наглог технолошког развоја и свестраних комуникација преко медија у којима је велика употреба интернационализама, за оне речи којих нема у влашком језику а савремени начин комуницирања условљава њихово коришћење, потребно је да се термини првенствено преузму из изворних језика одакле потичу, да би потом, ако има потребе, били прилагођени влашком изговору. При томе треба се орјентисати на речи које формом и изговором највише одговарају влашком говору.
       
Тотнат карје мйјшћије,
ласě кйћо ворбě сй мйј скрије.
А
а   -члан уз присвојне заменице и уз глаголски облик перфекта
а'пěј, а пěј   -е па
абаће  -скреће, усмерава 
абаће ворба   -наговештава
 сě абаће      -скреће
абја                 -једва
абурија         -испарења
абурјаʤě       -испарава
абуру     -пара, испарење                           
абурě вйнту -ветар пири
абуровйнту  -поветарац
абушйља  -пузећи 
аверја       -имовина, власништво
аверњик  -имучан
ага           -ага
агањи     -аге
агěрě         -удесио, натемпирао
адаварат –потврђен; сагласан
адаварě   -потврђује; приклања се
адаверјала -потврђивање; сагласност
адаверјала ла ворбě –  сачекивање у разговору, одобравање саговорнику
адавěру          -потврда
адаоара          -по други пут
адапатоарја   -поило
адапату          -појење
адапě               -поји, напоји
адйнк              -дубоко
са адйнкат    -продубило се
адйнкимја    -дубина
адйнкјаʤě   -продубљује
адйнс              -посебно, баш зато,  изричито, конкретно, намерно
адо                -дај; донеси
адунарја    -скупштина; окупљање,  сакупљање, прибирање
адунě          -сакупља
адурмит       -заспао, у сну
адурмиторј  -успављујући
адуҹе              -доноси
адуҹе йн парћаја -сличи, наликује                                   
аʤěм       -бесквасни; пресан
ађету              -навика, обичај
ађиноарја    -мало пре, малочас
ађинтйј         -прва, претходна
ажунату    -гладовање за Бадњи дан
ажунӂе          -стиже; долази
ажунсě           -стигао, стигло; досегнуо,  додирнуо, дотакао
ажунсу           -стизање; сустизање
Ажуну            -Бадњи дан
ажутату          -помагање, помоћ
ажутамйнту  -помагање, помоћ
ажутě              -помаже
 сй ажуће       -да помогне (наздарављање уз пиће)
ажуторју      -помагач, pомоћник
ажутаторју   -помагач, помоћник
азвйрљит      -разбацано; хитнуто
азвйрљитура  – хитац;  оно што је хитнуто   
аиҹа     -овде
аја         -та
ајдац    -хајдемо
ајде       -хајде
ајлалц  -остали, други
ајна      -огртач, хаљина, тога
аколо   -тамо, онамо, онде
акоњерју  -велика игла са дршком (за шивење врећа, сламарица)
акрјешће  -кисели 
акрит        -(за)кисељен
акришор  -киселкаст, накисео
акрјала   -киселост; салата, туршија
акру           -кисео
аку              -игла
акума        -сада
акупат      -ухваћен, обрлаћен
акупаторју   -окупатор
акуша       -ускоро, сад ће
ал  -члан уз присвојне заменице
ала              -ала, звер
алавиҹос   -насртљив, досадан; халапљив
алалалт    -онај други
алалт           -други (не овај)
алалтěјерј   -прекјуче
алалтěсарě   -прексиноћ
алам          -алал
алам сйј фије   –да му је алал
алан          -претпрошле године
алаузу     -галама; кркљанац
алб             -бео
албањацě   -са својством белине;  белог тена
албастра   -врста биљке, различак
албěцу љемнулуј   -бељика
албина      -пчела
албина урсаскě   -солитарна пчела
албиҹос   -беличаст
албитурљи   -рубље, веш
албја       -корито за веш; појило                         
албјаца  -белина
албјаца окјулуј    -беоњача
албјешће    -бели;постати бео
албуриу   -беличаст; избледео
албушу     -беланац
алдатě (алтě датě)   -други пут, другом приликом
алђинтйј    -први, претходни
алђилаурмě   -задњи, последњи
алмйјмаре    -највећи
алмйјмик     -најмањи   
алмитриља  -другојачије
алмитрја  -другчије
алос          -виловит
алрěу          -зли; нечастиви
алта            -друга
алту            -други
алтуја        -туђе,туђи
алтфјељ    -друкчије
алтҹе         -друго нешто
алтҹева (алтě ҹева)  -друго нешто
алтҹињива    -други неко
алће           -друге
алћиљи     -друге, ине
алувату (ђи пйње)  -квасац припремљен са брашном за тесто
алувацěлу   -квасац
алуна             -лешник
алуну             -леска
ал уну            -једини
алуњекос     -клизав; клизаво
алуњекушу  -клизавица;  клизалиште
алуњету  -лесковик     
алуњикě  -проклизава       
алцй          -други неки
аља            -те, оне
аљаргě     -трчи, јури
аљеӂе       -бира
сй аљагě     - да бира
аљеӂерја  -бирање,  избор, изабирање
аљеӂири   -изабирарачи, жири
ну с'аљег уна ђин алта   -не разликују се
аљергату  -трчање
аљергатура  -јурњава
аљес                -биран; разговетан
ворбјешће аљес  -говори разговетано
са аљес          -издвоји(л)о се
аљесу              -одабир; избор
аљесатура  -оно што је одабрано, резултат бирања
аљесура        -одабирање, избор, селекција
аљиђинтйј  -прве, претходне
аљин              -алев
пипарка аљинě  -алаева паприка
аљинат      -умирен, смирен
сě аљинě  -смирује се, умирује се
ам                -имам; ја сам
ам-ам        -ав-ав, ономатопеја псећег лавежа
ама             -али
амарала   -горчина
амарě        -горко
амарос      -горак
амараҹуња  -горчина, горкост
амарйт          -горак, загорчан
амарутě       -прети; угрожава
амарутě ку пумну  -прети песницом
амбарју      -амбар
американ   -америчко
пйнʤа американ  -америчко платно
амйнат       -касно, доцкан
амйнатат  -одоцнео; закаснео
амйндој     -оба, обојица
амйндоуо  -обе
амин            -амин
аминат       -аминовано; суђено
амињаʤě  -аминује
амјецала  -вртоглавица; несвестица
амјецěшће  -губи свест                                                             
амјецйторј  -опојан; вртоглав
амјецйтура -пијанац;   
амнарју    -кресало, огњило, оцило
амњаʤа нопцй  -поноћна утвара која пролази у облику навиљка  сена или тамне силуете недефинисане животиње                     
амњеʤěљи  -југ (као страна света)
амњаʤу  -подне; ужина; југ
йн парћа амњаʤулуј  -према југу, у правцу југа
амњаʤу нопцй  -поноћ
амњеʤěшће   -ужинава
амњеʤйту    -ужинање                   
aмпарату      -цар, император
aмпараћаса   -царица
aмпарацйја   -царство, империја
аму     -ам (прибор за вучу коња)
амункě          -тешко, мучно
йј амункě     -мука му је; устручава се
амурцала     -утрнулост
амурцйт       -утрнут           
амурцěшће  -трне
ан             -прошле године 
ан цěрц  -претпрошле године
андěрě    -заподева
ану                 -година
 ану ал ноу  -нова година
ањи      -године; годови
ањинě  -закачиње, качи
ањину  -ива, јова, јововина
апа       -вода
апа минаралě  -минерална вода
апа морцаскě  -ледени зној
 ла трекут апа  -ознојио се
ападуку    -водовод, аквадукт
апарала    -брањење, заштита
 мам апарат    -бранио сам се, одбранио сам се
апарија    -водурина
апатос      -водуњав                           
апěрě         -брани, штити
сě апěрě    -брани се
апипијату    -пипање
апипије    -пипа
апљакě     -сагиња
апљакě мњији  -подој јагњади
апљекат   -сагнут; подојен
апринђе   -пали (користи се и у смислу уључује: сијалицу, шпорет)
апринс      -упаљен
апроапје  -близу
апропијаʤě   -приближава
апропијату  -приближавање
апса         -апса
апукату   -започињање
апукě      -започиње
апукě йн лумје  -иде (одлази) у свет
арама          -бакар
арамашу    -опклада
арањешће -храни
арањит        -нахрањен
арањиторј  -хранљив
арањиту     -храњење; товљење
аратě             -показује
аратарњик   -за показивање; за пример, за углед
аратат         -показан
арататорју  -показатељ, који показује, показивач
ӂејту арататорј  -кажипрст
аратату         -показивање
арату           -орање
аратура      -ораница; орање
арě                -оре
арěцу           -кобац, ветрушка
аргасала   -штављење
аргасěљиљи   -средства за штављење
аргасěшће   -штављује, штави
аргацйја   -најам, печалба
аргаторју  -најамник, печалбар
ардаљу          -горушица, мустрада
ардоу          -аков
Арђалу (ал рěу ђалу)  -топоним на путу између Горњане и Танде
арђаторј, арʤаторј   -горљив, са својством горења
арђе             -гори; спаљује
арђедоарја (арђе ђе доарје)  -страст, занос; бунило
арђерја      -горење, горљивост
арђију        -паприка (љута)
арӂинтарју   -кујунџија;  мењач новца
арӂинтат  -посребрен
арӂинту   -сребро
арӂинту ал виу   -жива
арйнгу           -црквено звоно
арймасарју   -пастув
арија              -гумно
ариҹу            -јеж
арје                 -(он) има
арјећиљи     -приплодни ован
арку               -гудало;  лук                       
арку ла фјарě -лук на кљусама
арма              -оружје
армамйнту   -наоружање
арматорј     -наоружавајући, који наоружава
арматорју   -оружар
армацйја     -војска, армија
армуњика   -хармоника     
армуњикашй   -хармоникаши
армуњикуца  -усна хармоника     
армашу       -армијац, војник; оружар, оружник
Арнаглаоа   -Рудна Глава     
арњик   -марљив, реван; имућан       
арпја      -крило
арс          -изгорен; спаљен; загорео; прегорео           
арсура   -огоретина; опекотина   
арту      -блиска околина, видокруг
ја дат ун арт  -обишао је около један круг
фи йн арту луј  -буди у близини њега ( у његовом видокругу)
арћија   -хартија, папир
арцагос    -набусит, ђангризив, осоран, дрчан, свадљив, помаман; арогантан
арцагурљи    -дрчност, осорност                   
арцоага        -кљусина; старкеља     
арцу               -месопусни дан     
аршйца          -присој         
аршоу             -лопата           
асарě                -синоћ       
аскултамйнту   -служење; услуга         
аскултаторју   -(по)служитељ     
аскултě        -слуша; служи
 сě аскултě   -помаже се, служи се
аскуће          -оштри     
аскуцйт       -оштар; наоштрен     
аскуцйтоарја   -оштрилица     
аспрјала      -храпавост; строгост     
аспру             -храпав; строг       
асприт          -похрапавео; строго   
аста                -ова         
аставарě      -летос           
астајарнě    -зимус           
асталу           -сто     
астаљору     -сточић
астаноапће   -ноћас               
астарě           -вечерас         
астапримоварě  -пролетос
астатоамнě  -јесенас
астěʤ            -данас             
астрйнӂе    -сакупља; сажима     
астрйнсура   -збир, скупина                 
аструкě         -покрива
аструкамйнту   -покривач, покривка
аструкамйнту кěшй  -кров, покривка на кући
аступě        -зачепљује     
аступушу  -запушач, затварач
атйрнě       -(за)качи, закаћиње
атйрнат    -окачен
атйта          -толико 
тот атйта    -исто толико 
атунҹа       -тада, онда         
ау                -јао; имају
ау лěлě      -јао леле, авај
ји ау           -они имају
ауђе            -чује; дознаје     
ауʤйту     -чујење                     
аурарју      -златар
ауратура   -позлата
ауру          -злато
ђи аур     -од злата, златно
афарě       -напоље       
афиону    -опијум         
афлě         -налази, проналази
афумат   -димљен; накресан       
афуматоарја  -пушница
са афумат       -загорео, има мирис дима
`са афумат`-накресао се, напио се
афумě       -дими; пуши се; пуши (дувани)       
афумјаʤě   -дими; пуши                   
афурисйт   -анатемисан, ђаволисан; ђаволаст, лукав, незгоде нарави       
ац      -сте                             
аца   -конац         
аца киптори  -конац који се обмотава око дугмета
аца ла фириз  -линија по којој сече тестера
ацйцйје    -потпаљује; распирује; раздражује
ацйцату   -раздраживање; распиривање
аш     -би, бих
аша   -да; тако, такво
шй аша йнаинће  -и тако даље
ашаʤат  -притиснут; слегнут
ашаʤě     -притскује; сагиње
ашаје        -тако је
ашћа         -ове
(а лу) ашћија   -дотичне (поменуте), дотичних (поменутих)
ашћаптě     -чека; нада се
ашћептарја   -чекање; ишчекивање, надање
ашћептату   -чекање, очекивање
ашћерње       -простире; положи
ашћернуту   -простирка
ашћернуту   ђе кулкат   -постељина
ашћернуту   ђе опинкě    -уложак за опанку   
аҹерě    -вреба
аҹија    -ту, туна
аҹиљи  -игле


Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU
« Одговор #2 послато: 27.10.2014. 07:26 »

Б
ба                    -ма       
ба ауʤ ту   -ма чујеш ти
ба јо ну          -ма ја не           
ба уну, ба алту  -ма један, ма други; те један, те други
баба                -старица       
баба оарбě   -игра ћораве баке
бабјешће      -бабски
Бабиљи         -баба марта
бабошћоајка  -бабетина       
багаторју     -пуњач, пунилац, угуривач         
багě                -меће, тура, уноси         
багě минћа  -води рачуна
багě сама      -води рачуна, пази     
баглама         -баглама, шарка
бадěју     -бучкало за маслац, стап
бажокура     -лакрдија, шега, исмејавање, ругање, спрдња
бажокурос   -лакрдијаш, шерет
бајатоњу    -момчина       
бајату             -момак, младић         
бајацěлу         -момчић       
бајацěндру    -момченце       
бајацйја         -момаштво       
бајбараку      -јелек, прслук     
бајбоку           -збијена гомила
мјерг бајбок   -збијено крдо у трку
бајра          -упртњача, рукохват (на корпи, кофи, цегеру, ташни)
бакшйшу  -бакшиш     
балан, бěлан   -белац 
балабан   -балабан, огроман човек
баластру   -розе 
балаура     -коровска биљка са листом налик кукурузу
балауру     -смук
балбањит   -оклембешен, поколебан
сě балбањеск  -опхрвају се 
балбатаја          -пламен; буктиња
балбатаја фокулуј  -пламен ватре
балмјежěшће   -сплеткари, трачари, мешетари 
балмјежос   -житак 
балмушу    -упржен млад прокисо сир са пројиним брашном
балону       -балон
балос          -балав
балта          -бара
балтаку     -дубока бара; језеро
балтоака   -баруштина, баретина
балуц          -розе, белкаст
балћина     -мочвара
балћинос   -мочваран
баљегос     -запрљан балегом
баљига        -балега
баљигарју  -балегар; ђубре
баљиљи     -бале, слине
банда           -труба
бандашй     -трубачи, свирачи
бандашу     -трубач; бандаж
банка           -банка; десет динара
банкарија  -банкарство
банкарју    -банкар
бану             -новчић; банкнота
бања            -бања   
бањи            -новац, паре
бањиулуј   -новчано, у новцу
барабар   -упоредо; подједнако 
барака    -барака
барба       -брада
барба капри   -бусика, типсина
барба сакури  -врх сечива секире
барбарит    -поравнат, уједначен
барбарјешће   -поравнава
барбату       -муж, супруг
барбија       -подбрадак
барбијерју    -берберин
барбос          -брадат
барда            -брадва
бардаку      -бардак
барʤа         -рода
барјем        -барем, макар толико
барка           -барка, чамац
баркарју, баркаӂиу    -чамџија
барна        -распикућство, расипавање; лумперај
басама      -ваљда
басамаку        -степеник
басамаҹиљи  -степениште
баскија           -пречага у огради
батаја              -туча; батине; борба
батајашу        -борац
 йн батаје        -у правцу, на удару
батајос             -борбен; склон тучи
батајосу           -убојица, кавгађија
бататарњик    -борбен; упоран; насртљив
бататарњиҹија    -упорност
бататорј          -насртљив; борбен
бататура         -утабано место, ледина; поприште
бататурит       -утабан, утрт
батěћеҹерју   -убио те бог
батјерија        -батерија, батеријска лампа
батрйн            -стар
батрйна       -старица; стара влајна (влашко коло)
батрйњаца    -старост
батрйњешће    -старачки
батрйњи      -стари; преци
баћала          -потка
баће               -бије; удара; набија
баће вйнту     -дува ветар
баће ђин палме    -аплаудира
баће ђин коадě    -маше репом
баће кěрцйљи    -игра карте
баће коаса           -клепа косу
баће ку краҹи   -рита се
баће ла ушě   -лупа на вратима
баће пјатра         -пада град
баће ҹоариҹи    -ваљави сукно
сě бат вйнцй     -мешају се ветрови
йш баће жок     -руга се, спрда се
бауторј   -пилац, онај који пије
бауту      -пијење
баутура –пиће
бауца     -белутак; кварцни песак
баш       -баш, већ
башћаоа       -башта, врт
башћеларју    -баштован
башћелуку     –баштованство, повртарство
баҹ        -батлија (чобанин чије стадо има највише млека)
баҹија      -станиште за испашу оваца
бěл                -бео, белкаст
бěлан, балан   -белац 
бěшка          -засебно, одвојено, обашка
бежйнарју     -пролетер; избеглица
беј                 -светлосмеђ, драп
бејка            -куна златица
бекерју       -нежења, бећар
белҹугу      -алка, беочуг
бељаоа        -невоља, белај
рě-бељаоа  -страшна невоља, велики белај, катастрофа
бељит           - огуљен од коре
о бељешће  - награбусио је,  надрљао је
бељитура   -огуљено место
бербјеку     -ован
берегјата   -душник; жила у месу
берекјету    -летина, род; изобиље
бескекера   -кревељко,
бескекерат   -искревељен
бестрйга     -у неповрат, недођија
бећаг        -нездрав; фаличан
бећежйт     -фаличан; хендикепиран                       
бећежйтура      -фаличност; ожиљак
бећешаг      -болешљив
бецйја     -пијанка
бецйјос   -склон пићу
бецйјосу   -пијанац
бецйу       -пијаница
бешйка   -бешика
бешйкуцйљи   -пурци, шљиве џанарике
бешйкуца  -плих
бешйна      -прдеж
бешйносу  -прдоња
бйза  -зујалица; инсект који зуји; у Црноречју означава пчелу
бйзаиту  -зујање
бйзајка   -зунзара
бйзакоање   -џинђуве, тричарије
бйзěје      -зуји, зунзари
бйзга   -размаженко, плачљивко
бйзгаит          -размажен
сě бйзгěје     -пекмези се
сě бйзгоање    -пекмези се
бйзна    -помрчина; тамница
његура бйзнě     -мркли мрак
бйзоју      -висуљак
стě бйзој  -стоји као висуљак, штрћи
бйксала   -гужва, стешњеност
бйксйт     -стешњен у гужви
бйлбěје    -трепери, пламса
бйлбěје фоку   -трепери ватра
бйлҹу       -вашар
бйр-ица   -узвик дозивања оваца
бйрдауш  -максимална ватра, пуном паром
бйркаиту   -преметање
бйркěје     -премеће, претура
бйрлогу        -смеће; брлог
бйрна             -греда, брвно
бйрнарјаца    -брвнара
бйрнашу      -гајтан
бйрца     -кика, перчин, плетеница
бйршйтура, вйршйтура   -терен  одакле почиње формирање потока, удолина испод врха брда
бйту    -штап
бйту ђи коастě   -ребро
бйту ђи машйнě    -палидрвце
са факут бйт    -од хладноће се укрутио (залеђен веш, покојник)
бйћикос       -дрвенаст
бйшњешће   -шикља, куља; избија
бибану    -гргеч
бибěје      -угиба се
бигерју   -вруља
бику         -бик
биковит    -особина непотпуно  уштројеног бика
бикоњу   -каменица
била         -кугла; камара
била ђе фок   -буктиња
биљету     -билет
биње         -добро,
бињиљи   -благостање, добробит
бињишор     -полако, лагано
биолу         -биво
биољица   -биволица
бироу         -биров, телал
бицу           -прамен; чуперак
бицос         -праменаст,
бишћала  -луталица; битанга; џукац; беспосличар
биҹу           -бич
бја               -пије
бја тутун  -пуши дуван
бјат, б'ат   -пијан
бјеку           -бренер
бјеља           -белац, белко
бјету           -јадничак, сиромашак
бјерја          -пиће
бјецовану    -пијандура, пијаница
блажйн       -благ; кротак
блајин       -кротак, добродушан , доброчудан
блана           -даска
блањиу        -пљоснато
блањиулуј   -пљоснато, положено
бластамат  -проклет
бластěмě     -куне, проклиње
бластěму     -проклетство, клетва
блйнд            -питом
блйнда, блйнʤйљи     -копривњача, плих од алергије
блйнђаца   -питомост, благост, добродушност, доброчудност
бљау              -неоштар, туп
бљау             -дрвена осовина код запрежних кола
бљау на ʤйс   -није лануо
бљеује кйнљи    -повремено лаје пас
бљиду     -чанак, здела
бљож       -туштма и тма, хрпа
боала       -болест
боала рě    -епилепсија, падавица
боалкě     -устајало, бљутаво
боабиљи     -зрневље, зрна
дě ку боабиљи    -гата у зрна
боамба        -бомба
боаска         -џибра
боата            -маљ, чук, мочуга
 “боата”       -“шипак”
боарфиљи    -изнутрице
бобат           -крупнозрн
бобйту        -округао водени вир
бобику        -клатно
бобику ла клопěт    -клатно звона
бобицйљи     -бобице
бобој           -као зрно, зрнаст
бобокоју    -велико зрно, зрнчина
бобоку        -детелина
бобоку ал алб   -бела  детелина
бобоку ал рошу   -црвена детелина
боболоашйљи   -шљиве џанарике
боболој        -округао, округласт
боболош     -округао, акругласт
боболошат -округао, заокругљен
боболошу   -кугла
бобоћит       -лоптасто набрекнут
са бобоћит поарка   -крмача тражи вепра
бобу                     -зрно
бобу ђе бобит    -вешплав
бобу ђе турб    -врста биљке
бобоҹелу           -бела детелина
богдапрост      -Бог да прости       
бодоноасйљи   -дрангулије
бођикěје            -чачка, џара
божу                  -бурјан   
бознакйт ђе марје  - огроман, веома велики (служи за поређење живих бића: биљака, животиња)
бојерју         -богаташ; великаш
бојерлуку   -богаство; раскош
бокат           -широких бокова
бокалу         -бокал
бокофјеља  -бућкуриш
боку          -бочни отвор на бурету
боксај      -смождено(воће, поврће)
болбојат    -избечен, разрогачених очију
болбојату   -избечени
болбора     -врста траве
болборосěшће    -блебеће
болбоћињиљи    -зелениш; поврће
болду          -шиљак; чиода
болђешће   -подбада; подгуркује
болђију     -пудлица
болђит, болдањит  -подбоден
болнавит    -болестан
болнавитура    -болешљивко
болнавиҹос      -болешљив
болобрјећиљи    -врста воденог инсекта
боловану   -велики камен (облутак)
бољешњица    -болест, епидемија
бољешће        -болује
бомбěрдује    -бомбардује
бомбикату     -бокс; ударање песницом
бомбоана       -бомбона
бомбонарју    -бомбонџија
бомбоњешће    -гунђа, мумла
боргоцěлу    -кукурек
борђију      -земуница
борйндěу   -ајмокац од свињетине
борйшкаиту    -праћакање, преметање са ритањем
боркант    -бабураст
пипарка борканатě     -бабура
боросу    -маљ, мацола, чук
боруга    -дубодолина, вододерина
борцоју  -велики камен, каменчуга
борҹу      -сирће од прокуване комине (течни део џибре), у време гладних година јело се са качамаком
боскајит  -умазан од воћа
боскорођеше    -богороди; блебеће
боскофјељиљи  -мазарије
бостану     -бостан
ботошат   -заобљен; затупљен, тупо
боту            -њушка, губица
боту кйршйји    -почетак крша
боту сакури     –чеони део сечива секире
ботуру        -дебљи крај дрвета
Боћаʤа   -Богојављање
боћеʤату    -крштавање                         
боћеʤу      -крштење
боћит          -затупљен
са боћит уојљи     -стадо оваца сабијено у гомили због врућине
боцоака      -лопта; чешљуга, сикавица
боцоку        -лопта, кугла
боу                -во
боу баби      -стрижибуба
бошћина     -восковина
браду            -бор; чамовина
бразда          -бразда
брама           -брава
брањишћа  -шума високих стабала
браца       -прса
(ла) йн брацě     -загрљај, у загрљај
са луват йн брацě     -загрлили се
са луват ла брацě   -ухватили се у коштац, рвају се
брацарја     -наруквица; колут
брацарја ла  коасě     -косило
брацарја плугулуј    -део плуга   
брацу            -нарамак, дењак
брацу ђи туљењ  -дењак шаше
брацуит         - спакован у нарамак, направљен дењак
брашовиљи  -гегови, скечеви
браҹинарју   -учкур; појас
браҹира         -трака; тканица
браҹира ђи йнҹинс    -тканица
брěцује фрунʤа   -удењује лисник
бребењелу      -врста цвећа           
брйгла      -брдило за ткање, набрдило
брйгларју     -мотка на коју виси брдило
брйгљеће    -чврсто и много увезан
брйндуша    -мразовац, каћун
брйндуша галбинě     -златни шафран
брйнʤа     -сир
брйња   -колено (родбински), покољење, генерација
брйу         -појас; струк
брибјећиљи      -врабац
бриҹагу         -бритва, ножић
бриҹу              -бријач
брје                -бре, хеј
броанка         -конрабас
броаска          -жаба
„броаска“     -сточна болест
„броаска“     -део испод воденичног вретена
„броаска ла оцěт“     -гљива оцатног врења
броаска ђи пи супарјеће    -крастава жаба
броаска рйпоасě   -врста жабе
броаска ку ҹован     -корњача
бробда         -кромпир (локализам из Горњана)
бронтавит   -тврда отеклина
бронцу         -бронза
броскану    -жабац (копнени)
броскоју   -велики жабац, жабетина
бротаку     -жабац (водени)
брука      -шило; шиљак
брума      -слана
брумарју ал мик, брумарјелу   -октобар
брумарју ал маре    -новембар
брумјаʤě    -пада слана     
брусу     -конус, купа, купасти облик
бруҹешће     -чачка; џара
буба        -рана, бубуљица, краста
бубиљи    -богиње
бубиљи а љи миҹ    -мале богиње
бубиљи аљи марј    -велике богиње
бубоју           -чир
бугарјаска    -коло за игру
будингу       -пудинг
будуроју      -воденична буква
буʤа             -усна
буʤат          -великих усана
буӂјаку       -коров
бужору         -божур
бујеђа           -биљка
бујеђа ђи ҹерњалě    -вранилова трава
бујеӂет       -коровштина
буката        -плод
букаћиљи    -летина, усеви, плодови
букатура   -комад, парче; комад меса
букурија   -радост, радовање
букљуку   -згњечена хрпа воћа
букурос     -радостан, срећан
булʤěшће    -шикља
булʤěшће сйнӂиљи пи нас   -шикља крв из носа
булʤěшће спума ла гурě    -избија пена на устима
булмаку    -ајмокац од зечетине
бумбаку    -памук
бумбу         -дугме
бумбури    -тачкаста испупчења
бумбури ђи гјацě     -иње на води
бумњица    -буљина
бун              -добар, добро; уреду
бун-ажунсу  -добро сустизање
бун-вењиту   -добродошлица
бун-фаҹерја     -доброчинство, добро дело
бунарја, бунарју    -бунар
бунатаћа    -доброта
бунаћик     -прилично добар
бунě           -добра
бунě-каља       -добро сусретање
(сйц фије)каља-бунě    -срећан пут
бунě-сара -добро вече
(рамйњ ку) сара-бунě    -лакуноћ
бундуку      -ступ, стуб у огради
бурајала ђи плоаје    -роница, ситна киша
бурěје     -сипи, ромиња
бургиу    -бургија
бургина    -греда у огради
бурдукаљиљи    -неуредно одбачено старо покућство и ствари
бурдушу    -ларва инсекта
бурику    -пупак
бурику ӂејтулуј     -јагодица прста
бурику помйнтулуј    -центар света
бурјећиљи         -гљива на дрвету
бурјећиљи ђи пе фаг   -буковача
бурјећиљи ђи ступј    -гљива која расте на храсту
бурјецй пјастрěʤ   -врста буковаче         
бурка         -капут
буркјеш    -капутлија
бурма         -навртка
бурта          -стомак
буртанос   -великог стомака
бурћа   -трбоња
бурћиљи   -изнутрице
бурујана   -биљка
бурфајит     -испреметен, растресен
бурфарју     -оно што је растрешено, испреметано; преметачина
бурфěје     -претура по нечему (слами, земљи, гомили одеће)
бусујоку    -босиљак
бутавит     -надувен од отеклине
бутавјала    -надутост од отеклине
бутоарка    -дупља у дрвету
бутоју, бутоњу   -буре
буторкос   -са дупљом, шупаљ
буфану       -дошљак, дођош
Буфану       -Мајданпечанин
буфњешће   -фркће; сукља, куља
бушћану     -пањ
бушћану ђи вије   -чокот
бушћурог   -страћара
буҹаоа      -биксна, чаура;писак на инструменту буҹин
буҹину     -рикало, пастирски музички инструмент у облику цеви, налик фанфарама; израђује се од стабла биљке буҹин или од увијене липове коре
буҹину    -биљка цевастог стабла
буҹуми курулуј    -дебело месо на задњици
буҹуму   -високи пањ

   В
вага        -вага
вагарју  -вагар
вагауна -дубодолина
вагону    -вагон
вагоњету    -вагонет
вадра      -ведро
ваду        -газ на реци
ваʤуту   -виђење
вај         -авај
вај-ђе-јел    -авај њему, јао њему
ваја         -река; долина поред реке
вајала    -ваљавица
вајтату   -кукање, јадиковање, вапај
вајуга   -дугачка долина поред реке
вака       -крава
вакарјаца   -говедарник
вакарју    -кравар, говедар
ваку  -време трајања, временска ера
валушу    -свитак, ролна; набој
ваља       -река; долина поред реке
ваља фундатě    -река понорница
ваљењи   -равничари, житељи долина
вам ( ва ам)      -сам вам
вама     -ујам, ушур ; такса
вамна  -царинарница
вапаја  -пара; врелина
вапаја ђе абур    -талас испарења
вапаја ђе фок  -јара, врелина
вапору      -брод, пароброд
вапорјелу    -бродић, мали пароброд
вара             -лето
вара, варујка  -сестра од тетке (стрица)
варга    -пругаста шара, штрафта
варʤа    -купус
варʤарија  -купусиште
варњикица    -кречаница
варњица  -кречана
варњиҹери  -кречари
варсату     -повраћање; просипање
варсатура    -бљувотина
варсатура ђи пјатре   -сипар, обрушени камен
варсату зори    -свануће
варсě       -излива, просипа; повраћа
вару         -креч
варуиту  -кречење
варујала   -резултат кречења
варујка    -другарица, посестрима
васарија   -судови, посуђе
васйљи    -судови, посуђе
васу          -суд, здела, посуда
ватра        -огњиште; обухват         
ђе о ватрě  -површина (обухват) величине огњишта
ватра фокулуј   -огњиште ватре
ватрају     -лопатица за жар
вěгује       -балансира, осцилира; одмерава, процењује
ну вěгује   -није у равнотежи
вěдув         -удов
вěдува       -удовица
вěдувоњу   -удовац
вěлу            -копрена, вео; завој
вěмује        -узима ушур (таксу)
вěру          -брат од стрица(тетке)
вјерј ђин фрац  -друго колено
вјерја дојља       -треће колено
вјерја тријља    -чеетврто колено
вěрује            -кречи
веверица     -веверица
веверицоју    -веверац
веђења         -призор
веђерја         -светло, светлост
веђерја окјулуј  -зеница; очњи вид
веђерјаʤě  -светли, осветљава
веђерату     -осветљавање
век             -довека, занавек
векит         -стар, остарео; похабан, изношен, избледелих боја (односи се углавном на одећу и ствари)
векј                -стар; похабан
венћилу       -вентил
вењирја       -долазак;
пи вењире  -кад се може, када се има слободног времена, у доколици
вењинос      -отрован; сукрвичав
вењину        -сукрвица; јед; животињски отров
вењиту         -долажење, приспеће
вересйја      -вересија
вероћику    -нераст, вепар
весаљија     -весеље
веспја           -оса
веспарју      -осињак
вешћежйт   -избледелих боја (односи се на платно или одећу)
вешћељит   -изношен, похабан
веҹина         -комшика
веҹину         -комшија, сусед
веҹија          -вечност
веҹињаца   -старина; комшилук
вйжаиту      -шевање;
вйжěје          -шева, иде цик цак
вйжоање     -истиче млазом
вйжоју        -млаз   
вйлва          -вила
вйлвос        -виловит
вйна             -вена
вйнаторј      -успешан у лову
вйнаторија    -лов; ловина
вйнaторјеск  -ловачки
вйнаторју   -ловац
вйнату        -ловина
вйнацаоа     -модрица
вйнацěљиљи   -врста цвета
вйнацйка        -мала модрица 
вйнěт                -плав
вйнěт йнкис   -тамноплаво, тегет
вйнтěлатору   -вентилатор
вйнту                -ветар; ваздух
вйнту ал рěу  -северац
вйнтураторја   -тријер, вејалица
вйнтурату     -вејање житарица
вйнтуришу    -јак ветар; ветрометина 
вйнтурě   -веје жито или пасуљ
вйрě        -угурава, утрпава
 сě вйрě    -утрпава се, гура  се
вйрдарја вјерђе    -жуна
вйрдарја пистрицě   -детлић
вйрʤоб    -уплетено, сплет
вйрʤоабиљи    -петљавине
вйрʤоабиљи ђи мјерс пи западě    -обруч од шибе премрежен концима, са којим се хода по снегу
вйрʤоабиљи ла фјарě     -део премрежен испод кљуса где треба да нагази животиња
вйркану      -котлина, широка увала
вйрколаку    -демон који “једе” месец (сунце) при помрачењу
вйру, вйрфу  -врх, вршак
вйрфěрурј     -врхови посечених стабала
вигу                 -ролна
вигује, фаҹе виг  -намотава у ролну
вигу ђи апě  -талас
мјерӂе виг  -иде ваљајући се
видра              -видра
вижуљијља   -олуја, јак ветар
вија                   -виноград
вијала албě    -бела вијала
вијала њагрě    -црна вијала
вијаца              -живот
вијаца ђи веҹије    -вечни живот
ла вијацě    -наздравље
вијорњица    -вихор, ковитлац; олуја, бура
вијорос        -буран; олујан
вијору        -вихор
вилајту        -народ
вина              -кривица
винарица    -винска мушица
винарија     -пивница
вингла         -вингла
винʤарја    -продаја
факут ђи винʤаре     -оглашен за продају                               
винʤаторју    -продавац
винђе               -продаје
винђекат       -залечен,исцељен
винђекату     -залечење, излечење, исцељење
винђекатура    -залечено место
визаку             -нишан
винара           -винарија, пивница
вину                 -вино
винујала        -кривица, оптужба
виње                -долази
вињерја          -петак
Вињерја маре      -Петковица
Вињерја њагрě   -Црни петак
Вињерја уоулор    -Велики петак
виорјаоа   -љубичица
висаʤě    -сања, снива
висату      -снивање
висос        -видовит
вистěрија   -ризница; сезам, пећина са благом, магична врата у стени кроз коју када се прође време стаје а човек не стари, док унутра скривено злато изгледа као живи огањ
вису   -сан
вита, вићиљи    -стока, марва
витрěг                 -
мума витрěгě -маћеха
татě витрěг  -очух
вићаз           -одважан; галантан
виу               -жив
вица            -лоза
вицаоа       -теле (женско)
вицěлу       -теле (мушко)
вицйка      -прамен
вишњала    -псећа свадба
вишњика    -вишња
вишњику    -вишња (стабло)
виҹуљит   -затурен угуривањем испод нечега
вјасěл        -весео, радостан, ведар
вјаста        -најава, вест
дě вјаста   -најављује
вјастйљи    -вести
фйрђе вјастě    -изненада,без најаве
вјеђе    -види
сě провјеђе    -провиди се
вјеʤуру        -јазавац
вјеʤурина   -јазбина
вјердаћик     -зеленкаст
вјерʤајка    -жуна
вјерђаца      -зеленило
вјерђе     -зелено; сирово, незрело
вјерђик      -зеленкаст
вјерманос    -црвљив
вјермиљи    -црв
вјермушу  -црв (велики), црв из стајњака, поткорњак
вјерсу         -мелодија
вјеру           -нераст, вепар
влас, влаҹи     -кончасти паразити у виду црва, налазе се у оку људи и животиња; код говеда може бити дужине 2-3 cm. Народни лек је да се у око поспе истууцани шећер (некада се није знало за млевени шећер у праху). Благотворно је деловала и сопствена пљувачка а животињама се пљувало у очи, такође и за неку повреду ока са труном из сена (ја дат цапа йн уокј). Као лек се користило и осушено лековито биље у виду облога, „погачице“, које је претходно смекшано кувањем на пари.
а воастрě   -ваша
а воаштрě   -ваше
вој               -ви
воја             -воља; жеља; намисао
војвода      -војвода
војешће     -воли, жели
војиту       -вољење
војитуље    -љубљени
војњику     -мушкарац; јунак
војњиҹеск     -мушко
војњиҹешће    -мушки, храбро
војњиҹија     -јунаштво; снага
војњиҹији     -врста јагорчевине
војос           -љубазан; гостољубив
вор              -хоће
ворба          -реч; говор; договор
н'а фост йн ворбě  -нису били у дослуху, нису били усаглашени у изјавама
стě ла ворбě  -од речи је,  држи се договора
факу ворба   -поставио питање, покренуо разговор
ворба куминће    -савет
ворбиту          -разговор
ворбиторј      -говорљив, речит
ворбјешће           -говори
ворбјешће ђе рěље   -оговара
ворбјешће йн вйрфу љимби     -врска у разговору
ворбјешће ку гура фрйнтě     -говори безвољно
а вострě     -ваша
ал востру     -ваш
воуо               -вама
ај воштри     -ваши
вражěшће     -гата, врача
вражйтоарја   -врачара
вражйторју   -врач, врачар
вражйту         -врачање
вракна          -засвођени пролаз
вракњица      -засвођена врата
врау      -период, извесно време
врацу   -пролаз
врацу ардоулуј    -отвор на акову
вредњик     -достојан
вредује       -вреди
врењик        -вредан, радан
врењиҹија     -вредноћа, марљивост
врја               -хоће
врјаду          -начин, поступак
врјежу         -лозица, 
врјемја        -време
врјемја рě  -непогода, лоше време
врјемује      -мења се време
врйсњику   -врсник, генерација
врйста          -врста; узраст
ђе о врйстě    -истог узраста
врйстйљи    -разнобојни конци, палета боја
вродатě        -некада; понекад
вртака          -вртача
вртопу          -вир
вртос             -густ
врћажа         -вртача
врћежу          -вртлог ; завртањ
врћељњица    -вито, вртешка
врунђива     -негде; некуда
вруна       -нека
вруну       -неко
вруњи       -неки
вруњиљи       -неке
врфу         -врх
вршйја    -вршкара за риболов
вува          -мали бубањ
вувајиту    -хучање
вувајка   -вуждало (дечија играчка)
вувěје      -хучи, бруји
вувěту     -хука
вулпану, вулпоју, вулпоњу   -лисац
вулпја     -лисица
вултуру  -орао
вупит       -бачен и затурен
вурајала   -прогон, гоњење
вурěје      -прогања, гони

  г
гавану     -овална рупа, кратер   
гавану ла љингурě     -овални део кашике
газěшће      -гази
газда            -газда, домаћин
газдарија  -богаство
газдарица  -домаћица
газдě            -богат
газдоћина  -богаташ
гајина          -кокошка
гајинату     -кокошији измет
гајинуша   -врста шумског цвећа
гајба           -гајба
гајка             -спона, притегача
галбин          -жут
галбинарја  -жутица
галбинаћик   -жућкаст
галбину         -дукат           
галбинушу   -жуманац
галбињаца   -жутило
галопу            -галоп
гаљата            -кабао за мужу; цилиндар
гаљата мори  -ципон воденични
гаљата ђе лапће  -кабао за мужу
гаљата ҹерапилор   -део на чарапама   
гаљија                -брод, галија     
гаоага, гаоаза   -чмар
гаозйна            -блудница
гаргарица         -жичњак             
гаргаунарју     -легло стршљена
гаргауњиљи    -стршљен
гарду       -ограда, плот
гарђину    -цилинндрични плетар
гарђину ла пућинě    -цилиндрични део каце
гасěљњица     -восковни мољац   
гасěшће    -налази, проналази
гата          -готово
гаћешће  -готови; припрема
гаћиторју   -кувар
гаћитура   -јело које се спрема
гаћиту      -спремање, готовљење; завршетак
са гаћит   -завршило се, готово је
гаура         -рупа; бушотина; отвор
гауриҹа   -рупица
гаурос     -рупичаст, шупљикав
гěздује      -газдује
гйдалату   -голицање
гйдěлě      -голица
гйлгěје     -гргољи
гйлгěје фоку   -букти ватра
гйлка        -гука
гйлтаку   -вир (дубок и широк)
гйлтйна   -вир (миран и широк)
гйлтопу   -вир; језеро
гйлҹаоа   -свађа, кавга
гйлҹевјелњик   -свадљив
гйнгау     -муцав, тепав
гйнгěје    -муца, замуцкује
гйнгањи   -“бубе; луткице”
гйндаку   -гундељ
ја вењит гйндаҹи     -дошле му бубице
гйнду   -ум; мисао, помисао
ам ђе гйнд   -намеравам
ма гинђеск  -мислим, размишљам
гйрěје  -гракће
гйрга   -плећа
гйсаку -гусан
гйска   -гуска
гйту      -грло
гйту киљи    -грлић флаше
гйћ-гйћ     -узвик вабљења свиња
гйфаиту  -задиханост, дахтање
гйфајала    -задиханост, дахтање
гйфěје      -тешко дише
гйфља      -јужни ветар
гибура     -остатак вуне након влачања
гигиљиҹ   -малецко и округласто
гижа           -шушка
гинда         -храстов жир
гинђешће   -мисли
гинђиту   -размишљање, мишљење
гину         -длето са полукружним сечивом
гиоака     -љуска ; љуштура
гиоҹелу    -висибаба
гиҹешће    -одгонетава, погађа
гиҹитоарја    -загонетка
гјанца       -зихернадла
гјара          -канџа
гјаца          -лед; поледица
гјаул          -немирко, несташко
гјему          -клубе
гјемоток   -склупчано
гјемује       -намотава
гјергина   -георгина
гјеруца     -канџица; врста лозице
гјеурě         -љушти (од љуске)
гјецарија  -ледара; поледица
гјецоју        -леденик
гјорцоње, гјорцěје    -крекеће; крчи
гјорцěје, гјорцон брошћиљи    -крекећу жабе
гјорцěје, гјорцон мацйљи    -крче црева
гласу           -глас
йнтрун глас  -у један глас, једногласно
глаҹара     -оглашавање, одавање звука
глěсује       -гласа
глоаба        -глоба
глоата        -чедо
глоаћиљи   -чељад
глобјешће    -глоби, наплаћује казну
глогина     -плод глога
глогину    -глог
глуга      -стог шаше
глума     -шала
сě глумјешће   -шали се
глумјец    -шаљив, шаљивђија
 уом глумјец    -шаљивђија
гљија     -груда ;бусен
гљијос    -бусенаст
гљонцу    -кугла; тане
гоага         -лобања; главуџа
гоана        -парење говеда
дěј гоанě     -најури га, гони га
сě гоњешће     -пари се (говеда)
гоанга        -буба
гоанга путуроасě     -смрдибуба
гогњужу  -врста траве
гогољија   -лобања, теме
гогоману   -главешина
гогоњец   -обао, заобљен сферно
гогоњиу  -овалан, у облику свода
гође          -год
кйт гође поц  -колико год можеш
кум гође шћиј    -како год знаш
гозба         -пировање, гозба
гозбења   -гозба, прослава
гол             -празан;  го
голаја      -голи терен
голану      -гоља; протува
голаш       -голуждрав
голашйт, голошйт     -огољен; голуждрав
голймбаћик     -голубије боје
голймба, голймбица     -голубица
голймбу         -голуб
голймбу домњеск     -питоми голуб
гологану      -бекрија; који узима или троши задњу пару
голомоазйљи     -отпаци налик онима у сифону судопере
голомозу     -галама; кркљанац, измешаност
голокрак    -разгаћен
голопěру  -калопер   
голопěру ал његру     -жалфија
голопрешњица    -ровац
гоља         -гоља, сиротиња
гољешће   -празни
гољит      -испражњен
гонгањи        -бубе, бубетине
ја вењит 'гонгањи'   -дошле му 'бубице' у глави
гоњала    -парење говеда
горњаку   -западни ветар
горовјала  -мутљавина
горуну         -храст
горуњица  -млад витки храст   
горуњишу    -храстова шума
госту            -гост
гостйја        -гозба, гошћење
гостěшће    -гости
грабирја     -журба, хитња
грабјешће   -жури
грабовица    -брзакуша, брзећа
грабу            -журба, хитња
йн граб       -у журби
ку грабу      -журбом, хитњом, на брзину
грађина      -башта; врт; градина
грађина ку флорј  -цвећњак
грађинарју   -баштован, вртлар
грађинуца      -баштица; вртић
грају       -глас, звук
грамада   -гомила
грамађешће    -пласти, гомилава
грангуру       -жуја, златка
грањица       -граница
грањиҹерју  -граничар
грапа         -дрљача
грапату     -дрљање
грапě          -дрља
грапица    -крпељ
грапиш      -вучен по тлу
грас             -угојен; дебео; масан
грасймја    -масноћа, сало; угојеност, утовљеност
грасуна      -товљеница
грасуну     -товљењик
грасуц        -дебељкаст, пуначак
грауру        -чворак 
Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU
« Одговор #3 послато: 27.10.2014. 07:30 »

греоање     -гравидна, трудна
греотаћа    -тежина, терет; потешкоћа
грецос        -мучан;
грешала     -грешка, погрешка
грешěшће  -греши
грешйт       -погрешан, неисправан
грешйтура    -грешка; погрешка
гржаб            -грбав
грйнарју      -житница, амбар
грйњиљи     -житарице, жито
грйњишћа   -стрњика
грйу                -пшеница
грижа             -брига, забринутост
 ај грижě        -води рачуна
грижěлњик   -брижљив, пажљив
грижйт           -брижан, забринут
гријрју        -зрикавац, цврчак
гркалоду    -гркљан, адамова јабучица
грлуга            -дивља гуска
грљиу             -обор за свиње
гримна         -гривна, наруквица
гринда            -греда
гринђију ла плуг   -грдељ плуга
гринђина    -врх косине
грњица     -храст китњак
грифу       -део на потковици
грјаца        -мучнина
грјебла      -грабуља
Грјеку       -Грк
грјеу    -тешко; тегобно; напорно             
гроаза       -гад; протува
грозау       -гадан, одвратан
„грозау“  -досадан, наметљив
гроапа    -ископана рупа, јама; рака;
грозавија  -гадост; грозота
грозавјељњик    -гадљив
грооћешће   -грокће
грооћиту     -гроктање
гропану       -рупчага; дневни коп у рударству
гропишћа, гробишћа    -гробље
грос        -дебео, широког пресека
грос ла пјеље  -дебелокожац
гросймја              -дебљина; обим
гросу                     -дебло
гросу ђе љемње     -дрвљаник
грунђину              -комад; коцка; грумен
грунђину ђе мњереҹикě     -коцка шећера
гуга           -незналица, будала
гуӂуга     -будала, будалетина
гуӂуган   -будаласт
гужба       -уплетени обруч (венац) од лијане или жице
гуљеру    -оковратник, крагна
гуљерат   -са шаром око врата
гунојарју   -сакупљач смећа, ђубретар; ђубровник
гуноју      -смеће; сметилиште
гунојос    -запрљан са смећем
гура          -уста; отвор
гура вěј    -уток реке, ушће
гура киљи    -отвор флаше
гура сакулуј    -отвор на врећи
гургоју     -врх (кљун) опанке
гурјеш     -галамђија; гласан; речит
гурајала   -жамор, удаљени говор
густарју (луна а густулуј кйнд сě густě ђин берекјету ал ноу, порњинд ђила Сймпјтру)  -јули
густату      -опробавање устима, узимање залогаја
густě            -опробава устима
густě одатě    -узми залогај
густос           -укусан
густу             -укус
фйрђе густ  -неукусно, без укуса
гутйја   -дуња
гутйју   -дуња (стабло)
гутоаје   -
сě гутоаје ку копилу   -игра се са дететом уз грљење, стезање, голицање и љубљење
гутуроју    -коњски кашаљ и кујавица
гуша      -гуша; гука
гуша ђин апě   -водена хидра кончастог облика, по веровању ако се попије од ње настаје гушавост
гушавит  -направљен са гукама
гушаит    -задављиван, покушано је задављивање
йл гушěје, йл гушајешће   -дави га, стеже му врат
гушат      -са гушом (гукама)


Д     
да               -а (као свеза)
давасěлу   -врста цвећа
дада           -сека
дај (да ај) -а јеси, јеси ли
дајка    -сека; драгана
дакě      -ако
дакум   -јакако, него шта; даклем
дакума (да акума)   -а сада
далаку    -демон; антракс, злић, црни пришт, бедреница, пострел
далаҹица    -врста осе
далта            -длето
дам (да ам)   -а јесам
данаку    -нежења, момак за женидбу
данга    -линија, црта
даљиу  -делија
даоага    -дуга на бурету (каци)
даогарју      -бачвар, качар
даорат    -надомештен; поновљен
 мума даоратě    -маћеха
 тата даорат     -очух
дар        -зар
дара      -дара, тара
дараку     -оквир
дараку ђе дараҹит    -чешаљ за вуну
дараку ђе ферјастě    -футер на прозору
дараку ла ушě    -футер на врата
дарапу    -отсечак, део површине
дараҹешће    -влача вуну
дарја            -давање
дарњик       -дарежљив
дару              -дар, поклон
даруиту       -даровање
даскаљија  -учитељовање
даскаљица -учитељица
даскěлу        -учитељ
дат                 -дато; ударено
 са дат ла лукру  -занео се у послу
са ђидат     -привикао се
даторија     -дуг
даторњик   -дужан
даторњику   -дужник
дату               -давање
дауњиљи     -обад
даћина   -правило, поредак; природа
дацйја    -порез, дажбина
дě           -даје; удра
дě бунě ʤěоа  -назива добар дан
дě ворба        -шаље поруку, упућује позив
дě ку краку   -удара ногом, рита се
дě мйна    -рукује се
дě уоала йн фок  -искипљује из лонца
дěм          -дај ми; дајемо; ударамо
дěмил     -дај ми га
дěјнěје    -љуља
дěрује      -дарује
дйлмос      -валовит
дйлмос, дйлмок  дйлмоакě =>Дйлмока   Дйлбока, Длбоҹана
дйлму      -испупчење; узвишица
дймйзлуку  -приплод
дймпу            -успон
дйнамјенту   -динамит
дйнфу            -запух, талас ваздуха са смрадом
дйрěје            -вуче се по тлу
дйрěјитура    -траг након стругања
дйрěшће      -дира
дйрдајала   -вибрирање
дйрдěје, дйрдоање   -вибрира
дйржала   -држалица, дршка
дйржаоа   -држава
дйрзйљи   -одећа
дйрйту      -дирање
дйржњик    -смео, храбар, одважан
дйрка        -дрипац, фукара
дйркуцйљи   -прње
дйрматори  -кресачи лисника
дйрмату       -кресање
дйрматура  -окресана грана, лисковина
дйрмокса     -врста шибља
дйрпěје, дйрпоање    -стружи
 ја ла дйрп     -узима отимањем, преваром
сě дйрпěје   -чеша сě
дйрпјела        -протува
дйрпјељит    -похабан; иструган; отрцан, одрпан
дйрпјељњик    -изјелица, склон отимачини
дйру       -траг на земљишту (ливади) настао превлачењем трупаца, балвана, грања и слично.
дје           -де
дје мě       -де море
дје ласěл   -де остави га
дједа          -деда
доамна     -госпођа, дама
доамњик     -госпоствен, достојанствен ; частан
Доамње ферјешће  -сачувај Боже
доарје       -боли
доармје    -спава
довљећиљи  -бундева
добйнда          -добит
добйнђешће  -задобија
добоарě, кобоарě  -силази, спушта се
додола         -додола
додорка       -врста влашког кола
дој              -два; двојица; двоје
а дојља       -по други пут
дојспрјеҹе  -дванаест
долапу         -орман; долап
домну           -господин
долма           -кућа од сазиданих цигала између дрвених стубова
домњирја   -господа; господство
домњишоара   -госпођица
допу               -запушач
доранга, дорйнгу     -мотка за замандаљивање положена попреко иза врата
дорит        -жељан; чежњив
дорјешће   -чезне, жели
дорке        -зар; ваљда; осим
дору          -сета, туга; чежња, жеља
дорҹа       -незасит, незајажљив (неиспуњених жеља)
досйшћа    -залеђе; несунчана страна, осој; полеђина
досњик       -забачен; из залеђа; повуччен (затворен) човек
доспит   -осушен на сунцу или промаји
сě доспјешће пйња  -хлеб печен на недовољној температури, није испечен него се просушио 
пруње доспиће   -осушене шљиве испод стабла након дужег стајања на сунцу и ветру
досу    -шума (унутрашњост шуме)
досу пěлми   -надланица
доуо           -две
до’оʤěҹ  -двадесет
до’оспрјеҹе    -дванаест
драга             -вољена
драгалаш    -умиљат; мио
драгостос    -драг; вољен; омиљен
драгу            -радост; вољење
ми драг ђи ћиње     -волим те
драгуста, драгоста  -љубав, вољење
драку           -ђаво, враг
драковина   -скаламерија
дрěкује        -ђаволише
дрйгавију  -зеље
дрйглобу, дрйгљећиљи    -чешаљ за гребенање кучине             
дрйгљаʤě  -гребена кучину
дрйнду ђе тајат кољаша - на дрвеном луку затегнут конац са којим се сече качамак
љегат дрйнд      -чврсто везан, фест
са факут дрйнд  -напио се, пијан до бесвести
дрјава   -лајсна
дрјава ла мйнě    -лакатна кост
дрјешу  -вршалица
друга     -полуга; клип
друга ђе кукуруʤ   -клип кукуруза
друган    -дугајлија, дугоња, клипан, суклата; дугуљаст; корпулентан                 
пруње другоање    -врста шљива
друмајала    -путовање
друмашу    -путник
друмěје       -путује
друму          -пут, друм
друму ал маре    -јавни пут
баће друму      -преваљује пут, заморно и тешко преваљивање пута
дугаја                 -продавница
дугајашу           -продавац
дугоарја            -воњ, смрад
дугурја(ла)       -јара, врелина
дугурје               -трепери јара
дуда, дуʤйљи  -цев; свираљка
дуда, дуђиљи    -дудињка
дудěје        -изгони
дудěу           -коров, травуљина
дуду              -дуд
дудуљејка  -цев; свиралица од дршке бундевиног листа, дипла
дулу       -таласасто испупчење
пěру йндуларит   -ондулирана коса
дулҹаца   -слаткост; сласт; слаткиш, посластица
дулҹе         -сладак
дулҹерја   -слаткоћа
дулҹин      -сладкаст
думбраоа  -шумарак, дубрава
думикат    -удробљено
думикату  -удробљени хлеб у јело
думикě        -ситни, удробљује
Думњеʤěу  -Бог
думињика   -недеља
думња    -его; личност; госпоство
думња тја(воастрě)   -твоја (ваша) личност, ваше господство
дунарјанцу -ветар са Дунава, дунавац
Дунěрја    -Дунав
дунěрје  -налик дунаву, обилно, непрегледно (описни придев који се обично користи за опис рода пшенице или кукуруза на њиви)
дунга      -ивица; брид
пус йн дунгě  -на кант
дупа         -иза
дунда       -буцмасто, незграпно
дупа аја   -иза тога, након
дупа ҹе   -пошто, након
дупло       -двоструко
дурајала    -грмљавина; тандркање, клопарање
дурěје       -грми; тандрче
дурбину   -двоглед
дурјерја    -бол
дурмиторју    -спавач
дурмиту   -спавање
душманос   -зао; злопамтило
душману  -душманин, непријатељ
душмањешће    -душмански; мрзи
душмањија    -мржња, непријатељство
дуҹе        -носи; води;
сě дуҹе   -одлази
стě дус  - у трансу, у коми

   ʤ
ʤала        -верига, беочуг
ʤаланца   -чипка
ʤаларју    -ланчаник; мотка на којој су окачене вериге на оџаку
ʤаларју плугулуј   -део плуга
ʤама       -чорба
ʤама ђе варʤě    -расо
ʤамос      -чорбаст, разређен
ʤаљиљи  -вериге; ланац
ʤаљиљи ђе ҹас  -ланче за сат 
ʤаљиљи ђе ла гйт   -ланче око врата
ʤаљиљи ђи ла камин    -вериге
ʤара        -млечика из масла
ʤаҹе    -болује
ʤěоа     -дан
ʤěоа марје    -благдан, светковина
ʤěоа урсулуј    -макавеј
ʤěра     -нула (адекватно као у италијанском; има потпору и у речи ʤěру која означава празну течност из сира –оно што је ништа у односу на сир) 
ʤěру     -сурутка некувана
ʤěу        -бог, божанство
ʤěу мě    -богами, тако ми бога
ʤěҹа, ʤěҹиљи  -десетица, десетице
ʤěҹе     -десет
ʤěҹимја     -десетина
ʤйкатура     -музичко извођење (песма, певање, свирка, свирање)
ʤйнʤěје ђи фриг     -дрхти и скакуће од зиме
ʤйҹе     -каже
ʤйҹе йн флујер    -свира на свирали
ʤйҹетоарја     -пословица, изрека

   Ђ
ђа (ђе а)             -за
ђабја (ђе абја)   -једва
ђадаоара  -поново, по други пут
ђадоуо       -попреко, укосо
ђадојља    -по други пут; удвостручен, удвојено
ђажунс      -довољно, потаман
ђазврљит   -пустимице
ђаиҹа (ђе аиҹа)    -одавде
ђај (ђе ај)   -за
ђај ти         -за твоје, о твојима
ђаколо      -отуда, оданде
ђакоастě   -косо, укосо
ђакума      -за сада, од сада
ђал (ђе ал)   -о, од
ђал аша    -о таквом
ђалдатě (ђе алтě датě)  -за другу прилику, другом приликом
ђалу             -побрђе, гора
ђаљењи      -брђани, горани
ђапорйнка   -удвојено ношење терета на мотки
ђапроапје  -изблиза
ђаранга     -полеђушке, положено
ђарйнду     -свуда
ђасарě        -од синоћ
ђасњацě     -јутрос
ђаставарě  -од летос
ђастајарнě   -од зимус
ђастаноапће   -од ноћас, ноћашњи
ђастапримоварě   -од пролетос
ђастатоамнě    -од јесенас
ђатунҹа          -од тада
ђафарě           -споља
ђафјећа          -узалуд, доцкан
ђашћамата   -врлудаво
мјерӂе ђашћамата  -вуцарање; иде у непредвиђеном правцу, неконтролисано померање; раскол
ђаҹија       -одатле
ђе (ђи)       -од, за; да; не
ђе ар фи    -да би било
ђе мě           -не бре, не море
ђеаја           -зато
ђевинě        -крив
ђевиу          -уживо; на живо
ђеӂјаба      -узалуд; бадава, џабе
ђежгинат   -очењен; расцепљен
ђежгјецат  -одлеђен
ђежгјеорат  -ољуштен од љуске
ђежугат       -распрегнут
ђезармат   -разоружан
ђезбајрат  -одвезаних упртњача
ђезбатут    -разлокан         
ђезбракат   -разодевен, раскомоћен
ђезбракě    -свлачи
ђезбурдат   -непокоран; разметљив, раскалашан
ђезвěлуит   -одвијен, одмотан
ђезвйнтат   -просушен
ђезвйрʤěшће   -отпељава
ђезвйрјат    -окопнео, без снега
ђезвйршйт  -начет
ђезљегат     -одвезан
ђезгољит  -разоткривен, разгртан
са ђезгољит   - разгрнуло се , сам од себе се откопао
ђездаторат  -раздужен
ђездорит      -минула га жеља
ђезљегат      -одвезан
ђезљинат     -распреден; опуштен
ђезљипит     -одлепљен
ђезмјаћик   -раздвојено нерегуларно, поремећено
мјрӂе ђезмјаћика   -иде раздвојено
ђезробирја   -избављење од ропства                       
ђеизноу        -поново
факут ђеизноу   -обнововљен
ђеистйна    -заиста, истинито, уистина, стварно, доиста
 ђекйнд         -откада
ђекурйнд    -скоро, недавно
ђемижлок  -средњи, осредњи
ђемперу      -џемпер
ђемпреуна   -заједно
ђенадйнс    -намерно, с том намером
ђеокјат        -урекнут
ђепартарја   -удаљавање
ђепартат     -удаљен
ђепартаћа   -удаљеност
ђепарће        -далеко
ђес                  -збијен; често
ђесарат         -расољен, умањене сланоће
ђесйш            -збијено
ђесйшу          -честар, шикара
ђескаљекě   -сјахује
ђескаркарја   -истовар; растерећење
ђескаркат     -истоварен
ђескрецйт     -изгубљених набора
ђескујат         -откључан; раскован
ђескумпарат   -откупљен
ђескусут      -отшивен, рашивен
ђеспадурит    -огољен, без шуме
ђеспикат      -отпаднут, трошан
ђеспринс      -откован; отшивен
ђестйрнат    -откачен
ђестрамат    -опаран
ђестрйнс        -олабављен, опуштен
ђестрйнӂерја    -попуштање
ђестул, ђистул    -доста, довољно
ђесфěшурала   -одмотавање
ђесфěшурě        -одмотава
ђесфундат  -одглављен, отпушен
ђетоаће        -свачега; свачему
ђетот            -сасвим, потпуно
ђеуна           -једноструко
ђеунђе         -одакле
ђешалат     -разглављен
ђешкејат    -раздвојен, разглављен
ђеҹија         -одатле
ђи (ђе)        -за
ђиврјеме      -благовремено, на време
ђивродатě   -од некада
ђиврунђива    -од некуда
ђидат       -предат, задат; привикнут
са ђидат  -навико се, приклонио се
ђидоуо    -двоструко
ђидос (ђиндос)     -полеђина
ђижос          -испод
ђиђижос     -одоздоле
ђизвěлује    -одмотава
ђизвěцу      -одвика
ђизвигује    -одмотава ролну (тубу) тканине
ђизбокат        -распаднут одвајањем комада у виду љуспи
ђизгарђинат   -разграђен
ђизграђит     -неограђен
ђизмјердат     -размажен, разуздан, обесан
сě ђизмјардě   -извољева
ђизмјећиҹит    -поремећен
ђизноабје       -ујдурме, смицалице
ђизнодат         -одвезаног чвора
ђизнодамйнту  -расплет, исход
ђизњинě        -откачиње
ђизунфлат  -спласнуо
ђизфакут   -разграђен
ђикě          -уколико, ако
ђикě вреј    -уколико желиш, ако хоћеш
ђикйт          -изузев, једино; него
ђила            -од
ђилаваље   -од низводно
ђилађал     -од узводно
ђилок          -одмах, сместа
ђиљеће        -без сметње
дěће йн ђиљеће    -склони се у страну (на безбедно место)
вино ку ђиљеће    -дођи сабајле; дођи благовремено
лукру пи ђиљеће   -рад када се има слободног времена (неометано)
ђимикě          -ситни, дроби
ђимикат       -удробљено
ђимињаца    -јутро
ђимињацě    -у јутру, јутре
ђимпреуна   -уједно, заједно
ђимулт          -одавно
ђин (ђе йн)   -из; с; од; због
ђинабја      -на једвиите јаде; кнап
ђинаинће      -испред, спреда
ђинапој          -отпозади, позади
ђинапроапје   -изблиза
ђинафарě       -споља, изван
ђинваље         -одоздоле (узбрдо)
ђингě (ђе йнгě)   -од поред
ђинграб         -журно, ужурбано
ђиндарěт       -отпозади, позади
ђиндатě         -од скоро
ђиндос            -залеђе, полеђина
ђинђал           -одозго
ђинђипарће    -издалека
ђинжос           -одоздо, одоздоле (испод)
ђинкйта         -умало
ђинколо         -отуда, с оне стране
ђинкотро       -одакле, откуда
ђинкотрова   -однекуда
ђиноапће       -рано (пре сванућа)
ђинсус            -одозго, одозгоре
ђинтйј             -претходно, раније
ђинтођиуна     -увек, за свагда
ђинтрě             -између
ђинтроворбě    -од једне речи, једногласно
ђинтродатě    -одједанпут
ђинтрофугě   -на брзину, хитро
ђинћиљи         -зуб
ђинћиљи кйњеск    -очњак
ђинунтру     -изнутра
ђинурмě    -позади
ђинфацě    -с лица, сунчана страна
ђинфуга    -на брзину, у трку
ђинцарју         -зубар, дентиста
ђинцй         -зуби
ђиокјату    -урокљивост
ђиору          -твор
ђипěје         -иде скакутајући
ђипифуга   -веома брзо, хитро
ђирјапта    -десна рука
ђирјеӂе      -поправља
ђирјесу       -поправка
а ђирјес уоала    -направио запршку
ђирјепт         -право
ђирјептаћа    -правда, правичност
ђискалцат   -изувен, бос
ђискйлҹит  -отпетљан, размршен
ђискйнтě     -баје
ђискйнћику    -бајалица
ђискйнћиҹиљи -бајања
ђискићешће   -демонтира, распакује, разлаже
ђискулц       -бос, босоног
ђирјесу         -поправка
ђискрецйт   -опуштених (поравнатих) набора
ђискуркат   -распетљан, размршен; извукао се из неприлика
ђиспанат    -отклињен
ђиспарцйт   -раздвојен; растављен
ђиспарцйту    -раздвајање; развод
ђиспикат    -отпаднут, распаднут
ђиспљећит   -расплетен
ђиспре          -према, пред
ђиспринс    -отковано, одвојено
ђисприпоњит   -одвезан са испаше
ђиструкат   -откривено,отклопљено                         
ђистул       -доста
ђиступат   -отчепљен, отклопљен
ђиступě     -отчепљује, отклопљује
ђисупра      -изнад, горе
ђисфакут    -начет; разграђен; опаран
ђисфаҹе       -одваја; разграђује
сě ђисфаҹе   -одваја (отвара) се сам од себе
ђитоаће        - свашта (свих врста)
ђиунђе          -одакле, откуда
ђишкиђерја  -отварање
ђишкингат   -отпасаног колана
ђишкис          -отворен
ђишкјептурат   -откопчан
ђишћептат    -расањен; разборит, проницљив
ђишћептат ла кап   -оштроуман, интелигентан, разборит, проницљив
сě ђишћаптě    -разбуђује се, долази себи
ђишћептаћа    -оштроумност, интелигенција
ђишћинӂе     -отпасује
ђишћинӂе кураоа   -oтпасује каиш
ђешћинс     -отпасан
ђиҹ (ђаиҹа) -одавде
ђодатě   -одједном, нагло, наједанпут
ђопарће       -по страни, са стране
ђопотривě   -подједнако, равно
ђосамě          -вршњаци, истог годишта или старости
ђи сама мја  -мог годишта
ђувеку    -четвороугани плех за печење
ђутура   -погодба отсеком, ђутуре
Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU
« Одговор #4 послато: 27.10.2014. 07:32 »

Е
       е            - е

Ě

ěј      -узвик при терању запреге
ěја   -они , ти       
ěјс    -узвик за скретање дешњака улево при терању запреге
ěла   -тај     
ěлдује (йл дě алуја)   -ђаволише
ěста     -овај
ěс (сйнт)     -су (јесу)
ěће       -ето
ěшћа   -ови


Ӂ
ӂавла    -дангуба; празнослов
ӂаму       -прозорско окно; оквир
ӂамйна  -рачва; рога
факуц ђе ӂамйнě   -близанци
ӂана                    -трепавица
ӂана уокјулуј    -очна јабучица
ӂевлěје   -олајава; лаје испрекидано
ӂеӂерат             -промрзао
ӂеӂература   -промрзлина, озеблина
ӂеӂејтарју     -напрстак
ӂеӂецěљиљи  -прстићи
ӂејту                    -прст
ӂејту ал марје  -палац
ӂејту  ал мик    -мали прст
ӂејту арататорј   -кажипрст
ӂеманарат        -рачваст
ӂемěнарос        -рашљаст, рачваст
ӂемињиљи       -рачве
ӂемје   -стење, јеца; потмуло грми
ӂемуту   -јецање;потмула грмљавина 
ӂенункиљи  -колено
ӂерарју         -новембар
ӂерос              -мразан
ӂеру                -мраз
ӂиндарјешће   -узима прекомерно, узима на дрзак начин; узима жандаром у карташкој игри
ӂиндарју     -жандар
ӂинӂијљи  -десни (код зуба)
ӂињерју      -зет
ӂјаба      -џабе; узалуд
ӂубану       -посуда за прихват испечене ракије
ӂугастру    -маклен (врста дрвета)

   Ж
жалба       -жалба; тужба
сě жěлбује  -жали се, вајка се
жалоста   -врста цвећа
жај              -хрпа
жаљешће   -жали, у црнини је
жапина     -удолина, улегнуће
жěгју          -огањ, жеравица
жěљњик   -у жалости
жěљу          -жалост, покора
жěпěјала   -бат, одјек од ударца
жěпěје       -одјекује бат
жгибина   -раселина
жгјабу      -жљеб; олук;
жгјабу ђе урујале   -валов за јарму
жђеру        -куна
жйваку     -мехурић на либели
жйвěцу     -здравица тла
жйвěцу љемнулуј   -језгро дрвета
жйгла        -део на јарму
жйгоарја   -џукац, џукела; метиљавко
жйгу          -жиг
жйгуиту   -жигосање, маркирање
жйгујала пје гйт  -горушица, жгаравица
Жйдану  -Жидов
жйжаку   -танак млаз кроз рупицу
жйжěје   -истицање млазом
жйжгау  -кржљав (плод, семенка)
жйла       -жила у месу
жйлау     -жилав
жйпану  -младо витко дрво
жйпла    -парче жилавог меса
жйру       -буков жир
жйца       -жица
жйцарју   -жицар, радник налинијама далековода или телефона   
жњапу    -мотка за ударање   
жњиф    -проређен, слабашан
жоавина  -животиња; створење
жоавина србаћикě   -дивља животиња
жоака    -игра
жоакě  -плеше, игра (коло, фудбал)
жоарě    -заклиње
жоарда    -прут, шиба
жоја       -четвртак
Жоја вјерђе   -зелени четвртак
Жојмарљи  -Велики четвртак
жокарија     -играрија
жоку              -игра; плес; играње
йш баће жок ђи јел  -потсмева му се, извргава га руглу
жос                 -доле
жосњик       -низак, приземан; подао, подмукао, гнусан
жугу                -јарам
жуђекарја     -суђење
жуђикě           -кара, куди; суди
жуђекаторју    -судија
жукарија        -играчка; играрија
жукаторј        -воли игру; живахан
жукаторју      -играч
жуљешће         -жуља
жуљитура       -ожуљено место
жумарја   -јело од овчетине са празилуком, спрема се лаганим кувањем 14 -16 сати
жумарјећиљи   -чварак
жуматаћа          -половина
жуматаће, жумаће   -пола
жуматацйт    -преполовљен
жумуље           -чупа; черупа
жумуљит        -исчупан, почупан
жумуљиту     -отрцани, усукани
жумуљитура   -усуканко, чупавко
жунгејат   -болно прободен
жунгју      -срси, трнац, жмарац, болно пробадање
жункану  -јунац
жунку       -јуне
жуњинка   -јуница
жупоаје    -дере; гули
жупуит     -одран, огуљен
жупуиту   -драње; гуљење
журамйнту  -заклетва, заклињање
журату    - заклињање, заклетва
           
   З
забавит  -окаснео; задржаван
забаоа     -одуговлачење, кашњење
забуну     -капут без рукава
завйрње  -залази
завйрњиту   -залазак; запад
завјећина   -заветина, светковина
завоју    -шумарак у равници поред реке, луг
задорит  -ужелео се, жељан
зађина    -сметња, узнемиравање
зађинě    -задржава; замајава; омета
зајћину  -зејтин
Зајҹерју    -Зајечар
заклопу    -замка за птице у бундеви
закоањиљи пи поманě   -обредни хлебови 
заљећит  -загубљен; залутао
са заљећит   -случајно се затекао, задесио или загубио (залутао) негде
заману  -судње време, судњи дан
зангија   -узенгија
заносйт, стě заносйт   -у трансу
запада     -снег
уому ђе западе   -снешко
запишћит  -закржљао
са запишћит апа   -сига на води
запрйстоку   -минијатурно јаје са којим се прекида ношење
заприт   -са затвореним цревима
запарјала   -опстипација,
запу            -присила, форсирање
ја дат зап   –форсирао, навалио
запуку        -врућина, жега
запушала  -оморина, врућина
затка           -мотка за отпуштање ткачког вратила на разбоју
затону  -устава; устављена вода
затоњит  -устављен, зајажен
затрјешће   -уништава, затире
заујтат   -заборављен
заујтě      -заборавља
зафлату  -докучивање, закључак
зафлě      -докучи, проникне, дозна из сплета околности (анализирајући)
збатуту  -цимање, копрцање
сě збаће    -цима се; батрга се
сě збаће окју   -игра око
збаће вицěлу   -теле цима при сисању
збаћу    -цимало; цимавко
збйр  -ономатопеја лета инсекта или птице
збйрнајиту   -зунзарење, ландарање
збйрнěје    -зунзари; ландара; лапрда
збйрҹит        -наборан, са борама
збйрҹитура    -набор; бора
збйц-збйц    -онматопеја размахивања и цимања
сě збйцěје    -цима се; батрга се
сě збйцěје ђи мйњ шй ђи пиҹоарје   -батрга се и рукама и ногама
збиҹиту      -цимање, истресање
 са збиҹит  -истресао се; отео се; цимнуо се
збиҹулě      -просушује
збјарě          -виче
збјерěту      -вика, викање
збјерјећа   -вика, викање
збоарě         -лети
збур-збур   -лет-лет
збураторј   -полетарац
збурату       -летење, лет
збуҹумату  -ломатање; смућеност
звйкаиту    -севање од бола
звйнтат       -просушен
звйпаиту   -цимање, размахивање
звйпоњату   -цимање, размахивање
згајба           -незалечива рана
згајца          -маза, кревељко
згарда   -огрљак, оковратник за узицу
згйитура    -оно што је искежено
згйјит          -искежен, накежен; размажен
згймбит      -полунакежен
згймбиту ђен гуре    -накеженост, кезање
згймбиту ђе рйс    -суздржан осмех
згйндěраторју  -тресач; жарач
згйндěрě       -тресе, потреса
згйрěје          -гребе
згйрěјатура   -огреботина
згйцаиту  -дрмање; цимање; потресање
зглоту   -зглоб
зглоаћиљи  -зглобови
згоада        -згода; повољност
згоадњик   -повољан
згођешће   -погађа
згођит    -погођен, удешен; повољан
(з)горна     -труба
(з)горњак     -горњак (ветар)
згорњала    -изгон; хајка
згорњит    -изгнан, протеран разјурен, натеран у бекство
кафа згорњајка     -кафа сиктерица
згргорит     -коврџав, са увојцима
згргуру        -коврџа, увојак
згребенарју   -чешаљ за кучину
згребењи   -остатак кучине након влачања
згрҹелу      -ластиш
згрҹит        -сковрђан; циција
згрҹитура    -циција, тврдица
згрҹу           -укочење мишића, грч
згугуљит   -погурен, увучених рамена
згура         -згура, шљака
згурау       -сипљив
здйрнěје    -звецка, клопара
здокшйт   -упропашћен; зарушен, урушен
здравěн     -здрав; једар
здравица    -пиће са којим се позивају гости на славу или свадбу
здрěнкěње    -звецка, клопара
здрěнкěње ђинцй йн гурě   -цвокоћу, цакћу зуби у устима
здрјанца   -дроњак, фронцла, ћипа
здрјенцурос   -одрпан, у дроњцима
са здренцуит    -подеран у фронцле
здрноадě        -кепец, малог раста
здробит        -здробљен, смрвљен
здробу           -одломак, грумен
здрумикě     -дроби, уситњава
здрумикату   -мрвљење
здруҹит        -здрузган
здумпајала    -лупа, тресак
зйдарија      -зидарство; грађевина
зйдарју         -зидар
зйдовина     -зидина
зйду               -зид
зйђешће       -зида; изграђује
зйђиту          -зидање, грађење
зйђитура     -грађевина
зймбри         -зазубице
зйна               -вила
зйнаћик      -виловит; луцкаст
зйну             -вилењак
зйрзаљија   -кајсија
зйрзаљиу     -кајсија (стабло)
зйпостйту   -почетак поста
зйпостйту ал мик   -месне покладе
зйпостйту ал маре    -беле покладе
зйрцйљи   -наочаре
змěу          -змај; звезда падалица
змйкěје    -цима
змйкњешће    -цима
змйку            -распоњац на разбоју
сй фаҹем (ла) ун змйк    -да урадимо на орук
змйнтйна    -кајмак
зминта         -сметња; погрешка
зминћала    -сметња
зминћешће    -прави погрешке
зминћит  -са грешком, погрешан
зминћитура   -грешка у послу
змјаоара      -малина
змјаорату  -мјаукање
змјаорě      -мјауче
змоаћику  -исчупани бусен биљке
змулӂе    -чупа; истрза
змулсу  -тргање, чупање; истргање
зобу        -зоб
зобјешће    -зоби; уситњва
 са зобит  -смрвило се
зобњица, зомњица  -зобница
зорзоањиљи    -украси, ђинђуве
зорзонат  -накинђурен
зорљи       -зора, праскозорје
 варсату зори    -свануће
 йн зорј        -у свануће
зорљиу         -јогунаст, неукротив
зорту             -хитња, журба
зујтамйнту   -заборав
зујтěљњик  -забораван


Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
Одг: VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU
« Одговор #5 послато: 27.10.2014. 07:34 »

   Й
йј     -му (њему)
йл    -га (њега)
йм   -ми (мени)
ймбајерат     -увезан узицом ради ношења
ймбалбањит   -оклембешен; поколебан
ймбатат           -напит, пијан
ймбататорј    -опојан, опијајући
ймбатрйњит  -остарео, застарео
ймбешйкат     -са плиховима
са ймбешйкат   -добио плихове
ймбйзгојат   -распекмежен
ймбйзнат   -утамничен
ймбијбат     -добро нахрањен, накљукан, добро напуњеног стомака; може се користити у смилу: импрегниран, запуњен
ймбјецйт        -напит, пијан
ймбјецйторј   -опојан, опијајући
ймбјецйтура    -пијаница
ймбланат       -пљоснат
ймблйндат    -са плиховима од алергије
ймблйнʤйт   -припитомљен, укроћен
ймблйнʤйторју    -укротитељ
ймболнавит  -оболео, болестан
ймбомборат   -зловољан
ймботошат   -отупљен, затупљен
ймбраздат    -забраздан
ймбраздатура    -започето орање
ймбракě    -облачи, одева; навлачи 
ймбракамйнту   -одело; оплата
ймбрацйша      -загрљено; обухваћено
ймбрацйшат   -загрљен; обухваћен
ймбрацйшарја    -загрљај, грљење
ймбраҹинат  -опасан појасом
ймбраҹират   -оопасан; ушниран
ймбрукат       -прободен, набоден
ймбукě         -прождире; обухвата и прекрива, преклапа
ймбунат          -обећан
ймбунатацйрја  -побољша(ва)ње
ймбунатацйт    -побољшан
ймбуњаʤě     -обећава
ймбурицат    -изокренут, наврнут
ймбуфнат      -надурен
ймпадукјат   -вашљив
ймпадурит   -пошумљен, зарастао шумом
ймпакарја   -помирење, измирење
ймпакату     -мирење; утеха
ймпакаҹуња    -помирење; утеха
ймпакě      -мири; умирује; теши
ймпанат   -учвршћен клиновима
(ми сě) ймпаре  -чини ми се
ймпарјекјешће  -саставља пар, спарује
ймпарће             -дели
ймпарће фиризу   -подешава зупце на тестери
ймпарцарја    -дељење; подела
ймпарцěња     -деоба, делење
ймпарцйт        -подељен, раздељен
ймпарцйторју   -делитељ,делилац
ймпатрат          -учетворостручен
ймпашěшће   -премошћује, преспаја
ймпашоњаʤě   -премошћује, преспаја
ймпашйт  -премошћен, преспојен; прекорачен; искорачен
ймпěтурат -пресавијен; спакован
ймпěтурě    -пакује пресавијањем
ймпйшкавит   -тачкасто иструљен
ймпинӂе        -гура
ймпинсоарја   -гурање
ймпијит          -задебљане коже
ймпискат       -заглављен и прикљештен
ймпистрит    -исшаран, пегаст
ймпистрйҹуња   -шара
ймпјеђекат    -закочен; спутан   
ймпјеђекушу    -заплетка, спотицање; прибор за кочење
ймпјелмјаʤě   -разблажује; врши утицај, утиче
ймпјелмат    -разблажено, разблажен, разређен
ймпјелум     -разблажујући
ймпјетрит     -скамењен, окамењен
ймпјецěња  -заруке, веридба
ймпјецйт      -заручен
ймпјецйтори  -сватови на веридби
ймпљећешће  -плете
ймпљећит        -исплетен, плетен
ймпљећитура   -плетиво
ймпљињешће   -испуњава; допуњава, надопуњава; навршава
ймпљињит   -испуњен, достигнут
ймпоартě       -уводи
ймподобит    -удешен, дотеран
ймпомйнтат, са факут ка помйнту    -направио се као земља
са ймпомйнтат ла фирје   -поцрнео у лицу као земља
ймпомйнтат, са факут ка помйнту    -направио се као земља
ймпопљећит  -испреплетен
ймпорту         -увод
ймпотковит    -поткован
ймпотковјешће    -поткива
ймпотривě     -на исти ниво; подједнако, равномерно
ймпрашйнат   -запрашен, прашњав
ймпреуна        -заједно, скупа
ймпреунату   -састајање; спајање; уједињење
ймпреунě        -спаја, саставља
ймпрећењит  -спријатељен
ймпрјажма    -супростављеност, сучељавање
ймпрјажмат    -супростављен, сучељен; противан
ймпрјажмě      -наспрам, насупрот,
ймпрјемеʤйт   -преграђен
ймпропођит   -забрађен марамом
ймпроцапит  -укипљен, укрућен; укљештен и попречен
ймпрумут        -на зајам
ймпрумуту      -зајам, позајмица
ймпрумутату    -зајмљење
ймпујаʤě        -бокори се биљака; украшава тканину са украсима
ймпујату, ймпујиту    – бокорење биљака; украшавање на тканини
ймпујит   -украшен орнаментима, вез; биљка са пуштеним младарима
ймпунӂе         -убада, боде
ймпунӂе боу    -боде во
ймпунс            -прободен, избушен
ймпунсура     -убод
ймпупиту       -пупљење
ймпупјешће   -пупи
ймпућерњиҹија    -пуномоћје, опуномоћење, овлашћење
ймпуцйнат     -смањен, омалио
ймпуцйт          -усмрђен
ймпушкат      -устрељен, упуцан
ймпушкатура    -рана од хица
йн                    -у; на
йнабушйља  -пузећи,четвороношке
йнадйнс    -намерно, хотимице
йнаинташу    -претходник, претеча
йнаинћа   -пред, испред; пре
йнаинће    -раније; напред, испред
 шй аша йнинће    -и тако даље
йнакрит     -укисељен
йналбит     -бељен; напудерисан
йналбјељиљи     -белила, шминка
йналбјешће    -бели
йналт             -висок
йналтат      -повишен, уздизан
йналфјеље  -другојачије
йналцймја   -висина 
йналцйт        -повишен, узвишен
йнапој           -уназад, натраг; контра, обратно
йнапојњица     -напојница, бакшиш
йнармарја     -наоружавање
йнармат         -наоружан
йнваље           -на доле, низбрдо
йнваљешће коарда пи сул   -намотава основу за ткање
йнваљиту    -бокорење; ваљава
а йнваљит фоку     -запртао жар
а йнваљит ҹоариҹи    -ваљавио сукно
са йнваљит варʤа    -оформила се главица купуса
йнваргат    -са пругастим шарама, са штрафтама
йнвацамйнторју    -наставник; инструктор
йнвацамйнту    -настава, обука
йнвацат           -научен
йнвацатарју  -ученик
йнвацату        -учење
йнвацатура   -оно што је научено; навика; наобразба; наука; поука
йнвацě         -учи; обучава
 сě йнвацě   -привикава се, учи се
йнвацйја     -поука, савет
йнвěлујала   -увијање, намотавање
йнвěлује  -увија, омотава; обавија
йнвěцу      -навика; савет; наук
йнвекит    -остарео, похабан
йнвењинат  -затрован
йнвесаљит  -развесељен
йнвйнацйт   -помодрео, поплавео
йнвйрʤйт    -упетљан, запетљан
йнвйрʤйтура   -петљавина
йнвйртошат  -згуснут
йнвйрћешће   -обрће, врти; заокреће
йнвйрћирја    -обртање, окретање
йнвигујит     -омотан у ролну
йнвијаʤě      -оживљава
йнвијат         -оживљен
йнвијерја      -оживљавање
йнвјерʤйт   -позеленео, озеленео
йнврјеме       -рано
йнгаздарит   -обогаћен
йнгалбињит  -пожутео
йнгаурит       -пробушен
йнгě           -покрај, поред, уз
йнгěдујала   -сачекивање
йнгěдује   -сачекује
йнгěурě     -буши
йнгйнату  -опонашање говора
йнгйнě       -имитира,потсмешљиво опонаша говор
йнгиће      -гута
йнгјецат    -смрзнут, слеђен, залеђен
йнгјецатура    -смрзотина; залеђење
йнгљимпě    -боцка
йнграђит      -ограђен, заграђен
йнграшат     -утовљен, угојен
йнгреоњат   -отежао
йнгреунат    -отежан, оптерећен
йнгрижат     -забринут
йнгрозавит    -згађен
йнгропат     -затрпан, закопан, покопан; сахрањен
йнгрошат   -задебљао
йнгуст         -узан
йнгустат     -стешњен, сужен; узан
йндалаҹит    -закомпликован
йндамйнат    -припремљен
йндамйнě    -при руци, на дохат
йндамйњала    -припрема; услуга
йндараћиш    -контра; уназад
йндараћишйља    -унатрашке
йндарěт      -назад, уназад, натраг
йндатě         -ускоро
йндаторат  -задужен
йндйржйт  -ободрен, охрабрен; разјарен, раздражен
йндојит       -удвојен, удвостручен; разблажен пола: пола
ку гйнду йндојит   -премишљати, колебати се
йндоуо   -на пола, преполовљено
йндопат    -сит до гуше
 са йндопат  -накркао се
йндразњала    -смелост, одважност
йндразњељњик    -смео, одважан
йндразњешће   -сме, усуђује се
йндуларит   -ондулиран
йндулат         -валовит, таласат
йндулҹирја    -заслађивање; сласт
йндулҹит     -заслађен
йј са йндулҹит   -засладило му се
йндупљекат    -удвојен,удвостручен
йндурарја    -залагање, настојање, старање, труд
 сě йндурě  -залаже се, настоји; стара се, труди се
йнʤалат    -закачен алком, везан ланцем
йнђал         -нагоре
йнђамнě    -наговара,захтева;подстиче
йнђамнě ку сйла  -приморава,принуђава, присиљава
йнђасě              -набија, угурава
йнђељеће        -натанане, полако
йнђепартарја   -удаљавање
йнђепартат     -удаљен
йнђесйт    -збијен, набијен; утиснут
 сě йнђасě    -напиње се
йнђесйшу    -збијеност
йнђирјаптě    -исправља, равна
йнђирјаптě йнсус    -усправља увис
йнђисарě          -поподне, предвече
йнӂеманарат   -рачваст
йнӂенункјат  -на коленима, клечи
йнӂеру         -анђео
йнжйлавит   -ожилавио
йнжос      -надоле, у дубину
йнжугат  -подјармљен, упрегнут
йнжуматацйт   -преполовљен
йнжурату   -псовање
йнжурě        -псује
йнзапушйт    -постало је вруће
йнздравењирја   -оздрављење
йнздравењит     -оздравео
йнзорзонат        -накинђурен
йнзорзоњаʤě    -кинђури
йнјербату   -лечење кукуреком који се ставља испод коже у увету стоке
йнкајерату      -сукоб, туча
йнкајерат       -испреплетен; сукобљен   
йнкалʤěшће   -греје
йнкалʤйт   -загрејан, угрејан
йнкалʤйту    -грејање, загрејавање
йнкалʤйтоарја   -грејалица
йнкалцамйнту    -обућа
йнкалцат               -обувен
йнкалцатура карулуј    -окови и шине на запрежним колима
йнкаљекат   -зајахан; опкорачен
йнканунат             -озакоњен
са йнканунат ку мујерја   -озаконио брак, венчао се
йнкаркамйту    -товар, терет
йнкаркат      -натоварен; укрцан
йнкаркатě    -натоварена; ако се говори о бременитој жени значи да је трудна,
йнкаркатура   -товар; утовар
йнкарунцйт   -оседео, сед
йнкатрамат     -укопчан, увезан копчом
йнкатушат     -окован, закован
йнкацалат      -иритиран
са йнкацалат буба   -рана која се иритирала (збрчкала и набубрила)
йнкě         -још
йнкејат   -закључан, забрављен; склопљен, уклопљен   
а йнкејат мйна   -савио лакт руке
а йнкејат палма  -стегнуо је шаку
са йнкејат ун ан  -навршила се једна година
йнкејатура   -зглоб; састав
йнкејатурљи уоасйлор   -зглобови костију
йнкептурат  -закопчан
йнкербељит   -упетљан, спетљан
йнкйлҹит      -замршен, умршен
йнкйрдуит    -спетљан, удружен
йнкйржйјат   -увијен
йнкйрљигат   -искривљен, испреплетен
йнкйрҹијат    -изувијен, заковрђан
йнкйрҹорат   -изувијен, заковрђан
йнкйт            -уколико
йнкиʤаторју  -затварач
йнкиђе         -затвара; закључава
йнкиђерја   -затварање, затвор                   
йнкинату    -поклоњење, клечање, метанисање
йнкингат    -опасан коланом
йнкис           -затворен
са йнкис досу    -у потпуности  олистала (озеленела) шума
са йнкис уша ку пару   -значење и поступак да када умре  последњи члан породице која нема наследника, онда долазе сеоски кмет и народ и након увида затварају ту кућу, тако што у земљу иза врата споља (у ранија времена врата су се отварала према спољашности и нису имала браву) набијају дубоко у земљу велики колац који онемогућава отварање врата и улазак у кућу.
йнкисоарја   -оно чиме се затвара; затварање, затвор
йнкјапě     -стаје, може стати
йнкјегат   -усирен, желатинисан
йнкјептурě   -закопчава
йнкљештат  -укочених зглобова
йнкљинат     -уклињен, уметнут
йнкоа              -амо
йнкоаҹа         -овамо
йнковијала  -савијање
йнковијат     -савијен
йнкодатě      -још једном, поново
йнколаҹит    -увијен у котур
йнколо  -тамо, онамо, на тамо
йнколцйт     -проклијао; угризнут
йнколцйтура   -отисак зуба на угризу
йнконђијат   -ишаран, исцртан
йнконђије   -исцртава; уписује
йнконтра       -напротив
йнкорбељит   -извитоперен; изопачен
йнкорбојат    -извитоперен
йнкордатě      -набреклог вимена
йнкотро           -камо, куда
йнкремењит   -скамењен,окамењен
йнкренгарат   -разгранат, рачваст
йнкрестат      -изрецкан, усечен
йнкрецйт        -наборан
йнкрецйтура   -набор, бора
йнкрошйнат    -бременит
йнкруʤйт       -
са йнкруʤйт пйња -
йнкруҹит       -укрштен
йнкруҹиш     -унакрст
сě ујтě йнкруҹиш    -разрок
шěђе йнкруҹиш   -седи као Турчин прекрштених ногу
йнкруҹишаʤě    -укрштава
йнкујетоарја     -брава
йнкујала   -забрављивање; оно чиме се закључава
йнкујат    -закључан; закован
йнкујбат  -угнежђен
йнкујбурит  -угнежђен
йнкуминцйт  -опамећен
са йнкуминцйт  -опаметио се
йнкуришкапиће   -наглавачке
йнкуркарја    -збрка, пометња
йнкуркат    -испреплетен, запетљан
йнкускрарја    -женидбена веза
йнкускрат   -опријатељен
йнлěтурј     -на страну, изван
йнлок           -уместо
йнљемњит    -занемео, запањен, запрепашћен; скамењен
йнљеношат      -
са йнљеношат   -олењио се
йнљивјеʤйт    -заливађен
йнљимпјеʤйт   -избистрен
йнљикурат      -обасјан
йнљикурě    -обасјава
йнљинат      -умирен, смирен
йнмарецйт  -украшен, нагиздан
йнмормйнтарја   -сахрана, погреб
йнмормйнтат    -сахрањен
йнмулцймја   -умножавање; намножавање; множење
йнмулцйт        -умножен; множен
йнмулцйторју   -множитељ
йнодат   -везан у чвор
йнојит    -поновљен, обновљен
йноптат    -замрко, зашао у ноћ
йнопћаʤě     -смркава, пада мрак; залази у ноћ, одоцњава ноћу
йнрадаҹинат    -укорењен
йнрушйнат     -постиђен
йнсамнат         -обележен, означен
йнсамнату     -бележење, означавање
йнсамнатура  -белега; белешка
йнсањинат      -разведрено (ноћу)
йнсарат            -касно увече
йнсараҹит      -осиромашео
йнсарјаʤě       -смркава, пада мрак
йнсарҹинат  -са бременом на леђа
йнсатошат     -ожеднео
йнсйлě             -тшко, отежано
йнсйнатошала  -оздрављење
йнсйнатошйт    -оздравео
йнсйнгурат       -осамљен
йнсйнӂерат     -окрвављен
йнскимбат    -преобучен; замењен
йнскорбељит    -улубљен
йнскријат      -написан, уписан
йнскрис          -написмено
йнскрисоарја    -попис
йнсоцйшат    -удружен; спариван
йнспинат        -убоден трном
йнстрймбат   -искривљен
йнстрймтат   -стешњен
йнстринат      -отуђен,
йнсурамйнту    -женидба
йнсурат        -ожењен
сě йнсоарě    -жени се
йнсуцйт        -устостручен
йнтарйтат   -раздражен
йнтарит        -стврднут, очврснуо
йнтарјешће     -стврдњује; утврђује
йнтйј              -пре
йнтйлњала    -сусретање, састанак
йнтйлњешће    -сусреће
йнтймпларја   -догађај, случај
 са йнтймплат     -догодило се, десило се
йнтйплаторј     -случајан; који је могућ, који се дешава
йнтйрʤйјат    -окаснео, одоцнео, позан (односи се на летину, прираст)
йнтоарҹе       -враћа; заокреће
йнтоатěʤěоа  -свакодневно
йнтођиуна  -увек, свагда
йнторс         -враћен; окренут
йнторсу        -враћање; повратак
йнторсура    -бајање против урока
йнтортојат   -избечен, кочоперан
йнтотану       -сваке године
йнтотлоку    -свуда, свагде
йнтотфјељу   -свакакво, разнолико, различито
йнтраколо   -на ону страну, тамо
йнтратйца   -међу толико
йнтрě          -међу, између
йнтрěвěј    -међуречје (локалитет на Малинику)
йнтрěуна  -уједно, исцела
йнтрěуш   -предсобље, предворје
йнтрěушě     -двориште, у дворишту
  пинтрěушě    -кроз двориште
йнтребаҹуња   -питање
йнтрекуту    -сустизање; надметање
йнтристат  -растужен, снужден
йнтрјабě      -пита, запиткује
йнтрјег        -цео, исцела, читав
йнтрјеҹе     -претиче, престиже; превазилази, надмашује
йнтрјеҹерја    -претицање; такмичење, надметање
йнтропарће    -на једну страну
йнтуњекат    -затамњен, мрачан, тамно, потамнело; загасито
йнтуњекала   -затамњење, замрачење, помрачење
йнћинӂе        -испружа, развлачи, растеже, распростире
сě йнћинӂе      -испружа се,
сй'нћинӂе        -протеже се
йнћинӂе ку пйња    -намаче хлебом у тањир
йнћинӂерја    -протезање; разапињање, растезање
йнћињерјешће     -подмлађује се
й'нуварат          -наоблачено
йнунтру            -унутра
йнурмě              -натраг
йнфацйшала  -суочење
йнфацйшат    -предочен, суочен, сучељен; упоређен
йнфěшурат    -увијен, обавијен
йнфипт            -забоден
йнфјербинцйтě    -врела (течност)
йнфјерјекат    -окован гвожђем
йнфламйнʤйт  -огладнео
йнфлурит   -процветао
йнфлуриту     -цветање, процват
йнфојат  -раширеног перја; разбарушен
йнфокат  -раздражен, разјарен
йнфрикошат    -заплашен, застрашен
йнфрумошат    -пролепшан, улепшан
йнфрунʤйт   -олистао, пролистао
йнфрунтамйнту   -прекор, замерка
йнфрунтарја    -прекоревање
йнфрунтат     -покуђен, прекорен
йнфрунтаҹуња     -укор, прекор
йнфундарит  -основан; постављеног дна
йнфундат  -набрекнут, запушен
йнфурисйт         -
йнфуришат         -
йнцаљеӂе    -разуме, разазнаје
йнцаљеӂерја     -разумевање, схатање, интелигенција, разум
йнцаљеӂос      -мудар, разуман, интелигентан; разборит
йнцаљеӂуња    -мудрост, разумност
йнцаљес         -јасно, разговетно
ворбјешће йнцаљес   -говори јасно (разговетно)
йнцаљесу    -разумевање, схватање
йнцапењит      -ојачан; укрућен
йнцаркату       -прекид дојења; безмлечност
йнцастйт   -стврднуто земљиште које се орањем раздваја у блокове
йнцěљинат    -запрложен, неоран
йнцйклат        -заглављен
йнцйпат           -забоден, заривен
йнцйпаторј    -бодљикав, шиљаст; са својстовом пробадања
йнцйпатура   -убод; рана од убода
йнцйпораʤě    -пробада бодљама
йнцйфнат       -надурен
йншйрат         -нанизан
са йншйрат дуп јел  -дао се у поеру за њим, појурио за њим
йнҹелуит        -преварен; опаучен
йнҹелујала   -превара, обмана, подвала
йнҹелује     -упетљава; заокупља; обрлаћује (може да се односи и на неки посао у смислу да је урађен на једвите јаде или скарабуџен на брзину)
йнҹелујос      -варљив, преваран
йнҹепе             -почиње, започиње
йнҹепу             -мустра; почетак
йнҹепут           -започет
йнҹепуту      -почетак, зачетак
йнҹеркарја - покушај; провера, проба
йнҹет  -споро, полако; опрезно
йнҹетуњел  -полагано; тихо   
йнҹецошат    -замагљен
йнҹингатоарја    -појас, учкур
йнҹинӂе  -опасује
йнҹинс      -опасан каишем
йнҹинтат     -јако угрејан, врео
ла йнҹинтат     -јако га угрејао; опаучио га (прутом,каишем,дланом)
йнҹинтаторју    -грејач
йнҹишторат    -опасан појасом
йњакě    -потапа; гуши, дави
 йњакě ла сйлě     -гута на силу
 са йњекат          -удавио се
сě йњакě кйњи    -даве се пси
йњекала  -гушење; дављење; утапање
йњекатос      -загушљив
йрбјељишће    -крнтија
йрб                   -неоштар, туп
йрбјељишћа  -крнтија
йрбу             -крнтија
йркоњала     -хрчање; кркљање
йркоње       -хрчи; кркља
йркоту       -испљувак шлајма
йркоцй      -испљувци шлајма
йрку           -мала ручна тестера
йрћиљи     -хрчак, миш
йц (цйје)    -ти (теби)
йҹ   -иш, узвик терања живине

   И
ибомњика     -љубавница
ибомњиҹија    -прељуба
ивиту     -јављање; појављивање
са ивит  -појавио се; јавио се
ивјенку   -евенак
игљиҹији    -јагорчевина
избйнда    -остварење; догађај
избинђит   -остварен, реализован
избитура   -одломак који је отскочио
избјешће   -запљускује; отскакује
(са) избит  -отскочио, одбацио се
избоћит     -изџикљао
извйнтě      -преврће, премеће (ради изалгања промаји да се просуши)
изводу         -мустра; образац
извору         -извор, врело
изворјаʤě     -извире
изгорит       -самозапаљен
са изгорит    -самозапалио се
издацоајка    -кантарион
издату  -демон; црни пришт
измјењиљи    -гаће
икљан           -лукав, препреден, промућуран
икљењија    -лукавство,препреденост
икњала      -покрет у грлу при испуштању душе
икњешће   -губи дах
икоана         -икона
икра              -икра, кавијар
иљиљаку     -јоргован; слепи миш
иљињишу   -мир, тишина
имала           -прљавштина, блато
имат              -прљав, запрљан
имос              -прљав, прљаво
инату             -инат, пркос
инацěљњик    -инађија, пркосан
инацйја         -инаћење
ину                  -лан
иншй              -особе, личности
дој триј инш    -две три особе
ињеларју    -прстенђија; прстењак, домали прст
ињелат    -завојит, спиралан; прстенаст; локнаст
ињелу       -прстен
ињија        -паприкаш
ињима      -срце
бун ла ињимě  -добродушан, милостив
ђила ињимě   -срдачно, од срца
ку ињима рě   -тужан, депресиван
пи ињима гоалě   -наште срце, на празан стомак
фйрě ињимě  -бездушан, безосечајан, без срца
ку ињима рě  -тужан, депресиван
ја крапат ињима    -пукло му срце, имао срчани удар
ињимушка, аца пи карје сě фак ицйљи    -главни конац на који стоје нити за ткање
ирибица   -јаребица
иријану     -рен, хрен
Иристосу   -Христос
ируга          -канал за воду, иригациони канал
ируӂит      -избраздан каналима
исйка          -јасика
искаљитура   -потпис
 са искаљит  -потписао се
испапу      -еспап, роба
испасйту  -избављење
Испасу      -Спасовдан
испасу       -избавитељ
испита      -испит; искушење
испитаку   -посуда за испирање злата
испићешће    -испитује; искушава
исправит     -завршен; на свом месту, савршен
до исправит     -завршен коначно
испраоа     -тестамент
истйна    -истина
исто          -исто
ицйку      -врста птице
ицйљи     -нити за ткање
(Ацйљи ла ицě сě фак ђин торту ђи урʤалě карје је багатě йн апě фјартě кě сй шћа йнћинсě)
ицоњу, сě фаҹе ђин аца ђин ицě батрйње     -више конаца (вунених) упредених заједно у канап
 (и)шкоала     -школа
(и)школаит   -шклован
(и)школари    -ученици, школарци
(и)школарија    -школоање
излазу  -утрина, јавни пашњак
излугу  -положена даска на зид трема
Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU
« Одговор #6 послато: 27.10.2014. 07:43 »

Ј
ја            -она; узима; узми
ја (йј а)   -му (му је); јој (њој је)
јаду        -хад
јазу        -брана на реци, јаз;  вештачко језеро
јакě        -ето
јакě-аша  -ето тако
јакěтěц  -ето ти
јапа        -кобила
јапарју   -кобилар, коњушар
јапос      -кобиласт
јар          -опет, поново; такође
јарба      -трава
јарба ђи шап    -врста траве
јарба кйњаскě    -врста траве
јарба њагрě       -милерам
јарба фјарлор  -мандрагора, расковник, чаробна трава која  отвара све катанце и налази блага
јарбошйт   -затрављен
јарна          -зима
јасě              -излази, излазе
јасěља        -јасле
јаска           -труд
јастě            -има
јатагану    -јатаган
јау               -узимам; узимају
је                 -је, јесте
јегја            -турпија
једу              -јаре
јеђерја       -бршљан
јеји, ји      -они
јепћењија   -јефтиноћа
јепћин        -јефтино
јепурашу   -ловац
јепуроајка  -зечица
јепуру         -зец
јепуру домњеск    -кунић
јербарија   -травуљина
јерј               -јуче
јерја             -бејаше
јернаћику  -зимница; сточна храна за зимску исхрану
јерњаʤě    -зимује
јеће           -ево, ето, гле
јећец        -ево ти
јеу, јо      -ја
јефтјика    -туберкулоза
јешйрја  -излаз; излазак; испадање
јешйту    -излажење
јешкја    -ивер, треска, шушка
јешћ          -јеси, си
јубирја    -љубав(телесна), обљуба
јубиту      -љубав(телесна), секс
јубјешће    -води љубав, обљубљује
јут, јута   -брзо
јуту           -брзина, хитрина
јуће           -љуто, папррено
јуфа         -врућ шамар
јуцала      -љутина, заљућеност
јуцěшће   -убрзава; заљућује
јуцймја    -брзина
јуцйт  -заљућен; убрзан; ужегнут

   К
ка      -као
када   -бачва; када за купање         
кадйлма      -калдрма
кадйлмјешће   -калдрмише
кадйр          -кадар
каʤйтура  -пад
каʤуту       -пад, падање
казанӂиу  -казанђија
казану        -казан
казану ђи скос ракиу    -казан за печење ракије
казањија   -пецара
кајешће     -жали, окајава
кајинћа      -покајање, жаљење
кајру    -канура, освојак, повесмо
какаљаора   -говнарија
калаподу    -део плећера испод ҹапсе
каларјецу     -јахач, коњаник
калариту      -јахање
каларјешће    -јаше
калауза         -кључ за све браве, калауз
калěрј            -јашући
калбјаʤа      -метиљ
калд                -топло
калдарарју   -бакрачар
калдарит        -бљутав
калдарја         -котао, бакрач
калдарјешће   -бљутави   
калдура           -топлота
калдурос         -топао
калкану           -калкан
калкě                 -гази
калкйју             -пета
калкйју мори    -део на воденици на коме лежи врх воденичког вретена
калу                    -коњ
каји ла дрјеш    -део на вршалици који избацује сламу
какйҹа      -усранко
калцуњи    -чарапе шивене од сукна
каља  -пут, путања, саобраћајница; сусретање
каља бунě     -срећан пут
бунě каља     -добро сусретање
дě каља ку јел   -сусреће се са њим, среће се на путу са њим
йј јасě йн каље     -излази му на пут, пресреће га на путу
каљаторју     -путник
каљешће    -кали
каљитура    -каљење
кам           -донекле; отприлике; већ
кам аша    -отприлике тако
кам (кй ам) фост    -јер сам био
камаша, кимјаша  -кошуља
камаша ҹуми    -обредна кошуља за бајање, за једну ноћ израђују
је девет жена почев од влачања вуне, предења, ткања и шивења
камину    -камин, оџак; оџаклија
канӂа        -канџа
кантарју    -кантар
кантарјешће    -мери
канцаларија  -канцеларија
кануну             -закон, канун
кањала   -кану, црнило за косу
кањешће пěру    -боји косу
капаку               -поклопац
капара               -аванс, капара
капарисěшће   -капарише
капатату          -добијање
капатйју  -јастук; завршетак, крај
капатйју помйнтулуј     -крај света
капацйна     -главуџа; главица
капацйна ђи варʤě   -главица купуса
капацйна ђи ҹапě (устурој)     -главица лука
капацйна роцй     -главчина точка
капацйнос     -глават, има велику главу или главицу ако се ради о луку, купусу итд.
капацйњоара    -главичица
капěстру    -улар
капěтě         -добија
капијаʤě   -губи разум
капијат       -умоболан, изгубљеног разума
капитану    -капетан
капјећиљи    -посуда за ушур,кутао
каплама     -бетонски испуст испод стрехе
капра             -коза; ногаре
капра шутě (кашута)  -кошута
капрарјаца     -козарник
капрарју      -козар
капријоара     -срна
капријору  -срндач
капса             -каписла
каптарју      -покривало на трнки
капу              -глава
моцěје ђин кап     -клима главом
фаҹе ђин кап     -прети климајући главом
фаҹе ку капу   -даје знак главом
капу вакулуј     -судњи дан
капу ла поманě    -део на даћи
капу пјептулуј    -плексус
капућиљи, капуцйљи  -зокнице
капутарјешће    -плете врх чарапа
капуцйшће       -плете врх чарапа
капуша              -крпељ (велики)
капуљећиљи   -капуљача
капшору            -поглавље
караба                -дипла, свирало
карабашу          -гајдаш
карабоју            -зелена галица
карабиту            -карабит
каракошњица    -искривљених  и климавих ногу
карарја     -раздељак
караћења     -грдња, карање, стално зановетање
стě ђи караћење     -узнемирава, стално грди, изазива свађу
карату        -вожња, вожење
караушу    -рингшпил; љуљашка
карě             -вози
карěбиљи    -гајде
карбуњи    -жар; ћумур
карбуњиљи   -парче жара
карбунарју  -ћумурџија
карвану        -камара, хрпа
карје         -који, ко
карју         -сипац
карнос      -меснат
карња       -месо
карос         -изгрижен од сипаца
карпину   -бели граб
картаӂиу    -картарош
карћа          -књига; писмо; карта
карћиторју    -књижевник
кару      -кола
каруца  -кочија
каруцу  -колица
карунт  -сед
каса       -кућа
каса нароадě    -лудница, луда кућа
касарју       -домаћин; пазикућа
касйторија -брак, склапање брака
касйторј     -кућеван, штедљив
касйторит  -ступио у брак
каскату       -зевање; раздвајање нечега што је било залепљено
каскě ђин гурě   -зева
 са каскат   -раздвоило се
касуца        -кућица; касица
катарама    -копча
катарја     -нега; прођа; тражња
катě            -тражи; гледа
катě ђила јел    -тражи од њега
катě ла јел  - тражи код њега; гледа га
катрану        -катран
катрањица    -посуда за катран
катуша         -оков
катуша процапулуј     -оков на вучној руди
кауку    -круна, свештенича капа
кацаоа  -кучка
кацěлу  -штене
кацěлу ђе ступ     -пчелиње легло
кацелу ђе устурој     -чешањ белог лука
кацйји ла брамě     -уложци у механизму браве
кафа            -кафа
кафа згорњајка  -кафа сиктерица
кафана      -кафана
кафењаоа  -кафана
кафењиу    -кафенасте боје, браон
кафјен        -браон
кашу           -усирено млеко, груш
кашута (капра шутě)    -кошута
каҹула        -шубара
кě                 -јер
кěн (кě йн)     -јер у
кěрцйљи    -карте; књиге
кěшњик     -кућеван, домаћин
кйј                -осакаћене руке
кйлћишу    -конђа
кйлцану     -кошуља (од кучине)
кйлцй          -влати кучине; остаци кучине након влачања
кймва (кйнд ва)     -тек; када ли
кймпија     -пољско пространство
кймпјењи   -равничари, становници поља и равница
кймпњику  -пољак; кампер
кймпу     -поље
кйнд        -када
кйнљи      -пас
кйнтарја  -свирање
кйнтату    -певање; запевање
кйнтаторју      -певач; свирач
кйнтě             -пева; свира
кйнтě ђин гурě    -пева
кйнтě ђин лаутě (флујер)     -свира на виолини (свирали)
сě кйнтě  -запева, лелече
кйнћикатоарја   -песмарица
кйнћику        -песма
кйњипа          -конопља; кучина
кйњипишћа   -конопиште
кйрамида       -ћерамида
кйрамидарју    -црепар
кйрěје, кйроање   -крчи; неправилно изговара слово р
кйрěје гајинљи   -упозоравајуће (или умилно) оглашавање кокоши
кйрду       -крдо, стадо; чопор
кйржйја    -штап са увијеном дршком
кйрк сй ну ʤйҹ    -да не писнеш
кйркěје           -комешају се
кйркота  -гужва, кркљанац;   игранка тј.масовно окупљање
кйркоћешће   -крчка
кйркуша        -кркуша
кйрљачка      -искривљене ногаре
кйрљигу         -кука
кйрљигу ђе фок    -жарач 
кйрљигу ђе паје    -кука за чупање сламе или сена из пласта
кйрљоамба    -рага
кйрма            -крма, кормило
кйрмарју     -кормилар, крмарош
кйрмањешће    -крмани; управља
кйрнату           -кобасица
кйрнарју         -месар, кобасичар
кйрњешће      -залама изданке
кйрњит            -заломљеног врха
кйрпа                -марама
кйрпа ђе нас   -марамица за нос
кйрпитура       -закрпа
кйрпјешће    -крпи
кйртогу       -легло у трави, лога
кйрћица      -кртица
кйрћицоју   -кртичњак
кйрцајит    -изрецкан, исецкан на краће комадиће, гризање мољца
кйршйја      -крш
кйрҹагу       -тестија
кйрҹагу ђе ракиу    -бардак
кйрҹоаба     -крпељ (мали) 
кйрҹу, крҹурј   -изувијени прамен косе или вуне, коврџа, локна, увојак
кйт       -колико
кйта     -мало, малчице, не много
кйтě      -колика
кйтěва  -мало нешто
кйтгод, кйтгође    -коликогод
кйтрě     -према, ка
кйћа       -мало њих (за женски род)
кйће        -колико (за женски род)
кйћева   -мало њих, неколико
кйћевродатě    -понекипут
кйћекйта    -помало
кйћодатě    -понекад, понекипут
кйц        -колико (за мушки род)
кйца  -мало њих (за мушки род)
кйцěва     -неколико, мало њих
киђа  -китина, слана на гранама
кика  -витица, прамен, чуперак
кика ђе кукуруʤ    -кукурузна свила
кикирјаʤа     -брабоњак
кикоту          -кикот
кикоћала     -кикотање
сě кикоћешће     -кикоће се
кикоћиту     -кикотање
кила               -кило, килограм; флаша
килавица    -крамп
килому         -шпицаста секира
кимěта          -обавеза, дужност,
кимјаша, камаша    -кошуља
кинга             -пречага
кинга калулуј      -колан, попруг
кинђија     -половина поподнева
кину            -мука, мучење
кинуиту    -мучење
кинује        -мучи, злоставља
кињежйја    -кнезовање, кнештво
кињезу    -кнез, сеоски првак
киоање     -кликће, подврискује
кион копији     -кликћу деца
кион копоји   -кевтају керови
киптоарја      -закачка коју чини дугме око кога се обавија конац
кипторљи гури  -крајеви уста
кириӂиу      -кириџија
кирија         -кирија, станарина
кироањату    -врискање, вриска
кирцěје        -цичи
кисаљица   -компот од шљива
кисěрју         -кесер
кита               -букет
кићала         -украс; ређање
кићешће      -кити; ређа
кићешће варњица     -озидава кречану, слаже камен у кречани
кићит     -окићен, украшен; поређан
кићија       -кићанка
кицěља      -прегача
кишњица -задњи део копита
кјагу           -сирило
кјаја           -кључ
кјамě          -зове, позива
кјамě гајинљи   -ваби кокошке
кјеба          -капут
кјелерају    -шанк
кјелеру      -келнер
кјељија     -ћелија
кјемату     -позив, позивање
кјесу   -кеса; новчаник; торбица
кјефељит    -накресан, поднапит
кјефљиу   -весељак, склон пићу
кјефу         -ћеф ,прохтев, хир; добро расположење
кјецу         -задњи у колу; кец
кјешкету  -качкет
кјор          -ћорав
кјорйт     -оћорављен
кјорђиш    -гледати попреко
кјортау   -разрок
кјортој   -разроко
кјору        -ћорави
кјорҹа     -ћора
кјосау     -ћосав
клаја        -пласт
клака       -прело у виду мобе
клањету  -кларинет
клаћинě     -клати; таласа
клěтариту    -испирање
клěтěрě цоаљиљи    -испира веш
клокоту         -клкот, кипљење
клокоћешће     -клокоће
клокоћишу   -клокочика
клопěту          -звоно
клопотњица   -звононара
клопоцěлу      -звонце
клоца               -квочка
клоцйје           -квоца
клоҹешће     -лежи на јајима
клоҹит   -
са клоҹит пуји    -излегли се пилићи
уоу клоҹит    -мућак, покварено јаје
стě врјемја клоҹитě   -тмурно време са неизвесним променама
сě клоҹеск нувјери   -дуготрајно гомилање облака пред непогоду
стě клоҹит йн пат   -не устаје из кревета, илежава се у кревету
клоҹитоарја  -инкубатор пилића
клупа             -клупа
кљанца         -засун на брави
кљанцу         -стена, громада
кљенцěње   -шкљоца; зановета
кљенцоњу   -велика стена
кљету            -остава, шпајз; клјет
кљешћиљи     -клешта
кљеҹу           -рачвасто чвориште
кљинћит     -уздрман, мрднут, помакнут
кљину           -уметак
кљиос           -глетав, лепљив
кљиу             -глет, лепљива маса
кљомпěње  -бућка
кљуку    -измуљано грожђе или воће
коада             -реп; дршка; петељка
коада ваҹи  -дивизма
коада карулуј    -срчаница
йј мйј пуње коадě ла ворбě     -надодаје нешто што није изречено8
сě ујтě ку коада уокјулуј    -гледа крајичком ока
унфлě коада     -надима реп; хвата тутањ
коажа     -кора (дрвета, хлеба)
коака      -штап изувијене дршке
коакица    -морско грожђе
коама      -грива
коама мунћилуј   -повијарац планине, планински гребен
коанда, конђаја   -ознака; слово; црта; кривуља       
(йнконђије)  -исцртава; исписује       
коапће   -печене; зреле
коарда    -струна; основа у ткању
коарда лауцй   -струна на виолини
коарна   -дрењина
коаса    -коса (за кошење)
коасě    -шије
коаста    -косина, стрма обала
 бйту ђе коастě   -ребро
коафа         -кофа   
коаҹе          -зри; пече; гноји
кобилка     -обрамица
кобиту   -злослутња, мамљење зла, ишћикивање зла опонашањем
кобја           -тртица код живине; задњи леђни пршљен
кобјешће   -предодређује зло
кобоарě (добоарě, тобоарě)  -силази; спушта; скида
коборйту    -спуштање; силажење
коборйшу   -низбрдица; силазак
ковањица    -кућа бондручара
ковасала    -срање
ковашњица    -ковачница
коваҹу   -ковач
ковеју     -окука, кривина
ковила   -окука, завијутак, завој
коврагу     -стабљика,  надземни део кртоластог биља или увијуша
ковйлћиру  -слеме
ковйрћигу   -витло на бунару
ковицаоа    -заструг
кодалбица  -горска плиска
кодрјешће  -комада
кодру   -комад, парче; шумарак
кодру кукулуј  -врста цвећа
кођала   -шишање вуне око репа
кођешће    -шиша вуну око репа
кођешће крјецану, дупа ҹе сě спалě сě огођешће йнкрјцала лу крјецан   -након прања намешта наборе на крецану 
кођина    -вуна око репа овце
коӂја       -прилично
кожйца       -корка, корица
кожокарју    -ћурчија
кожоку       -кожух
кожурит    -са покорицом
коикěје       -свњско цичање
кока    -удубљење у бедему, чкаљ
кокалаја       -кука, криваја
кокљећиљи    -петља на плетиву
кокљинца    -мисирка, бисерка
кокоана        -каћиперка, кокета
кокоана,скалдаруша   -врста цвећа
коколану    -грумен
коколош      -као грудва       
коколошйт  -направљен као грудва
сě коколошěшће    -котрља се, ваља се
коколошу   -грудва       
кокоњаска    -врста кола за игру
кокорју    -увојак
кокоћала    -удешавање; замајавање
кокоћељиљи    -угађања, извољевања
кокошат          -погрбљен, грбав
кокошатура  -погрбљенко, грбавко
кокошěшће    -петао гази кокош
кокошй            -кукурузне кокице
кокошй ђе гјацě    -ледено иње
кокошйји    -шумски нарцис
кокошу      -петао
кокошу ла пушкě    -ороз на пушци
колакарју   -организатор и доносилац свечарског колача на заветини
колаку лу празњик  -славски колач
колаку, колакурљи  -котур
колаку, колаҹи   -погачица, мали хлебчић
колаҹерју    -колачар, посластичар
колаҹији   -колачи
коло             -тамо
колцарју    -велики ексер за греде
колцат       -великих зуба, зубат
колцй           -псећи зуби
колцй ђи мјерс пи западě, колцй ђи пус ла опинҹ    -назубљени лим који се везује испод обуће да не би клизала по леду
колцоману   -велики зуб
колцу      -изданак семена, клица биљке; спољњи ћошак зграде; избочина (геометријско теме)
колцу кěшй     -ћошак куће
колҹећиљи     -део одеће у виду рукава који се посебно навлаче
коља               -тамо, туда
кољаша         -качамак
кољера           -ковиље
кољешěрју   -качамило
кољиба          -кућа, колиба
кољинда     -ишаран божични штап, изрђује с е и намењује на Бадњидан
кољиндарја  -обикаљање
кољиндарју  -јануар
кољиндěје      -обикаља, тумара
кољиндрјецй     -коледари
(рас)кољњица     -сталажа; постоље на коме се обрађују дрвени предмети (точкови запрежних кола)     
команда       -наредба, команда
комарњику   -хранилица
комарњику ђи дат ла пуј   -хранилица за пилиће
комарњику ђи цйнут мйнкарја     -оквир са мрежом у који се чува храна
комат (коама)  -гриваст, космат       
комěндује  -наређује
комина        -комина
комјенђа     -комедија; чудо
компоту       -компот
комшйја      -сусед
комшуња    -ливадска јагода
конаку          -зграда; преноћиште
конаҹерју   -намерник који коначи
конаҹешће  -ноћива, коначи
кондрјећиљи  -црв; црв код оваца у шупљинама костију главе и рогова
конђија    -црта, шара, кривуља; слово; писаљка, држаљица пера
конђију   -посуда са истопљеним воском за шарање ускршњих јаја
конкоу    -заразна полна болест
конку     -трем; ходник
контра   -супротно; против
копаит   -прекопан, фрезиран
а копаит грађина   -након орања мотиком се прекопава изорана башта да би се земља уситнила и припремила за садњу или леје
копији   -деца; дечаци
копиландру     -дечачина, младић
копиларија   -детињство         
копилашу    -дечачић, дечкић
копила       -копиљача
копилě        -која је родила копиле
копилу        -дечак
копилу         -копиле
копиљит      -рођен као копиле
 са копиљит   -родила копиле
копита       -копито; папак
копитарју    -труд на дрвету
копицаоа    -ћопка
копицйту  -сакупљање сена у ћопке
копоју        -кер
копорану    -копоран
копт            -печен; зрео; загнојен
коптура     -гној
копторју   -печница, пекара
копту         -сазревање, зрење
коптуарју  -август, месец зрења
копҹа       -прибадача, шпенадла
корабија   -брод, лађа; мршаво живинче
корбу         -велики орао, лешинар
кордарју  -део на виолини за подешавање струна
коркану    -гавран
коркомањењшће     -гракће
коркоту     -змијарник, место где гмижу змије
коркоћешће  -масовно гмизање у скупини: црва, ваши, змија
коркофала     -глиб, водуњаво блато
кормањешће    -кормани, управља
кормйну        -управљач, кормило
кормйну плугулуј, пи јел сě принђе фјеру плугулуј    -део плуга
корну, коарњиљи    -рог,-ови
коарњиљи ла плуг    -ручице плуга
корну, корњи         -дрен,-ови
корну, корнурљи  -крај,-еви
(корну ла кйрпě, корну локулуј    -крај мараме, крај њиве)
корнут    -рогат
корнуту   -рогати; (у значењу ђаво када му се не жели поменути име)
корња      -рогоња
корњету  -терен где расте дрен
корњицу    -мала троугласта женска марама за везивање косе,
   носила се испод главне мараме
корњишору    -јасмин
короамбě    -мршаво и спечено
кортари   -чергари
корту        -караван; черга
коруба     -коритасти жљеб
косару      -соко
косатура  -шав
косěшће   -коси
косйторјешће    -леми, калајише
косйторју  -косиоц
косйтору    -калај
косйту         -кошење
косйтура    -оно што је покошено
косйца         -витица, кика
косњица     -укосница, шнала
костаив       -коштуњав
костолу       -тврђава, кастел
котарица    -корпа
котйрлану    -момчић, адолесцент
котоју          -велика коска
котороман    -крупан, огроман
котору         -канате
коту, котурљи    -угао, углови
коту, коаћиљи    -лак-ат,-тови; унутрашњи ћошкови просторије
котуљецу    -углић
котуну          -крај, област
коћецу          -преградак
коферту        -коверат
коцкарија    -лукавство, превара
коцкарј         -лукав; преварант
коцољешће    -обикаља и завирује
коцофана     -сврака
кошаоа          -кошава
кошěрја        -штала
кошу   -димњак; кош за жито
кошу мори     -воденични кош
кошу пјептулуј    -грудни кош
кошурљи   -бубуљице, гнојне акне  (првенствено важи за рупичасте гуке на леђима код говеда)
кошурљи     -оџаци кукуруза на њиви
коҹина       -свињац
коҹињаца  -свињац
коҹоаба       -страчара
коҹоманда    -кућерина
краканат    -кракат
краку, краҹи     -ног-а,-е
краку, краҹиљи     -брег,-ови
крапату   -напрскавање; размицање
йн крапату ђе ʤй    -у освит зоре
крапě уша    -одшкрини врата
крапатура  -пукотина, напрслина
Краҹуну     -Божић
кренгарју  -хрпа грана
крескут       -израстао; развијен
крескуту     -раст, развиће
крестěʤу    -зарез, засек, урез
крецану       -наборана сукња
крјецу           -набор, фалта
крјешће        -расте, повећава се
крјешћету     -теме, врх главе
крйкњешће  -
сй ну крйкњешћ    -да не писнеш
крймпјелу        -кромпир
крймпијишћа    -кромпириште
крймпоту  -одломак, одсечак, парче од  штапа  или конца
крймпоћешће    -комада
крйнгу   -шумарак, грмље; луг, гај (шумско пространство)
крйшњешће ђин ђинц     -шкргуће зубима
кријри    -мозак
крину      -љиљан, крин
криҹала    -порука, поручивање
криҹешће  -поручује 
крјанга   -грана
крјангу   -грана (већа)
крјаста    -креста
крјеђе       -верује
крјеђерја  -вера, поверење
крјенгат  -гранат, разгранат
крјешће   -расте; уздиже се
кровану   -велико левкасто удубљење, кратер
кровицу ђин образ     -јамица на образу
кројешће       -кроји
кројиторјаса    -кројачица
кројиторју     -кројач
кројиту           -кројење
кроју                -крој
кроу, круу  -левкасто удубљење
круурљи     -левкаста удубљења
крошйња    -бреме на леђима
крставјећиљи   -краставац 
круд          -незрео; непечен, сиров
круцě        -шпара; помало јести
крушěцу   -крупица
круҹа        -крст
круҹија    -слава божија
круҹија прйнʤулуј     -славски колач
ку     -са
кудрисала   -штеловање
кудрисěшће ҹасу    -дотерује или навија сат
куђадйнсу    -намерно, хотимице
куђеистйна    -заиста, истинито
куђељеће     -сабајле
куђетот         -свега
пи ђиљеће   -благовремено, без журбе
кузњица       -ковачница
куј                 -чије, чији; коме
а куј је         -чији је
куј фаҹ       -коме чиниш
кујбу         -гнездо
кујбурит    -угнежђен
кују           -клин
кукěје      -дрема
куку          -кукавица
кукују      -поткожна чворуга;  избочина на равној површини; џомба на путу
сě кукује     -ишчекује нестрпљиво
кукумјелку   -пуж
кукуруʤу    -кукуруз
кукута           -кукута
кула                -кула
кула ђе паје  -стог сламе
кулкарја    -починак
кулкату   -лежање; савијање
кулкубěу    -дуга на небу
кулкушу     -место спавања, легло; лежипте
кулмја   -повијарац, уздужни врх  брда, планински венац
кулмја кěшй    -слемењача
куљеӂе            -бере
куљегаторју, куљеӂаторју    -берач
куљесу             -берба
кум                    -како
кум је               -како је
кум јешћ ку трају    -како си
кум трајешћ   -како живиш
кумва          -некако, на неки начин
куминће      -паметан, разборит; миран послушан
фи куминће   -буди миран (не прави глупости)
куминцйја     -мудрост
кумната          -свастика
кумнату          -девер; шурак
кумнату ђе мйнě   -девер на свадби
кумпарату    -куповина, куповање
кумпěрě      -купује
кумпěратура     -куповина; оно што је купљено
кумпйна апилор   -вододелница
кумпйна        -ђерам; равнотежа; теразије; либела
кумпйнат  -уравнотежен; умерен; присебан, сталожен; уздржљив
 ла кумпйнě   -на прекрат
куноашће     -познаје
куноскут   -познат, знаменит, чувен
куношћерја  -познанство
кунћинат    -прекинут
кунуна      -венац; круна
кунунату   -венчавање
кунуњија    -венчање
купринђе    -заузима, обухвата
купринс    -обухваћен
купринсу     -обухват; област; власт
куптушала    -постава; оплата
куптушěшће   -облаже
кураоа      -каиш, ремен
кураста    -колострум, прво млеко
курат         -чист, незагађен
курацату    -чишћење; комишање
курацату ђе кукуруʤ    -комишање кукуруза
курě, курје   -цури, процеђује се
курě фуму дупа јел    -диже се прашина за њим
курěцě           -чисти; комиша
курва             -курва
курвалуку   -курвалук
курвија         -курварство
курењику     -кокошињац
курка             -ћурка
куркану        -ћуран
курманос     -велике задњице
курмат    -пресечен, одрезан, офикарен
курматура   -превој
курмјаʤě     -пресеца
курмјеʤйш    -оштро засецајући
курпину        -павит
курт               -кус, без репа
куртě             -крати
курту             -кусави, безрепи
куру   -задњица; доњи (спољашњи) део посуде
дат ку куру йнсус    -преврнут
кускра   -прија
кускру   -прика
кустура     -метални део ножа, остатак пропалог ножа
кусуру    -кусур
ла кусур    -на крају, на завршетку
кусут      -шивен, зашивен
кусуту    -шивење
кутаре    -дотични (онај, коме, томе)
куткурјаʤě     -кокодаче
куткурјеʤату    -кокодакање
куткурјегју    -кукурек
кутрупјала    -затрпавање; прекривање
кутрупит   -затрпан; прекривен
кутурисйт   -курталисан, ратосиљан                       
кућа              -брус
йј дě куће  -бруси, оштри
кућаʤě        -сме, усуђује се
кућеʤату    -смелост
кућељешће  -свуда завирује и забада нос
кућија         -кутија
куферу        -кофер
куфоарја    -пролив
куфурит     -унеређен од пролива
куфурјала    -пролив
куцйту        -нож
куцйтоаја, мездраја    -нож за рендање дрвета

Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU
« Одговор #7 послато: 27.10.2014. 07:44 »

Л
ла     -код;
лаба -шапа
лабда     -похвала; хваљење; понос
лабдарја   -хвалисање
лабдаторј   -похвалан, за похвалу
лабдě        -хвали
ђи лабдě   -за похвалу, за понос
лабдурос   -хвалисав, разметљив
лаваље    -низводно
лавица, лабица  -примитивна клупа тј. даска постављена на два ослонца. На њој се стављају џакови, кофа са водом и слично.
лавору     -лавор
лада     -ковчег; сандук; шкриња
лађал   -узводно
лакěту    -катанац, лакот
лаком   -похлепан, грамзив ; лаком; ненасит, халапљив;
лакомија  -лакомство; грамзивост, похлепност; халапљивост;
лакомица  -отвор за испуштање воде из канала (код воденица)
лакрěмја      -суза
лакрěмјаʤě  -сузи
лакрěмјоара  -сузица
лакрймјос     -сузан, обливен сузама
лаку             -језеро
лакуста        -несит, јато скакаваца
лала              -лала, тулипан
ламба             -лампа
ланцу              -ланац
лаланцйшору   -ланчић
лападат           -бачен, одбачен
лападаторју   -бацач
лападату       -бацање, одбацивање
лападатура   -отпад; оно што је бачено
лапěдě           -баца, одбацује
лаптарија, лапћарија  -млекара
лаптарју    -млекар
лаптоасě   -млечна
 ку лапће  -музна, са млеком
лаптука     -млећика; маслачак
лапћељи    -млеко
лапћељи кйњилуј     -млечика, врста траве
лапћишору   -млеч
ларг             -широк по обиму
ларӂешће    -шири, проширује
ларӂимја  -ширина (по обиму)
ларӂиту    -ширење, проширење
ласат          -остављен
ласě            -остави, нека
йј сě ласě    -волео би, жели
ластарју   -садница; изданак, младица
ластарјешће    -растање избојака
ласу     -површ пукотине кроз стену
лат               -широк, простран
латраторј  -лајав
латрату     -лајање
латратура    -лавеж, лајање
латрě          -лаје
лату            -ширина
латарјецу  -попречни пресек; попречна ширина
блана латарјацě  -широка даска
латургија   -литургија
латурљи     -помије
латуроања    -жвале
латурој       -врста грубог ткања
 навађит латурој    -удешено за грубо ткање
лаузйт      -излапео, сенилан
лаунлок     -заједно, на исто место
лаурмě     -на послетку, на крају
лаута        -виолина
лаутари   -музиканти, свирачи
лаутарју    -свирач, музикант
лацěшће    -шири, проширује
лацймја   -ширина (попречно)
лацу         -омча, замка
лěлаиту, лěлěту  -лелекање
сě лěлěје    -лелеће
лěлěту      -лелек
лйна          -вуна
лйнгě        -покрај, поред, уз
лйноасě    -има вуну обилно
лоазйљи    -бесмислице
лобењица    -лубеница
лобењицйшћа    -њива где се гаје лубенице, бостан
лобу     -ресица; округласти део
лобу урјеки     -ушна ресица
лобода      -врста траве
ловит       -повређен, ударен
ловитура    -повреда, рана
ловјешће    -удара; повређује
лоза          -лоза увијуше
лозовица    -увијуша
лоитра      -литра, лотра
локу           -њива; место
ломану     -трун; остаци од грања
ломањиљи    -труње; лом; отпаци од грања
фаҹе лом     -прави лом , чини неред
ломјешће    -мрви, уситњава
ломјешће ку пěлмиљи  -мрви длановима
лому          -трун
лопата     -лопата; весло
лопата ђе багат пйња йн фурунě   - лопатица за убацивање
хлеба у пекари
лопатйку    -лопатица
лопатйку ђе адунат фајина    -лопатица за сакупљање брашна
лопоћица     -лопатна кост, плећка
лор               -њима
лорберу     -ловор
лубарју    -младица дрвета, шибљика
лувату        -узимање
лугаҹица     -чешљугар
лугаҹу        -врста биљке
луј                -њему
Лукја          -Лука
лукрамйнту    -дело; посао, рад
лукрарја       -дело; посао, рад
лукраторј    -радан
лукраторју    -радник
лукрě            -ради
лукру            -рад, посао
лула               -лула
лула ђе казан    -лула за казан
луманарја       -свећа
луманарја рајулуј   -рајска свећа,  пали се онима који су умрли у мраку и само она може да надомести свећу која се пали покојнику при умирању
лумина      -свећа; светиљка
луминарњику    -свећњак
луминě       -обасјава; осветљава
луминос     -сјајан; обасјан месечином
лумињаʤě   -одсјај од свеће, сијање месеца
лумја              -људи; свет
лумја албě    -бели свет, овај свет
лумја њагрě    -подземни свет, онај свет
 пи лумјаја    -на онај свет
 пи лумјаста    -на овај свет
Луна                 -Месец
луна ђе ʤйље    -месец дана
луна рě      -децембар
лунаћик    -месечар, месечарство
лунг             -дугачак
лунгујат     -дугуљаст, издужен
лунӂимја   -дужина
лунӂит       -продужен, настављен
са лунӂит  -издужио се
лунка   -равница издужехог облика
лунос          -месечина
луња (Lunis dies = месечев дан)  -понедељак
луњинě      -обасјава месечина
луњинос    -објасјно месечином
лупјаскě    -вучија
лупјешће   -као вук; лупешки
лупоајка    -вучица
лупта           -рвање, коштац; борба
луптаторју    -борац; рвач
лупу               -вук
лупу               -вук
лупшан       -налик вуку
лупшану       -вучјак
луспина      -љуспа
луспина ђи варʤě–     -полутке купуса
луҹ  -сјајан, који сјаји, пресијава се
луҹафěру     -сјајна звезда
луҹафěру ђе ʤй   -зорњача
луҹафěру ђе сара    -вечерњача
луҹед              -сјајан, блистав
луҹешће  -сјаји, блиста
луҹимја    -сјај, сјајност
луҹиторј   -сјајан, блистав

   Љ
љагě          -везује, веже
љагěну      -колевка
љагěну ђе моарће    -мртвачки ковчег
љагйнě      -љуља
сě љагйнě   -љуља се
љаку           -лек
љандру      -олеандер
љау              -грађевина
љегамйнту    -завет; обавеза; уговор
љегат       -везан, привезан, завезан
љегаторју    -везач
љегатура   -веза,
љегумја     -кувано јело, вариво
љеӂја          -сорта
љекујиторју    -лекар
љекуиту     -лечење, излечење
љекује        -лечи
љемнарија    -дрвенарија
љемну          -дрво; стабло
љемњиљи    -дрва; дрвеће
љенос           -лењ; безвољан
љеносу         -лењивац, нерадник
љења             -лењост
љепшйт       -шандрцав
љергатоарја  ђе урʤйт  -сноваљка
љесњик        -лако, ласно
љесњиҹија    -лакоћа
љеспеђа        -плоча
љетка            -арбија, бодило, зашиљена гвоздена шипка која се
 усијава и њом пробада кроз даску
љетрика    -електрика; електично светло
љеука   -левча на запрежним колима
љешйја       -цеђ
љешйјат     -испран са цеђ;
љешйјаʤě   -пере са цеђ
љешйнат   -зацењен; онесвешћен
љешйнату   -зацењивање, губљење даха
љешйњаʤě  -онесвешћује се ; зацењује се
љибдěјě     -належе, пријања
љивађа      -ливада
љивеʤйт  -заливађен
љига           -младеж
љигау         -пробирљив у јелу
љикоарја  -сјај, пресијавање
љикурат   -сјајан, прозрачан
љикурату   -сјај, пресијавање
љикурě     -сјаји, пресијава се
љикурос    -сјајан, са својством сјаја
љикса      -сјај
Љиксандру    -Александар
љикуриҹу    -свитац
љиљаҹиу     -љубичаст, лила
љимба            -језик
љимба ђи фагур    -заперак саћа
љимбрику    -стомачна глиста
љимбурику    -реса у ждрелу
љимпјеʤймја     -прозрачност, провидност, бистрина
љимпјеʤěшће цоаљиљи    -испира веш
љимпјеʤйт     -избистрено
љимпјеʤйтоарја     -пралиште
љимјеђе     -бистро; прозрачно
љин          -миран; спокојан; тих
апа љинě      -тиха вода
љинаја    -линија
љингěје   -мацка, шминка
сě љингěје мйцу   -„умива“ се мачка
љингěу    -лижисахан
љингура      -кашика
љингура попи   -пуноглавац
љингурица    -кашшићица
љингушала   -додворавање, улизивање
љингушаторј    -улизив, ласкав
љинђина   -јајашце од вашке
љинӂе      -лиже
љинс          -лизан, олизан; зализан
љинс ђи мољ    -изгрижен од мољаца
љинћа    -сочиво (за јело)
љину       -мир, тишина, спокојство
љињијару   -лењир, линијар
љињишћа    -мир, тишина, спокојство
љињишћит  -смирен, успокојен; утишан, стишан
љипит            -лепљен, залепљен
љипитоарја -пијавица
љипитура   -лепило, премаз
љипиҹос   -лепљив
љипјала    -лепак, лепило; премаз
љипјешће   -лепи, залепљује
љипсйт      -изнемогао, без снсге
љис     -са белом белегом на глави
љисě блана   -даска са (пегама) фугама
љиу                -лев; леј
љитра           -флаша
љифěје         -хлапће, пас када једе кашу или пије воду
љоафа           -причалица, блебетало
љорда           -црембруш
љордаћик  -зеленопругаст, налик тигру
љофěје   -прича без везе, блебеће; начин свињског гутања хране
љошћану  -врста поврћа


   М
ма             -ме (мене)
ма дук       -идем
ма спěл       -умивам се
ма стрйгě   -зове ме
ма (ама)        -ма (ама)
магарју    -магарац
мазарат   -зрнаст, крупнозрн
сарја мазаратě  -крупнозрна со
мазěрја   -грахорица
мајастě (мйј јастě) -још има
мајдану           -рудник;
Мајдану          -Мајданпек
Мајдањанцй   -Мајданпечани
мајдањерју    -рудар
мајзла            -секач за челик
мајина           -матица
мајка (ма јакě а) -
мајка је аша?  -дал' је тако?
мајка во фи аша?  -дал' ће бити тако? Јел могуће?
Мајкапрјастěҹе    -Богородица
мају                    -тучак; пракљача
мајут (мйј јут)    -брже
макěрě      -иако, мада, макар
макараоа  -направа; уређај
макришу  -кисељак
маку          -мак; дивљи мак, булка
малајец    -мекан, сипљив
малају      -проја
малају ал дулҹе   -слатка проја
малдěру   -свежањ; хрпа, гомила
малдарјешће    -нагомилава, прави свежњеве
малаоа       -засеок, махала
малоҹану    -становник засеока
малу   -окомита обала, засек, бедем
малу апи   -речна обала
мама     -баба, бака (мајкина мама)
мамаљига    -качамак
мамоаћиљи    -прибор за враџбине; ситнице од свега и свачега
мана              -медљика; пламењача
манастирја    -манастир
манга             -маза; мангуп
манйнкě       -једе
манйнкě ла кйнтарј    -закида на кантару
ма манйнкě пјеља   -сврби ме кожа
мануша        -рукавица
мануша ђе кйњипě    -греница,руковет при чупању конопље
маору        -врста траве
марарју      -ким, мирођија
мараҹину    -воћка са бодљикавим израштајима (глог, шљива, трњина) или трн од горе поменутих
мардěфиљи  -ђинђуве
марӂаоа         -зрно из огрлице     
марӂелат       -са огрлицом
марӂељиљи  -огрлица
марӂина          -обала; окрајак
марӂина апи  -обала
марӂинат        -окрајичен
марӂињинца   -окрајка
марје         -велики, голем
маримја   -величина
марит        -увећан
маритату   -удаја
марјец       -лепо обучен, кицош
марјецйја    -кицошење, гиздање
марјецйјљи    -ствари за кицошење
марјецйшу    -украси; луксуз
марјешће      -мари; увећава
мармурит     -занемео, није могао да проговори
мармуру       -мук, занемелост
марос    -надмен; поносан, сујетан
мартурија       -сведочење
мартурјешће  -сведочи
мартуру          -сведок
марунт            -ситан, ситно
марунтат       -уситњен
марунцйјљи    -ситнице; баштенско биље које се сеје
марунцйк    -малечак, ситан
марунцйшу  -ситниш
маруц             -великачак
марфа             -роба
марца              -уторак
Марца васйлор    -уторак иза белих пооклада
марцйнос    -острашћен, пожудан
маса            -софра, трпеза
масају         -рибарска мрежа
масаоа         -кутњак
маскěра      -урнебес
масљина     -маслина
масљињиу  -маслинаст
масура          -мера
масурамйнту  -мерило
масурату    -мерење
матака       -матица
матањешће   -ради ручне радове
матањиљи  -алат и предмет  ручног рада
матаса         -свила
матасарју   -свилар
матасос       -свиленкаст
матаҹина   -жабокречина
матаҹина   -матичњак (биљка)
матаҹинос   -са жабокречином
матаҹину   -матичњак код пчела
матуша       -тетка; стрина
матушоњу   -стриц; тетак
мау                -замах; преимучство
а луват мау   -надвладао, превладао
мацу, мацйљи   -црев-о,-а
мацу,-рљи   -црев-о,-а (вештачко:гумено, пластично)
машйна      -машина, справа
машйна ђе апринс фоку   -шибица
машйна ђе воз     -локомотива
машйна ђе кусут   -шиваћа машина
машйна ђе мице   -вуновлачара
машйна ђе трěјрат  -вршалица
машйна ђе факут ђемпере   -штрикаћа машина
машйњерју    -машиниста
маҹи              -слуз
маҹинат      -самлевен
маҹинату    -млевење
маҹинě         -меље
маҹињишу   -мељава, мливо
мě                  -хеј; море (узречица)
мěјдо      -скоро, већ, само што није
мěре        -море (узречица)
мěринарју   -морнар
мěрју, мěрљи   -море (океан)
мěру        -јабука (дрво)
мěршује   -измаршира
мěтура    -метла
мěтурат  -пометен
мěтурј    -врста планинске траве од које се праве метле
мездраја, кйцйтоаја    –нож за обраду дрвета
мејана       -кафана, механа
мељик       -малог раста, кепец
менӂиу     -кафеђија
мећаоа       -сметња, ометање
меҹит        -угњећен, изубивен
меҹитура   -убој, озледа од удара
мйзга          -мезгра
мйзгйитура   -мазарија; бљузгавица, клиски слој блата на смрзнутој подлози
мйј                    -још; нај
мйјадйнк       -дубље
мйјађиноарја   -мало пре
мйјамйнат     -доцније
мйјбиње           -боље
мйјбун              -бољи
мйјђеалан      -преклане
мйјђеан         -лане
мйјђиврјеме   -раније (пре мрака)
мйјђинврјеме   -благовремено
мйјђиноапће    -раније зором
мйјђиноарја    -мало пре
мйјйнврјеме   -раније, пре рока
мйјйнтйј         -најпре
мйјкйта           -још мало; мало касније
пуње мйјкйта    -стави још мало
вино мйјкйта    -дођи мало касније
мйјламарӂинě   -најкрајњи
мйјлаурмě     -најзад, на крају
мйјмарје        -највећи, већи
мйјмик            -мањи
мйјмулт          -више
мйјнаинће    -раније, скоро
мйј йнаинће    -још напред
мйјрěу       -лошији
мйјтарје    -јаче; тврђе
мйна           -рука; прегршт
о мйнě ђи сарје   -прегршт соли
мйнатура    -терање; надметање
о мйнатурě ђи арат   -један период орања без одмора
мйнě            -терај, тера
мйнгајала   -миловање, мажење
мйнгěје       -милује, мази
мйндајала  -мућкање, мешање
мйндěје     -мућка, меша варјачом, мути, миксира; сплеткари, мешетари
мйндра      -лепојка, лепотица
мйндрија   -лепота, красота
мйндрјаца  -лепота, красота
мйндрјец    -диван
мйндру        -леп, лепо
мйндруца    -лепотица
мйнʤа          -ждребица
мйнʤата    -шипарица (ако се говори о девојци), млада ждребица, јуница, овца пристигла за приплод
мйнʤу          -ждребе
мйнжěшће   -маже, размазује
мйнжйт        -умазан, размазан
мйнка            -ојед; оштећење
мйнкаримја    -свраб
мйнкарја       -јело, храна
са пус пи мйнкарје   -отпочео са јелом, навалио на јело
ми сě таје мйнкарја   -изгубио сам апетит
мйнкаторија   -изјелиштво корупција; закидања; отимачина
мйнкаторј   -јешан; изјелица
мйнкатура -место где је изједено
мйнљи         -руке
мйнљи карулуј   -део на запрежним колима
мйњаца     -сутрашњица
мйње          -сутра
мйњеʤй    -сутрадан
мйњија      -љутња
мйњију      -ручица, дршка
мйњиос     -љут, љутит
мйњика     -рукав
мйрěје        -реже; мрмља
мйрěје уну ла алту    -режу један на другог
мйрза          -мржња, омраза
мйрзěшће       -мрзи
мйркоање    -шмркање стоке или оглашавање зеца
мйрлоага   -мрцина, кљусина
мйрљешће   -мрчи, мрка
мйрмајиту    -мрморење, мрмљање
мйрмěје, мйрмоање  -мрмља
мйрмоака     -особа која говори кроз нос
мйрмоњату   -мрмљање, мумлање
мйрмоћешће  -мрмори, мрмља
мйроање     -реже
мйроњату   -режање
мйртаку       -кровни рогови
мйртану       -мачор
мйртањала    -парење мачака
мйтка            -миксер
мйткěје        -меша, миксира
мйца              -мачка
мйцу              -мачак
мйцу србаћик  -дивља мачка, рис
мйршау        -мршав
мйршйја      -стрвина, мрша
мйшњику   -мучњак
мйҹоку        -мачор
ми (мије)     -ми (мени)
ми сě ймпарје (ми сймпарје)   -чини ми се
мигěје   -петља нешто;пипљиво ради
мигйјос       -пипљив
мигујала     -пипљив рад
мижајка     -украсна тиквица
мижлоку    -средина
мижлоҹин   -осредњи, средњи           
мија             -хиљада
мије              -мени
мију              -просо
мик               -мали
микса           -зумбул
миксандра   -шебој
микућел     -малечак
микућик     -малецак
микшор      -мален, малечак
мила            -милост, сажаљење
милос  -благо;милостиво;чежњиво
милостйја  -милостиња
миљигоҹу  -чмичак
минћа           -памет, ум
минће            -лаже
арје минће   -паметан је;свестан је
цйње минће   -памти, сећа се
минћиљи      -памет, разум
минҹинос   -лажљив
минҹиносу    -лажљивац
минҹитура    -лажа, лажац
минҹуна      -лаж; варка
йј скапě кйћо минҹунě     -изрекне по неку лаж
йј фаҹе минҹунě    -заварава,прави смешке детету
миразу          -мираз
мирарја        -чуђење
мирату          -чуђење
мирěрљи     -чуда, чудеса
миријор       -полагано
мирикуц      -полагано
миришћа     -стрњика
мирја             -младожења
мирјаса        -млада, невеста
мироасйљи    -мириси
миросату     -мирисање
миросаʤě   -намирисује
сě миросаʤě    -парфемише се
миросу         -мирис
мирусě         -мирише
ми'с (ми сйнт)    -сам , јесам
мистрија     -мистрија
мићикулат   -умањен, смањен
мицйљи  -вуна за вуновлачару
мишěлу   -кржљав клип кукуруза
мишкату      -мрдање
мишкě           -мрда, помера се
мјара (мара) -јабука
мјаркује јепуру  -фрктање зеца
мјастěкě         -меша, мућка
мјастěкě ђин гурě  -жваће
мјеʤу           -средина; језгро, срж
мјезаоа         -мезе; салата
мјезěје          -мезети, једе салату
мјездрјала  -глодање коре шибља
мјездрјешће  -глође кору шибља
мјелку     -унутрашњи меки део рога код животиња; пуж                 
мјерӂе       -иде, хода
мјерӂерја  -кретање, ходање, ход; покрет
мјерла         -црни кос
мјерњик     -миран, кротак
мјерњица   -посуда за сипање жита у воденични кош
мјерњиҹија    -мирноћа
мјерсу        -ходање, ход
мјерсура    -ходање, ход
о ʤй ђе мјерсурě    -дан хода 
мјерћигу    -добробит, напредак, просперитет, прогрес; успех
мјерћинӂерја    -напредовање
мјестакатура  -мешавина, смеса
мјетру                -метар
младајала  -гибање и повијање; модулација
сě младěје   -повија се и угиба, осцилаторно угибавање
сě младěје жоарда  -њихање и пресавијање прута (грана)
младу           -кашасто тесто
мљаскěје      -мљацка
мњелу            -јагње
мњеоара       -јагње (женско)
мњеорица    -млада овца
мњереҹика  -шећер
мњерја      -мед; у Црноречју означава шећер а за мед важи израз: мњерја ђи ступј
мњерја ђе пи прун    -смола са стабла шљиве
мњеркурја  -среда 
мњерос     -меден
моаје  -смекшава;успорава;утихњује
моаје цоаљиљи   -потапа веш
моака        -мочуга
моангě      -спор, пипљиво ради
сě монгěје    -замајава се, споро ради
моара        -воденица
моара ђе карње  -машина за месо   
моара ђе кафě    -млин за кафу
моарě        -мора
моарје      -умире
моарћа     -смрт
пи ҹасу морцй   -на самрти
моаша    -жена која пресеца пупак детету; бабица
могйнђаца     -силуета, тамна прилика
модува   -срж, мождина; језгро
модува уосулуј    -коштана срж
модува плајвазулуј    -графит оловке
модур             -кафенаст
можђешће      -пасира
можђит            -сможден; пасиран
можђитоарја    -муљача
молавина        - омекшавање снега кад задува југо, ојужњење
молау    -мекан; спор; миран и питомом
молйн      -мекан
молкуц    -мекан
молофан  -мекан; млитав
уом молофан     -млакоња; флегматик; добродушан човек
молофљећиљи  -млакоња; туњавко, ћутљивко
мољећиљи  -мољац
мољибда     -света водица
мољибђит  -освештен
момјала      -мамац; мамљење
момит  -намамљен, примамљен
момјешће  -мами
Мораоа      -Морава
морарица  -воденичарка
морарјешће   -воденичари
морарју      -воденичар
моришка   -вртешка која се обрће воденим млазем
моркошу     -ризом, кртола; чичока, морска репа
мормйнту     -гроб, хумка
морминцй    -гробље
мормодану  -хрпа блата
мороајка      -вампирица
мороју         -вампир
морт      -мртав, цркнут, угинуо
морту            -мртвац
мортаҹина  -цркотина; леш
мортаҹуња  -слаботиња
мортура       -слаботиња
моругě          -смртно
сарат моругě  -претерано засољен
морҹила      -блато
морҹиљит  -прљав, блатњав
Мосна      -Мосна (село), топоним настао од моснени у значењу слободни сељаци тј. који нису кметови
мосору         -коленика; шпулна
мостофјељњица  -
мотка           -канура, штрингла
моткěје        -намотава кануре             
моцěје ђин кап   -клима главом
моцу             -чуперак; висуљак; прамен; ћуба; пунџа; врх гомиле
моцу курканулуј   -врста цвећа; висуљак на ћурановој глави
мошй                      -покладе
мошй ђе грйу        -
мошй ђе пипћиј  -
мошй ђе фраӂ      -
мошйја  -посед, имање; наследство; дедовина
мошйјанка  -удавача са имањем, наследница
мошйјерју    -земљопоседник; наследник
мошйјешће    -наслеђује
мошйту          -одсецање пупка
сě мошěшће    -замајава се
мошмоана    -мушмула
мошмону      -стабло мушмуле
мошоју   -бабичин муж; акушер
мошоју   -воштаница, усукана кучина натопљена воском, служи за осветљење
мошу   -старац; деда
мошу ку баба   -закачка на појасу панталона
мрамору      -мермер, мрамор
мугурјала    -пупљење лишћа
мугурјешће    -пупи
мугуру      -пупољак листа
муӂјала   -мукање
муӂешће   -муче
мујерја      -жена; супруга
мујерја греоање (гроасě, йнкаркатě)   -гравидна, трудна
мујка    -матер, мајка
мујтарја   -заборавност; заборав
мујтě        -заборавља; превиђа
мукја       -ушица (секире, мотике)
мукос     -слинав
муку        -пикавац; огоретина на концу од свеће или фитиљу лампе; пухер, пепео са цигарете
муку     -стврднути слинац у носу
мулӂе   -музе
мулсоарја    -мужа, мужење 
мулсу             -мужа
мулт               -много
 ку мулту      -на велико
мулцаминд    -благодарећи, захваљујући
мулцамјала    -благосиљање; захвалност, захваљивање
мулцамјељњик    -захвалан
мулцамјешће     -захваљује
мулцймја   -мноштво
мума           -мајка, мама, мати
мума падури  -шумска утвара чија је висина у нивоу највишег дрвећа а женска јој се коса повлачи по земљи; док она пролази шума хучи а дрвеће се  размица и лелуја.
 йн амйнса   -у мајчину
мунка            -посао; обрада; труд
мунћану        -планинац, горштак
мунћиљи      -планина
мунҹешће    -обрађује
мунҹиторј   -радан; обрадив
мунҹиторју   -радник, делатник; обрађивач
мура    -купина
мурě    -загасита; са тамним пегама
уоаја мурě (муранě)    -овца са тамним пегама на глави или ноздрвама
муран   -таман, загасит
мурат    -потопљен у воду(саламури)
муратура   -саламура
мураћик   -загасите боје, тамнаст
мург           -таман, мрк
йн капу мургулуј   -у сумрак
мурӂа          -мрки
мурӂешће   -смрачује се
мурӂилě     -мркоња
муриторј    -смртан
муриторју   -смртник
мурјаʤě    -потапа и притиска
мурјаʤě кйњипа   -потапа конопљу
мурса        -медовина
мурсакат    -изгњечен у течности
мурсěкě    -гњечи, муља
мурсěкě пин гурě   -муља по устима
мурсěкě цоаљиљи    -потапа веш
мурсољит    -преметан по устима
муска          -мушица
мускица    -мала мушица; врста црно-белог веза
муска кајаскě    -коњска мушица
муска вјерђе   -зунзара
мустаца     -брк
мустаҹос   -бркат
мустра        -узорак, мустра
мусту          -шира; воћни сок
мут               -нем
а муцйт      -постао је нем
мутавјела   -мутавко
мутату        -премештање; сеоба
мутě             -помера, премешта
муцйја        -немост; ћутња
муцйт   -занемео; без моћи говора
муцуцоју  -сталактит, купаста хрпа
мушама     -мушема
мушкат     -уједен, угризнут
мушкатура   -огризак; ујед; угриз
мушкě        -уједа, гризе
мушки       -мишићи
мушкјецй   -леђни мишићи; печеница
мушкју        -маховина
мушумјаоа    -велика марама убрадача
мушуроју    -кртичњак; гомилица земље
муҹа     -слиња, слинавко, балавац
муҹи             -слинци
муҹед            -буђав
муҹеʤала     -буђ; мемла
муҹеʤйтура    -буђавост, буђ


   Н
на          -ево (држи)
на (ну а)      -није
набојњику    -маљ
навађала    -мустра за ткање
навађиту    -увођење нити кроз чешаљ за ткање
навйрљијљи   -луткице, пошаст
навјец (ну авјец)  -немате
навут (ну а авут)  -није имао
нада плугулуј     -део раоника
надајала          -промућурност, разборитост
сě надајешће  -разабира
надој (ној ај дој)  -ми обоје
надојна      -обострано, узајамно
надушала  -загушљивост; запара
надушйт     -загушен
надушйторј  -загушљив; спаран
нађежђа         -нада; очекивање; поуздање
нај нађежђе йн јел    -не можеш се поуздати у њега
сй фије ђи нађежђе    -да буде за поуздање, злу не требало
траӂе нађежђа    -ишчекује, нада се
нађешће   -саставља, наставља
нађитура  -наставак; састав; спона
нај (ну ај)   -немаш; ниси
најба          -немаштина
најка          -бата, батко; драгагн
наказу    -мука; напор; тешкоћа
ми наказ    -криво ми је, мрско ми је
накла   -дубоко блато, живо блато
наклајит   -замашћен и прљав   
наклају    -згуснута масноћа са прљавштином       
накоаба, накоабје  -проблем, невоља       
фаҹе накоабје  -прави проблеме, изазива невоље, сплеткари       
уом накоабě    -напасник, изазивач невоља, рџа од човека       
налбјељиљи   -шминка, белило
сě налбјешће  -шминка се
налоага            -навалица, гужва
ђе налоагě       -изобилно
 са налоӂит    -закрчило се
налука   -привиђење;сабласт;утвара
сě налуҹешће  -привиђа се
налуҹала          -привид
нам (ну ам)     -немам; нисам
намјећиљи      -смет
намјецй     -сметови
намјецйт   -завејан сметовима
намолос     -муљевит
намолу       -муљ
намољит   -замуљен
нана            -бата, старији брат
напаста      -невоља; зло, зла коб
напарит     -има гризлицу
напарјала  -гризлица, ојед
наплату     -сегмент бандажа
напраћитура  -напаст
 са напраћит   -навалио
напрљиту    -лињање; митарење
напрљит       -олињао; омитарен
напустйту     -навала; устремљење; кидисање
са напустйт ла јел  -напао га; устремио се на њега, јурнуо на њега
наравиҹос  -лоше нарави, намћораст
нарау            -нарав
нарја             -ноздрва
нарје           -нема
народ             -луд
народос       -немиран; луцкаст, помаман
вйнт народос    -помамни ветар
народу        -лудак; луди
нароʤйја    -лудорија; глупост; лудост
наројит    -затрпан блатом; испрљан
са наројит извору   -извор се запунио нанесеним матерјалом
нароју    -блато, глиб; нанос
нарокос  -срећне руке, срећан
нароку   -срећа; успех
насарймба   -пошаст, недаћа, штета
насйпу    -песак
насйпос  -песковит
насоћиу  -носетина
насу         -нос
нарје нас    -безочан, бестидан
насфиҹоара   -кечига
натра       -у ткању део на разбоју иза брда
науд (ну ауд)  -не чујем
науђе (ну ауђе)   -не чује
наурља   -бесмислено
ворбјешће наурља  -говори без везе, говори без памети, лупета
нац  (на йц)  -ево ти;
нац (ну ац)  - нисте
наша            -кума
нашу              -кум
сě нашěшће    -замајава се
нйкажала    -мука; тешкоћа, мучење; угњетавање
нйкажйту  -мученик
ноадě           -везује у чвор
сě ноадě кйњи    -псећи којитус
ноатě           -плива
ноапћа        -ноћ; ноћу
ноапћаста   -ове ноћи, ноћас
ноаћину     -прошлогодишње јагње
нодат           -везан у чвор
нодйлка      -гука; чвор
нодймбљеће  -грубо урађен
нодовйлка  -чворетина; чвориште
нодорос       -чворноват
ноду              -чвор
нођицу        -зглоб
нођицу пиҹорулуј   -глежањ, скочни зглоб
ној     -ми; нови
нојит    -обновљен, иновиран
но’оʤěҹ  -деведесет
но’оспрјеҹе  -деветнаест
нопйрка        -змија
нопйрка пистрицě   -шарка
нопйрка ђе апě  -белоушка
ноптат      -заноћио, омркнуо
нора           -снаја
нотату       -пливање
нотаторју  -пливач
ноу          -нов
ноуо        -девет; нама
ноутаћа   -новина, новитет; новост
ну             -не
нува (ну врја)  -неће
ну рогуће   -не молим те
нуварат    -облачно, наоблачено
нувěру       -облак
нуверјала   -облачност
нујаоа    -шиба, савитљиви прут
нује      -нема; није
нука     -орах
нуку     -орах (стабло)
нула     -нула
нум (ну йм)  -није ми, немој ми
нума                -једино, само; него
нумајастě      -нема, нема више
нумарала      -бројање; бројеви
нумараторју    -броилац, броитељ
нумарату      -бројање
нумěје            -нема, нема више
нумěратура   -набрајање; пребројавање
нумěратура марје   -врста бајалице                               
нумěрě    -броји
нумěру  -број
ла нумěр  -на броју
нумйј     -не, не више; немој више
нумиљи  -име, имена
нумиљиторју  -именитељ
нумит     -намењен
нумитоарја, мујерја карје нумјешће помана   -жена која намењуе даћу
нумића  -именица
нумја      -име
нумјала -намењивање; именовање; наименовање
нумјера   -номер, кућни број, број ципела
нумјерасěшће  -нумерише, обележава бројевима
нумјешће    -намењује; одређује поименице
нумјешће помана   -намењује даћу
нунта           -свадба
нунташй     -сватови
нус                -нису
нусйнт         -нисам; нису
нуц (ну йц)   -није ти
нушћиу       -не знају
нушћу          -не знам
   
Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU
« Одговор #8 послато: 27.10.2014. 07:48 »

Њ
њагра      -црна, црнкиња
њагрě      -црна, црне боје
њаму        -род, родбина; нација
Њамцу   -Немац
њанћинс (ње а йнћинс)    -неиспружен
њаоа        -снег, мечава
њауʤйт  -нечујно; нечувено, што се није чуло
њеабатут      -неусмерен
њеадурмит  -будан , није заспао
њеапарат  -незаштићен, небрањен
њеаскултарја      -непослушност
њеаскултарњик  -непослушан
њеашћептат   -неочекиван, не чекан
њебрацујит    -није спакован у нарамак, није направљен дењак
њебоћеʤат  -некрштен
њебун            -зао; лош; није добар
њебунаћик  -несташан, враголаст
њебуњаца    -зло; злобност
њеваʤут  -невиђено; непримећен
њеваста        -супруга, удата жена
њевастујка  -ласица
њевинђекат    -неизлечен
њевинуит    -невин; без кривице
њевоја          -невоља; нужда
његина         -кукољ
његрешйт   -без грешке
његриҹос    -црнкаст; црномањаст
његру           -црн, црно; црнина
дуҹе његру  -носи црнину
његура           -мрак, тама, тмина
његура бйзнě    -мркли мрак
његурјаʤě   -смркава
његурјаца     -тама, мрак, замрачење
његусторија    -трговина; трговање
његусторју   -трговац
њезаујтат      -незаборављен
њезгоадњик   -незгодан
њезгођит       -незгодно
њедорит         -непожељан, немио
њеђиспарцйт   -нераздвојен; неразведен
њейнблйнʤйт  -неприпитомљен
њейндамйнат    -неприпремљен
њейндојит   -неудвојен; неразблажен
њейндупљекљт  -неудвојен
њейнкејат   -незакључан, незабрављен; неуклопљен
њейнкјегат    -неусирен
њейнкрјецйт  -ненаборан
њейнпакат   -неудовољен; неутешен
њейнсамнат   -необележен
њейнфрикошат  -неуплашен
њейнцаљеӂерја   -неспоразум; непослушност, тврдоглавост
њейнцаљес    -неразумљив, несхватљив
њейнҹепут   -незапочет; неначет
њеисправит   -незавршен
њекасйторит  -безбрачан, није у браку
њекређерја   -неповерење; невера
њекређерњик    -неповерљив
њекљинћит    -непомерен; непомичан
њекопт           -непечен; незрео
њекреʤут     -невероватан
њекруҹату    -нечастиви, некрст
њекуноскут  -непознат, незнан
њекунћинат  -непрекидан, непрестан
њекупринс   -бескрајан; необухваћен
њекурат    -нечист, прљав; нечастан
њекуратаћа   -нечистоћа; нечасност
њекурацат    -неољуштен;неочишћен
њемарӂинат    -неограничен; неокраичен
њемасурат  -неизмерен; бескрајан
њемерњик   -немиран
њемйнгйјат  -није милован
њемйнкат     -непоједен
њеможњик  -немочан; трапав; неспособан
њемулс         -непомузен
њемцěск     -немачки
њемцěшће  -немачки (језик)
њенумарат  -неизбројен
њеобасйт      -неуморан, чио
њеом              -нечовек, изрод
њеомењија   -непоштење; нечовечност
њепарјекит  -није у пару
њепотривě  -неравно, неуједначено
њепотривит  -нераван; нескладан
њепофћит  -ненаручен; непожељан
њеприҹепут  -неприметно
њепућерја  -немоћ, слабост, онемоћалост, изнемоглост
њесакат   -непресушен; неисцрпен
њесаманат   -непосејан
њесапат      -неокопан
њесарат      -неслан
њесатул      -несит, незасит
њесатурат   -ненасићен
њесйгурат   -несигуран, неизвестан
њесймцйт   -непримећен; неосетно
њесймцйторј   -неосетљив
њескалдат  -неокупан
њесокоћит   -непромишљен, несмотрен, бесмислен
њесомну      -несаница
њеспалат    -неопран; неумивен
њеспуркат   -незагађен
њеспус         -неисказан; неизречен
њесташњик  -немиран, несташан
њестймпарат  -неутољен,незагашен
њестйнс          -неугашен; неугасив
њестрабатут   -непробијен
њестретњик   -несрећан
њестрймбат   -неискривљен
њетрěбуит       -лењ
њетрěбуитура    -ленштина
њећед            -гладак, раван
њећеʤěшће   -поравнава, глача
њеферикит  -несрећан, злосрећан
њеҹопљит    -неотесан
њефйршйт   -незавршен
њиӂелу        -брадавица
њиковала    -наковањ
баће ла њиковалě  -кује, удара у наковањ
њима              -нико
њимик, њимика   -ништа
њинӂе           -пада снег, снежи
 а њинс          -нападао снег
њинсоарја    -снежна падавина   
њипоата        -унука; нечакиња
њипот ђи њипот   -чукунунук
њипоту      -унук; нечак; синовац
њиту           -нитна, закивак
њитује       -нитнује, закива
њицйна    -отворена жива рана
њиш           -ни, нити
њишкйнд   -никада
њишкйт    -нимало
њишкота   -немаштина;ништавило
њишкотрјабě   -беспотребно
њишкум     -никако; нипошто
њишлауна   -ниједној
њишодатě  -ниједном
њишпик    -нимало
њиштује     -поништава, ништи
њишће         -неки; неке
њишуна      -ниједна
њишунђе    -нигде
њиҹ               -ни, нити
њоа    -узвик за прогањање пса

   О
обада  -окружење
обада ла сйтě  -ободни део сита
обадěју   -цилиндар
обасала  -изнуреност неиспаваност и премор
обасěлњик  -заморан, напоран
 обасйт           -изнурен, клонуо
обасйт ђе сомн  -изнурен од неспавања
обʤěҹ     -осамдесет
обйркат   -испентран
ну ће обйрка  -не пентрај се
објала   -обојак
обла      -равњача (зидарска алатка)
обљага    -неизорана њива која се оставља на ”одмор”
обљиҹала  -адет; зареченост, табу, обичај који не сме да се прекрши
обљиҹит     -заречен
ободоку мори  -цилиндрични део око воденичног камена
обороку    -овална или цилиндрична посуда (канта)
обороҹит   -опседнут; напаствован
обору           -двориште
образу         -образ
обраӂору  -обрашчић
обрања        -узица за торбу (плетена)
обрěцу         -узвратина
обринћала    -упала ране због прехладе
овěску                 -овас
овěску дрогулуј   -врста биљке
огару         -кракати пас; хрт
огашěлу   -поточић
огашěљиљи   -поточићи
огашу         -поток
огљинда    -огледало
огоада        -слога
сě огођеск    -слажу се; уклапају се; подударају се
огођешће  -намешта, подешава
огојешће   -смирује; намирује
огоју  -починак; спокој,спокојство
 са огоит  -смирио се; починуо
огору  -њива након бербе кукуруза
огорěшће локу   -преорава стрњику
ограисйт    -пострадао, награбусио
огринка   -калем за конац
огришћана   -невен
одатě             -једном, једанред
одěјљи          -кућне посете
са дус пин одěј   -отишао по туђим кућама на сусретање
одолану           -велика коска
одрйкњешће   -одустаје; пориче
ођина                -одмор
ођињешће      -одмара
оӂјаку              -оџак; оџаклија
ој                         -узвик одазивања
ојдана               -офрље, немарно
мјрӂе ојдана   -иде офрље
окаоа, окјељиљи  -ока, оке
окарала        -хуљење; вређање са псовкама
окйрҹала     -запињање уз заокретање
окйрҹешће  -запиње и заокреће
окјат            -ошацован
ла окјат  -ошацовао га, угледао га
окјелари   -наочаре
окјенат     -крупних очију
окјећиљи   -преградак
окјецй            -преградци
окјецйт         -преграђен, одељен
са окјецйт запада   -местимично окопнео снег
окјешěљиљи   -врста цвећа
(у)окју          -око
окју боулуј  -врста цвета
окна               -окно; рудник
окнарју        -рудар, окнар
окол               -около; заобилазно
окољешће    -обикаља; заобикаља
окољи            -
окољи мори  -заостало брашно око воденичног камена
окољи гури    -жвале
окољи ђинцулор  -зубни каменац, зубни плак
окољит     -опкољен
окољиту   -заобилажење
окољишу   -околина
олају          -уље
оларија     -лончарство
оларју        -лончар, грнчар
олба  -округласта посуда; чајник
олтавит   -поново израстао, регенерисан
олтавјешће    -поново израста, обнавља се, регенерише се
олтану          -калем
олтањешће  -калеми
олтарју   -жртвеник, олтар
олтау      -инвалид; регенерисани орган са умањеним способностима
ољећит  -заблудео; затекао се ту
ољикајинд  -лелекајући
омењеск      -људски, човечији
омењешће  -људски, човечански
омењија      -људскост, поштење, хуманост, човечност
омида          -губар
омоарě        -убија
оморйту       -убијање
омору          -убиство
ондоросěшће   -клопара, цангрља
 ‘ондоросěшће’   -лупета
опа-здрйнк  -врста влашког кола
опарит          -обарен, ошурен
опарјала     -летња жега са много испарења
опарјала пиҹоарилор    -напаравање ногу на врелој води испод покривке са инхалацијом у воденој пари
опарјешће  -бари
опинка       -опанак
опинкарју   -опанчар
опинћала  -упињање, напрезање
опинћиту    -запињање, напрезање
оправјешће  -протерује; упућује
опритоарја  -прекидач
опритоарја мори  -воденична устава
оприту   -заустављање; задржавање
опрјегу  -прегача (задња)
опрјешће    -задржава; зауставвља
опт              -осам
оптак          -осмак
оптспрјеҹе   -осамнаест
ор, оре       -или
орашану  -варошанин, грађанин
орашу        -варош, град
Орашу       -Доњи Милановац
орашањеск  -варошки, градски
орб          -слеп
орбија    -беда; незнање; слепило
орбиҹос   -заслепљујући
орбјеск     -слепачки
орбјећиљи  -слепић
орбјешће  -слепачки; на слепо
орбу           -слепац, слеп човек
оргоата     -полулоптаста канта
оргоцй      -кломпе; старе изгуљене ципеле
орʤу          -јечам
оризйшћа    -рижиште, пиринчана
оризу         -пиринач
ортаку      -ортак
ортаҹија  -ортаклук
орш            -узвик бола од убода или опекотине
остањала   -умор, замор
остањешће   -замара се, умара се
острову     -острво
отавјешће   -поновни раст траве
отаоа          -отава
отарěшће   -граничи
отарӂиу   -граничар; међаш
отарак      -правилно, складно, уређено, јединствено, регуларно
отараку    -правило, регула, склад
отару         -граница; међа
отравит    -отрован отровом
отравиторју  -тровач
отравиҹос      -отрован, има својство тровања
отравјала    -тровање
отравјешће   -трује
отраоа          -отров
отуљешће  -бежи, збрисао
са оћешйт   -разишли се, више не навраћају
оћикњала    -нагон за повраћање
оћинҹала     -прибор за спутавање
оћинҹала ла жуг     - спутавање на јарму
оћинҹешће  -спутава
оф           -узвик дивљења
оцěлу     -челик
оцěту     -сирће
оцěшће    -хајдучки, лупешки
оцйја      -хајдучија; лоповлук
оцйрě      -мало, лецке
оцйрйшоарě  -малко, лецке
ош, аш     -члан уз глаголски облик
ошћаʤě    -уздише
ошћеʤату   -уздисање, уздах
оҹис            -угруван, убивен
оҹисатура   -повреда од убоја


   П
падукиљи   -вашка
падукјат    -вашљив
падукјос    -вашљив
падукјосу  -вашљивко
падурарју  -шумар
падурја       -шума
падурја ђи касе  -дрвена грађа за кућу
падурит    -пошумљен, зарастао дрвећем
падурос     -шумовит
пађина       -удолина, долина
паза             -опрез, пажња; чување
пазару          -пазар, трговина
пазарјешће  -пазари, тргује
пазěљњик   -чуваран; штедљив
пазěрја, пазйја    -чување, оно што се чува, иметак, имовина
пазěшће      -чува
пазйторју     -чувар
пазйту           -чување
паздарја        -сува влат конопље
паздěрљи       -поздер
паздěрљи пи ҹерј  -кумова слама, млечни пут
пајос         -сламнат
пајта          -група, друштво, клапа
пајташ      -садруг, саучесник
пају            -сламка
пајуга      -сламнасто сено (трава)
пајљи        -слама
пакалě      -угурсуз, замлата
пакаљит   -злосрећан; намагарчен, насамарен
пакат         -жалосно; грехотно
пакатос     -грешан
пакатосу   -грешник
пакату        -грех
пакаћиљи  -грехови
пакјету        -пакет
пакоста        -беда; патока
пакурарија  -чување оваца
пакурарју     -пастир, чобанин
пала                 -бала, слегнути дењак
пала ђе фйн   -бала сена
паларија        -шешир
паларијерју  -шеширџија
паласка    -кожна торбица која се носи о рамену, ковчежић
палата      -дворац, палата
палма        -длан; шамар
палмуиту  -шамарање
палћину     -платан
палуга       -мотка (дебља и дужа)
палуит      -избалиран, слегнут у дењак
паљаца     -мотка, палица
кйнд о паљешће   -кад је опаучи, кад је распали, удари
паљецос   -шандрцав
паљит       -увенуо
паљит ла фок -осмуђен
пана         -перо; клин
панарју   -мастионица; кутија за писаљке
пангањешће   -загађује, прља
пангањит  -онечишћен, загађен
панжањит   -са паучином
панжěну     -паук; паучина
панжěњи    -паучина
панжйњи ђе клаје   -лемези, мотке са неокресаним врховима које се везују на врх пласта
панталоњи   -панталоне
панушу         -опна
панушйт   -кус (отпалог перја)
сě панушěск гаињиљи   -кокошке на сунцу кљуном премећу кроз перје
паоду        -поплава
паоду помйнтулуј   -потоп
виње пи паоађе    -долази у таласима, наизменично
папа           -њупа, јело
папара     -попара
папě           -њупај, једи
папукариту  -израда ципела
папукарјешће   -ради на ципелама
папукарју    -обучар, ципелар
папуку          -ципела
папура          -трстика
папуша         -лутка
папуша ђе кукуруʤ  -заметак кукурузног клипа
папушарју  -луткар
папушйка   -луткица
папуҹ ку калкйј   -ципеле са потпетицама
пара (фокулуј)    -јара, усијани ваздух
парада         -парада
парађиш     -парадно
параману   -парчетина
параоа         -пара, новчић
парасйт       -напуштен, запуштен тј препуштен зубу времена
са парасйт  -опустео
Параскија   -Параскева
параула   -скитница, опајдара, дроља
пардон         -извини, пардон
пардоњамě    -извини ме
ма пардоњеск    -извињавам се
паринтаћа        -отаџбиа
паринцěшће    -родитељски
паринцй            -родитељи
Парјасймиљи    -Ускршњи пост
парјекја   -пар
парјекит  -у пару, изабран за пар
парјећиљи       -зид собе (куће)
парке                 -као да, налик
парке вјеʤ ту    -кобајаги
парњица            -парница
парњиҹери       -парничари
парос                -длакав
партаљиљи      -прње
парћа               -део; страна
парћинарј    -партнер, деоничар
паруту              -жал, жалост
йм паре рěу     -жао ми је
йм паре биње    -мило ми је
ми сě ймпаре   -чини ми се
пару, парљи    -чаша, чаше
пару, пари        -колац, колчеви
пару ђе поркоњ   -мотка са којом се преноси навиљак сена
парҹелу    -комад, парче
парҹељит   -искомадан
паса  -брига, скрб
нум пасě    -није ме брига, не марим
пасалěу     -папазјанија
пасарика  -птичица
пасарјелу  -птичурак
пасароју   -дух некрштено умрлог детета. На даћама месе се посебни хлепчићи који се пре даће намењују овим духовима да не би дирали даћу
пасат         -спљескан, здробљен
пасěрја     -птица
пастрала  -штедња
пастрěљњик  -штедљив, чуваран
пастрјаʤě    -штеди
пастрјала  -штедња
пастрйма   -пастрма, суво месо
пасују        -пасуљ
пасују ал вјерђе  -боранија
пасују ђи пје тйрш     -врста пасуља: приткаш
пата             -мрља, флека; пега
патамушу  -јастученце, тампон, тупферчић
патат            -исфлекан
патицйљи   -патике
патрону      -метак за сачмарицу
патру           -четири
патруʤěҹ  -четридесет
патруʤěҹиљи    -даћа за четиридесет дана након смрти
патруспрјеҹе   -четрнаест
пату              -кревет, постеља
патулу         -пласт сена или тулузине на дрвету
пауну           -паун
пацала         -патња, паћење
пацěшће     -пати
пацймја      -патња, паћење
пацйт           -напаћен; искусан
пацйту           -паћење
пашапорту    -пасош
пашěшће    -корача
пашйту       -корачање
пашће          -пасе
пашћељиљи  -врста пролећног цвећа; по веровању кад се први пут угледа у пролеће, деца преко њега требају се поваљати како не би имала главобољу током године 
Пашћиљи  -Ускрс
пашћиљи  -причест за Ускрс
пашћуња   -испаша, паша
пашу           -корак
йј дě ку пашу     -мери кораком
мјерӂе ку пашу  -иде лагано, корак по корак
паҹа      -мир   
пě (пй) -па
пěкује   -пакује
пěлмује  -шамара
пěрос   -длакав, рутав, космат
пěру   -длака, коса; стабло крушке
пěру ђин кап   -коса
пěру поркулуј    -раставић
пěру порҹеск   -дивља крушка
пěтура               -поњава
пěтурјељиљи  -фалте; лиснато тесто
пе (пи)   -на; по
педаља   -педала
пеиҹа (пе аиҹа)    -овдека, овде
пеларина   -пелерина
пељаг          -ћелав, без длаке
пељину       -пелин
пенӂету      -пенџет
пенӂетује   -пенџетира
пердут         -изгубљен
периту         -изгинуће; нестанак
 а перит       -погинуо
 са перит     -нестало само од себе
перћица  -
петриш     -(као придев): каменито тле, земљиште са пуно камена
петришагу  -камењар
петрјеҹе   -испраћа; (с)проводи
петрјеҹерја  -испраћај
петрос           -каменит
пећејка   -шлиц
пећекос  -у закрпама; у ритама
пеҹету     -печат     
пеҹетује    -печатира
пеҹинӂина   -лјешница, росопас, руса; кожна болест у облику пега
пйламида    -паламида
пйлњаку   -левак (велики)
пйлњија    -левак
пйлпěје      -лепрша, прхти; титра, пламса
пйлпу          -јато
пйнакума (пйнě акума)    -до сада
пйнě            -до; док
пйнěће (пйнě ěће)   -дотле
пйнěћакума   -ето до сада
пйнʤа             -платно
пйнʤа ла фириз   -лист тестере
пйнʤуит       -као платно, налик раширеном платну     
пйња                -хлеб
пйња уојлор    -бела рада
пйњишоара   -хлепчић
пйраиту         -праскање, прштање
пйраитура    -прасак, тресак
пйрěје             -пуцкета; пршти
пйрěшће         -клевеће, оговара
пйрвењаку    -првенац
пйргау             -напрасит, пргав
пйргу      -дрвена полуга, ћускија
сě пйргујешће  -сазрева, почиње да румени воће
пйргујала      -почетак зрења воћа
пйрдањику   -злосрећник, проклетиња
пйржěшће     -пржи
пйржйтура    -запршка
пйржол          -спечено, спржено
пйржолу     -пакао; пожар
пйржољит   -изгорен, спржен; спечен
пйрйту        -клеветање; тужакање
пйрйторју    -клеветник
пйроање    -пуцкета, прашти
пйрмаку, пйрпаку (ку карје сě фаҹе очинҹала ла кар)    -савитљива дрвена полуга са којом се затежу увезани балвани
пйрпаку     -шипка, полуга, ћускија
пйрпориту   -прпорење
пйрпорјешће грйу  -фунгицидно тртирање семена пшенице пре сетве
пйрпорица мори    -део воденице на коме стоји воденични камен
пйрпороашйљи   -џанарике
пйрпорос  -бубуљичаст
пйрпору   -црвене бубуљице
пйрћа      -пртина
пйрҹоака  -патока; лоша ракија
пйрҹу          -јарац; неизорана земља између бразди
а пйрҹит локу   -лоше изорао њиву
пйсла           -густо растиње; умршена коса
пйтпалака    -препелица
пйтпěје        -
пйтпоање   -
пйћикě        -ваљда; зар
пйшкавит   -тачкасто иструљење на воћу
пйшкавитура    -тачкасто иструљено воће
пйшњица         -израз за стање воћа и поврћа након измрзавања, посебно за бундеву и кромпир
пйшљећиљи    -пух
пйҹос               -плавозелено
пива                  -ступа
пива ђе кар   -дрвена полуступа, ставља се испод точка ради кочења
пигуље        -треби
пигуљит     -требљен
пиђисупра   -одозгоре
пизма           -злоба; надметање
пизмаш       -завидљив, злобан
пијацу         -пијаца; тржиште
пикатура   -оно што је кануто
пикě             -капље; пада
са пикат     -покапао се, кануо се
пику            -кап
пикура       -тачка; капљица
пикура ђе мускě   -испљувак муве
пикурě       -пада у капљицама       
пикуц         -сћушно, као зрнце
пикуцу       -капљица
пи-ла           -око; до
пила            -турпија
пилйнгě    -око, около, поред
пиљешће   -стружи, турпија
пиљитура    -струготина
пин              -кроз; по
пинтрě       -између
пингě         -мимо, поред
пинтрěушě    -кроз двориште
пинтру       -због, ради
пинтру ҹе -зашто, због чега
пинћин      -са пегом на нози
пиоање     -пијуче; пишти
пион пуји    -пијучу пилићи
пион урјекиљи    -пишти у ушима
пипарка    -паприка
пипарка брошћи    -љутић
пипаркат   -запапрен; ољућен
пипаркуца   -љутић
пипијуга    -прашинаста земља
пипота         -бубац
пироју          -ексер
пироћешће  -куња, одолева сну
пироћит       -куњав, неиспаван
пиру              -пиревина
писат            -изгњечен, пасиран
писаʤě        -притиска и гњечи
пискоаја     -свирало (од врбе)
писковица   -клисура; сужење
пискоју        -писак на свирали
писку           -унутрашње сужење; писак
писку ла клањет   -вршак на кларинету, писак
писку карулуј   -део  запрежних кола
пистě   -над; преко
пистрйҹуња   -шаре, ишараност
пистриц      -шарен
писумунће  -подножје планине
писупт    -испод, по испод
пита       -лепиња
питулат  -сакривен
ку питулату   -кришом, тајно
питулě        -крије
питуљик    -патуљаст
питуљику  -грмуша; кепец
пићит          -погурен, сагнут; малог раста
пићиш        -погурено; кријући се
пиу               -ступа
пиурмě       -после, потом
пицйгаја    -сеница
пицйгаја бјешйноасě  -плава сеница
пицйгојат  -променљивог обима
ворбјешће пицйгојат   -говори променљивим пискавим гласом, мутирање гласа
пишату          -мокраћа; мокрење
пишаҹосу       -упишанко
пишљеӂиљи  -дрвени чепићи (типлови) за спајање дасака
пишћаʤě  -притиче у капљицама
пишћолу   -пиштољ
пиҹа (пи аиҹа) -овде, овдека 
пиҹору                 -нога
пиҹору ла коасě    -ручица на косишту
пиҹороаӂиљи   -штуле
пјара (пара)      -крушка
пјарě стрнопјацě    -врста крушке
пјарсěка        -бресква
пјатра             -камен
баће пјатра   -пада град
пјатра ђи вар    -кречњачки камен
пјатра мори    -воденични камен
пјатра шарпјаскě   -гранит
пјеђика       -кочница; заплетка
дě пјеђика  -саплиће
пјелушйна  -кожурина
пјеља            -кожа
йн пјља гоалě    -го, необучен
ма манйнкě пјеља  -сврби ме кожа
пјенђера     -прозор (локализам из Црноречја)   
пјепину       -диња
пјептарју    -грудњак, пуловер
пјепту           -груди
пјепћенату    -чешљање
пјепћинатура   -фризура
пјепћину    -чешаљ
пјепћиш     -директно; наспрам; прса у прса                   
пјердут        -изгубљен
пјердуту     -губљење; изгубљени
пјерђе          -губи
пјерђерја   -губитак; губљење
пјесěкос      -песковит
пјесйку        -песак
пјетрарју    -каменорезац
пјетриљи    -камење
пјетриҹика   -каменчић
пјећику       -парче платна; закрпа
пјешкарјешће  -риболови
пјешкарија   -риболов
пјешкарју   -рибар; ковач (птица)
пјешкуцу     -рибица
пјешћарија -рибарница
пјешћера     -пећина
пјешћиљи   -риба
пјеҹина        -кртина
плајвазу       -оловка
плајвазу ла дарак  -лајсна на футеру
плаку            -укус
плакуту         -слаткост, сласт
пламаду        -тесто; смеса
пламађешће   -меси
плантјика     -пантљика
пласěљиљи   -корице ножа(књиге)
пласта   -сегмент ограде од тараба
мјерг пластě  -кордонско, фронтално кретање
плата         -плата
плаћешће  -плаћа
плаћика       -деверика
плаћиту       -плаћање
плаҹегјаца    -сладолед
плаҹерја      -укус; задовољство, уживање
плаҹинта    -влашка гибаница
плěнује         -планира; разматра
плйнгарјец   -плачљив
плйнӂе         -плаче
плйнӂе лумина  -окапавање воска са свеће која гори
плйнӂерја  -плач, плакање
плйнсу          -плач, плакање
плоаја           -киша
плоаје           -пада киша
плојат           -покисао; покуњен
плоинће       -кишовито
плојос           -кишовит
плокону      -поклон, дар
плокорјаца    -даровање
плопу            -топола
плоска          -буклија, пљоска
плосканат    -пљоснат
плотогу         -парче коже (гуме)
плотоӂана   -парадајз
плотоӂина   -боквица
плотожйт      -утиснута прљавштина на платно
плугарју   -орач, ратар
плугу        -плуг
плумбу     -олово; куршум, тане
плумбу ђе кољашě   -згрудвано брашно у качамаку
плута        -јаблан; плута
пљакě       -полази
пљаоа       -плева
пљекарја   -полазак; одлазак
пљесњит  -блесав, шандрцав
пљесњитура  -блесавко
пљеурос  -са плевом
пљећера   –увијене плетенице косе на потљку жена
пљећери   –плетенице косе
пљеша      -ћелави
пљешйу   -ћелав
пљивиҹоара     -дугуљасти лист траве, заперак на биљци (кукурузу)
пљивјешће   -плеви
пљин       -пун
пљоду     -
пљусњешће    -распрскава се
пљусњит  -распукнут
поађиљи   -грудвице длака
поакњиту  -пуцањ
поала          -скут;
поала помулуј      -доњи део крошње код воћке
 йн поалě  -у крило
поаљиљи  -подсукња
поама         -плод воћке
поарка       -крмача, свиња; чобанска игра са штаповима и иверком, наликује голфу
поарта       -врата, капија
поартě       -усмерава, води           
поартě грижа       -води рачуна
поартě цоаљиљи  -носи одело на себи
поартě уора   -води коло
поаће         -може
поаће-фи    –може бити, вероватно
поваста    -прича, приповетка
повастаторју  -приповедач
повестěљњик -причљив
повестйту    -причање, приповедање
повјестěшће  -прича, приповеда
поган         -ђаволаст
погањија   -поганштина
погану       -демон; врста болести
погањиту   -нечастиви
поговорјала   -зановетање; обесвећење
поговорјешће помана  - обесвећује даћу
подвалу   -подметач у виду гредице
подмарěшће   -приморава
подос       -длакав, космат, рундав
подруму  -подрум
поду, подурљи   -мост; таван
поду гринʤй    -плафон
поду ђе фйн      -сеник
поду кěшй         -таван
поду пěлми        -надланица
поду пиҹорулуј   -горњи део табана
поду, поађиљи   -гомилица длаке
пођала                   -таваница
пођала подулуј   -таваница
пођина  -доња половина пласта
пођит    -прекривен равном облогом (даске, камене плоче, талпе)
са пођит апа   -вода се прекрила леденом кором
са пођит лйна  -усукала се вуна
пођишу    -висораван
познарју   -џеп
позйу   -позив
појана       -пољана, пропланак
појандра  -лајсна, пречага
појма         -појма
појмйње   -прекосутра
покаинћа   -кајање, покајање
поклађа    -јастук за седење; јастук испод седла на коњу
поклод      -прљавштином утиснуто и улепљено  платно
покњешће  -пуца; пршти
покњитура -пукотина
покорала    -покоравање
пологу          -руковет
полока         -пола литра
полошћа    -кућа на имању, салаш, појата
полу            -дукат
пољежњија   -зараван, без успона
пољежњик    -равано, без успона (када се мисли на пут)
пољи           -дукати
пољиђија   -пропланак, равна ливада у шуми, површина без растиња; залеђена глатка површина (каква се обично види зими на путевима и пешачким стазама)
пољијимја    -позлата; политура
пољијит     -опточен златом, позлаћен; полиран
пољикра     -надимак; презиме
пољикрит  -са надимком
пољику       -чоканче
пољимит   -зачет; појавио се
пољица       -полица
пољица жугулуј   -доњи део јарма
помана              -даћа, подушје
помана ђи вијацě    -подушје које се намењује за живота
помана марје   -даћа за седам година
помењала    -сећање на умрле, призивање умрлих
помењит           -будан
помењиту         -буђење
помењешће      -буди
сě помењешће  -буди се
помйнтос    -онечишћен са земљом; тешко обрадиво земљиште
помйнту  -земља, тло
помњата  -платно на коме се сипа вода када се намењује за покој душе
понојит, пронојит   -реновиран; поново обновљен
са понојит извору   -снажење извора након суше
нум поносěшће   -није ми по вољи, не свиђа ми се, не прија ми
понурљи   -отпаци при жита вејању
понтурљи     -набуситост
ђин понтурј  -набусито, осорно
попа                -поп
попашњица  -напаст, пошаст, штеточина
попику           -дрвени рајбер
попику ђе расуҹит  -витлић, комад дрвета којим се упреда конац
попиљњику  -копитњак
попицу           -попац
попјаса  -попадија
попоју, пуцоју  -уситњен сир  убачен у врелу грудву качамака
попоросйт     -упропашћено; сфућкано
попта, пофта  -жеља, прохтев
попћешће       -жели; захтева
попу    -потпорањ, дрвени стубић у конструкцији крова, стожер
порěу (порњиту рйулуј) -врело, извориште реке
порěу рěҹе   -хладни извор, хладне воде, топоним од кога је вероватно настао назив Пореч на Дунаву, порěурј рěҹ = Порěҹ хладни извори (хладне воде), (и у Далмацији где нема река)
порймба         -трњина (плод)
порймбарју   -шибљак трњина
порймбак     -граораст
порймбаћик   -граораст
порймбу        -трњина (стабло)
порйнка         -захтев; заповед; налог; наруџбина; наредба; порука
порйнҹешће  -наручује; поручује
порйнҹиторју   -наручилац; наредбодавац
поркарјаца    -свињац
поркоњиту   -дењање сена
поркоњу      -навиљак (стог) сена
поркарју     -свињар
поркица      -врста траве
поркотос    -безобразан, бесраман
порку          -крмак, свиња
порку сйрбаћик  -дивља свиња
порњешће  -почиње, започиње
порњитура   -почетак
портамйнту   -понашање, опхођење
порту            -ношња
порћица      -враташца, капиџик
порумбишћа   -кукурузиште
порумбу        -кукуруз
порҹеск        -свињски
порҹешће    -свињски, као свиња
порҹија       -свињарија
посађина   -део на воденици, греда на коју је усађено воденично вретено
посйкљит   -умашћено (вуна, коса)
поставица   -коританце
поставица мори  -део на воденици
постајка       -махуна
постаоа         -корито
постата   -кордон; фронтални наступ жетеоца или копача на њиви
постěшће     -пости
посту             -пост
ђе пост          -посно
Посту круҹи    -Часне вериге
посумарйт   -потиштен, утучен, нерасположен, суморан,
пот                 -могу
поткоава     -потковица
потковјала  -поткивање
потковарју  -поткивач
потковјешће   -поткива
потољит   -спокојан; стишан; утољен
потривě       -равно, уједначено
потривит    -погођен; уједначен
потривјешће    -погађа; равна
поћака            -стаза, путања
поћекуца       -стазица, путањица
пофйртěу, пофйтěљиљи    –бофл роба, бућкуриш
пофта, попта    -жеља, прохтев
пофћешће    -жели; захтева
пофћељњик   -који извољева
пофћим    -желимо; захтевамо
пофћим?    -желимо (ли)? Обраћање госту у смислу: желите ли, чекамо захтев, извољевајте
пошта              -пошта
поштарју         -поштар
пошћељешће  -поштује
пошћељњик   -поштен, који поштује
пошћењија   -поштење
пошћењит   -поштен
поҹала    -порука преко посредника, може значити: препорука
поҹешће   -поручује; опомиње поруком
поҹиту    -забрана испаше знаком
поҹу     - порука; опомена поруком; грана са лишћем забодена насред  ливаде са значењм забране испаше
поҹумбу  -високи пањ настао заламањем или преламањем дрвета
поҹунгарит  -заломљених грана
прагу         -праг
прагěрју   -надвратник
пражйна   -дугачка мотка, шипка
празњику  -празник, слава
празњиҹери   -гости; слављеници
празу            -празилук
Праова        -Прахово
прападу      -беда, пропаст
прапађит    -упропашћен, пропао
прапасту     -понор; пропаст
прапěстује   -упропашћава
прапору   -опна и сало на цревима
прасарě   -посипа
прасарјаʤě  -посипа
прасйла  -приплод, расплод
прасйту  -размножавање, расплодња
праћка    -праћка
прау         -барут
прафирě   -пребира, преглеђује, претражује
прафирě ку окји  -осматра
прашйна    -прашина
прашйту     -окопавање (кукуруза)
а прашйто   -награбусао
прашйторју    -плуг за браздање између редова; култиватор
прашу     -трун; зрнце прашине
прěзнује    -празнује, светкује, слави
премењит   -преобучен у чисто или свечано одело
прйваљија  -авлија; двориште; трг
прйнʤу        -ручак
прйнʤйшору   -доручак
прйнʤěшће    -руча, ручава
прйсњирě йн тоаће пěрцйљи   -раштркаше се (разбежаше се) на све стране
Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU
« Одговор #9 послато: 27.10.2014. 07:52 »

прибоју      -здравац
привјегју   -велика обредна ватра
привјешће    -посматра
пригивитоарја    -славуј
пригољиҹу      -вампир, демон
прида              -аванс, приде
приђиђала       -принуда
 ла приђиђит  -принудио га; надвладао  га, савладао га
пријеру            -април
примиту          -примање
примјежђа     -препрека
примјежђа рě   -опасност, претња
примјеʤйт    -преграђен
примјеʤу    -преграда,преградни зид
примјешће     -прима
примовара     -пролеће (прво лето)
примошу         -првак; старешина
принʤаторју   -држач; штап на коме се везује и затеже основа на разбоју
принђе   -хвата
принс    -ухваћен; учвршћен
припашěшће   -прикључује се, приступа; повинује се
припашу   -испечено бравче; жртвено јагње (прасе)
припит    -лоше испчен, опечен
са припит ла соарје    -опекао се на сунцу; добио опекотинеод сунчања
припитоарја   -кукурузни хлепчић који се пече ослоњен поред ватре
припјала    -припека; јара
припјешће   -припекло, жари
припону   -везивање стоке на пашу
припоњешће   -везује стоку на пашу
припору        -узбрдица, успон на путу
присака  -вештачки или силом начињен пролаз на терену (где пролази далековод, пробој војске на фронту)
прископала  -пуцаљка од зове
приспит         -ухваћен у шкрипцу
пристěлка     -кецеља, прегача
приҹепиће    -присети се
приҹепјерја   -опажање; предосећај
приҹесту      -причест
приҹина    -повод, узрок, разлог
приҹјепе   -осећа; предосећа
прја  -префикс: пре, сувише
прјабиње   -предобро
прјабун     -предобар
прјажма        -правац, смер
йн прјажмě  -у правцу, на удару
прјамулт        -премного
прјанкаркат  -пренатоварен
прјапљин       -препун
прјастěҹе       -престоно
прјасту            -престо
прјаћимпуриу   -сувише раностасан
прјаумплут   -пренапуњен
прјаҹинста    -причест
прјенцу     -ручна кочница
прјенцује    -кочи ручном кочницом
прјеса            -преса
прјесује       -пресује
прјескура    -прополис
прјесуиту    -пресовање
прјесура       -врста птице
прјће            -важније, претежније
прјећењија   -пријатељство
прјећину      -пријатељ
прљит       -опрљен, осмуђен; или значење: обршћен; јаданичак
про               -префикс: поново
проаспěд   -тазе, свеж
проба   -проба; пробање; узорак
пробјешће   -испробава; покушава
проваʤуту  -провера; поново виђање
сě провјеђе   -провиди се кроз ...
проварсарја  -преливање
провинʤаторју   -препродавац
провиндут    -препродан
проворба       -превод
проворбиту  -поновни договор
прогинђиту  -предомишљање; поновно размишљање
продус   -поново отишао
пройнћињерит  -подмлађен
проймпинӂе   -потискује
проймпинс  -уметнут; сам од сбе се померио
прокљету    -демон, сотона
прокљецйт  -проклет
проковěцу  -поњава од козје длаке
прокумпарат  -поново купљен
пролука   -природни пролаз где се може неометано проћи или погледати: између њива, између живица, пролаз кроз шуму где постоје чистине између делова шуме, усек између брда
пролука  могуће извориште за топониме: Луково, Лука (Лукја)
прољинсу   -подлевање
сě прољинӂе   -подлева
промају       -промаја
пронумит  -преименован, поново именован
пронумја   -преименовање, поново именовање
пропоада   -марама убрадача
пропта        -подупирач, потпорањ
пропћала    -потпора
пропћешће   -подупире
са пропћит ђадоуо   -препречио се
пропус       -поново стављен
прорупт   -прекинут
проскрис   -поново написан; преписан
прост     -глуп(ав), наиван, затуцан
простала  -праштање
сй ње простйм  -да се опростимо (узајамно праштамо)
простйт  -опроштен; помилован
простйту  -праштање
простйја  -глупост, незнање,
просту  -наивчина, тупавко, глупак
проумбларја  -излет; шетња
проумблат   -препакован; прошетан
проумблě кукуруʤу   -претражује кукуруз од мишева
 проумблě црјепу    -препакује цреп на крову
сě проумлě   -шета се
проумплут    -поново напуњен
профакут     -пново направљен, обновљен, преправљен
профек     -без грешке, перфектно, квалитетно
профекос    -савршен, беспрекоран, квалитетан
процапу    -руда за вучу
процапу ђи батут кйњипа  -трлица
прунду   -шљунковито приобаље
пруну    -шљива
пруну ал  марунт   -џанарика
пруну ђе варě        -пожегача
пруну ђе тоамнě  -шљива јесењка
пруњишћа   -шљивар
пувěје      -одзвања од удараца
пујка        -кокица (млада кокошка)
пују  -младица;младунче;пиле;украс
пујицу  -пиленце; украшчић, шара                     
пулбěру   -прашина
пулборос   -прашњав
пулбу        -прах
пулбу флори  -цветни прах
пулпја      -виме
пулпја пиҹорулуј   -лист на нози
пуља       -
пуља шй суља  -курта и мурта
пуљаора  -неумесне шале, изругивање и шиканирање
пумну       -песница; прегршт
пунга        -кеса на појасу
пунга ђе бањ   -новчаник
пунћа       -ћуприја
пуње         -ставља, меће
пупě          -цмаче, љубака
пупěʤа     -пупавац
пупу           -пупољак
пупулоанка   -луткица; девојчица
пупуцоју    -гомилица житке масе
пурику         -бува; зврк
пурјекјаʤě   -треби буве
пуртарја      -понашање; владање
пуртат   -вођен; изношен(о) одело
пуртату   -ношење; вођење
пурҹаоа  -прасица
пурҹелу  -прасе
пус            -стављен
а пус уокји пи јел   -уочио га, фиксирао поглед на њега
пуста        -пусто, празно
пустарě    -пусто, ненасељено   
пустйј       -пусто, опустело
пустйја     -пустиња
путоарја     -смрад,, смрдљивост; има и значење: ленштина
путрегају    -иструлело дрво, трулеж
путрегајос      -трулежан
путред             -труо
путреʤала     -труљење
путреʤěшће  -трули
путреʤйтура    -трулеж
путурос    -смрдљив
пуће           -смрди
пућерја      -моћ, снага; могућност
пућерњик    -моћан, у снази
пућина       -каца, бачва
пуфоање   -пухће
пуфу           -врста гљиве;  хладна проја упржена на маст
пуца        -дечија мушка пиша
пуцйн     -мало, малко; недовољно
пуцйњија   -немаштина; по мало
пушка        -пушка
пушкарју    -пушкар

   Р
рабдарја   -трпљење; толерисање
рабдаторј   -издржљив; стрпљив
рабдě          -трпи, подноси
рабожу      -рабош
раварасат  -растресит
равěн          -влажан, овлажен, упиоо влагу из ваздуха (околине)
равењала  -влага
равењија  -влажност
равењија  -влажност
равйлва, рě вйлва  -зла вила (равилва = равијојла)
рага             -кљусе, рага
рагазу        -предах, тајм аут
ја дат рагаз   -дао му предах, одмор
фйрě рагаз  -без предаха
раʤа              -зрак; полупречник
сě рěʤује     -пресијава се зрацима
раʤйматоарја  -наслон; ослонац; гелендер
раʤймě    -ослања, наслања
рађе            -стружи; брија
рађикě       -диже, подиже
рађикату   -дизање, подизање
рађина      -подлокана обала
ражоакě   -трепери; разиграва; размрдава
сě ражоакě фоку   -трепери ватра
разбит     -побеђен, савладан надвладан; сузбијен
ла разбит фоамја  -савладала (надвладала) га глад
са разбит боји   -надвладали се волови у борби
разбјала    -надметање; рат; битка
разбјешће  -побеђује, надвлађује
сě разбоаје  -размеће се
разбојерју  -победник
разбоју       -разбој
разбуна     -освета; разведрење
разбунат    -разведрено (дању)
разбунату    -разведрење, развадравање; освета
разлогу пе поманě    -обредни хлепчић на даћи
разлоӂала    -објашњење, расуђивање
разлоӂиту    -разјашњење; расправа
разњала     -одвајање
разњешће    -одваја, раздваја
разору        -супротан отклон бразди на средини њиве
рају             -рај
ракита       -шибљаста врба
ракитарју    -врбак
ракиу         -ракија
ракиу профакут    -препеченица
ракла       -рачва
раклат       -рачваст, разгранат
ракоариторј    -освежавајући; расхлађујући
ракоарја       -свежина; освежење
ракоарје       -свеже
ракорјаоа    -ладолеж
ракорјешће   - расхлађује, освежава
раку                -рак
рамас             -заостао, остао
рамасатура    -остатак
рамашйту    -неваљалко
рамйње      -остаје; заостаје< preostaje
рамњику ал алб     -хајдучка трава
рамњику ал галбин      -врста траве
рана          -храна, крмиво
рапаӂику     -арпаџик
рапуње      -(по)убија; уништава
рапунсу     -умирање; убијање
 са рапунс    -преминуо
рапусала   -уништење; помор
рапусйт      -упокојен, преминуо
рапусйту   -преминули, покојник
рапҹуњу   -септембар
рар             -ретко; редак 
раринћа    -чистина; пропланак
рарит         -проређен, разређен
раритура  -место где је проређено
раришу     -пропланак,чистина у шуми
рарjaца       -реткост, раритет
рарјешће   -проређује
рарунки    -бубрези
рарункју, рарункиљи    -бубрег
рас              -обријан; саструган
расаду       -расад
расађељњица   -расадник;садилица                               
расађешће    -пресађује, расађује
расапат      -прекопан
расарит      -пресађен, сађен
расариторј  -клијав, који ниче
расариту    -ницање; исток
расариту соарљилуј    -исток
расěљњица  -расадник
расěре      -ниче, клија
расйпирја  -разбацаност; расејање
расйпит  -разбацан, расејан, раштркан
расйпу    -расејање, раштркање, разбацање; дисперзија; сипар
раскајат  -раскречен
раскобоала  -раздор, неслога; побуна, немир   
рас(колњица)    -ногаре (тезга) на којима се израђују точкови запрежних кола
расколу     -у земљу пободена дрвена рачва у коју се ставља крупица соли међу стадо оваца; исти низраз важи и се за чивилук у облику сталка
раскопт  -добро испечен изнутра
раскројит     -расечен по дужини
раскуноашће     -распознаје
распěлу            -раскол; расцеп
распйнћику  -раскрсница, раскршће
распинћикě  -расеца, распори
распрйнжйт  -разбацано
распунсу  -одазивање; одговор
растěу        -парожак
растйту     -брецање,
са растйт  -обрецнуо се
растоака   -водени рукавац, канал за преусмеравање тока реке
растоарнě     -преврће; претура
растурнарја    -превртање; преокрет; преврат
расу               -бријање
расунату     -одјек
расунаторј  -звучан; резонантан
расунě          -одјекује, јечи
расурит     -налик сурутки, млеко које се претворило у сурутку
расурљи      -скувана сурутка
расуфларја     -незаптивеност
расуфлатоарја    -одушка
расуфлě     -не дихтује, пропушта ваздух
сй расуфлу    -да предахнем
расуҹит     -упреден
расфират    -размакнут
расфирě       -размица, раширује
расфоаје      -раздваја, расклапа; прелистава
расфоаје пјенљи    -надима перје
расфрйнт     -подавијен, заврнут
ратосала   -ратосиљање
ратунсу     -потшишивање
ратунӂе    -подшишује
раћеʤат    -пресечен, отцвикован
раћка        -ногаре
рафија       -рафија
рафту         -рафт, полица, сталажа
раца             -пловка, патка
рацоју         -плован, патак
рашламу   -врста крупног лука
рашћинӂе     -разапиње; растеже
рашћинс    -разапет, растегнут
раҹала  -јело од качамака, након што се направи качамак у бакрач се ставља грумен качамака и дода хладна вода(или расо) и мало сира.
раҹала    -хладноћа; прехлада
раҹешће    -хлади; прехладђује се
раҹит      -охлађен; прехлађен, назебо
раҹитоарја    -хладњача
раҹиторју    -хладњак
раҹље, копиј њепуртац   -недоношци, недоношћад
раҹуну          -рачун; математика
раҹуњешће  -рачуна
раҹуњитоарја    -рачунаљка
раҹуњица  -рачуница, математика
рě, ра         -зла, није добра, лоша
рěбиӂит    -промрзао
рěгушала  -промуклост
рěгушйт    -промукао
рěʤује         -зрачи испушта зраке
рěља         -злоћа
рěља, рěљиљи  -зло, зла, невоља, невоље
рěпјеђе        -брзо, хитро; нагло
рěпјеʤйна  -брзак
рěпјеʤйт     -хитнут; убрзан, у залету
 са рěпјеʤйт   -залетео се
рěпјеʤйш    -у залету
рěтаҹала       -залутање; заблуда
рěтаҹит         -залутао,
рěу  -зао, опак; зло; страшно; веома
рěу бун   -страшно (веома) добро
рěу таре    -страшно (веома) јако
катě рěу    -невесео је, тешко му је
ал рěу     -зли, у значењу ђавола чије име не жели да се изговори
рěуру       -украс (шара) на тканини
рěутаћа     -зло; невоља
рěфаҹерја   -злодело, злочин
рěфаҹеторју     -злочинац, злотвор
рěҹе            -хладно, хладан
рěҹелос     -хладњикав, прохладан
ресто          -остатак; кусур
рецјепису     -рецепт; признаница
решпект   -поштовање, респект
рйгěје         -подригује
рйдаҹина  -корен
рйђе            -ликује; веселих боја     
рйђе ђи драг   -ликује, усхићен
рйза                -крпа, дроњак
рйзгйит        -размажен
рйзгйитура   -размаженко
рйзйла          -брука,
рйзйљешће    -срамоти; оговара
рйзйљитура    -ништарија
рйзоку          -дроњак
рйкěје        -чепрка по земљи
рйја               -шуга; свраб
рйјос             -шугав
рйкањелу   -жаба крекетуша
рйкйитура    -оно што је чепркано
рйкњала     -
рйкњешће -
рйма             -глиста
рймује          -рије
рймуитура  -оно што је изривено
рйнгу            -ћускија
рйнду            -ред
рйндурика     -ластавица
рйндујала   -сређивање; уређење
рйндурјаоа     -ластавица
рйндује      -сређује; прави ред
рйнʤа         -део желуца, сириште
рйнђешће     -прави ред;ређа;сређује                       
рйнжěшће     -њишти, рза
рйнкаҹ         -фаличан
рйнкјаʤě    -њишти, рже
рйнкјеʤату     -њиштање, рзање
рйнса              -реса на дрвећу
рйња                -зло; невоља; напаст
рйње ђе уом    -злотвор, протува
рйњешће     -чисти ђубре
рйпа           -стрмовити терен
рйпагуш   -стрмовито
рйпагушу     -избраздани траг на стрмом терену
рйпајала   -диринчење, ринтање
рйпајешће     -диринчи, ринта
рйпу            -штрока
рйпос          -штрокав
рйсу             -смех; смејање
ну ма фаҹа ђе рйс  -немој ме обрукати, немој ме изложити потсмеху
рйту    -врх свињске њушке; рило
рйу               -река
рйуљецу    -речица
рйшкěје   -гребе шапама, гребање и шум који се ствара(пацов, миш)
рйшкйјитура    -траг огреба шапама
рйшкиторју     -мотавило
рйшкијаʤě     -намотава кануре
рйшкоање    -стружи
рйшкоњату     -стругање
рйшњиту     -проклизавање по тлу
сě рйшњешће    -заноси се клизањем по тлу
рйшњица  -воденица; ручни млин       
рјеза            -засун
рјекла        -женска блуза
роа               -роса
роаба          -ручна колица
роагě           -нуди, нутка
сě роагě     -моли, моли се
роађе          -глође
сě роађе     -изједа се
роата          -точак
роата мори  -воденички витао
робија        -робија
робијаʤě  -робија (робијање)
робирја      -оробљавање; пљачка; похара, отимачина
робјешће   -оробљује, пљачка; отима
робоајка    -робиња
робу       -роб
ровина     -ров, ископано удубљење
ровињ     -ровови, удубљења
ровица  -росица
рогозу   -рогоз
рогожйна     -асура
рогожйнарју    -произвођач асура
роду            -материца; плод
рођешће   -рађа, доноси плод
рођиторј     -родан, плодан
ројба, ројбера     -броћ
роју            -рој
ројешће    -роји
рокија      -венчаница, венчана хаљина
ромањица    -камилица
ромпěје    -звук зобљења
ронцу         -хрсксвица
ропану       -репушина
ропота       -врста влашког кола
ђо ропотě    -један обухат (круг величине кола)
ропоту      -бат корака, тропот; тутањ
ропоћину (марца драҹаскě)    -ђавољи уторак
рос            -изгрижен, оглодан
росољит     -излизан,отрцан, похабан
росољитура    -отрцано место на тканини или изгрижено од мољаца
ростěшће      -намешта, сређује
ростйт     -сређен, намештен, удешен
росту    -поредак; смисао; систем;
росту ђи цасут    -намештене нити при ткању
ротари     -колари, изрђивачи точкова
ротат    -лоптаст, у облику лопте
ротка      -бусен
роткě      -у облику бусена
ротокол      -у облику круга
рошаца     -црвенило, руменило
рошěцу љемнулуј     -језгро дрвета
рошěцу помйнтулуј    -здравица тла
рошěшће    -црвени
рошйт       -поцрвенео
рошйт фјеру      -усијано гвожђе
рошкаћик           -црвенкаст
рошкобјећиљи    -човек црвен у лицу који пуца од здравља
рошу            -црвен
ругамйнту     -молба, мољење
ругату        -мољење; нуткање
роагěл          -понуди га
роагěће ђи јел  -замоли га
ругос             -са купиновом лозом
ругу                -лоза купине
ругуматура     -оно што је прежвакано
ругуматура ђе фириз    -струготина
ругумě   -прежива
руда        -род, фамилија
рударј    -сродници, рођаци
руђина   -огољен црвенкаст терен
руӂама  -купињар
руӂина  -рђа
руӂињит  -зарђао
руӂињитура  -рђа
руӂинě ђи уом     -рђав човек; ветропир
рују             -руменило
рујан          -румен, риђ
ружа           -слез
румењит  -поруменео
румйњешће    -румунски
рупт            -исцепан
рупту          -исцепанко
руптура     -подеротина
руптурос   -одрпан
рупћигос   -одрпан
русаљиљи   -русалке
русěск  -руски (присвојни придев)
русěшће  -руски језик; по руски
русфају      -неред
руфиљи     -похабана одећа (веш)
рушйнос   -стидљив, срамежљив
рушйња    -срамота, срам, стид; брука
рушйња  -врста цвећа
рушћу        -бесплодни терен са коровом


   С
са (сě а)  -се је
сабја       -сабља, мач
садапě (сě адапě)  -поји се
сађешће        -сади
сађина         -врста траве
сађинат         -китњаст
сађиту            -сађење
саӂата           -стрела
саӂататорј   -стреловит
саӂататорју     -стрелац
сајинě   -сиво-бело платно добијено  ткањем потке и основе од којих је једна црна а друга бела
сајка              -хаљетак за децу
сајна               -санка, саоница
сајњећиљи   -саоник
сајњиш     -клизећи попут санке
сакара       -раж
сакарјаца    -врста траве
сакě            -испарава; опада ниво; копни; пресушује
ма сакě     -у значењу: осакатио ме
саку            -џак, врећа
сакурја      -секира
саларју, соларју     -сланик
салка          -врба
салкиму, салкйму    -багрем
салкуца    -врста цвећа
салҹету     -врбак; мноштво врба
салҹињишу  -врбак, простор где су врбе
саљишћа  -раштркано насеље
сама            -пажња
ај самě       -води рачуна, пази
 багě сама     -води рачуна, пази
мйј ку бунě сама  -са посебном пажљом, нарочито, особито, посебно
сй јеј йн самě      -да имаш у виду, да имаш  на уму
саманату  -сејање, сетва
самару       -самар
самěнě        -личи, сличи
самйнатоарја     -сејалица
самйнаторју   -сејач
самйнатура   -оно што је посејано
самйнě            -сеје
самйнца         -семе
самйнцйјљи   -семе поврћа, цвећа, ситно семе баштенских биљака
сандала   -сандала
сандуку   -сандук
сантјиму     -сантим; трака за мерење
сањин       -ведро (ноћу)
сањињаца     -ноћна ведрина
сапа             -мотика
сапаљига   -будак
сапатори    -копачи
сапату         -копање
сапатура    -оно што је окопано
сапě              -копа
сапуну         -сапун
сапуњала   -сапунање; сапуница
сапуњешће     -сапуња
сара              -вече; увече
сарак           -сиромашан, убог
саракаҹос     -сиромашан, бедан
сарат           -сољен; слан
сарамура   -саламура
саратура    -пресолац; сланоћа
сараҹија     -сиромаштво
сарбěд         -прокисео
сарбјаʤě   -светкује, не ради за празник
сариту        -скакање
саритура   -скакање; скок; избојак
сарја           -со
сарјаʤě     -соли
сарутамйнту  -целивање, поздрав уз целивање
сарутату      -целивање
сарутě           -целива
сарҹина      -бреме сена (лисника)
сарҹињерју    -окресана грана или танко дебло које служи као стуба
сатара       -сатара
сатос         -жедан
сату           -село
сатул        -сит
сатурат    -сит, нахрањен
сатурату   -засићење, ситост
саћењи     -сељани, сељаци
саћењеск   -селски
Сау   -Сава; од библијског имена Saul
Саука        -Савка
сацос        -заситљив, који чини ситим; хранљив
сацосат    -засићен, који је утолио глад
сацу            -ситост, заситљивост
сě                 -се
сěк              -сакат; усахнуо
сěкатос    -сушан, сушно
сěкирацйја    -секирација, брига
сěмну            -белег; знак
сěмну ђе ђескйнтат    -белег који се носи врачари
сěптамйна  -недеља, седмица
сěре     -скаче
сěћа     -жеђ
сěу        -лој
сěҹера     -срп
сěҹератоарја     -жетелица
сěҹератори     -жетеоци
сěҹерату   -жетва
сěҹерě        -жање, жању
сěҹерујка    -гладиола
сěҹет        -сушан, сушно
сěҹета        -суша; жега
сěҹетос      -сушан
сй                 -да
сйгурат    -сигурно, осигуран; поуздан
сйгурацйја    -осигурање, тестамент; поузданост; сигурност
сйла       -сила; мучнина
сйлос    -отужан
ми сйлě     -мука ми је, имам мучнину
сйљешће  -принуђава, приморава
сйм (сй йм)     -да ми
сймбěта            -субота
сймбěта албě    -субота пре Ђурђевдана
сймбěта лу Лаза    -Лазарева субота
сймбрија      - зарада, најам, плата
сймбријарју    -најамник
сймбуру  -језгро коштуњавог воћа
сймйњикарица    -путујућа трговкиња по селима
сймйњику  -смиље
сймпаре       -изгледа, чини се
Сймпјетру  -Свети Петар
ʤěоа лу Сймпјетру   -Петровдан
сймптě    -осећа; наслућује
сймцала  -осетљивост; осећање
сймцамйнту     -чувство, осећање; свест
сймцěшће  -осећа; предосећа
Сймцй     -Младенци
сймцу       -осећај, осећање; разум
сйнатаћа     -здравље
сйнатос    -здрав
сйнгур      -сам
сйнгуратаћа    -самоћа
сйнгураћик   -усамљен, издвојен
сйнгурјаца    -самоћа
сйнӂерат        -крвав
са сйнӂерат  -са изливом крви
сйнӂерос      -крвав, окрвављен
сйнӂиљи       -крв
Сйнӂорʤу    -Ђурђевдан
сйнт (ěс)          -јесу (су)
Сйнтěмарија    -Велика Госпоина
сйнтоађиру    -демон,
сйну                  -недра
сйну мори  -средишњи део на воденичном камену где падају зрна
сйнҹаоа   -обучарски нож; косир
сйнћем     -јесмо
сйрба, сйрбоајка  -српкиња
сйрбатоарја    -благдан, празник
сйрбаћик   -диваљ, дивљи (који живи у шуми, неприпитомљен)
сйрбаћику    -дивљак (није питом)
сйрбјеск     -српски
сйрбјешће    -српски језик; по српски
сйрбоћиу   -србенда
сйрма           -срма
сйрман        -бедан, злосрећан, јадан, убог
сйрујала    -уређивање, чишћење
сйрује          -уређује, чисти
сйрујељњик   -уредан
сйрујит  -уредно, чисто
сйта        -сито
сйтарју  -ситар
скаʤамйнту    -опадање; снижење
скађе       -опада, сплашњава
скађерја    -опадање; снижење, смањење
скајећиљи   -чичак
скалану    -клип кукуруза за семе
скалдаруша   -врста цвећа
скалдатоарја     -купатило
скалдату     -купање
скалушу  -скакавац
скамну     -столица
скапарја  -спасење, спас
скапě      -утече; омаче се; избавља се
скапěрě   -варничи; палаца
скапěрě ђин уокј      -брзо трепће очима, „избија му ватра из очију“
скапěрě ку амнарју  -креше огњилом
скапěрě нопрка   -палаца змија
скапěрě скинћијљи   -севају варнице
скапěтě     -залази, замиче, спушта се иза
йш дě дупа скапěт      -залази (спушта) се иза превоја
скапěту    -заклон
скапěу    -збег; уточиште
скара      -стуба, лествица
скарманату   -ручно чешљање вуне                           
скармěнě          -ручно влача вуну, расресује влати вуне
скармушěшће    -растресује утабане влати (сламу, сено, вуну, кучину)
скармушйт  -растресен, натапиран
скарпинě      -чеше
скěрљи   -стубе; степениште
скйлбу    -неугодност, устручавање
скйлбјелњик     -устручљив
скйндуру     -удлага; дашћица
скилоњату  -цвиљење, кевтање
скилоање   -кевта, цвили
скимбат      -промењен; измењен
скимбату    -замена , мењање
скимбатура   -замена; оно што је замењено
скимбарја     -замена, мењање, промена
скимбаторј   -променљив, заменљив
скимбаторју  -мењач
скимбě           -мења, размењује
скимбурљи   -веш, преобука
скимотосйт   -поремећен
скинћија        -варница, искра
скинћијос      -искричав
скинҹоање    -кевта, цвили
скинҹоањату     -цвиљење, кевтање
складу       -каскада, степенасте неравнине
скоаба         -спона, закачка; кланфа
скоабица   -чачкалица
сě скоалě   -устаје, диже се
скоаће         -вади; извади
скобйлка, скобйла  -серпентина, (скобйла скобила  кобила, топоним на злотском путу
са скобйлкат  -заронио и изронио, загњурио се; кретао се валовито
скобйлцěјљи  -валовите рупе (удубљења) на путу
скобикура  -шипурак (плод)
скобикуру  -шипурак (стабло)
скобитура      -издубљење (од длета)
скобјешће     -чачка; дуби длетом
скобјешће локу      -пробијање мотичицом покорице земље при  ницању семена (кукуруз, пасуљ)
сковарда     -у значењу: оклоп, штит
сковарда ђи коажě     -коритасто (полуцилиндрично) ољуштена  кора дрвета
сковардě   -изувијен налик кориту;
скокорйт    -кочоперан, накострешен                         
скоку мори   -ископано удубљење испод воденице за воденични витао
скопарју     -штројач
скопјешће  -штроји
скоражйт     -скорено
скорбељит    -улубљен и огуљен
скорпија    -шкорпија
скоруша     -оскоруша
скорушу     -оскоруша (стабло)
скорфит      -улубљен
скос              -извучен; извађен
скосу            -извлачење; вађење
скофйрљија   -чашица зглоба
скређит      -скрозиран ¬
скрйнҹоб   -оно што је испреплетено
скрижајка  -писаљка
скрижěје, скрижоање     -огребује
скрижěјитура   -огреб,
скријаторју     -писац
скријатура      -рукопис; текст
скрије                -пише
скринћит         -уганут, ишчашен
скринћитура   -ишчашење, угануће                               
скрипушу     -део на плугу
скрис           -писан, написан
скриса         -буба мара; суђеница
ја факут ку скриса  -бајалица која ће разоткрити будућег супруга
скрисоарја     -белешка,текст; писање                         
скрису         -писање
скрисура    -запис, текст
скрјемуту  -напињање; напрезање
сě скрјеме   -напиње се; упиње се
скроафа       -крмача
скробјала    -припремљени скроб
скробјешће     -скроби
скробу           -скроб
скрофица, ицйку  -врста птице
скртавјећиљи  -краставац
скрума     -мрва
скрумат   -намрвљен; умрвљен
са скрумат  -измрвио се
скрумос     -мрвичаст; умрвљен
скруму      -измрвљени прах
са факут скрум    -измрвљено у прах
скрцајитоарја     -чегртаљка
скрцајиту         -шкрипање
скрцěјě, скрцоање    -цигуља; шкрипи; шкргуће
скрцěје ђин ђинц     -шкргуће зубима                                   
скула       -алат, оруђе, направа, инструмент
скуларија   -оделење за алат, алатница, радионица
скулату       -устајање
скуљиљи    -дрангулије, направе, прибор, опрема
скумп           -скупо; драгоцено
скумпатаћа    -скупоћа
скумпина     -ува, рујевина, руј
скумпињишћа     -рујиште
скумпит      -поскупљен
скумпјешће   -поскупљује
скунт   -плитак; низак; сићушан
апа скунтě   -плитка вода
скурӂе         –дренира, одлива кроз растресит слој, одлива заосталу течност (задње капи)
скурс              -оцедан; оцеђен
скурсу             -излучење; цеђење
ла скурсоарје     -на оцедиво место
скурт          -кратак
скуртат     -скраћен 
скуртě        -скраћује
скутурат   -потресен, истресен
са скутурат ла буртě     -грчеви и болови у стомаку услед стреса
скутурату -тресање; потрес; претрес
скутурату помйнтулуј    -земљотрес                               
скутурě     -тресе;дрма; потреса, отреса
скућику      -пелена, повој
скуфељит    -запретен, смандрљан
скуфундат  -загњурен, уроњен; потонут
слаб              -слаб; нејак; мршав
слабаног    -слабуњав; кржљав
слабатура  -слаботиња
слабина      -слабина
слабјешће   -слаби; мршави; олабављује
слабуц        -слабашан, слабачак
слаина        -сланина       
слаит           -стињен
слаиту         -стињавање
слајецй       -оно што је стињено
слајецй ђе гјацě  -ледена кора
сламњаку  -сламарица
слаоа           -вино за славски колач
сласта         -мрс
сластујит   -умазан са мрс
 ђе сластě     -мрсно
слоата         -лапавица
слобěд         -слободно; опуштено
слобоађе     -ослобађа; пушта
слобоʤйја   -слобода; ослобођење
слуга             -слуга
слугарија   -слугарење
слугарњик    -готованко
служěшће    -служи, двори; има намену, служи нечему
служба        -служба, намештење
службашу      -службеник
слут, слућит    -нагрђен; унакажен
слуцěшће      -унаказује, нагрђује
слуцйту     -обогаљење, унакаженост
сљинос   -штрокав
сљину     -штрока, слепљени зној и прашина
смедарујка    -хризантема
смидарија    -непроходни терен; непрелазна препрека, непрелазни бедем
смидарју    -честар, шибљак кроз који се не може проћи
смоала         -смола; штрока
смокина      -смоква
смољау        -штрокав, неуредан
смољњица   -смоница
снопу            -сноп
снопјешће   -комада, касапи
снопјешће карња     -комада месо сатаром или секиром
соакра      -ташта
соарбје       -срће, сркуће
соарљи     -сунце
соарћа      -постељица, плацента
совону      -младин вео
сода            -сода
сојца          -креја
сокоћала  -направа; згода
виње ла сокоћалě  -долази где треба (на право место)
сокоћешће    -промишља, срачунава
сокоћит      -срачунат, подешен
сокоћиту      -резон; договор; планирање; претпоставка
сокри          -тазбина
сокру          -таст
соку             -зова
солдату       -војник
солдацйја  -војска
солʤу         -крљушт
солʤос      -крљуштаст
соломйздра    -даждевњак
сомнорос    -сањив, поспан
сомну        -сан, сањивост
ла фурат сомну    -преварио га сан
сомођива    -смрт
сопа            -мотка
сора            -сестра
сорйку    -сланина са кожурицом
соријоара     -сестрица, секица
сорица   -сестрица; другарица
сорит    -исунчан, опечен на сунцу
са сорит  -исунчао се; опекао се на сунцу
сороаҹиљи    -чиниоци, бит суштине; враџбине
сорокоҹешће   -баје; утаначује
соцй            -парњаци; супружници
соцйја        -друштво; парњак
 ђе соцйје    -ради друштва, заједно
соцйјоара    -другарица, дружбеница
соцу            -парњак; супружник
спајмала  -преплашеност,  узнемиреност, усплахиреност
спајмат    -преплашен, узбуњен,  узнемирен
спалаит   -испиран, испошћен
спалат      -испран, опран; умивен
спалатоарја    -умуиваоница
спалě             -пере; умива
спарглујала    -раздор; разлаз; растур, растурање
спарӂе     -разбија
спарт        -разбијен
спартура    -крнтија, старудија
спата        -брдо, чешаљ за ткање
дě фирљи пин спатě     -уводи нити у брдо за ткање
спатарју    -произвођач брда
спацу      -зев, простор испред брда при ткању где пролази чунак
спећаʤа    -дашчица у виду преслице                     
спећаʤа ђе мјестакат    -варјача
спећаʤа ђе факут ицйљи    -посебна преслица на којој се плету нити за ткање
спеҹата    -мач
спеҹит       -располућен; скљокнут
са спеҹит  -располутио се; кљокнуо
спйнʤěраторја    -вешало
спйнʤурат     -обешен, који виси
спйнʤурě       -виси; беси
спйрлошат     -накострешен
      
Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU
« Одговор #10 послато: 27.10.2014. 08:00 »

спику               -клас
спинарја         -кичма
уосу спинěри  -кичмена кост
спинљи           -трн
спинос           -трновит, бодљикав
спнћекат        -распорен, расечен
спињеҹи        -трњар
спица             -паок
спјекма        -канчела, смотуљак ишчешљане вуне
спљина          -слезина
споит               -замазан, размазан
споитура       -размазотина
спомйнтату    -плашење, страх
спорјешће    -има учинка (ефекта)
спорју             -ефекат, учинак
нарје спорј ла лукру    -нема учинка у послу
спорњик        -ефектан; штедљив
спрема            -опрема
спрйнжěшће  -растура; расејава
спрйнжйт       -разбацан; раштркан
спрйнжйтура    -расејање, растур
спрйнҹана      -веђа, обрва
спрйнҹенос    -великих веђа
сприжоање  -прихвата да би олакшао терет, придржава
сприжоњала    -прихват, подршка
спријос       -диваљ; неукротив
спримјала    -спремање, припрема
спримит     -спреман, приправан; способан
спуʤа         -жеравица са пепелом
спуʤарија     -много(гомила) пепела; мноштво, као мрави
„спуʤě“       -мноштво, небројено
спулбěрě    -веје, ковитла
спулбěру    -вејавица
спума           -пена
спумјаʤě   -пени, пенуша
спумос        -пенушав, пенаст
спуње          -каже
йл спуње мулће     -грди га, кори га
спурђисйт    -разбацан, распрснут растурен, разнет
спусě            -рече
спусу          -казивање
спуркат      -онечишћен, загађен; оскрнављен;
спуркат уом   -кваран човек
стагарју     -барјактар, заставник
стагу            -барјак, застава, стег
сталпјецй  -бочни делови камина
стамйна, сěптамйна    -недеља, седмица
стамйна албě    -бела недеља
стаоа     -звезда
стапйнарија     -господарење; власт
стапйну          -господар; владар
стапйњаца    -господарење, власт
стапйњешће  -господари, влада
старја             -мировање
наре старје  -нема мира, не мирује
старпě           -јалова, без плода
старпит        -изјаловљен
старпиту      -побачај, изјаловљење
старпитура  -јаловица
стату  -воштана свећа у облику спиралног котура, при сахрани
            стоји на грудима покојника
статут           -устајао; мемљав
стацйја         -стајалиште, станица
стаҹунат      -зарушен, урушен
стě                   -стоји
'стě пи лок'     -мирује,  ишчекује; мирује, без промене
стěњ              -громаде
стěрп              -јалов, стерилан
стěрујељњик     -савестан; истрајан
стěруиту    -вођење рачуна, старање
стйкла         -стакло
стйкларија    -стакларија
стйкларју   -стаклар
стйклос        -стакласт
стйкљешће    -бљешти, пресијава се
стйлпу          -стуб, дирек; струк
стймпарат    -утољен; загашен
стймпěрě     -гаси, утољује
стймпěрě вару   -гаси креч
стймпěрě сěћа    -гаси жеђ, утољује жеђ
стйна           -бачија
стйнга         -лева
стйнгаҹ      -левак
стйнʤе        -гаси
стйнʤерја    -гашење
стйнжйну    -перуника
стйнс          -угашен
стйнсу     -гашење; у пренесеном значењу: несречник, невољник
'ма стйнс'  -„унаказио“ ме, сурнисао ме
стйрку         -ждрал
стйрмина   -стрми терен
стйрминос    -стрм, великог нагиба
стйрћикоту    -наказа; кепец
стйрҹит        -чучнут
сто       -узвик за терање запреге уназад
стоарҹе   -цеди гњечењем
стобору     -стуб
стогу            -стог
стокњешће    -тера уназад
стокњиту   -терање уназад, рикверц; повлачење
столу       -громада
стомна    -ћуп
стопења     -уништење (предмета)
нарје стопење     -неуништиво
сторěња    -уништење живих бића, погибија
сторěшће     -уништава, усмрћује
сторйту     -уништење, усмрћење
сторс          -исцеђен; изгњечен
сторҹерја     -цеђење гњећењем
страбаће   -пробија, продире; надолази
страгјаца   -желатин, желе
стража       -стража; надзор
стражěрју    -стражар, чувар
страјин     -срећан; срећко
стракина   -чинија, здела
стралуҹешће   -пролети; бљесне
стралуҹиторј    -сјајан, блистав; муњевит
страљица  -стеница
страмоаћиҹиљи   -обојени праменови вуне са којима се  кити стабло шљиве које се носи на сахрани покојника
страмутарја   -премештање; измештање, промена места
страмутат  -премештен; измењен
страмућешће       -унаказује, промена личног описа од повреда или удеса
страмућит       -унакажен
странутě           -кија
странутату      -кијање
страпјеʤйту  -
са страпјеʤйт ђинцй    -трну зуби
страпунӂе      -пробија, скрозира
страпунсаторј    -пробојан, продоран
страпунсу     -пробадање,скрозирање                             
страту        -леја
стратура     -слој, наслага; спрат
стрěжује      -стражари
стрěкатоарја    -цедиљка
стрěкњету    -пробадање,севање бола                           
стрěкурě          -цеди, процеђује
стреја, стрјећа    -срећа
стрйвјешће    -расипа
стрйвиторј    -нечуваран, расипник
стрйга           -велики ноћни лептир
стрйгату       -дозивање
стрйгě            -зове, дозива
стрйжњику    -мужјак стоке дорастао за парење
стрйка      -штета, квар
стрйкат    -покварен; гњио; кваран
стрйкаҹуња    -опарано плетиво
стрйкě             -квари
стрйкњала    -пробадање од бола
стрйкњешће    -пробада(сева) бол
стрймб             -крив, искривљен
стрймбатаћа    -кривда, неправда
стрймбě             -искривљује
сě стрймбě      -криви се; крервељи се; извољева, нешто му није по вољи
стрймбовјела    -кривак,
стрймпт         -тесан, узан, скучен
стрймптат     -сужен, стешњен
стрймтоарја    -теснац; шкрипац
стрймптура   -сужење
стрймћала    -теснац; шкрипац
стрйнӂе         -стеже
стрйнсоарја    -стега; стешњеност
стрйнсу          -стезање, стисак
стрин              -туђ, стран
стринатаћа   -туђина
стрину          -туђинац, странац
стрјашй        -лед на гранама
стрјашйна   -стреха
стрјећа          -срећа
стрјекја        -штркаљ
стрјепјеʤй   -ситни црви на месу или сиру
стропиту        -прскање
стропитоарја    -прскалица
стропу              - кап
стропу ђи плоаје  -кишна кап
стропјешће    -прска, шкропи
стругуру       -грозд
струнга         -обор за овце
ступарија     -пчеларство
ступарју       -пчелар
ступěʤу       -део запрежних кола
ступа             -повесмо кућине
ступу             -кошница
стурʤу         -дрозд
стутаиту      -пујдање, хушкање
стутěје          -пујда, хушка
су                    -под, испод
сувејка          -чунак за ткање
сугарј            -одојче, сисавац
сугарњик     -сисавац
сугитоарја   -јагорчевина
сугицату       -штуцање
сугицě            -штуца
сугрумат       -скрушен
сугрумјаʤě    -копни, скрушава
судому   -провала облака; стихија
судому помйнтулуј     -пропаст света
судумит  -обрушен, уруршен
судумитура   -рушевина; оно што је  обрушено
суђаʤě  -овлажује се, влажи
суђала   -влага
суӂе       -сише; упија; посисава
суиту      -пењање; подизање
суиш       -узлазно; пењући се
суишу      -узбрдица; пењање
сукала    -цевљаник, чекрк за намотавање конца
сукала ђе торс   -машина за предење
сукна    -сукња
сулу     -ваљак, вратило; оклагија
сулу ђе ймпотковит   -део поткивачког прибора
сулу ђи ла разбој  -ткачко вратило
сулу ђе плаҹинц  -оклагија
сумерњик   -потаман; прикладан; скроман; уздржљив; умерен; комотан
сунарју    -звук
сунату      -јека, одјек
сунě           -одзвања, одјекује, јечи
супарала   -љутња, бес, срдитост
супарат    -гневан, љут, срдит
супарěљњик   -раздражљив, свадљив
супрјажма   -супротност
йн супрјажмě   -насупрот, наспрам
супт   -испод, под; исисан, испијен
супту         -сисање, дојење
супцйјат   -истањен; разређен
супцйрје    -танак, танко
супус         -подвучен испод нечега; потчињен; уметнут
сур               -сив
сурбиʤамě    -чорбокусац
сурд              -глув
сурдавјела  -глувач, глувара
сурдан           -глуваст
сурдомут     -глувонем
сурдопина  -провалија, зарушено место; клизиште
сурду             -глуви, глувач
сурʤала     -глувоћа
сурʤěшће   -глуви, губи слух
сурупишу     -клизиште; место где се рони (обрушава) камен или земља,
сурупјала   -обрушавање; кидање под дејством сопствене тежине
сурупт          -подлокан, одроњен под дејством сопствене тежине
сурҹелу       -срдац, штапић у чунку за ткање
сус                  -горе, увис
суспинě       -јеца
суспинату  - јецање, јецај са уздисањем, испрекидано јецање
сут (супт)   - испод
сута              - стотина
 о сутě          -сто, једна стотина
сутуљија    -стрмина, провалија
суфлату      -дисање; дување
суфлě           -дише; дува
суфлě насу   - издувава нос
суфлě пи нас    -дише кроз нос
суфљету     -дах; душа
 фиҹор ђе суфљет  -посинак
суфěрě         -подноси, трпи
суферинћа   -подношење, трпљење
суҹешће  -упреда; заокреће; увија
суҹит       -увијен; упреден, усукан
суҹит уом  -незгодан човек
суҹитура  -оно што је увијено и упредено
сфарно  -стварно
сфару    -ствар
сфйју     -устезање, устручавање
сфйнту  -свети; светац
сфйнћа    -дух; духовност
сфйнцěњија    -светост
сфйр     -ономатопеја кипљења или пролетења неког хитнутог предмета (хица), брзе вожње бицикла
сфйрајала    -цврчање; кипљење
сфйрěје       -цврчи; кипи; прозуја
сфйрлогу   -парче коже
ма сфйраји ла буртě     -пресече ме (од страха), штрецнуло ме је
сфйрлоаӂиљи    -опанци од нештављене коже
сфйрљигу    -штап који је хитнут
сфйру         -трепет, хип
сфијала    -устручавање; женирање; обзир
сфијос       -устручљив; бојажљив; обзиран
сфику       -кијамет, мећава, снежна олуја
сфињаку  -црни граб
сфоара      -конопац,  уже
сфорарју   -ужар
сфређелу  -сфрдло, бургија
сфрјанга   -сифилис
сфулӂерě    –сева муња
сфулӂеру    -муња
сфулӂерјала    -севање


Т
табарйт     -малаксао, преморен; клонуо; сустао
а табарйт   -малаксао, преморио се
сě тěбěрě   -наваљује; насрће
табла          -табла
таблуца     -таблица
табљета     -пилула, таблета
таваљешће  -ваља, котрља
таваљиту  -ваљање по тлу, котрљање трупца
таваљиш   -котрљајући, ваљајући
таваљиҹу  -ваљак; осовина са два точка на којој се извлаче трупци
таишу        -сечиво, оштрица
тајату        -сечење, сеча; клање
тајатура    -засек;пресек;посекотина
тајка           -отац; бабајко
тајка-мошу     -отац дедин, прадеда
тајна           -разговор, дискусија
тајфа     -дружина, друштво; група
такут           -ћутљив
талап-талап  -ономатопеја незграпног ходања
талогу        -талог
талому       -трун у течности
талону        -талон
талпа          -табан; стопало
талпа гйшћи   -врста цвета
талпина           -основа
талпјећиљи   -подножје; подлога подметач; темељ
талпицйљи    -подношци на разбоју
таљига    -таљига
таљиру   -талир
таљиу      -срећне руке; срећоносан
таман       -управо, потаман; већ
тамањешће  -намешта, удешава
тамйја            -тамјан
тамйјату       -кађење; одлазак на гробље ради кађења
тамйје            -кади
тамйјерју     -кадионица
тамйјоара    -љубичица
тањерју         -тањир
тапшану       -удубљена  зараван која има нагиб према средини
тараба            -тараба
тарауцйљи  -дранглије
тарга               -канате; носиљка
таре    -јако, снажно; тврдо; громко
тарйцйљи   -трице, мекиње
тарйҹерју   -перут
таримја        -јачина; снага
тартору        -старешина ђавола
тасу                -тас
тата               -тата
тата-мошу  -прадеда
татарју         -сирак
татјика       -татица
таҹе               -ћути
таҹерја         -ћутање, шутња
таҹуњиљи  -угарак; гар на кукурузу, главница на житу
таҹуњит     -са гарежом; потуљен
тěвěље          -ваља, котрља
тěјнујала     -разговор, причање
тěјнује           -разговара, дискутује
тěљефону, таљифону  -телефон
тěљевизору   -телевизор
тěнгујала     -јадиковање, вајкање
тйлва             -вис, узвишење
тйнжала       -руда за вучу
тйнжěшће   -стагнира, заостој у развоју и расту живих бића
тйрајала     -торокање; вуча по тлу
тйраузу    -калабалк,прдак на гајдама
тйрр    -ономатопеја звука тандркања
тйрěје       -тороче; вуче се по тлу
тйрěје кару    -тандрчу кола
тйрбану   -желудац, шкембе
тйрбанос    -шкембаст
тйрʤйу   -касан, позан, доцнији
тйркау   -са проредом, проређен
пěру тйркау  -проређена коса
иљиљак тйркау  -цвет јоргована са ретким латицама
тйркол     -обилазак трком,оптрчавање                     
тйрла  -појата за овце на пашњаку
тйрна  -корпа
тйрна ђе ступј    -вршкара за пчеле
тйрнакопу    -будак
тйрну  -метла од прућа, жбунаста грана за метење
тйрнује  -мете са метлом од прућа
тйрпија  -нека болест (noja, langweilig)
тйрсěшће   -трси, искорењује траву, коров и шибље
тйрсйту       -окопавањем искорењивање корова
тйрсйтура  -резултат окопавања корова
тйрсйтурј  -њиве добијене крчењем шуме и шибља
тйртајбуфу    -шкемба
тйрфа     -дроб
тйрфоју    -детелина
тйрфоју ал алб  -бела детелина
тйрфоју ал рошу  -црвена детелина                                     
тйршу      -сува неокресана грана
тјегла     -тегла
тјегу        -тег
тјезга     -тезга
тјекма     -текме
тоа         -узвик при гоњењу вука или пса
тоака        -клепетало; вртешка са клепеталом
тоамна     -јесен
тоарнě      -сипа; излива; налива
тоарта     -полукружни рукохват на бакрачу или кофи
тоарҹе     -преде
тоаће        -све
тоба          -бубањ, добош
тобла        -дебело истесана даска
тобларју  -тор
тобљит    -патосиран дебелим даскама
тобошěрју  -добошар
тојагу           -мотка, тољага
тоју             -сезона, право време
токат             -исецкан, иситњен
токатоарја    -сецкалица
токатура     -ситнеж; пиљевина
токјаʤě      -ситни, сецка
токма           -погодба, споразум
токмак        -пуначак, набијен
токмит        -најмљен, погођен
токмјала     -погађање, погодба
токмјешће    -погађа, уговара
толдěу          -тољага
толҹерју     -левак
тома              -чак; тек
том'јеће (тома јеће)      -тек ето, тек ли
тонт, тонтау     -блесав, шашав
тонту  -шандрцави, шашави
топила (ђе кйњипě)     -мочило, базен у коме се потапа конопља
топиту          -топљење; отапање
топитура    -отопина; раствор
топитоарја    -топионица
топјешће     -отапа, раствара; топи
топорану  -секирица, веће секирче
топорйшћа  -држаље за секирче
топору          -секирче
топу          -дењак, паковање (салвета, пешкира, новчаница)
топҹа  -батко, батлија; победник, првак
торсу             -предење
торсура    -предиво, оно што је испредено  (начин и предмет рада)
торту             -предиво
торту пěсěри  -вилина косица
тот   -сав, све
тотйлкајиту     -котрљање точка или кугле
тотйрла    -исечак кружног облика (који има извесну дебљину)
тотйрлат  -кружног облика
тотйрлаш    -валовито, таласасто кретање
тотйрљија    -круг, кружница
тотйрљиу     -кружно, округласто
тотнат      -свако
тотнатě    -свака
тоторосěшће    -звук котрљајућег предмета
тоту            -укупност
виње ку тоту     -обрушава се, надолази хрупимице
тотуна      -свеједно; једнако, подједнако
тофлогос   -
тофља        -
тоц               -сви
тоҹала       -тоциљање
тоҹешће    -точи; тоциља
тоҹила       -тоцило
тоҹиту      -точење, истакање; тоциљање
ла тоҹит сйнӂиљи  -искрварио
са тоҹит     -изјело се стругањем
траганат  -мелодичан; развучен глас
кйнтě траганат  -развучен напев, пева развученог гласа
трагěрју  -вучни део на дрљачама
трагла     -кркуље, постоље за вучу терета
трагула   -натега
траӂе       -вуче, тегли
траӂе нађежђа    -нада се
траӂе наказ       -мучи се
траӂе суфљету      -издише на умору
траӂе рěу     -злопати се
траӂерја   -вуча; вучење
трајста      -торба упртњача
трајешће  -живи; станује; пребива
трајњик    -трајан; постојан
трају           -живот; живљење; начин живота
тракса       -струг за обраду дрвета
трама         -парче конца
трампа      -размена
транка-фљанка    -идими-дођими
трападату   -потуцање
трасњешће  -удара гром
тотнат          -свако
траса             -траса (линија)
трасу             -вуча, вучење
трасура        -вуча; правац
трěбě, трјебě   -треба
трěбујала    -потреба
трěбује         -треба, има потребу
трěбујелурљи    -посебне погачице на даћи
трěбујељњик    -потребан, нужан
трěјрату    -вршидба
трěјрě         -врши
трěјру         -тријер
трěнкěје    -звецка, клопара (углавном звук чаша, посуђа)
трěнкањељиљи  -патерице
трěнкањиту     -куцање чашама
трěкајиту    -клопарање точкова, ролни на машинама и слично
трěкěје        -клопара
трěкěје кару  -клопарање на запрежним колима када се ствара специфичан звук у главчини точка интеракцијом осовине и главчине (очевидно је да реч води порекло од трачке речи trac = точак)
трěсњету      -гром
трйгољала   -играрија
трйкељиҹу    -котрљан, ветровац
трйкњала      -штрецање
трйкњешће   -штреца се, трза се
трймурарја    -дрхтање
трймуратура    -дрхтање, дрхтавица
трймурату     -дрхтање, подрхтавање
трймурě          -дрхти, подрхтава
трймуриҹу     -врста цвећа
трймурљи   -дрхтавица, грозница; потреси
трймуру      –дрхтање; дрхтавица
трйнтору       -трут
трйндафиру  -ружа
трйнћала       -обарање, рвање
трйнћешће   -обара
трйнћит         -оборен, поваљен
триј               -три
тријспрјеҹе  -тринаест
тријʤěҹ         -тридесет
тримјес            -послан
тримјесатура     -пошиљка; порука
тримјеће           -шаље, одашиље
трист   -жалостан, суморан, тужан
трјаба  -потреба; ствар; згода
трјаз     -трезан
трјанга-фљанга      - идими-дођими
трјанца   -парче конца
трјапу   -валов
трјезйт         -истрежњен; изветрен
са трјезйт  -истрезнио се; испарио (изветрио) алкохол из пића
трјезйту      -трежњење
трјекаторј  -прелазан; пролазан
трејкěта      -пролаз
йн трејкěт -у пролазу, успут;узгред
трејкут        -презрео; застарео
а трејкут    -прошао је; презрео је
ла трејкут апа   -ознојио се
трејкут ђе апě  -ознојен
ла трејкут пишěци йн ҹоариҹ  -упишкио се у панталоне
трејкуту    -пролазак
трјену         -воз
трејену ал рěпиђе    -брзи воз
трјеҹе          -пролази; протиче
трјеҹерја   -пролаз, пролажење; пролазност
троака    -тиква
троака гушатě   -тиква судовњача
троанкућиљи  -клепетала
тројањик          -јунак, херој
тројењиҹија    -јунаштво, подвиг
трокица       -тиквица
троку             -чаша од тикве
тронкěње     -куца, лупа
тропајала    -тропот; топот
тропěје          -лупа ногама о тло
троскоцěлу    -троскот
тросњала     -пуцкетање, прасак
тросњешће   -пуцкета, праска
трпија          -патња, мучеништво
труђиту        -труд; покушај
сě труђешће    -труди се; покушава
трупица ла плуг  -део плуга
трупу   -тело; главнина, главни део
ту         -ти
тугла            -цигла
тугларју      -циглар
тулбурарја  -замућење; смутња
тулбурат  -замућен, мутан;узбуркан
тулбурě         -мути, замућује
тулцу  -тулац, део запрежних кола
туљану     -кочанак, чокањ, окомак
туљењи    -тулузина; шаша
тунарју     -тобџија
тунě            -улази
тунӂе         -шиша; стриже
тунс            -ошишан; остриган
тунсу          -шишање; стригање
туну            -топ
туњек      -тамно, модро
туњелу      -тунел
тупајала   -лупање
тупěје        -лупа
турбат       -побеснео, бесан
турбјаʤě  -оболева од беснила
турбу          -беснило
турнат  -насипан, наливен
турта    -лепиња, погача; пљескавица
туртурјаоа  -грлица
турћељиљи    -младари покошеног шибља на ливади
турћиљи, турцйљи   -пресни хлебићи који се намењују за покој душе
турћит    -спљескан, спљоштен
туршйја    -туршија
Турҹи    -Турци
турҹит   -потурчен
туса          -кијавица
туса магарјаскě   -хрипавац
тута   -узвик при терању свиња
тутору     -намесник, тутор
тутуку     -балван, трупац
тутунӂиу   -пушач
тутуну     -дуван
тутуњешће    -дувани, пуши
туфа              -жбун, грмље
туфајала      -шуштање по лишћу
туфану          -младо дрво
туфара    -шибљак, шикара, шипраг
туфаришу     -шибљак од грмља
туфарјецу  -шума од жбунастог грмља
туфěје        -шушти по лишћу
туфјегју    -неокресани штап
туфјеку     -душек, сламарица
туфос         -жбунаст, лиснат; бујан
тушала      -кашљање
тушěшће   -кашље, искашљава
тушйту      -кашаљ
туҹоајка   -тучани котао
туҹу            -туч, ливено гвожђе

   Ћ
ћа        -узвик при терању запреге за скретање левака удесно
ћака   -канија, футрола
ћаску     -решетка
ћаску ђе варʤě  -решетка која притиска купус у каци за кисељење
ћаску ђе сторс    -преса за цеђење
ћаршау            -чаршав
ћауд (ће ауд)  -чујем те
ћеза     -чезе
ћејат   -обучен, опремљен; утегнут
ћејка   -тетка
ћеју      -чај
ћејушу        -липар, липик
ћеме              -плаши; прети
ћемељњик  -страшљив, плашљив
ћемјала       -страх, стрепња, зебња; прретња, застрашивање
ћемуту         -плашење, страх
ћесала          -ћешагија
ћесалат        -натимарен
ћесаљаʤě  -тимара, тимари
ћесла             -тесла
ћећу, ћићу   -тетак, теча
ћешйт           -засечен косо
ћешйтура   -коси засек
ћи, ће          -те (тебе)
ћиби      -шибе, узвик за терање пса
ћибрику      -врста винове лозе
ћивигарја     -попречна мотка на камину о којој су окачене вериге
ћивитура    -опшивка; поруб
ћивјала       -порубљивање, поруб
ћивјешће    -порубљује
ћиву              -поруб, шав
ћивјала       -опшивка, платно-трака за порубљивање
ћигаја          -тигањ
ћигорјала  -суздржавање од  јела и пића
ћигориту    -не конзумирање онога што се жели
ћизу               -имењак
ћијос             -са ликом
ћију, ћеју    -липа; лика
ћикарју      -шибљак, шикара
ћикаришу  -шибљак, шикара
ћикна   -спокој(ство), смиреност
ћику      -врх кљуна; вршак
ћим            -истог маха, чим 
Ћимоку      -Тимок
ћимпу         -година, лето; летина
 ла ћимп    -догодине
ћимпуриу    -раностасан
ћинěр          -млад
ћинда          -трем
ћинда кешкетулуј    -штитник на качкету
ћиње           -тебе
ћињерика  -млађана
ћињеришу   -омладина, млади
ћињерјаца    -младост
ћињерјеск    -младалачки
ћипка           -ћипка
ћипса           -стипса
ћипсйја       -тепсија
ћипшйна    -бусика, типсина
ћирикаиту    -цвркутање
ћирикěје     -цвркуће
ћишна          -мртваја,  баруштина поред реке
ћоака    -штап са угаоном дршком
ћокěје           -кљуца
ћокњала      -оштећење; судар
ћокњешће   -удара кљуном
ћокњитура    -оштећење од ударца
са ћокњит  -оштетило се;  сударили се
ћоку           -кљун; шиљати врх
ћоку ђе сапат  -мотичица
ћоку ђе куће   -кутлица
ћокушу       -футрола
ћу                   -узвик негодовања
ћућешће-ће    -чучни, сагни се доле
ћући             -чучни (обично се деци тако каже)
ћућит             -чучнут
ћушкиљи   -уштипци; ниски ударци
ја дат о ћушкě    -ћушнуо га, задао му притајени ударац
ћушу             -ћук; будала, мамлаз
    У
уд        -мокар, влажан, наквашен
удат   -наквашен; наводњаван
удату   -квашење; наводњавање
удě      -кваси; наводњава, залива
удубоју   -велики орао; птичурина
удудоју  -лавина, усов
уђала      -влага
уђелос    -влажан
уђешће  -остаје, заостаје
ујка         -ујак
ујна         -ујна
ујтату     -гледање, посматрање
ујтатура    -поглед
ујтук       -забораван; расејан
ујће          -гле
ула           -скитница, луталица
улмě        -опажа (њухом, слухом); предосећа
улмјаʤě  -осећа, предосећа, опажа оно што се не види
улму        -брест
улмишу  -брестик
улог         -непокретан, шлогиран
улоӂит  -шлогиран
уљу          -јастреб; орао
умěру      -раме
умбларја    -кретање, пролазак
умблатура    -кретање, пролазак
умблě           -хода, пролази
йј умблě дупа пěр  -угађа му
умбра          -сенка; хладовина, лад
умбра кукулуј   -врста траве
умбрарју  -кишобран; сунцобран
умбрит     -засењено, покривен сенком
умбришћа  -сеновито место, засенак
умбрјешће  -засењује
умплут       -пун, напуњен
умпље         -пуни
умпљерја  -пуњење
уна               -једна; стално, једнако
унгица        -удица
унгја            -нокат; папак
унда             -талас; вал кључања
унђе             -где
унђе ва фи   -где ли је
унђива       -негде; некуда
унӂе            -маже, подмазује
унс                -намазан, подмазан
унсоарја    -мазиво,
унспрјеҹе  -једанаест
унсура        -мазиво; масноћа
унсурос      -замашћен; намазан
унту             -маслац, масло, бутер
унтура        -маст (свињска)
унтурос      -мастан
унће (унђе ће)  - где ти (те)
унфларја  -отеченост, надутост, надимање
унфлат  -отечен; надувен; надмен
унфлатура  -отеклина, оток
унфлě     -надувава
унфлě коаада  -надима реп; има и значење:да хвата тутањ тј. бежи
уну           -један
уњеорј    -понекад
уњи          -неки
уњиљи    -неке
уоаја       -овца
уоала      -лонац
уоакиш    -црнкаст, црнопураст; са црним пегама
уопа      -опа
уоарђе  -намотава основу за ткање; у преносном смислу: често пролази
уоарљи   -живина
(у)ора, уорј      -коло, кола
ђи доуо-триј уорј     -два-три пута
ђадаоара   -(по) други пут
уоасйљи  -кости
уојљи       -овце
уому          -човек
(у)осатура    -костур, скелет
(у)осйја     -осовина
(у)осос   -кошћат; пун костију
уосу        -кост; коштица
уосу морцěск     -тврда поткожна израслина
уосу спинěри  -кичмена кост
уоу                 -јаје
уоуě               -сноси јаја
(у)оцоману     -лоповчина
уоцу    -хајдук; лопов
урала  -невољност, досада; омраза
урěшће     -досађује; постаје немио
урвина    -провалија, обрушеност
урда       -провара, фурда
урдěрњица    -мрежица за скидање фурде са скуване сурутке
урдорљи    -крмељ
урдукěје     -клопара
урђинарја     -пролив; ускомешаност
урђинату   -често пролажење; често вршење нужде, пролив
урђињишу      -улиште код пчела
урʤаоа      -опута
урʤала ђе цасут  -основа у ткању
ку урʤала питулатě    -врста ткања
урʤйка     -коприва
урʤйка микě  -врста мале коприве
урʤйка морцаскě  -мртва коприва                                         
урʤйкарју  -копривар
урʤйкуца    -врста цвећа
урʤйнě     -црнка, црномањаста
урʤйту  -припрема основе за ткање                       
урʤйҹ торофљанцě     -врста чорбе од коприва
урйт            -ружан
ми сě урй   -досадило ми
ми урйт     -не волим; неугодно ми је
урйцала    -омраза; ружноћа
урйцйт      -поружнео
урйҹос      -непријатан, досадан
урйҹуња  -омраза
уријоҹи    -остаци посечене основе по завршетку ткања
урјеʤату  -кликтање, поклич
урјаʤě      -кликће
урјекја      -уво; ушка, ушица
урјекја акулуј   -ушица игле
урјекја сакури  -ушка секире
урјекјељњица  -ухолажа, уш
урлату       -урлање, завијање
урлě            -завија, урла
урма           -траг; отисак стопала
урматорју    -следбеник
урмашу     -потомак; следбеник
урмјаʤě   -иде у стопу
урњала      -обрушавање
сě урњешће    -обрушава се
урњисйт  -упропашћен; обрушен
урњит      -обрушен
урњиту    -обрушавање, сурвавање
урса          -судбина, коб
урсат          -судбином суђено
урсатоарја    -суђаја
урсаторљи    -суђаје
урсоајка   -медведица
урсу            -медвед
урсуљецу  -медведић
урујала     -јарма, прекрупа
урҹору      -крчаг
ускат         -сув; осушен
ускатура     -суварак; сувоћа
ускатура  -сушица, туберкулоза
ускаҹиу    -сувоњав, мршав
ускě            -суши
устурјала    -пецкање
устурě        -пецка
устуроју    -бели лук
 кацěлу ђе устурој    -чешњак белог лука
усукос  -масан од сјерине
усуку   -сјерина
утрина       -утрина
уша            -врата, улаз
ушарју      -вратар, портир
ушйца        -вратанца
ушор           -лак, лако
ушурјала  -лакоћа; олакшање
ушурат       -олакшан; ублажен
ушурјаʤě     -олакшава; ублажује
ушурјала   -олакшање

Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU
« Одговор #11 послато: 27.10.2014. 08:06 »

   Ф
фа  -море (узречица за жен. род)
фагањица    -млада витка буква
фагу             -буква
фагуру        -саће
фаӂету      -букова шума; мноштво букви
фаина, фањина    -брашно
фаинос       -брашњав, брашнаст
фајњик    -изврстан, квалитетан
фајно          -фино
факатура  -враџбина
факě-сě     -
факут          -направљен; рођен
факуту       -постанак; рађање; стварање
фала            -понос, дика; похвала
фалка         -вилица, чељуст
фалосйја   -дика, понос
фаљешће  -фали
фаљија       -кришка
фаљинка   -грешка; мана; недостатак
фамеја        -жена, женска особа
фамејеск    -женски
фарашћина    -трака (коже,сланине)
фарймě      -озлеђује, повређује
фасују, пасују  -пасуљ
фата            -девојка; кћи, кћерка
фата марје    -девојка удавача
фатат         -рођен, порођен
фатě              -порађа се
фаурарју    -фебруар
фаца       -лице; сунчана страна
фацада   -прочеље; фасада
фацарњик, ал ку до'о фјацě   –лицемер, са два лица, дволичан
фацйш   -нескривено, отворено, лицем у лице; очито
фацос   -сунчан, осунчана страна
фаша    -повој; завој; трака
  йнфěшурě    -повија, завија; увија
фашйјоара  -повој, повојац
фашйу          -пашеног
фаҹе              -прави; рађа
фаҹе ђин кап     -клима главом
фаҹе ђин окј     -даје знак очима
фаҹе ку капу     -даје знак главом
фаҹе ку окју     -намигује
фаҹерја      -дело; изглед; стварање; рађање; чињење
федарешће     -федерира
феја                -кћерка, кћи
фејмја (феја а мја)    -моја кћи
фемељија    -фамилија
фељињерју  -фењер
фемељија    -фамилија
фемељазу    -школски служитељ
ферикит       -срећан, блажен
ферикос      - усрећљив; диван, бајан, чаробан;
ферику         -срећа, блаженство
ферику ђе јел     -благо њему
фериту          -заштита, заклањање, чување од нечега, избегавање
 Доамњеферјешће     -Божесачувај
  сě ферјешће      -зазире, чува се
ферићиҹија   -срећа; блаженство; чаробни пизор, чаролија
ферјала    -зазирање,чување;поштеда                           
ферјаста     -прозор
ферјешће     -чува, штити
фермекатоарја      - вештица, чаробница
фермекатоарјешће  -баца чини
фероајка     -тучани котао
ферфељит   -склепан, смандрљан, урађен офрље, фушерисан
фећица          -девојчица
фећинӂаоа   -девојчурак
фећићоју        -девојчура
фйлфастану  -оно што лепрша
фйлфастањешће       -лепрша, вијори
фйлфěје     -звук лепршања крила, платна или неког летећег предмета
фйнарија   -сениште, велика количина сена
фйнкě        -пошто, узгред
фйнтйна  -уређени извор, зденац
фйнтйњоара     -зденчић
фйну            -сено
фйрě             -без
фйрђе           -без
фйркоање   -фркће
фйрмат        -повређен
фйрматура    -повреда, рана   
фйртаљу    -фртаљ, четвртина
фйртату     -побратим, друг
фйрфа         -блебетало
фйрфěје      -блебеће, тртља; крчка
фйрфоћељњица      -алапача
фйрфоћешће     -блебеће, тртља; фрфља
фйрцајала  -цик-цак; ескивирање
фйрцěје       -врда, иде лево десно; врцка; ескивира
фйрцěје ђин коадě  -маше репом
фйрцоање   -врда; врцка; ескивира
фйршатура    -завршетак
фйршěшће   -завршава,
фйршйт       -завршен
фйршйту     -завршетак, крај
фйсěје           -шишти; врска
фйсоање      -шишти
фйстану      -прегача са  дугим кончаним ресама
фйца             -чиков, пеш
фйшěје         -шишти
фйшњешће     -шикља;
фйшњик   -несташан; мигољав; лепршав
фи                 -буди
фије-карје    -било ко
фије-ҹе       -било шта; икакво
фикату      -џигерица
фикату ал алб    -бела џигерица
фикату ал његру     -црна џигерица
фина        -кума
финка       -левак
фину          -кум
фиоање    -фијуче; звижди
фиоларја      -кожа испод врата вола
фионфиу,фојонфиу     -врста цвета
фиорљи    -језа, страхота, ужас
фиорос      -језив, ужасан
фиризу      -тестера; стругара
фиризу ла апě  -стругара
фиризу ку жуг     -тесарска тестера
фирја   -бит; изглед, обличије; лик; датост, природа
са скимбат ла фирје     -пребледео, променио се у лицу
фироанга   -завеса
фиру             -нит, струк; влат
фируит        -поређан, класиран, разврстан
фирује пěру  -намешта и удешава косу, раздваја косу за кике или раздељак
сě фирује фирљи ла спатě   -увођење нити при ткању
фићилу         -фитиљ
фиу                 -син
фишкоање   -звижди (у прстима)
фишкоњату   -звиждање
фиштаљка    -пиштаљка
фиҹору           -син, синак
фиҹор ђе суфљет  -посинак
фјарљи      -замке, кљусе
фјакеру     -фјакер
фјалу          -врста; сорта
фјарњик   -вешт
фједěру      -федер, опруга
фјељу          -врста; начин
фјерарија   -гвожђурија
фјербе         -кипи, ври, кува
фјербинће    -врело, вруће
фјербјерја    -кување, кључање
фјерига      -папрат
фјерја         -жуч
фјерт          -скуван; заварен
 а фјерт фјеру    -заварио гвожђе
фјертура           -вар
фјертура љемнулуј     -чвориште унутар дрвета
фјеру                  -гвожђе
фјеру ал лунг    -цртаало плуга
фјеру плугулуј    -раоник
фламйнд              -гладан
фламйнʤйја     -глад
фламйнӂос        -несит, гладан
фламйнӂосу      -гладница
флоарја                -цвет
флоарја ђила ферјастě   -мушкатла
флоарја ла сфрјђел    -врх сврдла
флоарја сйнӂорʤулуј      -врста цвећа
флоарја соарљилуј    -сунцокрет
флоаҹиљи    -стидне длаке
флоку          -стидна длака; влас
флокос         -длакав
флокошěљиљи    -мачији бркови (врста цвећа)
флорану      -багрем
флорарија  -мноштво цвећа
флорарју    -мај месец
флораћик   -цветног дезена
флорљи марј    -врста цвећа
флорљи турҹешћ    -лепе кате
флотаку       -крупна пахуља
флујерашу   -свирац на свирали
флујру          -свирало
флујру пиҹорулуј    -цеваница
флурија     -зелнкада
Флуријљи     -Цвети
флутуру    -лептир
фљака    -блебетало, брбљивко
фљакурљи     -блебетања, брбљања
фљекěје  -блебеће, брбља
фљеҹ    -
 са факут фљеҹ    -напио се скроз
 са удат фљеҹ  -покисао до коже
фљинта   -шмизла
фљиту      -врх њушке код свиње
фљоарка    -шљапћа
уд фљоаркě  -мокар до коже
фљоашка      -шљага
фљонкањит  -клонуо
фљоркěје       -шљапће; блебеће
фљошкěје  -шљапче по води или са водом
фљошњит     -спљоштен
ла фљошњит  -пљеснуо га; ударио му шамар
фљошњица  -пљескавица
са факут фљошњицě  -спљескао се
фљуца            -шамарчић, пљуска
фљуцајала   -шамарање; пљескање по води
фоаја      -лист; страница, табак
фоаја ла карће   -лист књиге
фоаја ђи пěтурě    -део поњаве
фоаја ђе ҹапě   -перо од лука
фоаљиљи    -ковачки мех; мешина
фоамића   -глад, гладовање
фоамја   -глад
ми фоамје   -гладан сам, огладнео сам
фоанфа   -особа која неразумљиво изговара речи
фоарфиҹиљи   -маказе
фоарфјека  -маказе
фојећиљи    -учаурена ларва
фојецй     -мешине; ковачки мехови
фокарија    -ватруштина;врућинчина                       
фокорјелу    -буктиња;  ватра на велики четвртак
фоку     -ватра; повишена телесна температура
фоку ал виу    -искрице од упаљене чађи на бакрачу док је на огњишту
фоку ал виу    -врста алергије у виду грознице која избија након свраба на кожи; по веровању онај који је облизао, угасио језиком 'живу ватру' са бакрача има моћ да када пљуне на алергично место, исто излечи
фољҹа   -трбоња, шкемба
фонфěје   -неразумљиво говори
фрага   -јагода
фрага старпě  -вирак, вркута
фраӂед     -свеж; једар; крт; нежан, нејак; (важи за биљке и месо)
фрај        -бесплатно
фракě, фрјакě     -трља; утрљава
 сě фракě   -чеше се
фрамйнтě  -мрви, дроби
франгија     -конопац; струк нити
фрасањица    -младо дрво јасена
фрасањишћа  -јасењар
фрасйну     -јасен
фраћа        -братац, браца
фраће ђи круҹе    -побратим
фраћиљи   -брат
фрацěшће   -братски
фрацй        -браћа
фрацйја     -братимство, браство
фрекарја   -трљање, трење
фрекату     -трљање, трење
фрймбја    -струк нити
фрйнӂе     -ломи
фрйнт         -сломљен, поломљен, изломљен
фрйнтура    –прелом; оно што је поломљено
фрйу            -узда
фриг           -хладно, студено
фригарја   -ражањ
фригу          -мраз; хладноћа
фригурљи    -грозница
фригурос   -зимљив, зимогрожљив
фриӂе       -пече
фрика       -страх, плашња
фрикос     -плашљив; опасно, страшно, страховито
фрикос је јел уом  -плашљив (страшљив) је он човек
ěла је уом фрикос    -онај је опасан (страшан) човек
фрикошала  -страх
фрипт            -печен, испечен
фриптура     -печење
фрумос          -леп, диван, красан
фрумошаца    -лепота
фрунʤа        -лист биљке
фрунʤа ђе уој    - лисник
фрунʤарија     - листиш, хрпа лишћа
фрунʤарју  -стог лисника
фрунћа          -чело
фу       -би, био је
фуга   -бег; бежање; брзина; брзо
 дě фуга         -бежи, хвата маглу
 йнтро фугě  -на брзину
фугарју         -бегунац, одметник
фуӂе          -бежи
фуӂиту     -бежање, бекство
фујору       -дугачке влати кучине; ваздушни млаз, струјање
фулгěје      -падање снега у ретким пахуљицама
фулгу         -пахуљица; паперје
фумарија    -смог; испарења
фумјаʤě   -дими; пуши
фуму           -дим
фумуриу   -сивкаст, пепљаст
фундаменту   -темељ, основа
фундоања      -дубодолина
фунду     -дно; основа; поклопац
фунду ђе аструкат    -поклопац
фунду ђе пйње          -лопар
фунду помйнтулуј   -бездно, највећа дубина у земљи
фунду ҹоариҹилор  -тур на панталонама
фуња             -уже; поводац
фуњиӂина  -гар, чађ
фуратура     -крађа, лоповлук
фурě               -краде
фурисěшће    -сатанише, ђаволише
фурисйт       -ђаволаст
фурисйту     -сатана
фуриш  -крадом, потајно, кришом
 ку фуришу    -потајно; изненада
са йнфуришйт     -постао је лукав; навикао се да нешто ради кришом
фурка            -рачва; вила
фурка ђи торс     -преслица
фурка ђи фйн  -вила за сено
фурка ђи фрунʤě    -рачва у којој се удењује лисник
фурка помйнтулуј   -рачва на којој по веровању стоји земља
фуркарју       -произвођач вила
фуркоњу        -рогуља
фуркуљица  -виљушка
фурњига        -мрав
фурњигарју    -мравињак
фуртуна     -олујни талас, непогода
фуртунос     -олујан; буран
фуру           -лоповлук, крађа
фуруна      -пећ, фуруна
фуруна ђе пйње    -пекара
фуруна ђе топит   -топионица
фурҹелу, бйту ла ицě  -штап на нитима за ткање
фусйкла         -зокна, зокница   
фусоју (ла ҹапě)    -цветно стабло лука
фусу                 -вретено; вратило
фусу ђе торс    -вретено за пређу
фусу мори     -воденично вратило
фуфан        -ветропираст
фуфěје       -њушка и пухће
фуфу          -ветропир
фушћејка, фушћоајка   -дугачка трака или њива
фушћеју, фушћији, до'о бйће ҹе цйн росту ла натрě  -
фуҹија      -тулум, тулумпина

Ц
ца (цй а)   -ти је
ца дат    -дао ти је
цакњала  -напрскивање, кврцање
а цакњит   -напрснуло; кврцнуло, цакнуло
цамтаље (йц мулцамјеск ла думњиљи тјеље)  -отпоздрав при сусретању, (захваљујем твоме господсту)
цангљиљи   -моторцангле
цандěра    -ивер; крхотина; цепаница                   
цаоа         -цев
цапа         -бодља; стожер
цапа ђе клаје    -стожер за сеник
цапењија    -јакост, јачина; снага
цапйн        -јак, снажан
цапику     -јарчић
цапљига   -ивер, цепаница
цапој         -
мјерӂе цапој         -
цапос         -бодљикав, пун бодљи
цапу           -јарац
цара   -домовина, земља, постојбина
цара, царйна   –дача након укопа
царан        -земљак, из истог краја; земљорадник, сељак
царина   -пролаз(врата) на путу који иде преко ограђеног земљишта
царйна    -уситњена земља
 сйј фије царйна ушоарě  –лака му земља
царйна     -вечера након сахране
царйноју  -зрнасто земљиште; пешчар
царку        -ограђени простор малих димензија, цирк
царку клěји   -ограда око пласта
царку пућињи  -ободни део каце
царкузанту   -циркузант
царкузу   -циркус
цару          -цар, цезар
царушу    -шиљак, бодља
цасуту      -ткање
цасуту йн доуо ицě  -лито ткање
цасуту йн патру ицě      -четворно ткање
цěкајиту   -цактање; шкљоцање 
цěкěје   -цакће, шкљоца; цвокоће 
цěлěје   -лаје испрекидано; олајава
цěљина     -ледина; парложина
цěпиљи    -поздер; осат на класју
цěрује        -царује, влада
цěсаторју  -ткач, ткалац
цěсатура  -ткање, тканина
цěсě            -ткаје
цěсту         -вршник, сач
цй (цйје)   -ти (теби)
цйганка   -врста траве
цйганкуша   -циганчица
Цйгану     -Циганин
цйгањеск      -цигански
цйгањешће      -по цигански
сě цйгањешће  -цигани се, погађа се као на вашару, гласно ценкање
цйгарја          -цигарета, цигара
цйје                 -теби
цйка                -врста, сорта
цйкљећиљи    -врста птице
цймјенту       -цемент
цймпуру   -мехурић у течности
цйнаторј  -држећи, добродржећи; постојан, издржљив
цйнуту    -држање
цйнцарју  -комарац
Цйнцарју    -Цинцарин
цйње           -држи; не пропушта
цйњелњик     -постојан, издржљив
цйњерја   -издржљивост, истрајност
цйоање     -пишти
цйон урјекиљи    -пишти у ушима
цйпату            -цика; вриска; вапај
цйпě, цйпěје    -цичи; вапи; кричи
цйпоање    -цичи; вапи; кричи
цйперигу   -нишадор
цйпоразу   -бодља, шиљак
цйрајала   -звецкање; ситниш
цйрěје         -звецка; звони
цйру     -срча (од стакла)
са факут цйр    -разбило се у парампарчад
цйркоање    -музе; звук при мужи када млаз млека удара о зидове празне посуде
цйрмуру     -пешчар; пешчано брдо
цйроање   -звецка,
цйрцари   -ледена киша, циганчићи
цйрцарица  -ледена киша
цйфна           -прзница
цйфнос         -прзничав
цйца              -сиса, дојка; сисак
цйца кйрҹагулуј    -сисак тестије
цйцěје               -убада; шетка
цйцěје йн лок   -шетка у место, не држи га место
йл цйцěје      -боцка га, пробада га
цйцйна          -шарка на вратима
цйшњала     -бризгање; избијање; искакање; шикљање
цйшњешће   -бризга; избија;шикља
цйшњитура    -млаз; штрцај; мувало, трчкало
цоала            -одевни предмет
цоаље омењешћ    -мушко одело
цоаљиљи     -одело; одећа
цопěје           -гаца по блату
цофěје           -шљапће, бућка
црјепарју     -црепар
црјепу      -цреп
цујка        -ракија
цупајала    -поскакивање, цупкање
цупěје       -поскакује, цупка
цурěјаторј   -течан; текући
цурěје       -цури у млазу
цурфа      -танко и изгужвано платно или одело
цуцěје       -поскакује
цуцěје копилу   -уљуљкује дете
цуцуроју   -сталагмит; сталактит
цуцуру     -вршак настао стврдњавањем отопине

   Ш
шађерја       -седење; боравак, становање
шађинћа       -боравак, становање
шај (шй ај)   -и си (и јеси)
шајба            -шајбна
шајʤěҹ        -шесдесет
шајспрјеҹе   -шеснаест
шајтěу           -навој; славина
шаларју        -седлар
шалу               -шал
шалу мујерјеск   -велики зимски шал за жене
шаљан    -са пругастим шарама (углавном се односи на животиње)
шаљитру      -шалитра
шантау          -шепав
шанцу            -шанац, ров, јарак
шаоа               -седло
шапће            -седам
шапћеʤěҹ  -седамдесет
шапћеспрјеҹе    -седамнаест
шасě      -шест
шатра   -шатор
шашау    -шашав
шашавитура   -шашавко
шěʤйтоарја  -седељка, посело
шěђе                 -седи
шěљиљи         -леђа, крста
шěрпарија    -змијарник
шěрпариу     -око струка појас са новцем
шěрпиљи       -смук; змија
шěрпиљи орбјеск    -слепић
шй           -и; па; те
шйвица   -узана трака; појас, зона
шйвица ђе нувěр    -прамен облака
шйкиру    -шећер
шймйј    -још
шйна      -шина, трачница
шйндра   -шиндра
шйпу      -клин, шип
шйрој     -непрекидно, у колони
шйроју  -млаз; колона
шйру      -низ, ред; поворка; венац
шйта       -шихта
шйфону    -шифон
шйфоњерју    -орман, шифоњер
шйшěје         -шишти; шушти
шйшěје ла ворбě  -врска у говору
шкарпина   -засечена косина
шкипат        -попљуван, испљуван
шкипě          -пљује
шкипитоарја   -пљуваоница
шкипјецй    -пљувачка
шкјоаптě     -храма, хода ћопајући због реуме, ишијаса
шкјоп             -ћопав, хром
шкјопјаʤě    -ћопа, храма
шкјопу          -ћопави, хроми
шлěјфује       -бруси, глача; проклизава, шлајфује
шљампау     -аљкав, неуредан немарно обучен
шљау       -пут са тврдом подлогом
шљинга    -трака
шмйркěје   -шмрће
шмйркоање  -шмрће
шобијељиљи   -гранчице за ватру на Велики четвртак ујутру, узимају се од родоносних стабљика или воћки
шоболану    -пацовчина
шоболу      -пацов
шоварит   -од жеге изувијени лист биљке, изразито на кукурузу
шовйлкајала  -ексцентрично кретање
шојмањит       -бесомучан
шојмањиљи   -зле виле
шокйћиљи      -миш; врста влашког кола
шолду  -бут, бутина; кук, бедро
шонтроапě   -шепава
шонтроп   -шепав
шонтроп- шонтроп   -ономатопеја шепања
шоп   -битанга, злочест, подмукао
шопйрла      -гуштер
шопйрла вјерђе  -зеленбач
шопоћешће    -шапуће; жубори
шопоту          -жубор; шапут
шофљанка   -поткошуља
шполу            -шпулна
шпорету        -шпорет
штамбиљу   -печат, штамбиљ
штацйја        -штација
штěвује         -штавља
штрафу         -шраф
штрěфује     -зашрафљује
штука            -штука
шћергаторју    -брисач
шћерӂе     -брише
шћерс -(о)брисан, збрисан; излизан                       
шћета        -штета
шћетујит   -штетио
шћије     -зна; уме; познаје
шћимос   -са ситном длаком
шћиму  -слој ситне длаке на свињи
шћирě    -јалова, нероткиња
шћирја  -знање; познавање
шћирб    -безуб; шкрб; окрњен
шћирбина  -оштећено место на сечиву ножа, место поломљеног зуба на тестери
шћирбитура  -окрњено место
са шћирбит   -окрњио се
шћирку           -штирак
шћиркуит      -уштиркан
шћирњика     -вештица
шћиру       -штир
шћиуту     -знање, познавање
шћоју         -еја - ноћна птица
шћубеју    -кладенац
шћумпу    -високи пањ, ступ
шуба          -дугачки гуњ од сукна
шујерату     -звиждукање
шујерě         -звиждуће
шукијат  -ударен мокром чарапом, није при здравој памети
шукуру    -буљук, јато, група
шупа         -шупа
шут          -шут, без рогова
шушњала    -шуштање; хуктање
шушњешће -шушти;  зашуми; хукће
шурљигаја   -птица (углавном се односи оне које кликћу)

   Ҹ
ҹапа                -црни лук
ҹапа аӂемě   -врста лука
ҹапа саракě   -врста лука
ҹапа ҹори    -дивљи лук
ҹапса   -троугласта женска капа
ҹапу   -мера и шаблон за обраду дуга за каце и бурад
ҹара    -восак
ҹаркě     -проба, покушава; испробава, искушава
ҹасњику   -часовник
ҹасу            -сат
ҹафу           -потиљак, затиљак
ҹаца            -магла
ҹашма        -драмлија
ҹе, ҹи           -шта, што
ҹеј (ҹе йј), ҹиј  -шта му
ҹеје               -шта је
ҹекајала     -штектање
ҹекаћешће    -звоца
ҹекěје           -штекће,
ҹелује   -жамор, свако прича за свој рачун; цвркут у јату птица (врабаца)
ҹенуша        -пепео
ҹенушос      -пепељав; пун пепела
ҹепу              -чеп; запушач
ҹерапу         -чарапа
ҹерěту         -пустара, ненасељени терен
ҹербу            -јелен
ҹерје             -тражи, иска
ҹерјеск        -небески
ҹерју             -небо
ҹерју гури   -непци
ҹеркарја     -испробавање, кушња
ҹеркěну            -подочњак
ҹерку            -обруч
ҹерку ђе пěр      -рајф
ҹерку ђе сукње    -жипон
ҹеркуит      -обручен, притезаних обруча
ҹеркујала   -обручавање, притезање обруча
ҹернуту       -просејавање, сејање
ҹерњала      -црна боја за сукно
ҹерње           -сеје (брашно)
ҹерњешће  -боји тканину у црно
ҹероњу         -цер
ҹероњишу   -церик, церова шума
ҹеруту         -тражење; молба
ҹерҹелу      -минђуша, наушница
ҹет                 -мирно; тихо; тајац
 стě врјемја ҹет  -мирно време без дашка ветра
ҹетаћа     -утврђен град, тврђава, цитадела=cetate
ҹецос        -магловито
ҹи, ҹе       -шта, што
ҹижма      -ћизма
ҹикě-ҹикě  -узвик за вабљење говеда
ҹикоарја    -цикорија, водопија
ҹимбуру  -врста мирођије
ҹимбуру калулуј   -мајчина душица
ҹимпит  -чучнут
ҹина        -вечера
ҹинě         -вечерава
ҹинста    -(по)част; дика; поштовање
ҹинстěшће  -части
ҹинстйт        -почашћен
ҹинҹ               -пет
ҹинʤěҹ        -педесет
ҹинспрјеҹе   -петнаест
ҹинҹида       -зеба, чинкавица
ҹињива         -неко
ҹириња         -црепуља
ҹирипит       -лоше испечен
ҹирипјала   -лоше (бедно) јело
ҹирипјешће   -трпи у оскудици; храни се бедном храном
ҹирјаша       -трешња
ҹирјешарју    -јун
ҹирјешу       -стабло трешње
ҹирофјалě     -житко, кашасто
ҹиру               -каша
ҹићешће       -чита
ҹићиторју    -читалац
ҹићиту         -читање
ҹиштоарја   -широка тканица
ҹишторљи  -широка тканица
ҹоака             -брдо, ћувик
ҹоара  -врана
ҹоара пйҹоасě    -смрдиврана
ҹоарику   -сукно; ногавица панталона
ҹоариҹи      -панталоне
ҹоафа         -полулопта
ҹоафě         -налик листу купуса
ҹобйлкйје  -шљапће у води
ҹобйрњаку   -мотка на којој двоје носе терет
ҹобу   -крхотина;део глинене посуде
ҹобу ђе флорј   -саксија
ҹова       -нешто
ҹовата  -оклоп
ҹовану  -оклоп
ҹовěрног, ҹоврноагě, ҹоврноӂ   -паралитичар, кривоног или са деформисаним удовима од рођења
ҹовика    -ноћна утвара
ҹоју       -вангла; чаша са дршком;  дрвена здела са дршком која преставља меру млека чобанину за његов оброк
ҹоканарју     -клепач, ковач
ҹокану            -чекић
ҹокањешће  -чекића, клепа
ҹокањитура   -клепање
ҹокйрљија    -шева; врста тесарског алата са двосеклим сечивом
ҹокйрта          -сецко
ҹокйрћешће    -сецка; резбари
ҹокйрцйјљи    -резбарије
ҹокица      -брдашце
ҹокјану        -корен купуса
ҹокој          -сличан попут брда, налик брду: стамен, громадан, узвишен, велик
ҹокоји          - великаши, великани, елита
ҹокоју          - великаш, великан
ҹокоту          -клепетало, чекетало
ҹокоту мори    -воденично чекетало
ҹомбуру       -патрљак
ҹонт                -крњ
ҹонтавела    -крњавко
ҹонћешће     -крњи
ҹонћит          -окрњен
ҹонћитура    -крњавко
ҹопљешће    -теше
ҹопљит          -истесан,отесан
ҹопљитура   -оно што је истесано
ҹопору          -чопор
ҹорјекикулуј, навађит йн патру ицě ка ђи ҹоариҹ  -
ҹоркарјец    -свадљив, џангризив
ҹорковјала  -свађа; галама
ҹоркомањешће  -галами; свађа се
ҹорнопјећиљи -подмуклица
ҹорносěшће      -транжира
ҹоробаја    -птица грабљивица
ҹороју      -гавран
ҹорҹол    -китњасто, гроздасто
ҹотка        -пањ са корењем; чворновато парче дрвета
ҹотрњаку  -део на воденичној букви у који се углављује у ципон
ҹофу    -неформирана главица купуса                     
ҹубěру      -чабар
ҹубјеран   -већи чабар, чабретина
ҹубла        -крнтија, крхотина
ҹубљит    -окрњен
ҹубрěд      -ломан, крхак; трошан
ҹугуље      -штрпка
ҹугуљешће   -штрпка
ҹугуљитура   -оно што је штрпкано                             
ҹуда                -мржња; јед; гнев
йј фаҹе ла ҹудě   -тера му инат
ҹударњик   -мрзовољан, мрзитељ
ҹукарју       -каменито брдашце
ҹукуру         -реса на одећи
ҹул                -клемпав; без ушију
ҹулама         -гулаш
ҹулпану      -пањ од тањег дрвета
ҹулпаку      -пањ од тањег дрвета
ҹулу  -клемпави, клемпа
ҹуљимјаоа    -гулаш
ҹуљину    -чкаљ, плаветник
ҹуљит       -клемпав
ҹума          -куга
ҹумагу     -мотка, тољага
ҹумпоју   -гајде
ҹунг          -сакат, инвалид; заломљених грана
ҹупагу      -женска кошуља
ҹупе           -штипа
ҹупиту     -штипање
ҹупјерка    -печурка
ҹур             -лијући млазом
ҹурајала     -цурење у млазевима
ҹурěје        -лије; иде у млазевима
ҹурјаʤа    -настрешница од грања
ҹурјеʤу    -еја (ноћна птица)
ҹурјелу     -ђевђир
ҹурој          -лијући млазом
ҹуроју        -млаз
ҹуру            -решето
ҹутура       -бунар
ҹутурица   -чутурица
ҹуҹук         -малог раста
ҹуҹулану   -врста гљиве
ҹуҹулајка   -склониште од невремена направљено од грања или шаше у коме се може боравити само чучећи
ҹуҹурјајка   -место где тече и пада водопад
ҹуҹурјајка   -млазница; ципон
ҹуҹуру    -водопад; млаз; чесма


Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU
« Одговор #12 послато: 27.10.2014. 08:07 »

   
ВЛАШКИ ЈЕЗИК

   На влашком језику не постоји израз за реч Влах, јер та реч углавном са пежоративним значењем користи се у језицима народа који контактирају са Власима. Назив Влах никада се не користи на влашком језику, већ Влах за себе увек ће рећи да је Румйн, што означава да је то човек који говори румйнским језиком а никако да је то држављанин Ромâније. Власима је то сасвим јасно али другима није, па зато различити пропагандисти, у времену када се већина ствари настоји исполитизовати, настоје да реч Румйн формулишу као ознаку за припадника ромâнске нације, а не да се ради о Власима, односно, нашим Румйнима (Румйњи ај ноштри) са подручја Североисточне Србије.
   Влашки језик представља подгрупу ромâнског језика који се развио под утицајем турског и српског језика и чије се рзлике са ромâнским огледају не толико у самом речнику колико у својствима палатализације гласова. Примера ради такве сличне палатализације постоје у српском језику и могу послужити за компарцију: реч деда код Црногораца се изговара као –ђед, а код Херцеговаца –дјед;  девојка, –ђевојка, –дјевојка.
   Као што се у српском језику преко школског система, штампе, електронских медија, књижевних дела и других средстава настоји да се искорене локални говори и унифицира језик на целој државној територији, мада се величају језик старога Врања и Ниша у хвалоспевним приликама; слично и ромâнска званична лингвистика не признаје постојање специфичности влашког језика и са неверицом негодује што народ не прихвата коришћење ромâнског језика и алфабета у приликама када му се нуде.
Не могу да појме да оно што је њима прирасло за срце, код Влаха не изазива никакве ефекте.
   Влашки језик подједнако је угрожен и од стране српског и од стране ромâнског језика. Најбоља одбрана од српског језика јесте употреба и неговање влашког говора; а од ромâнизације чврста одбрана и гаранција биће употреба ћирилице – валахољице. Тада ће влашки језик остварити свој циљ – избориће себи опстанак.


ПОРЕКЛО СТРАНИХ РЕЧИ

      У српско-влашком речнику уврштене су и савремене речи са назнаком њиховог порекла, како би се показало да су то опште прихваћене речи које потичу из језика других народа; речи које су коришћењем у многим језицима постале добробит целог човечанства, па је стога оправдано да се равноправно користе и у влашком језику.
   Такође, у овом речнику не треба се чудити што у оба језика има група речи исте форме и са истоветним или различитим значењем, јер оне могу потицати или од заједничког корена индоевропских језика, што се потврђује постојањем истоветних речи у многим европским језицима; или су настале као последица прожимања језика влашке и српске популације, с обзиром да ова два народа углавном нису имала опречне историјске интересе, па су зато коперативно живела на овим пространствима што се манифестовало међусобним утицајем језика, мелоса, митологије… У језику то је видљиво постојањем архаизама (боље рећи влаизама) у српском и србизма у влашком језику; или су то наслеђени турцизми.
   Србизми у влашком језику посебно су продрли преко школског система и чиновничког апарата, а у задње време преко радија и посебно телевизије, што је имало за последицу најпогубнији удар на влашки језик. С друге стране у српском језику има доста речи из језика Влаха Цинцара, који су по чаршијама били трговачки слој, из чијег речника је прихваћено много речи, такозваних архаизама. Такође из њихове средине су изникли и познати српски великани: Стерија, Нушић, Текелија и други, који су својим књижевним делима утицали на српски језик. Влаизми, такође, потичу од Влаха који су напустили планине и своја села и преселили се у градове, где су са собом повели своје речи и децу, децу која су радо заборавила своје порекло и порекло речи са којима су се и даље служили за појмове које нису знали на туђем језику (српском, бугарском, грчком). А понели су и своја презимена. Презимена која су остала док им траје потомство, да указују на корене који су их изнедрили а којима се нису одужили. Корени који опомињу да су олако и неоправдано заборављени, и да на пространству речи лебде попут брода уклетог Холанђанина.   
   Ако међу Србима има оних који се стиде да исписују своје влашко порекло, то не значи да Власи због тога треба да се стиде што од њиховог корена има најбољих Срба.


ВЛАШКО ПИСМО

Већ одавно међу Власима и онима који контактирају са њима постоји расправа са тематиком да Власи немају сопствено писмо и да се влашки језик не може изражавати у писменој форми, па ето зато и није дато право Власима да се образују на свом матерњем језику и да влашки језик користе у свакодневној употреби. Да ли је то плод незнања, или лицемерство? Вероватно и једно и друго.
     У послератном периоду штампане су и постојале су новине на влашком језику. Такође, Јанко Симеоновић издао је у Зајечару 1946. године збирку влашких песама писану ћирилицом. Исто тако ћирилицом су штампане и влашке песме у књизи: Народна музика Црноречја од аутора др. Драгослава Девића 1990. године. Значи, очигледно је да се влашки језик може и писао се ћирилицом. Међутим, Резолуција Информбироа била је добар повод да се влашки језик протера из јавне употребе, при чему је то правдано наводним жалопојкама да Власи немају довољно речи за свој језик, уз тврдње неких неувиђавних истраживача да влашки језик поседује само око тристотине речи. Бесмислене тврдње које не могу да објасне како то Власи разговарају, ако већ нису глувонеми? У данашње време пропагира се друга бесмислица, прихвата се да влашки језик може да се изражава у писменој форми али да то мора бити искључиво писано ромâнском латиницом. Ромâнско званично писмо –(латиница која је у званичној употреби у држави Ромâнији) се идеализује као мерило европских вредности, ствара се идолопоклонство према њему а не увиђа да таква латиница постаје средство за елиминацију влашког језика. Прихватањем ромâнске латинице биће нормално да се прихвата и ромâнски правопис, граматика, синтакса и тако редом. С обзиром да у досадашњем пероиду има мало остварења написаних на влашком језику, то значи да за употребу влашког језика у школском систему треба увозити уџбенике и литературу из Букурешта, односно прихватити нов правописни начин писања, лексичке творбе, нову функцију појединих слова; све то различито у односу на оно знање које су Власи стекли образовањем у школском систему Србије. То истовремено захтева и одрицање од идеалног Вуковог правописа, врхунског достигнућа у фонетском правопису, достигнућа које је примењено и у есперанто језику. Уз све то, за осавремењавање влашког језика користио би се ромâнски лингвистички речник који је пун туђица у облику германизама и франкофонских израза. С обзиром да не постоји систем за образовање Влаха на влашком језику, а уз то је и немогуће организовати за одрасле особе описмењавање на влашком, матерњем језику, то би значило да се таквим приступом (прихватањем ромâнске латинице) одбацује целокупна влашка популација која још увек зна и говори аутентичним влашким језиком, односно, та популација била би онемогућена у коришћењу језика у писменој форми тј. текст написан таквом латиницом не би умели да прочитају. Када се то деси, намерно или ненамерно, онда може бити умесно питање: шта је то влашки језик? Лако ће онда бити да се да одговор – нема га, постоји само ромâнски језик. Ако се то оствари, резултати су неизвесни – у сваком погледу.
    Влашки језик налази се данас, почетком 21. века на истом ступњу развоја и у сличној ситуацији као што је то био српски језик у Вуково време пре две стотине година и апсолутно важи Вукова мисао у којој уместо српског треба уметнути реч за влашки језик.
Та мисао гласи: “Који човјек жели доказати да Србљи (ВЛАСИ) немају другога језика осим славенскога (РОМÂНСКОГА), не само што по њима свака српска (ВЛАШКА) граматика мора учити наопако, него, да како може, он би и Србље (ВЛАХЕ) све у једну врећу стрпао па завезао, или у тикву саћерао па затиснуо, да не чује свјет како они говоре, него да се њему све мора вјеровати.”
    Неки људи који ромâнски језик познају боље него влашки, присвојили су себи право да тврде да је непримерено да се влашки језик пише ћирилицом, себе су прогласили меродавним по том питању иако нису мериторни за ту област. Себе су прогласили за жреце и посреднике између народа и писмености. За чуђење је, зато и треба јавно поставити питање, зашто о овој тематици конструктивно не проговоре и културно-научне установе као што су САНУ, филолошки факултети у Београду и Новом Саду, јер је немогуће да у њима нема признатих лингвистичких стручњака чије би се знање и сазнања примењивало за истраживање влашког језика. Мада се равнодушно, можда и злурадо прати изумирање влашког језика, треба подсетити да то није само губитак Влаха, то је општецивилизацијски губитак и пропадање једног језичког дијалекта или наречја. То је посебно губитак за ромâнистику, јер преовладавањем тежње за унификацијом влашких дијалеката који постоје на Балкану, како би се они преобразили у јединствени ромâнски језик, чини се ненадокнадива штета првенствено самој ромâнистици. Осиромашује се њен језички фонд речи, занемарује се језичко богаство које још увек постоји сачувано у планинским забитима где је савремена цивилизација најспорије продрла. Губитак и непроучавање архаичних говора на Балкану истовремено је и губитак за савремене језике јер се тиме умањује њихово познавање и међусобни утицај народних култура.
        У Америци, ради очувања цивилизацијске прошлости, ангажовали су старе људе по индијанским племенима да младе нараштаје подучавају племенским језицима и митовима. Зар међу Власима нема довољно старих (или мудрих) да слично чине?
      Влашки језик може се писати ћирилицом уз коришћење ненадмашног Вуковог правописа. Таква ћирилица, из које су изостављена слова за гласове којих нема у влашком језику а додата слова за допунске гласове којих има у влашком (пет за поречку варијанту или само два за царанску варијанту), афирмативно је названа ‘влахољица’ ради популаризације влашког језика.


УПОТРЕБА ЋИРИЛИЦЕ

Распрострањено је мишљење да је ћирилица словенско писмо а неки га  према месту настанка називају и балканско писмо. Међутим, ако се свеобухватно посматрају околности настанка ћириллице, може се рећи да је ћирилица хришћанско писмо, односно да је то писмо стварано ради ширења хришћанства и да је на њему ширено православље међу Словенима, Ромâнима и другим народима; о чему најпоузданије податке могу дати хришћански теолози. Као што је познато, хришћански мисионари браћа Ћирило и Методије, Ромеји из области Солуна и Тесалије, која је у то време називана и Велика Влахија *Трајан Стојановић, Балканска цивилизација, Београд 1995. ст.103, створили су посебно писмо које би било подесно за ширење хришћанства међу Словенима. Од тог писма настала је глагољица и ћирилица. Ћирилицу је оформио Климент Охридски, давши јој то име у част свом учитељу – Ћирилу. Нити је Ћирило био антизападњачки настројен, нити га је Запад изопштавао због тога што је ширио хришћанство међу Словенима. Напротив, он је у Риму и свецем проглашен.
Као што је латиница европско писмо (настало на тлу Европе), исто тако је и ћирилица европско писмо али настало у каснијој фази. По форми и облику оба писма се међусобно мало разликују, а чак већина слова има исти облик са истим или различитим гласовним значењима. Ни ћирилица ни латиница нису јединствене (униформне) на подручјима где се примењују, већ зависно од специфичности језика код појединих народа постоје специфична слова за поједине гласове. Ако знамо да су Ромâни преко ћирилице примили хришћанство, да је некада у Ромâнији –Влашкој ћирилица била званично писмо, није онда схватљиво зашто у данашње време има оних који оспоравају Власима право да пишу ћирилицом. Поставља се питање: зашто? Одговор може бити и то да је ово лукава замка. Наводним инсистирањем на европским вредностима латинице Власима се ускраћује могућност да користе оно што имају, оно што познају –ћирилицу. Лукава замка. Слично као што су после Резоолуције Информбироа тврдили да Власи немају речи за свој језик, данас тврде да је недостојно влашки језик писати ћирилицом. Надају се да ће у таквом надмудривању протећи наредних 40 – 50 година, за које ће време тотално одумрети влашки језик, па самим тим биће излишне и расправе о влашком језику и Власима.
Власима за коришћење ћирилице у поречкој језичкој варијанти потребно је да уврсте и користе додатних 5(пет) слова а у царанској само 2(два). Зар је то много? Зар Власи не поседују ни толико интелекта да и без додатног школовања могу научити и прихватити та поменута слова?
Својевремено у Америци око 1820. године, у Арканзасу неписмени Чероки Индијанац по имену Секвоја, измислио је слоговно писмо за писање на језику Черокија.
“Секвојино слоговно писмо наилази на опште дивљење професионалних лингвиста јер добро одговара гласовима из чероки језика, а и лако се учи. У веома кратком раздобљу, Чероки Индијанци остварили су готово стопостотну писменост у слоговном писму, купили су штампарску пресу. Секвојине знаке излили су у штампарска слова и почели су да штампају књиге и новине.” **Ђаред Дајмонд: Микроби, пушке и челик, “Досије”,  Бгд. 2004. стр. 205.
Ако је неписмени Индијанац – Секвоја измислио слоговно писмо а Чероки Индијанци су га прихватили, зар је Власима тешко да користе ћирилицу коју већ познају?


ПИСАЊЕ ЋИРИЛИЦОМ

   Сваком оном који не жели да буде слеп код очију, јасно му је да између ћирилице и латинице у основи нема битних разлика, изузев што се из пропагандних разлога вештачки поставља питање коришћења једног или другог писма. Међутим, права и суштинска разлика састоји се у примени правописа јер је Вуков правопис својом једноставношћу врло ефикасан, па тако онима који не поседују тако нешто и нису у прилици да користе такав правопис смета да виде његово коришћење и употребу код других. Како за отворено атаковање на правопис немају веродостојних аргумената, они заобилазним маневрима ударају на ћирилицу, проглашавајући је застарелом и недостојном западњачке цивилизације савременог глобализма, како би се њеним потискивањем потиснуо и Вуков правопис. Тако нешто није за чуђење јер је то позната метода људског лицемерства – да се негира и ружи оно чега се нема, по принципу лисице: „да је грожђе кисело“. Са друге стране, завојевачи су кроз историју настојали да потчињеним народима униште или преобликују духовне и културне вредности, тако да уз читав низ мера за асимилацију користе и подмуклу методу поруге и потсмеха, како би се понижени етнос сам одрекао своје самобитности. Тако данашњим глобалистима у недостатку других аргумената једино остаје да се подсмевају ћирилици, али при томе и сами увиђају да Вуков правопис има неоспорних вредности које би и њима биле добродошле у виду Вукових принципа правописа. Међутим, за тако нешто немају одлучности и јединства, мада је таква иницијатива већ одавно покренута у процесу формирања и пропагирања есперанто језика, што је уједно и највећи доказ исправности Вуковог правописа.
   Кинезима није важно да ли је мачка црна или бела ако хвата мишеве, зар је битно Власима да ли ће писати латиницом или ћирилицом ако при томе записују свој говор?
    Оправдани разлози за писање ћирилицом показују :
   да би влашка књига на лак начин била прихваћена у народ, потребно је да буде лако читљива на ћириличном писму а да новопридодата слова асоцирају изгледом на слова која имају сличну звучну вредност, како би склопом  речи у реченици било олакшано читање;
   задржавањем ћирилице коју Власи већ знају, онемогућио би се франкофонски утицај романског језика на говор Влаха, чиме би се очувала аутентичност влашког језика и културе, јер значај Влаха није у њиховој бројности него у аутентичности језика и традиције.



КРАТАК КУРС ГРАМАТИКЕ ВЛАШКОГ ЈЕЗИКА
   
  У говору Влаха уочавају се три језичке варијанте: поречка у сливу Поречке реке, горњег Пека и Црног Тимока; крајинска на подручју Неготинске крајине, Кладова и Кључа; хомољска (Хомоље, Ресава, Звижд, Стиг, и околина Голупца). Посебна специфичност постоји у буфанској верзији којом се говори у Мајданпеку.
   Разматрајући и анализирајући међусобни утицај српског и влашког језика уочава се да је конструкција реченица код оба језика слична, а тумачење појединих појмова је адекватно, сем код неких описних појмова где постоје различити приступи описног казивања (склони се – дěће йнлěтурј, рукује се – дě мйна).
   Гласовна фонетика у влашком језику адекватна је српском језику са извесним одступањима. Самогласници су као и у српском: (а, е, и, о, у) са још два допунска мукла самогласника: (ě, й) који су по изговору адекватни руском: (тврдо е, тврдо и); односно муклим самогласницима (ë, ü) немачког језика. Сугласници су истоветни и у српском и у влашком језику с тим да у поречко-унгурјанској верзији не постоје сугласници: (х, ч, џ) али се зато користе (ʤ, ӂ, ҹ) који не постоје у српском језику а ни у ромâнском језику који је у службеној употреби у држави Ромâнији; наравно они постоје у дијалектима ромâнског језика.Сугласник (ʤ) постоји у македонском језику, што је вероватно последица утицаја језика Влаха Цинцара, такође има га и у неким другим језицима. Сугласник (слово х) који не постоји у изворном влашком језику, прихваћен је и уврштен у влахољицу због писања савремених израза који потичу од грчког или латинског корена, односно од речи из српског, романских или германских језика. Томе се не треба чудити, јер и у српском језику до појаве Вуковог правописа у народном говору  ниje коришћен глас (х) нити у азбуци слово (ј) али касније писање је постало незамисливо без њих. Међутим, не треба инсистирати на прихватању гласа (х) и треба га избегавати, јер у изворном влашком изговору он се изоставља или замењује гласом (словом) ј, к .
Сугласник (н) испред (б, п) прелази (мења се) у (м): йнб  ймб; йнп  ймп.
 Сугласници (л, н) испред меких самогласника (е, и) без изузетака прелазе у (љ, њ); уколико исти треба да остану непромењени иза њих се пише мукло (ě, й). Исто важи за ( д, т ): испред (е, и) прелазе: д ђ; т ћ; а не мњају се испред (ě, й).
При глаголским променама или променама имеаница из једнине у множину врше се палатализације испред меких самогласника (е, и)
г  ӂ : боруга  боруӂиљи,  ругу  руӂи, фагу  фаӂи;
д  ђ : ард  арђе, кад  кађе, принд  принђе,  дуда  дуђиљи;
к  ҹ : вака  ваҹиљи, порку  порҹи, фак  фаҹе, аку  аҹиљи;
т  ћ : бурта  бурћиљи, турта  турћиљи.
    или када су испред муклих самогласника ( ě, й ):
д  ʤ : дуда  дуʤйљи;
т  ц :  бурта  бурцйљи, турта  турцйљи;
ћ  ц : ђинћиљи  ђинцй, паринћиљи  паринцй.
Иза слова:(ʤ, ж, з, с, ц, ш) не пишу се меки самогласници(е, и) већ (ě, й); а иза; ђ, ӂ, љ, њ, ћ, ҹ не пишу се мукли: ě, й већ (е, и).
  Уколико има одступања од поменутих правила, то је у речима туђицама које нису претрпеле гласовне промене сходно влашкој фонетици.
  У царанској варијанти слично као и у ромâнском књижевном језику не употребљавају се сугласници (ʤ, ӂ, ҹ) већ се уместо њих користе (з, џ, ч); такође на неким подручјима (л, н) испред меких самогласника (е, и) не палатализују, нити (д) прелези у  (ђ).
У унгурјанској варијанти чешћа је употреба муклих самогласника (ě, й) тако да нема преласка (д) у (ђ) а уместо речце пила користи се пйрла.
   Главне врсте речи у влашком језику су: именице, заменице, придеви, глаголи и бројеви.

ИМЕНИЦЕ (НУМИЋА, НУМЈАЋИЉИ)
   
У влашком језику постоје именице женског и мушког рода. Именице средњег рода не постоје. Исто правило важи и за заменице.
Именице женског рода завршавају се наставком (а): апа, мйна, пйња, пруна, ҹара
Именице мушког рода углавном се завршавају наставком (у): ардоу, боу, љемну, мошу; наставком (иљи): ђинћиљи, кйњиљи, лапћиљи; изузев ређих случајева где је завршетак (а): тата, тајка, најка, бурћа.
   Pluralia tantum: кријри - мозак   
Деминутив се добија:
За именице женског рода када се на корен речи додају наставци:
-ěлуша  пурҹ-аоа  пурҹ-елуша, сйнҹ-аоа  сйнҹ-елуша;
-йца  уш-а  уш-йца;
-рика   припито-арја  припито-рика,
-риҹика   фло-арја  фло-риҹика, сфо-ара  сфо-риҹика;
-ица   пујк-а  пујк-ица, дунг-а  дунг-ица, мум-а  мум-ица;
-уца   вак-а  ваку-ца, варг-а  варг-уца, мйндр-а  мйндр-уца;
-шоара  вак-а  вак-шоара, клак-а  клак-шоара.
За мушки род додавањем наставка на корен речи:
-ашу   копил-у  копил-ашу;
-ěлу   кокош-у  кокош-ěлу, огаш-у  огаш-ěлу;
-йшору  мйц-у  мйц-йшору, стурʤ-у  стурʤ-йшору;
-ицу   пуј-у  пуј-ицу;
-ишору    пуј-у  пуј-ишору,  лапћи-љи  лапћ-ишору.
-јелу  топор-у   топор-јелу, мирј-а   мир-јелу
Или додавањем наставка на целу именицу:
-љецу  мошу мошуљецу, ступу ступуљецу, нашу нашуљецу
-цу   нашу  нашуцу,  огашу  огашуцу,  капу  капуцу;
-шору  боу  боушору.
Аугментатив се добија:
За именице женског рода када се на корен речи додају наставци:
-оћина   карња  карноћина, вака  вакоћина
-ушйна  пјеља  пјелушйна.
За именице мушког рода додавањем наставка на корен речи:
- ану  копил-у  копил-ану,
-оману  уоц-у  оц-оману,
-оћиу  луп-у  луп-оћиу.


   ЗАМЕНИЦЕ  (ЂЕНУМИЋА, ПРОНУМИЋА)

Личне:
      Једнина                                                 
јеу, јо -- ја                                                 
ту   -ти                                                       
 јел  -он,  ја -она                   

Множина
ној – ми
вој – ви
јеј(и), ји -они,  јеље -оне

Повратна заменица у влашком језику користи се за сва лица
  Једнина:     
ма                                                       
ћи                                                                                   
сě – се   
                                                 
Множина:     
ње
ва
сě – се

Показне:
          Једнина   
ěста  -овај;     аста  -ова                 
ěла  -тај, онај;   аја  -та, она     
атйта  -толико, толики; толика

              Множина
ěшћа  -ови;    ашћа – ове
ěја   -ти, они;   аља  -те, оне
атйца  -толики;  атйћа – толике

Присвојне:
                  Једнина                             
ал мјеу –мој;   а мја –моја
 ај ми –моји;    а љи мјеље – моје
ал тјеу –твој;   а тја –твоја;
ај ти –твоји;     а љи тјеље –твоје
ал луј –његов;    а луј –његова;   ал ји –њен;   а ји –њена
ај луј –његови;   а љи луј –његове;  ај ји –њени;  а љи ји –њене

              Множина
ал ностру – наш;     а ноастрě – наша;
ај ноштри – наши,   а ноаштрје – наше
ал востру –ваш;      а воастрě –ваша;
ај воштри –ваши,     а љи воштре –аше
ал лор – њихов,       а лор – њихова;
ај лор – њихови,      а љи лор –њихове

Односно-упитне: 
карје – ко, који                                         
кйт – колико                                             
ҹе – шта                                                       
ал куј – чији,  а куј – чија               
ај куј – чији,  а љи куј – чије         

Неодређене:     
ҹињива – неко, неки   
вруну  -неко,     вруна  -нека
вруњи   -неки,   вруњиљи  -неке
ҹова – нешто       
а кујва – нечији
а лу ҹињива – нечији

Одричне:
                     њима – нико         
                     њимика   - ништа       
Опште:
                   тотнат – свако
                   тотнатě   -свака

    ПОРЕЂЕЊЕ  ПРИДЕВА
Позитив                     
            бун – добар       
            фрумос –леп 
            мик – мали         

Компаратив
          мйјбун – бољи     
          мйјфрумос –лепши
         мйјмик –мањи     

Суперлатив
         алмйјбун  – најбољи
         алмйјфрумос  –најлепши
         алмйјмик  –најмањи


ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ
Јесам:
          сйнт – јесам     ам – сам 
           јешћ – јеси       ај – си             
           је – јесте                 а – је       

сйнћем – јесмо       ам – смо
сйнћец – јесте         ац – сте
сйнт – јесу                 а – су

Нисам:
нусйнт – нисам (нам –нисам)   
нујешћ – ниси (нај –ниси)
нује  – није      на –није   

нусйнћем – нисмо     нам – нисмо
нусйнћец – нисте (нац – нисте)
нусйнт  – нису     на –нису

          БРОЈЕВИ  (НУМАРАЛА)
Основни                                                                   
уну -један,  уна -једна 
дој -два,   доуо –две   
триј  - три                                           
патру – четири                                   
ҹинҹ - пет                                           
шасě – шест                                         
шапће – седам                                     
опт – осам                                           
ноуо – девет                                         
ʤěҹе – десет                                         
унспрјеҹе – једанаeст                       
дојспрјеҹе – дванаeст,  до'оспрјеҹе – дванаeст                       
тријспрјеҹе – тринаeст           
патруспрјеҹе – четрнаeст                 
ҹинспрјеҹе – петнаeст                       
шајспрјеҹе – шеснаeст                     
шапћеспрјеҹе – седамнаeст             
оптспрјеҹе – осамнаeст                     
ноуоспрјеҹе – деветнаeст                 
доуоʤěҹ – двадесет                             
доуоʤěҹ шй уну –двадесет један     
тријʤěҹ – тридесет                               
патруʤěҹ – четридесет                       
ҹинʤěҹ – педесет                                 
шајʤěҹ – шесдесет                               
шапћеʤěҹ – седамдесет                       
обʤěҹ – осамдесет                                 
ноуоʤěҹ – деведесет                             
сута – сто, стотина                                 
мија – хиљада   

Редни
алђинтйј -први,  ађинтйј -прва
алђидој -други,     ађидоуо -друга
алђитриј  - трећи,     ађитриј  - трећа
алђипатру  -четврти,   ађипатру  -четврта
алђиҹинҹ – пети
алђишасě – шести
алђишапће – седми
алђиопт – осми
алђиноуо – девети
алђиʤěҹе – десети
алђиунспрјеҹе – једанаести
алђидојспрјеҹе – дванаести
алђитријспрјеҹе – тринаести
алђипатруспрјеҹе – четрнаести
алђиҹинспрјеҹе – петнаести
алђишајспрјеҹе – шеснаести
алђишапћеспрјеҹе – седамнаести
алђиоптспрјеҹе – осамнаести
алђиноуоспрјеҹе – деветнаести
алђидоуоʤěҹ – двадесети
алђидоуоʤěҹ шй уну – двадесетпрви
алђитријʤěҹ – тридесети
алђипатруʤěҹ – четридесети
алђиҹинʤěҹ – педесети
алђишајʤěҹ – шесдесети
алђишапћеʤěҹ – седамдесети
алђиобʤěҹ – осамдесети
алђиноуоʤěҹ – деведесети
алђисута – стоти     
алђимија – хиљадити

                                   

Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
Одг: VLAOLjICA Lj.B.KICI -VORBARJU
« Одговор #13 послато: 21.01.2016. 19:26 »

Ново издање Влашко-српског речника, аутор Љубиша лу Божа Кићи, можете преузети путем следећих линкова.

https://www.scribd.com/doc/294033824/Vlasko-Srpski-Recnik-I-Deo-2015
https://www.scribd.com/doc/294033870/Vlasko-srpski-Recnik-II-Deo-Latinica-2015
Пријави уреднику   Сачувана