Штампај

Izaberi jezik * Select language:

Молим вас да се пријавите или се региструјете.
1 час 1 дан 1 недеља 1 месец Заувек
Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије

[Paun]

1. Власи за Србију - Србија за Влахе - Милетић Михајловић - Тића
1. Милетић Михајловић, 1951, професор, Петровац на Млави, Даре Илић 15
2. Војислав Стојановић, 1946, професор, Неготин, Даничићева 14
3. Раде Ђорђевић, 1952, пензионер, Рудна Глава
4. Драгослав Зајкесковић, 1952, пензионер, Злот
5. Драги Дамњановић, 1958, лекар специјалиста, Лазница
6. Драгана Јаношевић, 1965, економиста, Валакоње
7. Радиша Драгојевић, 1955, дипл. политиколог, Петровац на Млави, Бранислава Нушића 37

2. Заједница Влаха Србије - др Предраг Балашевић
1. Предраг Балашевић, 1974, доктор медицине, Бор, др. Миловановића 15/37
2. Горан Адамовић, 1962, дипл. електро инжењер, Боговина
3. Јасмина Глишић, 1976, дипл. филозоф, Голубац, Житковица
4. Драган Демић, 1975, дипл. правник, Рашанац   
5. Станиша Пауновић, 1947, дипл. правник, Кучево, Жике Поповића 25
6. Исидора Ивановић, 1977, историчар уметности, Брестовац, С. Горњаковића  46
7. Радисав Димитријевић, 1958, правник, Лубница

4. Власи у европској Србији - Нели Ђорђевић
1. Нели Ђорђевић, 1974, дипл.инг.маш., Бољевац, Валакоње бб
2. Горан Јаношевић, 1974, аутомеханичар, Бор, Бучје бб

5. Уједињени Власи - Драган Балашевић
1. Драган Балашевић, 1952, Економиста, Пере Велимировића 13, БГ
2. Миодраг Кокелић, 1964, Редитељ, Д:Р: Бовија 38/10, Бор
3. Јелена Николић, 1967, Економиста, Слободана Пенезића ББ, НЕ

6. Власи општине Зајечар - Миодраг Марковић
1. Миодраг Марковић, 1956, дипл.маш.инг.проф., Зајечар, Велика Јасикова

7. Власи за европску Србију - прим. др. Синиша Челојевић
1. Синиша Челојевић, 1952, доктор специјалиста, Неготин, ул. М.Стојановића 18
2. Игор Јанковић, 1981, саобраћајни инг.,Бор,  Лука бб,
3. Јагодинка Богдановић, 1965, дипл.инг.машинства, Мајданпек,  Рудна Глава бб


Председник НСВНМ:
Радиша Драгојевић, 1955, дипл. политиколог, Петровац на Млави, Бранислава Нушића 37

Заменик председника НСВНМ:
Игор Јанковић, 1981, саобраћајни инг.,Бор,  Лука бб

Потпредседници НСВНМ:
Милетић Михајловић, 1951, професор, Петровац на Млави, Даре Илић 15
Нели Ђорђевић, 1974, дипл. инг. маш., Бољевац, Валакоње бб
Драган Балашевић, 1952, Економиста, Пере Велимировића 13, БГ
Миодраг Марковић, 1956, дипл.маш.инг.проф., Зајечар, Велика Јасикова

[caslav]

Moje čestitke novopostavljenim stubovima Saveta. Na redu su dela. Stranke ostavite kod kuće ili najdalje pred ulaznim vratima Saveta .

[Absinth]

Moje čestitke novopostavljenim stubovima Saveta. Na redu su dela. Stranke ostavite kod kuće ili najdalje pred ulaznim vratima Saveta .

nadamse da ste se gosp. caslav-e
letos šalili kada ste ovo napisali

[caslav]

Ну м'ам глумит.
    Чје арăтарје гăсйрјец йн ворбиљ'ештја цитиритје кă звучештје глумурос?
    Честитујисăм ка кум се честитује ла ор чје трјабă йнчјепутă, нуминд кă аштјептăм сă вједјем ун лукру. Гйндјам, ш'акума гйндјеск, кă функционарји ноштји ај дје ноу аљеш сйнт нума попј йнфипц йн фундăмјенту зградји ноаштје чје ње аштјаптă нјейнкијатă. Дакă ну с'ардјикă љау - попи путрјезăск ши н'авјем нјич о добйндă пинтру кă 'ј ам йнгропат.
    Ла ормă скрисасăм, гйндјинд лă просперитету носту йн глобал дјиспрје партја лор, сă 'ш ласă политичиљи афăр дјин Савет, ал мăј амйнат пăнă ну дјешкид уша.
    Боала чје њ'а ажунс акума ам сймцйто да "бăтрна фурисйта (дје курвă)" 'ш фăку чје 'ј а фост йн гйнд ши ње арăтă чје 'ј а фост дје фăкут.

[Volcae]

Aromanians

REPORT(1)

Doc. 7728
17 January 1997

Rapporteur: Mr Lluis Maria de PUIG, Spain, Socialist Group


Federal Republic of Yugoslavia (Serbia and Montenegro)

[...]
According to a representative of the "Yugoslav Vlach and Romanian Movement", there are a 200 000-strong Vlach community in north-eastern Serbia, on the right bank of the Danube between the rivers Morava and Timok, and a 40 000-strong Romanian community in the Banat (Vojvodina region). The Union for the Aromanian Language and Culture informs us that the Timok Vlachs speak Daco-Romanian, which means that they are Romanians rather than Aromanians. Professor Hans-Martin Gauger, specialist in Romance languages at Freiburg University, and Professor Peyfus confirm this view.

извор:
http://assembly.coe.int/Documents/WorkingDocs/doc97/edoc7728.htm

Савезна Република Југославија (Србија и Црна Гора)

[...]
Према речима представника "Југословенског покрета влаха и румуна", постоји 200.000 припадника влашке заједнице у северо-источној Србији, на десној обали Дунава између река Мораве и Тимока, и 40.000 припадника румунске заједнице у Банату (Војводини). Унија за армански језик и културу нас обавештава да Тимочки Власи говоре дако-румунским, што значи да су Румуни, а не Армани. Професор Ханс-Мартин Гаугер, специјалиста за романске језике на универзитету у Фрајбургу, и професор Пеифус потврђују овај став.



Ко каже да ЕУ не зна којим језиком, и којем народу припадамо?
Изгледа да једино нови влашки национални савет, не зна ко смо и шта смо.

Statut Vlaskog saveta, izmenjen i dopunjen 6. XI 2010

[Absinth]

Ну м'ам глумит.
    Чје арăтарје гăсйрјец йн ворбиљ'ештја цитиритје кă звучештје глумурос?
    Честитујисăм ка кум се честитује ла ор чје трјабă йнчјепутă, нуминд кă аштјептăм сă вједјем ун лукру. Гйндјам, ш'акума гйндјеск, кă функционарји ноштји ај дје ноу аљеш сйнт нума попј йнфипц йн фундăмјенту зградји ноаштје чје ње аштјаптă нјейнкијатă. Дакă ну с'ардјикă љау - попи путрјезăск ши н'авјем нјич о добйндă пинтру кă 'ј ам йнгропат.
    Ла ормă скрисасăм, гйндјинд лă просперитету носту йн глобал дјиспрје партја лор, сă 'ш ласă политичиљи афăр дјин Савет, ал мăј амйнат пăнă ну дјешкид уша.
    Боала чје њ'а ажунс акума ам сймцйто да "бăтрна фурисйта (дје курвă)" 'ш фăку чје 'ј а фост йн гйнд ши ње арăтă чје 'ј а фост дје фăкут.

ја ово што написасте ништа не разумем
рађе бих да читам на српском.

[dPasujoni]

...
рађе бих да читам на српском.

Tu ste očigledno saglasni sa odlukama aktuelnog NS VNM!

5. U međuvremenu, do zаvršetkа stаndаrdizаcije, službeni jezik Vlаhа je sаmo srpski jezik koji je inаče službeni jezik nа celoj teritoriji Republike Srbije. Zа to vreme mаternji jezik Vlаhа će ipаk biti u upotrebi u elektronskim medijimа zа potrebe informisаnjа ili u drugim prilikаmа kаdа je to potrebno.

http://vlasi.rs/deklaracija.html

Usput, ovo je očigledan dokaz da su zlonamerne tvrdnje kako je aktuelni saziv NS VNM za maternji jezik Vlaha uzeo srpski jezik.

Lepo piše da je u pitanju službena upotreba, a da u svim ostalim oblicima javne i privatne komunikacije, ostaje upotreba maternjeg jezika VLAHA.


dPasujoni

[Vlad]

Ко каже да ЕУ не зна којим језиком, и којем народу припадамо?

Ма, знају! Како не знају
Govoreći o položaju Vlaha u Srbiji, Tekeš je kazao da bi država trebalo da im omogući da koriste jezik u službenoj upotrebi i da im da ista prava koje ima i rumunska
zajednica u Srbiji.


Погледај и ово:
Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji ( kompletan tekst)

24. Pozdravlja napore Srbije na polju zaštite manjina; ističe, međutim, da je potrebno poboljšati pristup informacijama i obrazovanju na manjinskim jezicima, naročito u slučaju bošnjačke, bugarske, bunjevačke i rumunske manjine;

Ајде да погађамо на кога се односи ово "i rumunske manjine", ако је свима јасно да, када су у питању Румуни у Банату, нема претерано места никаквом побољшању, јер они имају сва права, посебно у области образовања и информисања на румунском језику.

[Volcae]

Aromanians

REPORT(1)

Doc. 7728
17 January 1997

Rapporteur: Mr Lluis Maria de PUIG, Spain, Socialist Group



Bulgaria

In Bulgaria, the Aromanian communities have associations in Peshtera, Velingrad, Dupnitsa, Rakitovo and Blagoevgrad, etc. These associations maintain contact with Aromanian communities in other countries. According to the Sofia Aromanian Society, which co-ordinates the activities of the Bulgarian Vlach Association, a distinction must be drawn between the Aromanian Vlachs (2 000 to 3 000, living mainly in the south of the country) and the Romanian Vlachs (20 000 to 30 000, living in the north). Most of the Sofia Aromanians are the descendants of families which emigrated from Macedonia and northern Greece between 1850 and 1914.
[...]

Бугарска

У Бугарској, арманске заједнице имају удружења у Пештери, Велинграду, Дупнитси, Ракитову и Благоевграду, итд. Ова удружења одржавају контакт са арманским заједницама у другим земљама. Према арманском друштву из Софије, који координира активности бугарских Удружења Влаха, разлика мора бити повучена између арманских Влаха (2 000 до 3 000, који живе углавном на југу земље) и румунских Влаха (20 000 до 30 000, који живе на северу). Већина Армана из Софије су потомци породица које су емигрирали из Македоније и северне Грчке између 1850 и 1914.
[...]

извор:
http://assembly.coe.int/Documents/WorkingDocs/doc97/edoc7728.htm


А има нас и у Бугарској, чуди ме како нам је онда матица Србија?

Исто тако има нас и у Румунији, потомци 200 породица које су из Бугарске емигрирали у Румунију 20тих и 30тих година, 20 века, као и потомци влашких односно румунских вођа и интелектуалаца из Србије и Бугарске који су емигрирали у Румунију.

Данас у Бугарској имамо око 1000 младих који су савладали румунски књижевни језик, а шта имамо у Србији, знамо српски језик и задовољни смо тиме.

Опет се питам какав је ово НС који на овај начин представља Влахе и понаша се као да Власи постоје само у Србији и нигде више на овом свету?

[caslav]

     Права мја је сă скриу кум скрија лумја дјештјаптă ши кум ворбја дје кйнд м'ам помењит йн крају мјеу. Ну 'м пасă дје реакцијиљи ор куј дје фије ундје карје сă противјештје кăтйнд сă фије ворба нуштју кум ши ну штју дји уње. Пинтру аја Савету а зис сă рăмйндă србјаска лјимба дје информисйт ши дје алтје фјелурј дје комуникације. Србјештје ворбјеск ши йнцăљег ши Румйњи да скрисориљи ноаштје чићеск ши йнцăљег нума пје аљес.
     
     Вој ABSYNTH путјец сă скријац ши absyntheste, да је дрјепту восту сă скријац ши црногорцăштје "рађе", ор сйрбјештје "радије" (absyntheste ну штјиу кум сă зйчје).

     Јо штјиу кă ну мă йнцăљег аăја карје ну штјиу ћирилица.  'Ми са јивит кйцăва кăтйнд сă скриу летеницă. 'Мје мăј љезње сă скриу ку ћирилица пинтру дје "љ" ши "њ" (дз н'авјем),да мă букур кă уњи йнкă дји ла фејс кйнд скријам а чићит йн ћирилицă ши љ'а плăкут. Уњи гăсйсă кă требује сă сктиу ку слова "ћ" йн лок дје словиљи "чј". Ла Рăдăјвăц, Праува, Меловăц "ч" сă ауза ка йн ворбиљи сйрбјештј "вучје, бучје"... њејотујит. Пинтру дј'аја копији дјин сатјиљ'еља ну местјека ч ку ћ, џ ку ђ.Дјин сатјиљи ундје ворбјеск ку "шје" н'ам аузйт пăн'акум кă катă вро словă сă 'ш скимбје скрису.
      Ну је проблему носту кум ворбим ши кум скријем. Је проблему носту кă дј'абја рăбдăм сă ну њ'алăтрăм аскултйнд ла алăтрат йн лунг ши'н лат. Ăла проблем је дјин брукă фăкутă йнтрă ентитетурљи ноаштје ши дјин дилема вештакă постăвитă йнтрă ној нума ка сă ње глодорим пăнă драку ш фачје трјаба луј. Зăуа дје астăз Сфнту Сава сă њ'ажутје сă ње ругăм дје минтје ка фрацй 'н пачје. 

      Дакле, ABSYNTH, Ви би рађе српски? Е, Савет вам је то већ омогућио, бар сте тиме задовољни.

[Volcae]

     Ну је проблему носту кум ворбим ши кум скријем. Је проблему носту кă дј'абја рăбдăм сă ну њ'алăтрăм аскултйнд ла алăтрат йн лунг ши'н лат. Ăла проблем је дјин брукă фăкутă йнтрă ентитетурљи ноаштје ши дјин дилема вештакă постăвитă йнтрă ној нума ка сă ње глодорим пăнă драку ш фачје трјаба луј. Зăуа дје астăз Сфнту Сава сă њ'ажутје сă ње ругăм дје минтје ка фрацй 'н пачје.  

У праву сте г. Чаславе, превише је свађе, међу нама, ако смем да приметим данас јесте Св. Сава али за нас Влахе није празник, пошто је српски светац, раније а претпостављам и данас је био дан школа, хоћу да кажем да нам туђи свеци и празници нису потребни, али их зато треба поштовати.

Ћирилица се код нас дуже употребљавала зато што народ није знао латиницу, па су румунске књиге, новине и др. за нас били штампани неком новом румунском ћирилицом која је била веома лака за читање. Тако је било до 1946 год. док су излазиле румунске новине Ворба Ноастра, које су укинуте те године од стране Румуније, не знам из ког разлога.

Пошто данас млади више познају латиницу од ћирилице, или ћирилицу не знају уопште, а и наш језик је један од неолатинских језика, мислим да је време ћирилице прошло.

Исто тако мислим да би време употребе оваквих речи требало искоренити и вратити праве влашке или праве румунске речи (како је коме драже да се изрази влашке или румунске) у употребу.

Ево на шта мислим, нека пример буду речи из ваше поруке:
-  Права,  крају, реакцијиљи, противјештје, информисйт, комуникације, црногорцăштје, ћирилица, слова, летеницă, проблему, брукă, ентитетурљи, дилема, вештакă, постăвитă, глодорим.

Неке од ових речи има и у румунском али нису праве, народне, дошле су преко црквено словенског језика као и ћирилица.
Друге су можда из француског а код нас из српског преузете, шта са њима да се уради?
Трећа категорија је за искорењивање из нашег говора то су позајмице из српског, србизми итд.

[Absinth]

...
рађе бих да читам на српском.


Tu ste očigledno saglasni sa odlukama aktuelnog NS VNM!

Ne bašš,
kada bi pisao latinicom još bih i razumeo ili na rumunskom možda i bolje
ali ćirilicom sa dijakritičkim znacima malo je previše .
jer ćirilica je ionako komplikovana i zauzima mnogo više prostora od latinice
te je i nečitka sa ovoliko kukica i kvakica .
ne znam šta je savetu i šta hoće tim navrat nanos donetim deklaracijama
da postignu osim odbrane zadnjih koraka asimilacione politike koju država nije napustila .

5. U međuvremenu, do zаvršetkа stаndаrdizаcije, službeni jezik Vlаhа je sаmo srpski jezik koji je inаče službeni jezik nа celoj teritoriji Republike Srbije. Zа to vreme mаternji jezik Vlаhа će ipаk biti u upotrebi u elektronskim medijimа zа potrebe informisаnjа ili u drugim prilikаmа kаdа je to potrebno.


http://vlasi.rs/deklaracija.html

Usput, ovo je očigledan dokaz da su zlonamerne tvrdnje kako je aktuelni saziv NS VNM za maternji jezik Vlaha uzeo srpski jezik.

Lepo piše da je u pitanju službena upotreba, a da u svim ostalim oblicima javne i privatne komunikacije, ostaje upotreba maternjeg jezika VLAHA.

kad je to potrebno?
ne čitaoci deklaracije nisu znali koji je inače to službeni jezik u R.Srbiji. pitam se zašto je ista napisana latinicom a ne ćirilicom
koje je službeno pismo u R.Srbiji -
dovršetka standardizacije, po kom pismu
jer ako budu dodavali srpske reči na staro vlaški To smo već videli
to je bugarsko - piroćanski a kasnije će iz njega nastati srpskohrvatski
ako li pa dodaju nove moredne reči iz romanskih jezika francuskog španskog i italijanskog na vlaški
i to smo videli - to je rumunski.

[Absinth]

     Права мја је сă скриу кум скрија лумја дјештјаптă ши кум ворбја дје кйнд м'ам помењит йн крају мјеу. Ну 'м пасă дје реакцијиљи ор куј дје фије ундје карје сă противјештје кăтйнд сă фије ворба нуштју кум ши ну штју дји уње. Пинтру аја Савету а зис сă рăмйндă србјаска лјимба дје информисйт ши дје алтје фјелурј дје комуникације. Србјештје ворбјеск ши йнцăљег ши Румйњи да скрисориљи ноаштје чићеск ши йнцăљег нума пје аљес.
     
     Вој ABSYNTH путјец сă скријац ши absyntheste, да је дрјепту восту сă скријац ши црногорцăштје "рађе", ор сйрбјештје "радије" (absyntheste ну штјиу кум сă зйчје).

     Јо штјиу кă ну мă йнцăљег аăја карје ну штјиу ћирилица.  'Ми са јивит кйцăва кăтйнд сă скриу летеницă. 'Мје мăј љезње сă скриу ку ћирилица пинтру дје "љ" ши "њ" (дз н'авјем),да мă букур кă уњи йнкă дји ла фејс кйнд скријам а чићит йн ћирилицă ши љ'а плăкут. Уњи гăсйсă кă требује сă сктиу ку слова "ћ" йн лок дје словиљи "чј". Ла Рăдăјвăц, Праува, Меловăц "ч" сă ауза ка йн ворбиљи сйрбјештј "вучје, бучје"... њејотујит. Пинтру дј'аја копији дјин сатјиљ'еља ну местјека ч ку ћ, џ ку ђ.Дјин сатјиљи ундје ворбјеск ку "шје" н'ам аузйт пăн'акум кă катă вро словă сă 'ш скимбје скрису.
      Ну је проблему носту кум ворбим ши кум скријем. Је проблему носту кă дј'абја рăбдăм сă ну њ'алăтрăм аскултйнд ла алăтрат йн лунг ши'н лат. Ăла проблем је дјин брукă фăкутă йнтрă ентитетурљи ноаштје ши дјин дилема вештакă постăвитă йнтрă ној нума ка сă ње глодорим пăнă драку ш фачје трјаба луј. Зăуа дје астăз Сфнту Сава сă њ'ажутје сă ње ругăм дје минтје ка фрацй 'н пачје. 

      Дакле, ABSYNTH, Ви би рађе српски? Е, Савет вам је то већ омогућио, бар сте тиме задовољни.

Zaista mi moja moždana konstrukcija ne dozvoljava da čitam više od par reči vašeg "jezika" i "pisma"

Recimo : Права мја је сă скриу кум скрија лумја

mogu razumeti bolje ako čitam

Prava mea e sa scriu kum scria lumea ...
a ogovor bi bio
Prava mea e sa ćitesk kum voiesk š kum e mai lesnik de mine

nemojte misliti da Vam pišem
zlonamerno, nemam skrivenih misli i stvari koje bih da postignem . Ali smatram da kao učesnik ovog foruma smem da kažem moje lično mišljenje i ukažem na
stvari koje me ometaju da pratim ovaj forum.

[dPasujoni]

Sve ove priče me podsećaju na vreme od pre dvadeset godina.
Kako se čitavo pitanje vlaškog pisma nije pomaklo dalje od početka, bar kad je rasprava na Forumu u pitanju, da neke još tada raspravljane stvari, ponovim.

       Pitanje pisma jeste važno, svaka opcija ima svoje prednosti i mane.

1. Ćirilica jeste istorijski vlaško pismo, ali ako izuzmemo novine i tekstove pisane kratko vreme nakon Drugog svetskog rata, ne postoji neka duža tradicija pisanja na ćirilici.
Ostaje period srednjeg veka, ali je i taj fond pisanih dela značajnih za VLAHE, nedovoljan da bi to bilo presudno za prevagu ovog pisma.
Ne stoji tvrdnja da je ovo nepraktično pismo za VLAŠKI kao ROMANSKI jezik, jer postoji moldavski koji se vrlo uspešno piše ćirilicom.

2. Latinica jeste pismo većine romanskih jezika i mnogih slovenskih jezika, te kao takvo pogodno i za VLAŠKI jezik. Presudna prednost latinice je u njenoj rasprostranjenosti i velikoj meri usvojenosti među VLASIMA, pogotovu među onima u inostranstvu.. 
Problem je u verziji latinice koju treba usvojiti, a o čemu je već bilo puno reči na Forumu.

Iako sa naučnog stanovišta prihvatanje izmenjene AFI verzije, za zapisivanje dijalekata izgleda kao idealno rešenje ima "golemu" manu da je vrlo nepraktično i običnom čoveku teško za svakodnevnu upotrebu.

Rumunska verzija latinice predstavlja potpunu novinu za 98% VLAHA i u sklopu sa rumunskim pravopisom bi se svelo na učenje rumunskog jezika. (O ovome je takođe bilo reči na Forumu!)

Kada bi se na to nadovezalo i "ČIŠĆENJE" (ISKORENJIVANJE) svih nerumunskih reči iz VLAŠKOG JEZIKA kako to Volcae predlaže:

Исто тако мислим да би време употребе оваквих речи требало искоренити и вратити праве влашке или праве румунске речи (како је коме драже да се изрази влашке или румунске) у употребу.

Ево на шта мислим, нека пример буду речи из ваше поруке:
- Права,  крају, реакцијиљи, противјештје, информисйт, комуникације, црногорцăштје, ћирилица, слова, летеницă, проблему, брукă, ентитетурљи, дилема, вештакă, постăвитă, глодорим.

Rezultat bi bio konačno iskorenjivanje VLAŠKOG JEZIKA i njegova zamena rumunskim.

Kako iskorenjivanje podrazumeva vađenje nečega što je već pustilo korenje i odomaćilo se, zahteva određenu primenu sile. Dakle, radilo bi se o nasilnoj promeni VLAŠKOG JEZIKA

Kao i svakom VLAHU, cilj mi je očuvanje, a ne iskorenjivanje jezika koji sam naučio od svojih predaka i koji neprekidno učim u razgovoru sa VLASIMA.

3. Kao optimalno rešenje, već 20 godina koristim VLAŠKU verziju latinice, a koju ste u mojim postovima na VLAŠKOM, koje sam pisao na Forumu mogli i sami videti.

Sadrži kako slova srpske (ali i slovenačke, hrvatske, bosanske) latinice: Ž, Ć, Č, Š, Đ.
Slova svojstvena samo vlasima (odnedavno i crnogorcima): Ź, Ś, Dz
Takođe, što da ne, i rešenja iz rumunske latinice:Ă, Î

Nije ova verzija savršena, ali je praktična, a pruža najviše mogućnosti za očuvanje VLAŠKOG JEZIKA u autentičnom obliku.


dPasujoni

[Absinth]

Sve ove priče me podsećaju na vreme od pre dvadeset godina.
Kako se čitavo pitanje vlaškog pisma nije pomaklo dalje od početka, bar kad je rasprava na Forumu u pitanju, da neke još tada raspravljane stvari, ponovim.

       Pitanje pisma jeste važno, svaka opcija ima svoje prednosti i mane.

1. Ćirilica jeste istorijski vlaško pismo, ali ako izuzmemo novine i tekstove pisane kratko vreme nakon Drugog svetskog rata, ne postoji neka duža tradicija pisanja na ćirilici.
Ostaje period srednjeg veka, ali je i taj fond pisanih dela značajnih za VLAHE, nedovoljan da bi to bilo presudno za prevagu ovog pisma.
Ne stoji tvrdnja da je ovo nepraktično pismo za VLAŠKI kao ROMANSKI jezik, jer postoji moldavski koji se vrlo uspešno piše ćirilicom.

2. Latinica jeste pismo većine romanskih jezika i mnogih slovenskih jezika, te kao takvo pogodno i za VLAŠKI jezik. Presudna prednost latinice je u njenoj rasprostranjenosti i velikoj meri usvojenosti među VLASIMA, pogotovu među onima u inostranstvu.. 
Problem je u verziji latinice koju treba usvojiti, a o čemu je već bilo puno reči na Forumu.

Iako sa naučnog stanovišta prihvatanje izmenjene AFI verzije, za zapisivanje dijalekata izgleda kao idealno rešenje ima "golemu" manu da je vrlo nepraktično i običnom čoveku teško za svakodnevnu upotrebu.

Rumunska verzija latinice predstavlja potpunu novinu za 98% VLAHA i u sklopu sa rumunskim pravopisom bi se svelo na učenje rumunskog jezika. (O ovome je takođe bilo reči na Forumu!)

Kada bi se na to nadovezalo i "ČIŠĆENJE" (ISKORENJIVANJE) svih nerumunskih reči iz VLAŠKOG JEZIKA kako to Volcae predlaže:

Исто тако мислим да би време употребе оваквих речи требало искоренити и вратити праве влашке или праве румунске речи (како је коме драже да се изрази влашке или румунске) у употребу.

Ево на шта мислим, нека пример буду речи из ваше поруке:
- Права,  крају, реакцијиљи, противјештје, информисйт, комуникације, црногорцăштје, ћирилица, слова, летеницă, проблему, брукă, ентитетурљи, дилема, вештакă, постăвитă, глодорим.

Rezultat bi bio konačno iskorenjivanje VLAŠKOG JEZIKA i njegova zamena rumunskim.

Kako iskorenjivanje podrazumeva vađenje nečega što je već pustilo korenje i odomaćilo se, zahteva određenu primenu sile. Dakle, radilo bi se o nasilnoj promeni VLAŠKOG JEZIKA

Kao i svakom VLAHU, cilj mi je očuvanje, a ne iskorenjivanje jezika koji sam naučio od svojih predaka i koji neprekidno učim u razgovoru sa VLASIMA.

3. Kao optimalno rešenje, već 20 godina koristim VLAŠKU verziju latinice, a koju ste u mojim postovima na VLAŠKOM, koje sam pisao na Forumu mogli i sami videti.

Sadrži kako slova srpske (ali i slovenačke, hrvatske, bosanske) latinice: Ž, Ć, Č, Š, Đ.
Slova svojstvena samo vlasima (odnedavno i crnogorcima): Ź, Ś, Dz
Takođe, što da ne, i rešenja iz rumunske latinice:Ă, Î

Nije ova verzija savršena, ali je praktična, a pruža najviše mogućnosti za očuvanje VLAŠKOG JEZIKA u autentičnom obliku.

1. slažem se
2. slažem se opet,
3. ništa nije manje nečitko od rumunskog pisma, možda je to dobro rešenje za prelazni period i povratak Vlaha romanizmu i romanskim korenima.

Al to nam ne pomaže da se spreči anihilacija i nasilna asimilacija Vlaha u Slovene tj. Srbe
čiji završetak gledamo kroz osobe koje su se samoizabrale u NSVNM .
Više sam za "stari zavet" nego ono za "novi zavet" . Ako te neko ošamari odgovori mu pesnicom a ne okrećući drugi obraz.

S‚‚ ve ažuće dumnjezeu.