Коста Јовановић,
НЕГОТИНСКА КРАЈИНА И КЉУЧ Београд, 1940, стр. 267-269
Подвршка - Сеоски хатар захвата слив горњег и средњег тока Подвршке Реке. Већина је кућа с обе стране средњег тока Подвршке Реке, између Велике и Мале Чуке (Чока Маре и Мика), а остали су на странама реке Велике и Мале Подвршке и на површини Кључа, а само је неколико „на салашима „.
Пијаћа се вода узима са извора Јелаша и Гламеја и из три изора који немају имена. У хатару су многи извори, а најјачи су: Примицолар, Вилор, Извор на Осоју (Дос), Извор под Малом Чуком, извор у Ливађу (Ливез) и Добра Вода.
Подвршка има више земље под ливадом, утрином и шумом, него што се оре. Места са тим имањима су: Српско Поље (Къмпу Србјаска), Прлатура, Ливађе (Ливез), Самун, Дурак, Биљевина, Виноградско Брдо, Орниц, Аленче, Страба, Пристав, Османова Крушка, Бучумат, Велики Браник (Бранишће Маре), Сељиште, Банари и Пропти. Општинска је шума: Велика Чука (Чука Маре), Стрњак, Велика Долина (Ваље Маре), Велики Присој (Фаца Маре), и Дурак. Утрине су: Велико Поље (Поана Маре), Цигански крај и Огрез.
Село је збијеног типа; куће су удаљене по 10 - 30 м, а само неколико су „на салашима". У селу су крајеви: Подвршка, Унгурјани и Цигански Крај. Подвршка је на левој страни Подвршке Реке и Речице Велике Подвршке; Унгурјани су на десној страни Мале Подвршке и Подвршке Реке, а Цигански Крај је на површини Кључа, североисточно од Подвршке. Испитано је 34 рода са 215 кућа. - Гробље је источно од села, на месту Купусару.
Село је под врховима Велике и Мале Чуке, па је по положају и добило име. На великој Чуки има трагова од зидина и прича се да су из времена "Лаћина". У Сељишту је прво било село, из кога је времена и Старо Гробље (Морминц Батрњ).
Село је на обема аустриским картама (Лангерова и "Темишварски Банат") забележено под именом
Podverska, Bodverska, али се више не помиње до присаједињења ових крајева Србији. Год. 1846 у Подвршци је било 56, 1866 год. 112, а 1924 год. 254 кућа.
Предање о заснивању села није очувано, а најстарији људи о његовој прошлости знали су рећи само оно што су у младости слушали од својих дедова, да се данашње село преместило из Сељишта. Неким се родовима није могло тачно сазнати порекло, али се за њих казује да су најстарији у селу и да су се њихови старији преци „повратили или дошли из Влашке. Ти су родови:
Маринкешти, Иванешти и Србоњи (15 к.,Св. Никола), сви један род;
Мијалешти (3 к., Св. Врачи),
Забурнешти, Кисерешти и
Боргешти (18 к., Петковица) су такође један род;
Нестурешти (3 к., Петковица),
Матајешти, Колекешти и
Бобешти (8 к., Св. Никола и Петковица), један род,
Драгићешти (4 к., Митровдан).
После најстаријих родова, а до краја 18. века, дошли су:
Пичулешти (5 к., Св. Јован): из „Влашке"; старо су кумство имали у „Брлози" (суседни Милутиновац) -
Баланешти (2 к., Св. Никола): прадед (старaц од 80 г.) Никола као аустриски војник је добегао из Баната. -
Саукешти, Ушћешти и
Вердешти (18 к., Св. Јован ) су један род. -
Чумперкешти (12 к., Петковица). Чукундедови ова 4 рода су досељени из „Влашке„ док је село било у Сељишту. -
Попешти, Папешти, Богојевићи, Стојанешти, Касапешти и
Труцоњи (38 к., Петковица) су сви један род. Чукундед, „поп" са браћом је дошао из Моцацаје у Румунији. -
Прњешти, Трукешти и
Царани (12 к., Петковица) су један род: прадед (старцу од 70 г.) Марин повратио се испод „Влашке", где су му родитељи избегли из „Џањева" (Душановца). -
Гаргенешти (5 к., Св. Арханђел ): прадед из „Влашке". -
Фумарешти и
Армакешти (8 к., Петковица ) су један род: прадед Жапрђа из Грабовице, а пореклом из „Влашке"
Родови досељени у 19. веку.
Траиловићи (9 к., Св.Арханђео): из Скеле у Румунији. -
Миолешти (3 к., Петковица) из „Влашке". -
Спнешти (2 к., Св. Никола) и
Спнешти други (3 к., Петковица) су Цигани ковачи из Сипа, а пореклом из „Влашке". -
Радулешти и
Паканешти (7 к., Св. Никола ) су Цигани , не знају порекло. -
Благојешти (2 к., Петковица) су из „Влашке". Дед, као слуга, доселио се из Давидоваца и ушао у кућу
Касапешта. -
Гушати (3 к., Св. Јован) из Танде у Поречу. -
Буртановићи и
Миленковићи (7 к., Св. Јован) су „Унгурјани" из Плавне. -
Здравкоњи (3 к., Св. Арханђео): из Мале Јасикове, а пореклом из „Влашке". -
Неуцешти (3 к., Св. Арханђео) су из Јабуковца, а пореклом из „Влашке". -
Првулешти (4 к., Св:Арханђео) су из „Брлоге", а пореклом из „Влашке". -
Станкули (3 к., Св. Никола) су из Вратне, а пореклом из Пореча. -
Новакешти (2 к., Св. Никола) и
Табаковић (1 к., Св. Никола) су „Унгурјани" из Плавне. -
Крњаћевићи (Даскаловићи, 2 к., Св. Арханђео). Отац или дед, бивши учитељ, дошао из Грабовице, а пореклом из Алексинца. -
Барбуловићи (2 к., Петковица) су из Горњана у Поречу. -
Стенгули (5 к., Петковица): Цигани ковачи из Вратне. -
Мандул (1 к., Петковица) је из Танде. -
Пауновић (1 к., Св. Мрата) је од Пећи. -
Поповић (2 к., Св. Никола) је из Гопеша, а пореклом из Фурке код Јањине у Грчкој.
Преслава и црквена слава је на Спасовдан.
Напомена: где се налази село Подвршка, види у горњем делу ове карте:
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=401.msg1241#msg1241
Аутор
Тема: ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ПОДВРШКА (Прочитано 2366 пута)