Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Срп. етн. зборник, књ. IV, Београд, 1940
29. Самариновац) — Село је у средини неготинске равнице, између Неготина и Прахова. Куће су с обе стране пута Неготин-Кладово и Дупљанске (Самариновачке) Реке, која приликом великог надоласка плави неке куће и имања. — Село узима воду из бунара, а зими и из реке.
Земља је црница и најбоља у Крајини. Њиве су обично под пшеницом и са обилном жетвом. Шуме нема, а утрина захвата 175 ха и половина је општинска. Главна су места са њивама и ливадама: Луг (Лунка), Куратура, Сељиште, Барјак, Конопљиште (Кенепиште), Део, Царак и Џеврин.
Село је збијеног типа и није подељено у крајеве и махале. Куће су размакнуте по 15—20 м. У селу је испитано 35 родова са 118 кућа. — Гробље је у Сељишту, источно од „села", поред Старога Гробља.
Најстарији су остаци из прошлости Сељиште и још два места, где је раније било село. Поред Сељишта и данашњег гробља има Старо Гробље (Морминц Батрњ), на коме има камених споменика из друге половине 18 века. У ово су се гробље укопавали кад је село било у Сељишту. У селу има место где је била црква средином прошлог века. Ту је изваљен камен од „часне трпезе, на коме је изрезано: „Согради каменъ Милошъ". Овај су камен оградили споменицима са Старог Гробља, да се не би газило по њему.
Село се први пут помиње на аустријској карти („Темишварски Банат"), где је забележено под именом Marinovatz, а 1723 год. имала је „In8рie Самариновачка 35 хлѣбови"2). Село Sumarinovacz је забележено 1784 год., а 1811 год. Самариновац. Год. 1846 имао је Самариновац 75, 1866 год. 89, а 1924 год. 141 кућу).
По предању село је из Сељишта премештено пре 150 година, а пре је било на месту Конопљишту, где се много раније преместило са неког места, које је било близу садашњег пута Негогин—Радујевац. Немогућно је показати одакле су били становници најстаријег насеља. Прича се да су „од Косова" и док је село било у Сељишту било је чисто српско насеље, а тек пре 100—150 година отпочело се у њему говорити „влашки", јер су досељене „влашке и повлашене" породице.
У најстарије родове досељене „од Косова" рачунају се: [стр. 206]
Илићи (Зечевићи Јапурани, 4 к., Ђурђевдан), Стефановићи, Ђорђевићи (9 к., Св. Никола) и Мишковићи1)) (2 к., Св. Никола), Стари су, али непознатог порекла, родови: Жугравешта (2 к., Св. Стеван и Петковица), Флорићи (2 к., Св. Никола и Петковица), Рајцићи (2 к., Св. Арханђео), Маркулићи (4 к., Митровдан), Стојковићи, Стојимировићи (3 к., Св. Алимпије), Гимишешти, Савићи (12 к., Петковица) су један род, и Барчуешти (4 к., Ђурђиц). Жугравешти су, веле, имали старо кумство у Мишковићима, а Гимашешти, Савићи и Барчуешти у Неготину.
После поменутих родова су досељени:
Моцларешти и Чокланешти (6 к., Петковица) су један род, не знају порекло. — Станојевићи (Станојловићи, 4 к., Петковица). Прадед или чукундед дошао је из Јабуковца. — Чумперикићи (Јоновићи 11 к., Св. Никола, Св. Јован и Св. Арханђео). Дед Јон (старцу од 80 г.) дошао је од „Унгурјана" у Дубочану. — Бугарчићи (4 к., Св. Никола). Неки преци, два брата, после смрти очеве, материне и девет сестара, који су помрли од неке заразе, дошли су из Лом Паланке у Бугарској. — Илинкића (Јаковићи, 4 к., Св. Никола) дед дошао из Мокрања, а пореклом је „од Косова". — Царани (2 к., Митроводан и Петковица) су из „Влашке" — Унгурјани (Перићи, 5 к., Ђурђиц) су од „Унгурјана" у Јабуковцу. — Вујешти (5 к., Петковица), дед дошао нз Јабуковца. — Првуловићи (3 к., Петковица) су из Неготина. — Уљешта (Петровићи, 8 к., Петковица) дед, као воденичар, дошао из „Влашке." — Влаоићи (Николићи, 2 к., Св. Арханђео) не знају порекло. — Адамовића (1 к., Мала Госпођа) дед дошао из Штубика, а пореклом је из „Арђала" (Ердеља).—Брнашев (Лунгалешти, 1 к., Петковица) је са „Острова" (Велико Острво). — Кебин (1 к., Ђурђевдан) је из „Џањева" (Душановца), ушао у сада изумрле Њикеште. — Цонићи (4 к., Св. Василије) су из Неготина. — Рагушинов (1 к. Петковица) отац је из Радујевца. — Добрићи (5 к., Петковица) су из Табаковца. — Данчике (2 к., Велика Госпођа) су од Трнова у Бугарској. — Јапулешти (2 к., Ђурђиц и Петковица) су из Душановца. — Курту (1 к., Св. Никола) је из „Бугарије". — Божика (1 к., Ђурђиц) је из Свиштова у Бугарској. — Димовић (1 к., Св. Арханђео) је, као баштован, дошао из „Бугарије". — Јанковићи (2 к., Св. Архађео) су из Дупљана. — Шишко (1 к., Петковица) је из Радујевца. — Барбуловић (1 к., Петковица) је Циганин ковач из Вратне. — Јанковић (1 к., Петковица) је Циганин ковач [стр. 207] из околине, Аврамовић (1 к., Св. Никола) је из Буковче. — Томић (1 к., Петковица) и Ибраин (1 к., Св. Арханђео) досељени су из Радујевца.
Заветине су Ускрс и Спасовдан. [стр. 208]
-----------------
1) Јован Мишковић, академик, је од овог рода.
Напомена аутора: село је испитивано 1912, 1914 и 1922. године.
Аутор
Тема: ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: САМАРИНОВАЦ (Прочитано 1808 пута)