Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881


Аутор Тема: Vlaške/rumunske osnove u "Srpskom prezimeniku"  (Прочитано 5980 пута)

Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 1509
Vlaške/rumunske osnove u "Srpskom prezimeniku"
« послато: 29.04.2007. 00:35 »

Knjiga koju već duže vreme imam i koju svima preporučujem:



Abraš

"Hajduk Veljko i Stojan Abraš" je naslov jedne vlaške narodne pesme koja je objavljena pre skoro dve decenije. U ovoj pesmi je Stojan Abraš pobratim Hajduk-Veljka i poreklom je iz Bukovča u Negotinskoj krajini. /1/ Ovakvo prezime je neobično retko u našem onomatičkom sistemu, a postoji još jedna starija potvrda iz 1720. god. /2/ Abrašević Kosta, naš poznati revolucinar, rođen je 1875. godine u Ohridu, te, prema tome, pripada makedonskom onomastičkom fondu. Bez obzira što se Stojan Abraš pominje kao vlaški krajinski patriot, ni u današnjem rumunskom onomatičkom korpusu ova osnova nije frekventna. Pominje se samo jednom i to sa drukčijom semantikom rđav u duši. /3/ Lično ime nije evidentirano u poznatoj knjizi o imenima orijentalnog porekla Ismeta Smailovića.

Prema Petru Skoku reč abraš u značenju "konj pegav", "šaren" je balkanski turcizam (tur. abras) koji je persijskog ili arabskog porekla. /4/ Kod Škaljića je to pjegav, šaren konj, ali i čovjek pjegava lica. /5/ Mišljenja sam da je ovde u pitanju naziv konja, slično kao i naša prezimena tipa Konjević, Kulaš i sl.

AVERIĆ

Ovakvo prezime nosila je jedna muslimanska porodica u Podgorici (danas Titograd) poreklom iz Bjelopavlića. Citat iz knjige Andrije Jovićevića ne odnosi se na etimologiju, ali donekle osvetljava ovo preretko prezime: "Predak Averića je bio iz Slatine i zvao se pop Ilija; u potonje vreme bio kaluđer u manastiru Ždrebaniku. Ne zna zašto se poturčio, a na poturčenju je dobio ime Junus. Junus je imao sina Avera i po njemu su Averići dobili ime". /6/

Očito je, sudeći po sufiksu -ić, da je ovde u pitanju lilčno ime Aver. Povodeći se za predanjem, koje je zabeležio i Jovan Erdeljanović, u prvi mah sam pomislio da je crnogorski poturčeni sveštenik Junus dao svome sinu ime shodno muslimanskom antroponimijskom korpusu. Međutim, prava etimologija, naročito na našem tlu, ne može se zamisliti bez upoređivanja sa antroponimijskim fondovima naših susednih naroda koji su vekovima pa i više od milenijuma bili vezani za ovo naše današnje područje. Tako sam, pretpostavljajući da je ovo lično ime vlaškog porekla, pregledao rumunske izvore i pronašao isti antroponimijski koren koji se u literaturi ovog našeg suseda dvojako objašnjava. O ovoj osnovi pisala su dva istaknut rumunska onomastičara: A. Konstantinesku i Jorgu Jordan. Prvi smatra da je ovde u pitanju oblik Averchie, koji je primećen u velikom delu rumunskog onomastičkog područja i koji je posredstvom narodne etimologije, doveo do oblika Aver, Averescu, Avar /7/ itd. Drugi, isto tako eminentni lingvista, Jorgu Jordan, delimično prihvata ovu tezu Konstantineskua, ali dodaje i novu pretpostavku da bi se ovakvi rumunski oblici mogli objasniti pomoću glagolske imenice avere koju dovodi u direktnu vezu sa postojećim pridevom bogat inače slovenskog porekla. /8/

Uzimajući u obzir predanje koje je zapisano o popu Iliji, tj. Junusu i znajući da ovakvo ime ne postoji u muslimanskom svetu, opredeljujem se za etimologiju Konstantineskua. Evo zašto. U kratkom tekstu J. Erdeljanovića saznajemo da je pop Ilija bio prvo pop, pa tek posle toga kaluđer. Kaluđer po pavoslavnim kanonima nema pravo da se ženi te, prema tome, nije ni moguće da je u tom periodu svoga života rodio sina Avera. Ali, on je mogao imati sina i pre nego što je otišao u manastir i kasnije se poturčio! Prema tome, svešteno lice, naš pop Ilija, daje svom sinu lično ime hrišćanskog, a ne muslilmanskog porekla koje je kasnije poslužilo kao osnova za rod Averića.

BIBER

Prezime registrovano u selu Vajugi i Ključu (Srbija) /34/; u Hrvatskoj najbrojniji u okolini Čakovca, Osijeka i Samobora. /35/

Uzimajući u obzir da je stanovništvo Vajuge vlaškog porekla (uporedi prezimena u ovom mestu: Njamcu, Zrinešti, Stoješti, itd.), etimologiju ovog oblika treba vezati za rumunski patronimijski oblik Biber od apelativa biber u značenju "dabar". Ali, sasvim je drukčije poreklo ovog prezimena u Hrvatskoj. Ovde se, pre svega, radi o metafori, to jest, o našoj imenici biber čije je značenje na prvom mestu vezano za istočnjački začin. Međutim, ova importna reč povlači za sobom mnogo asocijacija, pa bi na prvom mestu trebalo istaći njegovu kulinarsku osobinu da je ljut, ali i sitan, mali u odnosu na njegov fizički izgled. (Uporedi Biberaga i Biberče u našim narodnim pripovetkama). Postoji još jedna mogućnost u odnosu na semantiku ove reči. Poznato je da je biber bio na neobično visokoj ceni u celoj Evropi, a u Engleskoj i u nekim drugim zemljama služio je jedno vreme i kao platežno sredstvo. Iz istorije starog veka poznata je takođe činjenica da je i Alarik, vođa Gota 410. godine stare ere, zahtevao od Rimljana 1500 kilograma bibera kao uslov za dizanje opsade oko ovog tada najvećeg i najmnogoljudnijeg grada Evrope. Ista osnova zastupljena je i u sledećim našim prezimenima: Biberica - samo na ostrvu Zlarinu u Hrvatskoj /36/; Biberović u selu Carini u Gornjem Podrinju (Srbija) /37/; Biberić - zabeleženo u Šidu (Srem) 1768. godine /38/ i u Kljencima i Poratku u Dabarskom Polju (Hercegovina) /39/; Biberdžić (svakako analoška varijanta prethodnog oblika) u Ljubinju (Hercegovina) /40/; savremeno prezime u Ravnom Topolovcu /41/ i Nikšiću /42/; u Hrvatskoj nefrekventno, samo u Dubrovniku, Osijeku i Zagrebu. /43/.

Sve u svemu, prezime Biber zajedno sa svim ostalim navedenim oblicima odnosi se na maleni rast čoveka i po liniji semantike moguće ga je uporediti sa našim prezimenima tipa: Mali, Malić, Mrvoš, Mravić, itd.

VEGO

Registrovano u selu Grabovini i u Hercegovini /58/; savremeno prezime u Mostaru /59/; u Hrvatskoj nefrekventno, samo u okolini Vinkovaca i u Zagrebu (10 stanovnika) /60/.

Ako se uzmu primeri sa osnovom Veg- koje nalazimo u Hrvatskoj i koje možemo prema arealu povezati sa mađarskim korenom Veg- u značenju kraj, konac (uporedi, na primer, naše prezime Naskrajkućin prema mađarskom Vefalu), ovo hercegovačko pezime ne možemo jednostavno objasniti uticajem ovog jezika koji ni u srednjem veku nije sezao do ove oblasti. Jedinu paralelu koju sam mogao pronaći i koja mi se čini koliko-toliko podobna za poređenje je kučka reč vega koja označava slabo pašče. /61/ Pre svega, treba reći da osnova veg- nije slovenska i da etimološka rešenja treba tražiti na drugoj strani. Nije potrebno posebno naglašavati da je u Hercegovini, kao i u mnogim drugim oblastima Jugoslavije, bilo i Vlaha stočara, čije tragove nalazimo skoro na celom srpskohrvatskom jezičkom području. Ovakva osnova upravo postoji u rumunskom onomastičkom fondu koja nam može pomoći u razrešavanju porekla ovog hercegovačkog prezimena. Međutim, ni u rumunskom, kao ni u našem, ova osnova nije izrazito frekventna. Rumunski onomastičar Jorgu Jorda, navodi samo oblik vegiu koji preuzima od Konstantinesku-a, upućuje na njegova rešenja /62/. Konstantinesku navodi tri oblika, vega, vegea, vegiu i povezuje ih sa rumunskim apelativom vaga u značenju seljak /63/. Ali, ni ova etimološka solucija ne zadovoljava semantiku našeg analiziranog oblika, jer je veza slabo pašče, to jest, pas koji nije živahan, koji se ne odlikuje snagom. Bez ikakvog dvoumljenja možemo reći da ovo nije pravilan put ka rešenju etimologije gornjeg prezimena, jer se semantika ne podudara. Mišljenja sam da današnji rumunski glagol veghea ima direktne semantičke veze sa nazivom psa u Kučima, kao i sa prezimenom Vego. Glagol veghea naime, znači u ovom jeziku bditi, čuvati, stražariti i poreklom je od latinskog oblika vigilia /64/. Pridev slab (pašče) ne isključuje ovakvo rešenje, jer je očito da je ovde u pitanju pas-čuvar. Prezime Vego, prema tome, nosi u svojoj osnovi rumunski (vlaški) glagol čuvati, bdeti i slobodno bi se moglo prevesti kao onaj koji bdi, onaj koji čuva (stado), drugim rečima - kao pastir.

 


Izvor      http://www.prezimenik.co.yu/Rukovet_prezimena_1.htm
Пријави уреднику   Сачувана
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

bobola

  • Старији члан
  • ****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 21
Одг: Vlaške/rumunske osnove u "Srpskom prezimeniku"
« Одговор #1 послато: 09.03.2009. 04:00 »

knjiga se moze naci na ovom linku:

http://www.sendspace.com/file/coj1m1
Пријави уреднику   Сачувана