Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881


Аутор Тема: VLAOLJICA Lj.B.KICI - KOMENTARI  (Прочитано 5082 пута)

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
VLAOLJICA Lj.B.KICI - KOMENTARI
« послато: 01.01.2011. 11:11 »

ВЛАОЉИЦА— Љ. Б. KИЋИ

ВЛАОЉИЦА
трєбє сй шћије – уому карје врја сй скрије.

У фонту Roman Cyrillic већ постоје сва слова која се примењују у влахољици, преостаје једино да их прихватимо и користимо. Међутим, ако нећемо, показаће се да то није први пут да Власи пропуштају воз чекајући да им неко нареди укрцавање.

Супротно тврдњи да Власи без прихватања рoмâнског алфабета не могу у писменој форми изражавати свој говор, влахољица ће показати да Власи не морају постати Рoмâни, како би тек онда научили читати и писати на свом матерњем језику.

ПОРЕКЛО РЕЧИ

Већина европских говорних језика има своје порекло у заједничкој основи индо-европске групе језика, а уз то, како је дошло и до међусобног утицаја савремених језика на појединим подручјима, не треба да изненађује чињеница да се у многим језицима јављају речи са истим значењем. Лингвистима је познато да има речи које се појављују у више говорних језика и то са истим или сродним значењем, тако да је тешко дефинисати из ког језика потичу. Међутим, дубљом анализом и разматрањем ширег спектра народних говора, ипак је могуће доћи до изворног порекла већине речи. На основу тога може се сматрати да речи циркулишу међу народима, трпе извесне говорне промене, а у неким случајевима се као измењене поново враћају матичном народу. Мешање речи најинтензивније је било на просторима где су се народи мешали услед ратних освајања, колонизација или трговине. На европским просторима најизраженије се прожимао утицај: грчког, латинског, арапског, турског, немачког, италијанског, француског, енглеског па и шпанског језика. На Балканском полуострву на језик домицилних народа, поред грчког и латинског, највећи утицај је имао турски језик, преко кога су допрле речи из персијског и арапског језика. Ослобођењем од турске власти и орјентацијом на Запаноевропске земље ојачан је продор речи из немачког, италијанског, француског, енглеског и преко интернационализама, из латинског и грчког језика. То се посебно уочава у областима науке и технике, саобраћају и комуникацијама, банкарству и трговини. Међу балканским народима има пуно речи које су заједничке за те народе, а раније их је било и много више него данас, тако да су оне олакшавале комуникацију међу разним етничким групама за време владавине турског, византијског или римског царства. Међутим, са ослобађањем и развојем националних лингвистика, тенденциозно и плански су се занемаривале заједничке речи а инсистирало на коришћењу речи са ужих националних подручија, како би се оформио и истакао национални карактер неког језика. С обзиром да влашки језик није био записан у писменој - књижевној форми, њиме се није могло манипулисати па зато је у њему остало доста речи из претходних периода у виду архаизама.
Међу језицима балканских народа, народа који су били сведоци и присилни учесници многобројних најезди и миграција становништва, задржао се огроман фонд речи из других језика а има примера да заосталих речи има чак из келтског језика. На таквом простору где су се вековима таложили људски и језички амалгами, у дугом историјском раздобљу од преко хиљаду година суживота словенског и романског становништва, развили су се српски и влашки језик, који су се формирали на истом географском простору паралелно један поред другог, уз прожимање и међусобни утицај, што је имало за последицу појаву великог броја речи истог облика и значења које се употребљавају у оба језика, а исто тако и речи које су исте форме али различитог значења. Такав равноправан развој ова два језика постојао је све до краја XIX века, односно до онда докле је међу људима углавном постојала усмена комуникација. Међутим, у XX веку, са продором писане речи преко новина и књига, а крајем века преко радија и телевизије емитовањем говора и песама само на српском језику, влашки језик оставши и даље само у усменој форми, а уз то и административним мерама злонамерно потискиван из употребе, губи равноправни статус, потпада у подређени положај у односу на српски језик и бива потиснут из употребе код Влаха. С друге стране, непостојање и непримењивање азбуке – алфабета са којом би се записивало усмено народно стваралаштво и речи народног говора, услед незаписивања, довело је до губљења и нестанка речи за појмове делатности и предмета који су се некада употребљавали, а који су током времена изашли из употребе, па због престанка њиховог коришћења падају у заборав, тако да младе генерације више нису свесне њиховог постојања, што је условило осиромашење језичког фонда влашког говора. Поред тога, оргиналност и фонд речи влашког језика посебно је угрожен у XX веку под утицајем школства и црквеног и чиновничког апарата, а нарочито жесток удар на влашки језик у задњих тридесетак година XX века учинили су електронски медији који су допрли до сваке забити и продрли у сваку кућу загађујући влашке обичаје и језик.
Присуство туђица, које не ретко представљају и архаизме, веома је уoчљиво у влашком језику који се због непостојања одговарајућег писма, до данашњег дана сачувао у усменом, говорном језику. Међутим, мада са мањим фондом речи и са туђицама, влашки је ипак очувао своју оргиналност за коју се може рећи да је на вишем нивоу од оргиналности румунског или српског књижевног језика. Потврду о оргиналности, самобитности и архаичности у влашком језику делимично поткрепљује занимљивост да су се до караја XIX века међу Власима могла још увек наћи архаична имена чије постојање сеже у далеку прошлост у времену од преко две хиљаде година. Мушко име Киркë идентично је женском имену чаробнице Кирке записаном у Хомеровом епу о Одисеју. Такође за име Панкë може се претпоставити да води порекло од имена грчког бога Пана.
У садашњем времену, времену наглог технолошког развоја и свестраних комуникација преко медија у којима је велика употреба интернационализама, за оне речи којих нема у влашком језику а савремени начин комуницирања условљава њихово коришћење, потребно је да се термини првенствено преузму из изворних језика одакле потичу, да би потом, ако има потребе, били прилагођени влашком изговору. При томе треба се орјентисати на речи које формом и изговором највише одговарају влашком говору.

ВЛАШКИ ЈЕЗИК

На влашком језику не постоји израз за реч Влах, јер та реч углавном са пежоративним значењем користи се у језицима народа који контактирају са Власима. Назив Влах никада се не користи на влашком језику, већ Влах за себе увек ће рећи да је Румйн, што означава да је то човек који говори румйнским језиком а никако да је то држављанин Ромâније. Власима је то сасвим јасно али другима није, па зато различити пропагандисти, у времену када се већина ствари настоји исполитизовати, настоје да реч Румйн формулишу као ознаку за припадника ромâнске нације, а не да се ради о Власима, односно, нашим Румйнима (Румйњи ај ноштри) са подручја Североисточне Србије.
Влашки језик представља дијалекат ромâнског језика који се развио под утицајем турског и српског језика и чије се разлике са ромâнским огледају не толико у самом речнику колико у својствима палатализације гласова. Примера ради такве сличне палатализације постоје у српском језику и могу послужити за компарцију: реч деда код Црногораца се изговара као –ђед, а код Херцеговаца –дјед;  девојка, –ђевојка, –дјевојка.
Као што се у српском језику преко школског система, штампе, електронских медија, књижевних дела и других средстава настоји да се искорене локални говори и унифицира језик на целој државној територији, мада се величају језик старог Врања и Ниша у хвалоспевним приликама; слично и ромâнска званична лингвистика не признаје постојање специфичности влашког језика и са неверицом негодује што народ не прихвата коришћење ромâнског језика и алфабета у приликама када му се нуди. Не могу да појме да оно што је њима прирасло за срце, код Влаха не изазива никакве ефекте.
Влашки језик подједнако је угрожен и од стране српског и од стране ромâнског језика. Најбоља одбрана од српског језика јесте употреба и неговање влашког говора; а од ромâнизације чврста одбрана и гаранција биће употреба ћирилице – влахољице. Тада ће влашки језик остварити свој циљ – избориће себи опстанак.

ПРЕДГОВОР ЗА ВЛАШКИ РЕЧНИК

У српско-влашком речнику уврштене су и савремене речи са назнаком њиховог порекла, како би се показало да су то опште прихваћене речи које потичу из језика других народа; речи које су коришћењем у многим језицима постале добробит целог човечанства, па је стога оправдано да се равноправно користе и у влашком језику.
Такође, у овом речнику не треба се чудити што у оба језика има група речи исте форме и са истоветним или различитим значењем, јер оне могу потицати или од заједничког корена индоевропских језика, што се потврђује постојањем истоветних речи у многим европским језицима; или су настале као последица прожимања језика влашке и српске популације, с обзиром да ова два народа углавном нису имала опречне историјске интересе, па су зато коперативно живела на овим пространствима што се манифестовало међусобним утицајем језика, мелоса, митологије… У језику то је видљиво постојањем архаизама (боље рећи влаизама) у српском и србизма у влашком језику; или су то наслеђени турцизми.
Србизми у влашком језику посебно су продрли преко школског система и чиновничког апарата, а у задње време преко радија и посебно телевизије, што је имало за последицу најпогубнији удар на влашки језик. С друге стране у српском језику има доста речи из језика Влаха Цинцара, који су по чаршијама били трговачки слој, из чијег речника је прихваћено много речи, такозваних архаизама. Такође из њихове средине су изникли и познати српски великани: Стерија, Нушић, Текелија и други, који су својим књижевним делима утицали на српски језик. Влаизми, такође, потичу од Влаха који су напустили планине и своја села и преселили се у градове, где су са собом повели своје речи и децу, децу која су радо заборавила своје порекло и порекло речи са којима су се и даље служили за појмове које нису знали на туђем језику (српском, бугарском, грчком). А понели су и своја презимена. Презимена која су остала док им траје потомство, да указују на корене који су их изнедрили а којима се нису одужили. Корени који опомињу да су олако и неоправдано заборављени, и да на пространству речи лебде попут брода уклетог Холанђанина.
Ако међу Србима има оних који се стиде да исписују своје влашко порекло, то не значи да Власи због тога треба да се стиде што од њиховог корена има најбољих Срба.

ВЛАШКО ПИСМО

Већ одавно међу Власима и онима који контактирају са њима постоји расправа са тематиком да Власи немају сопствено писмо и да се влашки језик не може изражавати у писменој форми, па ето зато и није дато право Власима да се образују на свом матерњем језику и да влашки језик користе у свакодневној употреби. Да ли је то плод незнања, или лицемерство? Вероватно и једно и друго.
У послератном периоду штампане су и постојале су новине на влашком језику. Такође, Јанко Симеуновић издао је у Зајечару 1946. године збирку влашких песама писану ћирилицом. Исто тако ћирилицом су штампане и влашке песме у књизи: Народна музика Црноречја од аутора др. Драгослава Девића 1990. године. Значи, очигледно је да се влашки језик може и писао се ћирилицом. Међутим, Резолуција Информбироа била је добар повод да се влашки језик протера из јавне употребе, при чему је то правдано наводним жалопојкама да Власи немају довољно речи за свој језик, уз тврдње неких неувиђавних истраживача да влашки језик поседује само око тристотине речи. Бесмислене тврдње које не могу да објасне како то Власи разговарају, ако већ нису глувонеми? У данашње време пропагира се друга бесмислица, прихвата се да влашки језик може да се изражава у писменој форми али да то мора бити искључиво писано ромâнском латиницом. Ромâнско званично писмо –(латиница која је у званичној употреби у држави Ромâнији) се идеализује као мерило европских вредности, ствара се идолопоклонство према њему а не увиђа да таква латиница постаје средство за елиминацију влашког језика. Прихватањем ромâнске латинице биће нормално да се прихвата и ромâнски правопис, граматика, синтакса и тако редом. С обзиром да у досадашњем пероиду има мало остварења написаних на влашком језику, то значи да за употребу влашког језика у школском систему треба увозити уџбенике и литературу из Букурешта, односно прихватити нов  правописни начин писања, лексичке творбе, нову функцију појединих слова; све то различито у односу на оно знање које су Власи стекли образовањем у школском систему Србије. То истовремено захтева и одрицање од идеалног Вуковог правописа, врхунског достигнућа у фонетском правопису, достигнућа које је примењено и у есперанто језику. Уз све то, за осавремењавање влашког језика користио би се ромâнски лингвистички речник који је пун туђица у облику германизама и франкофонских израза. С обзиром да не постоји систем за образовање Влаха на влашком језику, а уз то је и немогуће организовати за одрасле особе описмењавање на влашком, матерњем језику, то би значило да се таквим приступом (прихватањем ромâнске латинице) одбацује целокупна влашка популација која још увек зна и говори аутентичним влашким језиком, односно, та популација била би онемогућена у коришћењу језика у писменој форми тј. текст написан таквом латиницом не би умели да прочитају. Када се то деси, намерно или ненамерно, онда може бити умесно питање: шта је то влашки језик? Лако ће онда бити да се да одговор – нема га, постоји само ромâнски језик. Ако се то оствари, резултати су неизвесни – у сваком погледу.
Влашки језик налази се данас, почетком 21. века на истом ступњу развоја и у сличној ситуацији као што је то био српски језик у Вуково време пре две стотине година и апсолутно важи Вукова мисао у којој уместо српског треба уметнути реч за влашки језик.
Та мисао гласи: “Који човјек жели доказати да Србљи (ВЛАСИ) немају другога језика осим славенскога (РОМÂНСКОГА), не само што по њима свака српска (ВЛАШКА) граматика мора учити наопако, него, да како може, он би и Србље (ВЛАХЕ) све у једну врећу стрпао па завезао, или у тикву саћерао па затиснуо, да не чује свјет како они говоре, него да се њему све мора вјеровати.”
Неки људи који ромâнски језик познају боље него влашки, присвојили су себи право да тврде да је непримерено да се влашки језик пише ћирилицом, себе су прогласили меродавним по том питању иако нису мериторни за ту област. Себе су прогласили за жреце и посреднике између народа и писмености. За чуђење је, зато и треба јавно поставити питање, зашто о овој тематици конструктивно не проговоре и културно-научне установе као што су САНУ, филолошки факултети у Београду и Новом Саду, јер је немогуће да у њима нема признатих лингвистичких стручњака чије би се знање и сазнања примењивало за истраживање влашког језика. Мада се равнодушно, можда и злурадо прати изумирање влашког језика, треба подсетити да то није само губитак Влаха, то је општецивилизацијски губитак и пропадање једног језичког дијалекта или наречја. То је посебно губитак за ромâнистику, јер преовладавањем тежње за унификацијом влашких дијалеката који постоје на Балкану, како би се они преобразили у јединствени ромâнски језик, чини се ненадокнадива штета првенствено самој ромâнистици. Осиромашује се њен језички фонд речи, занемарује се језичко богаство које још увек постоји сачувано у планинским забитима где је савремена цивилизација најспорије продрла. Губитак и непроучавање архаичних говора на Балкану истовремено је и губитак за савремене језике јер се тиме умањује њихово познавање и међусобни утицај народних култура.
У Америци, ради очувања цивилизацијске прошлости, ангажовали су старе људе по индијанским племенима да младе нараштаје подучавају племенским језицима и митовима. Зар међу Власима нема довољно старих (или мудрих) да слично чине?
Влашки језик може се писати ћирилицом уз коришћење ненадмашног Вуковог правописа. Таква ћирилица, из које су изостављена слова за гласове којих нема у влашком језику а додата слова за допунске гласове којих има у влашком (пет за поречку варијанту или само два за царанску варијанту), афирмативно је названа ‘влахољица’ ради популаризације влашког језика.

УПОТРЕБА ЋИРИЛИЦЕ

Распрострањено је мишљење да је ћирилица словенско писмо а неки га  према месту настанка називају и балканско писмо. Међутим, ако се свеобухватно посматрају околности настанка ћириллице, може се рећи да је ћирилица хришћанско писмо, односно да је то писмо стварано ради ширења хришћанства и да је на њему ширено православље међу Словенима, Ромâнима и другим народима; о чему најпоузданије податке могу дати хришћански теолози. Као што је познато, хришћански мисионари браћа Ћирило и Методије, Ромеји из области Солуна и Тесалије, која је у то време називана и Велика Влахија *Трајан Стојановић, Балканска цивилизација, Београд 1995. ст.103, створили су посебно писмо које би било подесно за ширење хришћанства међу Словенима. Од тог писма настала је глагољица и ћирилица. Ћирилицу је оформио Климент Охридски, давши јој то име у част свом учитељу – Ћирилу. Нити је Ћирило био антизападњачки настројен, нити га је Запад изопштавао због тога што је ширио хришћанство међу Словенима. Напротив, он је у Риму и свецем проглашен.
Као што је латиница европско писмо (настало на тлу Европе), исто тако је и ћирилица европско писмо али настало у каснијој фази. По форми и облику оба писма се међусобно мало разликују, а чак већина слова има исти облик са истим или различитим гласовним значењима. Ни ћирилица ни латиница нису јединствене (униформне) на подручјима где се примењују, већ зависно од специфичности језика код појединих народа постоје специфична слова за поједине гласове. Ако знамо да су Ромâни преко ћирилице примили хришћанство, да је некада у Ромâнији –Влашкој ћирилица била званично писмо, није онда схватљиво зашто у данашње време има оних који оспоравају Власима право да пишу ћирилицом. Поставља се питање: зашто? Одговор може бити и то да је ово лукава замка. Наводним инсистирањем на европским вредностима латинице Власима се ускраћује могућност да користе оно што имају, оно што познају –ћирилицу. Лукава замка. Слично као што су после Резоолуције Информбироа тврдили да Власи немају речи за свој језик, данас тврде да је недостојно влашки језик писати ћирилицом. Надају се да ће у таквом надмудривању протећи наредних 40 – 50 година, за које ће време тотално одумрети влашки језик, па самим тим биће излишне и расправе о влашкомјезику и Власима.
Власима за коришћење ћирилице у поречкој језичкој варијанти потребно је да уврсте и користе додатних 5(пет) слова а у царанској само 2(два). Зар је то много? Зар Власи не поседују ни толико интелекта да и без додатног школовања могу научити и прихватити та поменута слова?
Својевремено у Америци око 1820. године, у Арканзасу неписмени Чероки Индијанац по имену Секвоја, измислио је слоговно писмо за писање на језику Черокија.
“Секвојино слоговно писмо наилази на опште дивљење професионалних лингвиста јер добро одговара гласовима из чероки језика, а и лако се учи. У веома кратком раздобљу, Чероки Индијанци остварили су готово стопостотну писменост у слоговном писму, купили су штампарску пресу. Секвојине знаке излили су у штампарска слова и почели су да штампају књиге и новине.” **Ђаред Дајмонд: Микроби, пушке и челик, “Досије”,  Бгд. 2004. стр. 205.
Ако је неписмени Индијанац – Секвоја измислио слоговно писмо а Чероки Индијанци су га прихватили, зар је Власима тешко да користе ћирилицу коју већ познају?

ПИСАЊЕ ЋИРИЛИЦОМ

Сваком оном који не жели да буде слеп код очију, јасно му је да између ћирилице и латинице у основи нема битних разлика, изузев што се из пропагандних разлога вештачки поставља питање коришћења једног или другог писма. Међутим, права и суштинска разлика састоји се у примени правописа јер је Вуков правопис својом једноставношћу врло ефикасан, па тако онима који не поседују тако нешто и нису у прилици да користе такав правопис смета да виде његово коришћење и употребу код других. Како за отворено атаковање на правопис немају веродостојних аргумената, они заобилазним маневрима ударају на ћирилицу, проглашавајући је застарелом и недостојном западњачке цивилизације савременог глобализма, како би се њеним потискивањем потиснуо и Вуков правопис. Тако нешто није за чуђење јер је то позната метода људског лицемерства – да се негира и ружи оно чега се нема, по принципу лисице: „да је грожђе кисело“. Са друге стране, завојевачи су кроз историју настојали да потчињеним народима униште или преобликују духовне и културне вредности, тако да уз читав низ мера за асимилацију користе и подмуклу методу поруге и потсмеха, како би се понижени етнос сам одрекао своје самобитности. Тако данашњим глобалистима у недостатку других аргумената једино остаје да се подсмевају ћирилици, али при томе и сами увиђају да Вуков правопис има
неоспорних вредности које би и њима биле добродошле у виду Вукових принципа правописа. Међутим, за тако нешто немају одлучности и јединства, мада је таква иницијатива већ одавно покренута у процесу формирања и пропагирања есперанто језика, што је уједно и највећи доказ исправности Вуковог правописа.
Кинезима није важно да ли је мачка црна или бела ако хвата мишеве, зар је битно Власима да ли ће писати латиницом или ћирилицом ако при томе записују свој говор?
Оправдани разлози за писање ћирилицом показују :
   да учестано и догматско позивање на APHI конвенцију из 1928. године губи на значењу ако се има у виду да су Цинцари на свом конгресу 1998. г. извршили измене у својој азбуци како би олакшали њену примену;
   да би влашка књига на лак начин била прихваћена у народ, потребно је да буде лако читљива на ћириличном писму а да новопридодата слова асоцирају изгледом на слова која имају сличну звучну вредност, како би склопом  речи у реченици било олакшано читање;
   задржавањем ћирилице коју Власи већ знају, онемогућио би се франкофонски утицај романског језика на говор Влаха, чиме би се очувала аутентичност влашког језика и културе, јер значај Влаха није у њиховој бројности него у аутентичности језика и традиције.

ВЛАСИ НЕМАЈУ ИМЕ

Многи људи тврде да Власи немају ништа а да се при томе већина од њих граби да им одузму или преиначе оно што имају. Задњи хит у албуму:“Да се Власи не досете“ јесте тврдња да Власи немају име за себе на свом језику. Јер ако кажу: „Јеу сйнт Румйн“ то тумаче као да је Румун, што неки пропагирају да је то припадник румунске нације; а да кажу да је Влах, не могу јер у влашком језику  не постоји  такав израз. Чудна појава која наводи на размишљање о намерама њених актера.
У вишегодишњем периоду, зависно од потреба манипулатора, јављају се расправе у којима се Власиима негирају поједине осебености. У времену Резолуције информбироа негирало им се је да имају речи за свој језик. У неким публикацијама тврдило се да за њихов језик има око тристотине речи или шестотине, па су тиме правдали што се Власима не омогућава употреба матерњег језика у соцјалистичкој Југославији, у којој се посебно истицала национална равноправност. Крајем XX века када је развојем медија комуницирања омогућена расправа о великом броју тема, лансирана је тврдња да Власи треба искључиво да пишу латиницом и то ромâнском, или пак латиницом утврђеном APHI договором. Конвенцијом коју Власи нису ни потписали нити су овлашћени представници учествовали у њеном доношењу, а зна се да конвенције обавезују само оне који су их потписали. Такође у свим временским периодима без обзира да ли су на власти били комунисти или капиталисти, краљ, кнез или књаз, Власима је негирана или преиначена национална припадност тако да се при пописима појављују свакојаке бројке које су имале за циљ да негирају постојање Влаха. Али супротно од тога те бројке показују манипулацију и злу мисао починитеља. Почетком XXI  века када се настоји афирмисати влашки језик, вешти интриганти су у јавност убацили нову дилему: Које име употребити за Влахе? Влах, Румун, Влахо-румун, Србо-влах итд. У наводном циљу да се јасно дефинише њихова етничка припадност како би се избегло погрешно тумачење тог појама и евентуално манипулисање у пропагандне сврхе. У први мах изгледа да је то оправдано и да вреди томе посветити пажњу и труд. Међутим, треба застати и уочити да је то велика превара. То је вешто пласирана расправа о непостојећем проблему. Проблему кога зато што га нема требало га је измислити, и измишљен је. А ствари су јасне али их треба редом размотрити а не према потреби извлачити поједине аргументе.
На влашком језику не постоји израз за реч Влах, па га зато и не треба измислити да постоји у влашком говору. Влах на свом матерњм језику за себе ће увек рећи да је Румйн, и он то јесте. Наводни душебрижници ће одмах загаламити да је то име за националност становника Румуније. Али то је највећа заблуда коју они пласирају зато што не увиђају да на тај начин обмањују сами себе и цео свет, јер заправо такав термин о нестварном називу постоји само у српском језику а у реалности Румунија званично се назива România а њени житељи су Români. To je њихов избор и у свету се као такви представљају. Зашто их ми тако не називамо то је друго питање. Они у XIX веку уједињењем својих кнежевина у јединствену државу România одрекли су се имена Румйн, наводно због тога што је румйн име за прост свет односно кметове и усвојили су име Român. Није наше да судимо о томе већ да то прихватимо као чињеницу.
Зар се Американци правдају некоме да нису Енлази јер говоре енглеским језиком? Да ли неко тврди да су Канађани Енглези јер говоре енглески? Или Новозеланђани? Да ли Аустријанци не треба да исписују име своје престонице Wien jeр ми говоримо да је то Беч? Оно што је у цивилизованом свету нормално –да се чињенице не доказују, Власима се то оспорава. Зато што на свом језику кажу:“ Јеу ворбјеск румйњешће“, они морају да докажу да нису Румуни тј. Români (грађани државе  Româniе).
Многима у свету па чак и у Европи стварају забуну  називи: Словен, Словенац, Словак, Славонац; па ипак нико не захтева нити му пада на памет да тражи од тих националних етнитета да промене име како не би неупућени свет сам себе доводио у забуну. Зашто онда то чине Власима? Зар зато што Власи не могу да се досете па се са њима може лако и често манипулисати, односно да се наведу и ангажују сами Власи да учествују у намицању омче око свог врата. Да се позабве и поделе око расправе о називу свог имена а да сву осталу прблематику која их тишти занемаре и баце у запећак.
Власима се оспоравало, односно тврдило да немају речи за свој језик, затим да не треба да пишу ћирилицом већ латиницом; и на крају задаје им се задатак да се сами одрекну свог имена. А све то правдају наводном бригом за добробит Влаха. Има ли краја таквом лицемерству? Смишљеној подвали која би имала за резултат декларисање Влаха у већи број етничких група и на тај начин убрзало њихову асимилацију и нестајање.
Зато Власи немају потребе ни да размишљају а камоли да промене своје име, јер нигде на Балкану а и на целој земаљској кугли не постоји земља са званичним именом Румунија, већ постоји România чији се држављани зову Români. Сви они који говоре супротно, или су у заблуди или нису добронамерни према Власима. На свом језику Власи  имају своје оргинално име: Румйн, Румйњи.

Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
Одг: VLAOLJICA Lj.B.KICI - KOMENTARI
« Одговор #1 послато: 29.03.2012. 21:32 »


ВЛАОЉИЦА

Влаољица је азбукě
Ку ја ворба сй с'адукě
Пин  ја скрису сй сě факě
Гура луми сй ну такě

Ја је фјељ ђе ћириљицě
Баш ђин Валакија самйнцě
Фрац дој ђин Солун, а'нҹепуто
Пистě мулће цěрј а трјекуто

Уњи спун кě нује бунě
Аша фак марје минҹунě
– Су пиҹоарје вор с'о пунě
Бун ђи лумје ну гинђеск
Вор скрису ђин Букурест

Паркје ла Влајињ нује кин
Шй наказ н'ау пуцйн
Ље мйј багě ш'о нопркě йн сйн
– Йј йнвацě ђе слугě ла стрин

Сй ње мйње пја'лор друм
Ђе мулће уорј тот ње спун:
Аша азбукě нује ла Ромâњ
Ку ја скрије ај простовањ

Кйнд ље спуњем грај историјеск
Кě вродатě аша скрис ла Букурест
Паркје'с ку урјекја сурдě
Сě фак кě ну пот сй аудě
–Аша је лумја, ку минћа крудě

Ну мйј так ку скрис ал ромâњеск
Тот йл лабдě кě је домњеск
Ка ла ној скрија, ну љи пи плак
Ку алтуја ворбј скрисоарја фак

Ма пинтру ал гол форфоћит
Ђе скрис ну са факут њимик
Йнкě је тајна –њефршйтě
Шй скрисоарја –њепорњитě

Ку влаољица сй фи порњит
Ла врјемја кйнд са пољимит
Пистě ҹинспрјеҹ ањ ҹ'а трјекут
Шй факултат ам фи факут

Влаољица арје ђе гйнд
Сй ње аперје ђи ворбј лу Сйрб
Ку ја ворба сй'нконђијаскě
Љимба луми ноастрје сй уђаскě

Љубиша лу Божа Кићи
31. 01.
1. 02. 2012.

http://www.scribd.com/doc/82159188/Vlaoljica-Lj-B-Kici-Apel-Za-Vlaoljicu-doc

ВЛАОЉИЦА  – РАЗЈАШЊЕЊЕ

 Након послератног употребљавања влашког језика у јавној комуникацији на Радио Зајечару и листу «Ворба ноастрě“, и записивања истог прилагођеном ћирилицом коју је користио Јанко Симеоновић, прво значајније промовисање влашког писма остварио је Паун Дурлић употребом своје верзије влашког писма које је популарно названо „Пауница“. Мада је и сам аутор својевремено потенцирао да је такво писмо стварано да олакшава рад приликом записивања влашког стваралаштва са компјутерским програмом, ово писмо је имало широк одјек у јавности. Нарердно писмо за влашки језик на коме су писане књиге, била је „Влаољица“ од 1996. године. Она је имала превасходно за циљ да се користи за записивање а да при томе сходно фонетском правопису користи за саваки глас одговарајуће посебно слово. Мукли самогласници по угледу на немачко мукло (ë, ü)  или руско тврдо е, тврдо и узети су у облику (е, и) са дијакритичким знацима. Било је колебања код муклог (е) да се усвоји као руско тврдо (е), међутим, увек би се појавио проблем форме слова у писаном облику, јер би се исто  тешко разликовало од писаног слова (з). За гласове који су раније обележавани комбинацијом слова: дз, жј, шј, узета су слова која би својим изгледом асоцирала са словима која су  имала приближно сличну гласовну вредност. Праћење дефинисања облика поменутих слова може се најбоље видети у књигама на влашком језику које су штампане влахољицом.
    Појава влахољице била је праћена игнорисањем, оспоравањем и нападима. Од стране љубитеља латинице проглашавана је несавременом и кочницом европеизације, уз тврдње да није примерено да се са њом пише на влашкоом језику, већ треба усвојити ромâнску латиницу. Када је доказано да је за Влахе функционалније да користе оно што већ имају и познају из школског система Србије тј. да не треба себи додатно да отежавају пут описмењавања на свом матерњем језику, односно када је превагнуло мишљење да се влашки језик базира на фонетском правопису, на рашчишћени терен улетела је „ГЕРГИНА“ и поставила свој барјак, како би себе представила као творца влашког писма. Наравно да није нека мудрост или ексклузивно право, да се Вуковој ћирилици додају пет слова и одреди им се гласовна функција. Свако има право на то. Међутим, њихов предлог поред тога што прећуткује да је влаољица већ 15 годиина била у употреби, даје решења која су лошијег квалитета. За мукло (е) узима (а) са дијакритичким знаком (â) које представља застарело решење из црквенословенске азбуке. Поставља се питање шта ће бити када лингвисти из Ромâније као чланови Европске Уније, пожеле да модернизују своје писмо тј. (â) замене са неким новим словом. ( Ово је тек узгредна напомена –не без цинизма).
   Мукли самогласници нису спорни, они су са различитим варијацијама коришћени у влашком језику. Међутим, неоспорна је чињеница да је аутор влаољице први пут из фонта Roman Cyrillic пронашао и извукао за употребу слова за обележавање гласова из влашког језика, за које у Вуковој ћирилици није било одговарајућег слова. За ранију комбинацију (дз), пронађено је ʤ (које су људи већ одавно створили вештим спајањем слова дз); за (жј) узето је (ж) са дијакритичким знаком (ӂ); за (шј) узето је (ч) са вертикалном цртицом (ҹ) и као такво може се сматрати истоветним за крајински и за поречко-хомољски изговор, јер у крајинском (ч) је већ у стандардној употреби а у поречко-хомољском изговору (ҹ) имаће гласовну вредност блиску (шј, ћј). Уместо јединственог слова „Гергина“ нуди два различита слова, при чему (ш) са косм цртицом изнад у писаном облику представљаће проблем за разликовање од писаног слова (т) које је практично такође слово (ш) са хоризонталном цртицом изнад. У чему је разлика између та два облика? Једино у углу нагиба цртице?! Напокн у чему је предност или оригиналност код „Гергине“ ако они употребљавају (ж) са косом цртицом?
   Који су интереси (политички, матерјални?) или мотиви похлепе (како би себе представили као ауторе влашког писма) нагнали чланове „Гергине“ да се од приврженика влаољице преметну у њене опоненте, представља велику непознаницу – за чуђење и нагађање. Међутим, очигледно да након састанка Националног Савета Влаха у Петровцу на Млави 3.07.2011. године, на видело су испливали закулисани договори партијских врхушки, које су се међусобно намириле и ради својих интереса „Гергину“ прогласиле за аутора влашког писма.

ЉУБИША ЛУ БОЖА КИЋИ


Пријави уреднику   Сачувана

Dejan alu Roskoban

  • Пуноправни члан
  • ***
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 49
Одг: VLAOLJICA Lj.B.KICI - KOMENTARI
« Одговор #2 послато: 30.03.2012. 08:47 »

односно када је превагнуло мишљење да се влашки језик базира на фонетском правопису, на рашчишћени терен улетела је „ГЕРГИНА“ и поставила свој барјак, како би себе представила као творца влашког писма. Наравно да није нека мудрост или ексклузивно право, да се Вуковој ћирилици додају пет слова и одреди им се гласовна функција. на Млави 3.07.2011. године, на видело су испливали закулисани договори партијских врхушки, које су се међусобно намириле и ради својих интереса „Гергину“ прогласиле за аутора влашког писма

Postovani gospodine Ljubisa B. Kici,
zar Vi niste clan Nacionalnog saveta Vlaha, tacnije Odbora za sluzbenu upotrebu jezika i pisma ?

[img width= height=]http://www.freeimagehosting.net/newuploads/qxn24.jpg[/img]

Kao i clan "Gergine" ?

Цитат
U ime Udruženja „Gergina“ osnove budućeg pisma na vlaškom jeziku, u ćiriličnoj i latiničnoj verziji, prisutnima je predstavio Časlav Radukanović, a o istoj temi su govorili i ostali članovi ovog udruženja – Slobodan Golubović, Ljubiša Niculović i Dragan Andrejević. Kako je istaknuto, osnova za oba ova pisma nalazi se u govornom jeziku koji je u upotrebi vlaške etničke zajednice, nastanjene u istočnoj Srbiji južno od Dunava.

Цитат
Šaljem izvod iz svog izlaganja na panelu od 30. jula ove godine kako bi vam moje zalaganje u sastavu tima „Gergine“ bilo i sa stanovišta sadržaja i cilja bilo jasnije predstavljeno. Da se zahvalim svima koji su tokom prethodnog meseca dali konstruktivni doprinos postignutim rezultatima a pre svih Slobodanu Goluboviću, Ljubiši Niculoviću i Andrejević Draganu. Izvan „Gergine“ bih da se zahvalim nosiocima realizovanih i pokrenutih ideja od strane udruženja „FV“ i „Primovara“ sa kojima se susrećemo u realizaciji mogućih idejnih projekata neopterećenih političkim kontekstom i tumačenjima naših mogućih razlika na koje će, siguran sam, vreme, kao odrednica, staviti prst odluke.
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1088.msg6127#msg6127

Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
Одг: VLAOLJICA Lj.B.KICI - KOMENTARI
« Одговор #3 послато: 30.03.2012. 22:34 »

    Није ми познато да је Одбор за службену употребу језика и писама заседао након 30.јула 2011.године. Ако јесте, ја нисам позиван нити обавештаван о тим састанцима. Дешавања око влашког писма сазнавао сам из половичних саопштења која су била презентирана. Мој утисак је да је функцију Одбора преузела „ГЕРГИНА“ а изјаве неких њених чланова показују да они уважавају само мишљења која нису супростављена њиховом начину размишљања.
Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
Одг: VLAOLJICA Lj.B.KICI - KOMENTARI
« Одговор #4 послато: 30.03.2012. 22:36 »

ГЕРГИНĚ, ГЕРГИНĚ, БАЊИ ЛА ЋИЊЕ СЙ ВИНĚ

Коментар на одлуку о проглашењу „Гергине“ за аутора влашког писма

    Руководећи људи из ГЕРГИНЕ ради остваривања својих интереса а све у циљу како би себе могли прогласити за ауторе влашког писма, поред тога што су се показали као бескрупулозни плагијатори, својим закулисаним играма а уз сагласност Националног Савета Влаха, створили су ситуацију да Власи доспеју у центар медијске пажње, али у негативном контексту.
   У периоду када се расправљало и доносила одлука о додели Србији статуса кандидата за пријем у Европску Унију, малте не сензационално је одјекнула вест да су Власи изазвали проблем на релацији односа Београда и Букурешта и постали су узрок неспоразума и кварења добросуседских односа са Румунијом. Могло је бити да Власи буду оптужени да су сметња на европском путу Србије. Влахе прогласити за кривце, без обзира што већина њих у тим догађајима немју никаквог учешћа, нит знају шта се око њих дешава и какве се расправе воде у политичким круговима.
    Неодговорност и незрелост неких представника Влаха огледа се у томе што су подлегли приватним интересима „Гергине“ и дозволили су да се створи сумња и атмосфера неповерења према Власима, како би им се приписала колективна одговорност и на њих бацила кривица за неуспех у европским интеграцијама. Док се то дешавало већина влашке популације није ни била упозната са таквим расправама нити је била свесна чињеница какве им невоље у будућности може донети непромишљен поступак њиховог националног савета. Бацањем сумњи на Влахе као потенцијалних криваца за евентуални неуспех Србије на европском путу, ствара се услов за сејање раздора и сумњи на етничком принципу у Србији а Влахе одређује као адресу за испостављање рачуна и наплату због таквог неуспеха.
    Да ли и по чијем налогу су„Гергина“ и НСВ поступили тако да Влахе доведу у хипотетичку ситуацију да буду проглашени за кривце, виновнике и кочничаре на европском путу? Да ли су (не)одговорни представници Влаха ради свог опстанка (или опстанка ширег политичког окружења) у политичким водама, инсценирали фарсу са усвајањем влашког писма? Удесили су и натемпирали да то буде баш у периоду када су у европским институцијам доношене одлуке о кандидатури Србије. Зашто и да ли се намерно одустало од благовременог предлога Одбора за језик и писмо који је 15.05.2012.године дао предлог за усвајање влашког писма? Да  је тада испоштована процедура и наведени предлог разматран у НСВ-а, и евентуално усвојен, Румунија у децембру не би имала аргумената за постављање услова. Међутим, тако није било. Неко је намерно и смишљено пролонгирао доношење одлуке о писму и тај процес увео у период када је било најнеповољније за одлучивање. Ако такво дешавање није смишљена диверзија или политича ујдурма ради стварања димне завесе за прикривање и одвлачење пажње са других већих и значајнијих проблема, онда се можемо запитати зашто саопштење о прихватању влашког писма није одложено за период након стицања кандидатуре? Али не, донета је онда када су магови иза сцене одлучили да одиграју фарсу а Влахе убаце под точкове пропагандне машинерије и прогласе их за кривце и кочничаре. Што се при томе ризиковало да Власи постану дежурни кривци, зар је то важно, они су ионако Власи. Не могу се досетити.
    Чланови „Гергине“ могу бити задовољни постигнутим резултатима. За себе су обезбедили референце једне озбиљне невладине организације која себи додељује статус научне установе и која је овалшћена да пресуђује о језичким питањима. Себе су назначили као установу која с пуним правом може тражити финансијска средства и постали су адреса на коју треба упутити донације за развој влашке културе. Било би занимљиво сазнати колико је новаца „Гергина“ инкасирала на име свог подухвата и колико су поједини њени чланови зарадили од тога.

ЉУБИША ЛУ БОЖА КИЋИ
Пријави уреднику   Сачувана

Dejan alu Roskoban

  • Пуноправни члан
  • ***
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 49
Одг: VLAOLJICA Lj.B.KICI - KOMENTARI
« Одговор #5 послато: 31.03.2012. 09:09 »



Na slici su prikazani clanovi Gergine koji obrazlazu vlasko pismo na Nacionalnom savetu. Vi ste sa njima.

   Није ми познато да је Одбор за службену употребу језика и писама заседао након 30.јула 2011.године.
Zasto mislite da je trebalo odrzavati sastanke Odbora, posle 30 jula 2011. kada je u pravnom pogledu Odbor zavrsio sa radom onog momenta kada je svaka dalja aktivnost presla u nadleznost izvrsnog odbora, pocev od sednice 29.jula 2011:

"SAOPŠTENJE ZA JAVNOST NACIONALNOG SAVETA VLAHA


                     Izvršni odbor Nacionalnog saveta Vlaha, na svojoj Sedmoj sednici, održanoj 29.jula 2011.godine u Boljevcu, razmatrao je varjantu pisma u ćiriličnoj i latiničnoj verziji koju je predložila NO "Gergina" iz Negotina, kao moguće rešenje koje bi se koristilo u pisanom sporazumevanju, zapisivanju i štampanju dela.

                      Predlog se, posredstvom zvaničnog internet sajta Nacionalnog saveta Vlaha, predstavlja najširoj javnosti u narednih 30 dana, nakon čega će uslediti rasprava na osnovu koje će se doneti odluka o korišćenju pisam u vlaškom jeziku.
                                                                                
Radiša Dragojević, predsednik IO Nacionalnog saveta Vlaha
,
  U Boljevcu,
                                                                                                                                       
29. јula 2011. godine
                         
http://www.vlasi.rs/index.php?cat=7&id=245    

U vezi ove javne rasprave - da li ste uputili Izvrsnom Odboru NSV neku primedbu ili drugi predlog u propisanom roku ?
             

Цитат
Када је доказано да је за Влахе функционалније да користе оно што већ имају и познају из школског система Србије
 
Ko je to dokazao da je cirilica - vlaholjica "funkcionalnija" za Vlahe? Lingvisti, neka naucna institucija?      
       

Цитат
Било би занимљиво сазнати колико је новаца „Гергина“ инкасирала на име свог подухвата и колико су поједини њени чланови зарадили од тога.


To nije tesko saznati. Od Nacionalnog saveta Vlaha - NISTA! Sem putnih troskova, koji su i Vama isplacivani. Nije problem ni saznati finansijsko poslovanje Gergine, jer su finansijski izvestaji javni.
Ostaje samo pitanje da li biste ovako reagovali da je usvojena u celosti Vasa "vlaoljica". Ovako se stice utisak Vase ogorcenosti i povredjene sujete, jer se moze zakljuciti, da smatrate,  da je samo Vas predlog idealan i jedino moguce resenje.


Цитат
њихов предлог поред тога што прећуткује да је влаољица већ 15 годиина била у употреби

U cijoj upotrebi? Vasoj?

Цитат
Праћење дефинисања облика поменутих слова може се најбоље видети у књигама на влашком језику које су штампане влахољицом.

Ko je stampao knjige na vlaskom jeziku? Neka institucija ili Vi sami?


Цитат
на видело су испливали закулисани договори партијских врхушки, које су се међусобно намириле и ради својих интереса „Гергину“ прогласиле за аутора влашког писма.

Posto ste Vi ocigledno upuceni da postoje neki "zakulisni dogovori" bilo bi interesantno da nam obelodanite : sa kim, sa kojom svrhom, i kako su se to "namirili" ? Argumentovano, jer ovako je samo na nivou klevete!
Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
Одг: VLAOLJICA Lj.B.KICI - KOMENTARI
« Одговор #6 послато: 31.03.2012. 21:48 »

Ваша питања у себи садрже и одговоре.
Никада нисам порицао да је сујета моја награда.
Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
Одг: VLAOLJICA Lj.B.KICI - KOMENTARI
« Одговор #7 послато: 18.04.2012. 07:35 »

AДМИНИСТРАТИВНО РАЗМИШЉАЊЕ

Вирус административног размишљања шири се из сфера политике и у друге области. Према доктрини аминистративне демократије, демократски је само оно што чини или одобрава администрација. У суштини то значи владајућа странка, односно шире гледано политичке партије. Нема места демократији  за народ у чије се име наступа, па тако може испасти да и референдум грађана није демократски ако га администрација није одобрила или није усмеравала. Такав вид административног размишљања проширен је и у областима ван политике. Административно размишљање сматра да ниједан предлог или решење које не потиче од  невладиних организација, самим тим што потиче од других аутора, јесте неисправан. Има прођу само оно што носи жиг невладиних организација.
    Очигледно да и у случају одлучивања о влашком писму, административно размишљање је имало одлучан утицај.
    У влаољица –коментарима опширно су образлагана гледишта о влашком писму, па даља шира разматрања била би чак и сувишна. Али ипак, да се не би погрешно тумачики одговори који су наметнути у постављеним питањима, питања наводе на одређене закључке, о неким новонасталим дилемама треба додатно размислити.
    Ко је одобрио коришћење влаољице?
   Такво питање повлачи контрапитање. Године 1996. када се појавила идеја о влашком писму у облику влшке ћирилице –влаољице, ко је био надлежан да реши то питање? Да одобри или промовише влашко писмо. Зар је требало обратити се Националном Савету Влаха, који није постојао? Према административном размишљању невладиних организација, требало је сачекати формирање националног савета, кога није било, потом сачекати да савет донесе одлуку о стандардизацији влашког језика, а такву одлуку не може донети,  јер нема влашког писма, а влашког писма нема, јер влашки језик није стандардизован. Зачарани круг, а унутра су Власи. Около је вашарска публика. Ужива у томе што Власи не могу да се досете.
     Међутим, да није било влаољице, питање је да ли би се икада расправљало о влашком писму и његовој употреби међу Власима. Наравно, романска латиница била би без конкуренције.
    Постоји пракса да одређени субјекти граде своју величину на тај начин што омаловажавају туђи рад и оспоравају резултате других. Сматрају себе утолико већим  ако више игноришу туђа дела. Сем што су невладина организација, у чему је величина „Гергине“ да би себе представила као аутора влашког писма? Зар зато што користе (ж) са косом цртицом, или (ш) са косом цртицом, или због комбинације слова (дз)? Њихова је величина у нискости, али мора се признати да су брзопрсти и да за пет месеци  свог политичког мешетарења, од јула до децембра 2011.године, поништили су 15-годишњи рад на влаољици. На сва звона оглашавају да је њихов предлог чудо „технике“. Наравно, при томе имају ватрену подршку „гергинаша“. Са чиме су се то доказали? Штампањем књига? Језичким истраживањима? ...
    Поновићу оно што сам једном приликом већ рекао:“Моја таштина увек ми говори, да је посао који сам ја урадио велик као Хималаји, али ниске душе га не примећују“.
    Када је преовладало мишљење да за влашки језик треба користити ћирилицу?
    Контрапитање јесте: Где постоји установа која ће издавати потврде о таквим стварима? Ако се не употреби меморија, што игноранти веома радо чине, не може се знати да је влаољица верзија Вукове ћирилице, што значи да она пропагира примену ћирилице у влашком језику још од 1996.године. Немам сазнања да међу онима који су се залагали за влашко писмо, сем записивања Јанка Симеоновића 1946.године, да је још неко подржавао увођење ћирилице. Тек 2011.године преовладало је мишљење (међу онима који су се залагали за влашко писмо) да влашки језик треба да се базира на фонетском правопису и да у употреби буду ћирилично и латинично писмо. Зар то нису чињенице? Каквог још додатног разјашњења може бити? Наравно, игнорантима и гергинашима 15 година влаољице не представља ништа, у односу на њихових 5 месеци од јула до децембра 2011. Шта то може доказати, сем да је то добар показатељ о нивоу њихових мерила вредности и о њиховом људском карактеру.
    Аргуменат и оправдање за маргинализовање Одбора за службену употребу језика и писма, који се налази у саопштењу Националног Савета Влаха о прихватању предлога „Гергине“  за усвајање влашког писма, зар аутоматски не поставља питање: Зашто је „Гергина“ наступала у име Одбора? Када је то „Гергина“ постала орган или радно тело НСВ-а. Шта је било са предлогом Одбора од 15.05.2011.године, а који је прослеђен на разматрање Савету, да влаољица буде верзија влашког ћириличног писма? Где је нестао тај предлог? Или, ако је разматран, зар Одбору није требало да се упути повратна информација?
    Ниво клевета о закулисаном договору партијских врхушки може се уочити само као врх леденог брега, то је ваљда свима и одувек јасно. Да је стварно постигнут такав договор, зар то не потврђује наведено саопштење ВНС-а? (Усвојен предлог „Гергине“). Сва накнадна саопштења о састанцима и одлукама представљају маневрисање за усидрење њиховог брода у луку њихових договора.
   Инкасирање новца?
    Сем новца, зар би постојао неки други фактор који би могао покренути „Гергину“ да се свестрано ангажује на својој промоцији као аутора влашког писма?
     Ко је финансирао штампање влашких књига?
     Године 2003. када је штампана прва влашка књига са приповеткама:“Албина“, коме је трбало обратити се за финансијску помоћ? Да ли невладиној организацији „Гергина“, која није постојала? Или можда Националном Савету Влаха, такође непостојећем, а који је одлуку о штампању књига на влашком  језику донео тек 2011.године.
     Године 2004. када је штампан влашки речник –ворбарју, зар је требало мишљење о влашком језику и писму сачекати од Српске Академије Наука или филолошких факултета? Зар се незна да таквог мишљења нема ни до дана данашњег? Да је било воље и етузијазма, овај речник могао је бити полазна основа, концепт, на кме би се додавале речи из сваког села и засеока а које постоје као синоними или оргиналне речи. Нажалост, мада Власи прижељкују да се влшки језик уведе у јавној употреби, то очекују од неког другог. Никако да се досете да и они (свако) дају допринос том подухвату.
     Или године 2005. када су штампане влашке песме:“Марија“, зар је требало то урадити уз сагласност удружења естрадних уметника?
     Када је 2006.године штампан на влашки језик превод Новог Завета, зар је требало сачекати сагалсност Српске Православне Цркве, или можда очекивати финансијску подршку?
    Ко је штампао књиге на влашком језику?
Зна се да оно што је написано ако се не објави, исто је као и да није ни било записано. Знајући то, аутор је уложио додатни напор и сам је финансирао штампање књига на влашком језику.
     Раније у једној књизи упућена је порука која важи сада и увек ће важити. Та порука гласи: “Својевремено најбогатији Србин, Миша Анастасијевић, рођени Влах из Пореча (Доњи Милановац), поклонио је отечеству Капетан-Мишино здање; садашњу зграду Ректората београдског универзитета.
Ја немам богаства која бих оставио потомству као Капетан Миша, али оно што имам и у шта сам уложио наднаравски напор, јесу записане речи које остављам свом завичају.
Међу Власима било је и има умнијих, моћнијих и богатијих људи од мене, који су могли много више да допринесу промоцији традиције и културе Влаха. Међутим, то што су требали да учине а нису, њихова је вечна срамота.

Љубиша лу Божа Кићи


Пријави уреднику   Сачувана

Dejan alu Roskoban

  • Пуноправни члан
  • ***
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 49
Одг: VLAOLJICA Lj.B.KICI - KOMENTARI
« Одговор #8 послато: 19.04.2012. 08:59 »

Цитат
Административно размишљање сматра да ниједан предлог или решење које не потиче од  невладиних организација, самим тим што потиче од других аутора, јесте неисправан. Има прођу само оно што носи жиг невладиних организација.

Postovani,
ja Vas opet podsecam da je Nacionalni savet Vlaha stavio na javnu raspravu koja je trajala 30 dana jedini ponudjeni pismeni predlog, te da je svako u tom periodu mogao da posalje pismene sugestije, predloge i druga resenja. To u pismenoj formi, potpisano niko , nije uradio, pa ni Vi. Vase zalopojke tako nemaju nikakvog osnova, jer pravovremeno nite odreagovali.

Цитат
  Аргуменат и оправдање за маргинализовање Одбора за службену употребу језика и писма, који се налази у саопштењу Националног Савета Влаха о прихватању предлога „Гергине“  за усвајање влашког писма, зар аутоматски не поставља питање: Зашто је „Гергина“ наступала у име Одбора? Када је то „Гергина“ постала орган или радно тело НСВ-а.
Po cemu Vi zakjucujete da je "Gergina" nastupala u ime Odbora?? Ona se spominje jedino kao predlagac, a onog momenta kada je neki predlog usvojen od strane Izvrsnog odbora, to vise nije predlog Gergine, vec predlog Izvrsnog odbora. Gergina nakon akta usvajanja predloga vise nema nista sa tim - sem da se spomene kao predlagac. Kao predlagac biste bili spomenuti i Vi, da je Vasa verzija usvojena.
Цитат
  Ниво клевета о закулисаном договору партијских врхушки може се уочити само као врх леденог брега, то је ваљда свима и одувек јасно. Да је стварно постигнут такав договор, зар то не потврђује наведено саопштење ВНС-а? (Усвојен предлог „Гергине“). Сва накнадна саопштења о састанцима и одлукама представљају маневрисање за усидрење њиховог брода у луку њихових договора.
   Инкасирање новца?

I dalje ostajete na nivou klevata, manipulisuci objavom "usvojen predlog Gergine". Da je usvojen Vas predlog stajalo bi usvojen predlog Lj. B. Kicija i tada ne bi bilo problema, za ne ?! Ovako ostajemo u dilemi da Vam nije povredjena sujeta, vec i razocarenje da (je po Vasem misljenju) izostala ocekivana materijalna naknada - inkasiranje novca (kako kazete), a ja Vam ponovo tvrdim da niko zivi ko je ucestvoavao u kreiranju pisma nije dobio nikakvu materijalnu naknadu od Nacionalnog saveta Vlaha! (Tako da nista niste ni dobili , ali ni izgubili)
Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
Одг: VLAOLJICA Lj.B.KICI - KOMENTARI
« Одговор #9 послато: 18.05.2012. 07:31 »

   Сем „терања воде на туђу воденицу“ нема никаквих других аргумената који негирају да је „Гергина“ наступала са позиција радног тела Националног Савета Влаха, јер да није тако, „Гергина“ би свој предлог требала процедурално прво да достави Одбору за језик и писмо.
   Излишно је ући у расправу са вештим полемичаром који своје аргументе усмерава у правцу Торња из Пизе. Нелагодно је расправљати у сенци таквих аргумената.
   Да ли је или зашто није упућен предлог и примедбе на решења која је понудила „Гергина“? То је цинизам коjи себе пласира у виду безазлене наивности. Зар треба плагијаторима упутити модел по коме су извршили плагијат? Влаољица као предлог већ је била верификована од стране Одбора за употребу језика и писма 15.05.2011. (много раније пре лицитирања „Гергине“). То што се о предлогу није изјашњавало, зар ништа не говори о закулисаним договорима? Треба ли писмена потврда и о томе?
Пријави уреднику   Сачувана

Dejan alu Roskoban

  • Пуноправни члан
  • ***
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 49
Одг: VLAOLJICA Lj.B.KICI - KOMENTARI
« Одговор #10 послато: 18.05.2012. 08:38 »

Gospodine Kici,
Iznosite neistine. Tokom jula 2011. neposredno pred odrzavanje sednice Izvrsnog odbora NSV, na kojoj je utvrdjen predlog vlaskog pisma i stavljen na javnu raspravu, odrzana je sednica Odbora za sluzbenu upotrebu jezika i pisma u Negotinu. Na toj sednici ste i Vi prisutvovali i na istoj su predstavnici Gergine obrazlozili svoj predlog. Opravdano odsutna 2 clana Odbora su dostavili svoju saglasnost na predlog pisma, tako da je isti vecinom glasova utvrdjen na pomenutoj sednici. Iz tih razloga neumesno je govoriti o proceduralnim propustima. Kao clan Nacionalnog saveta Vlaha, odnosno radnog tela Saveta, u obavezi ste da postujete Odluke koje organi ovog tela donose (makar se sa njima i ne slagali). Vasi pokusaji da diskreditujete ovo telo ciji ste clan, diskredituju Vas u svakom, a pre svega moralnom pogledu.A Vas,kao Vlaha i clana NSV obavezuje Odluka o usvajanju pisma, te ubuduce pisite na zvanicnom pismu Vlaha Srbije.
A najocigledniji primer cinizma i licemrja ogleda se u Vasem nepridrzavanju sopstvene krilatice :
Vlasi trebaju da pisu a ne da polemisu !
Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
Одг: VLAOLJICA Lj.B.KICI - KOMENTARI
« Одговор #11 послато: 15.06.2012. 07:14 »

Неистина се разјашњава чињеницама. Најпоузданији документи су записане речи и подаци који су већ наведени –али се намерно игноришу. Једини састанак у Неготину на коме сам позван и присуствовао био је одржан 18.07.2011.године. То је састанак у организацији „Гергине“ сазван са циљем да се изнађе адекватни одговор на протесте и предлоге „Форума Влаха“ из Бора. Пропагандни слоган био је: “Ако „Форум Влаха“ као невладина организација има свој став и предлоге, и „Гергина“ је невладина организација, па зашто и она да нема свој предлог?“ На састанку у начелу је договорено да у влаољици буду додата алтернативна слова ( ч, џ ) (што и пре тога није било спорно јер су она саставни део Вукове ћирилице) за писање у крајинској верзији влашког говора и да се користи комбинација слова (дз). Уколико записничар није допунио своје белешке и презентирао свој „договор“, састанак је завршен са таквим ставом. На састанку је било присутно три члана Одбора за језик и писмо и четири члана „Гергине“ (односно пет –члан Одбора који је и члан „Гергине“). Са каквим мотивима и са каквим аргументима су издејствоване наводне писмене сагласности два члана Одбора који нису присуствовали састанку и чиме им је образлагано то што нису позвани на скуп где се одлучивало о влашком писму - непознато је (можда зна Боки Рошкобан). Ако од два члана Одбора постоје писмене сагласности за потврђивање одлуке невладине организације „Гергина“, то доказује да је постојала манипулација са циљем да се унизи Одбор за језик и писмо а материју којом се Одбор бавио и његове надлежности пребаце на друго место, на простору за ПИН-ПОНГ договоре између две невладине организације: „Гергине“ и „Форума Влаха“.
Морам признати да сам и ја Влах, па се нисам досетио шта смерају „Гергина“ и „Форум Влаха“. Њихови чланови су за јавност себе приказивали као две сукобљене стране а у стварности то је био сценарио закулисаног договора. Резултат таквог договора, наравно уз асистенцију владајућих странака, имао је за последицу да је за Влахе изгубљена још једна година. У школској 2011/12 години није учињено ништа на пољу образовања Влаха на свом матерњем језику. За такву делатност „Гергина“ је награђена са почашћу да буде проглашена за творца влашког писма.
„Пријатељски“ савет, да сам у обавези да пишем са тренутно усвојеном гергинашком азбуком, јесте цинични позив да легализујем плагијат (крађу). Ма колико била мала, крађа је увек крађа. Неки је оправдавају тако што кажу да моћници не краду, они узимају. Међутим, подржавати такав став јесте или тежња за идентификацијом са моћницима или испољавање поданичког менталитета. 
Пријави уреднику   Сачувана

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
НИЈЕ ЦВЕЋАР СВАКО КО БЕРЕ ГЕРГИНЕ
« Одговор #12 послато: 26.07.2012. 08:41 »

На Фејсбуку у чланку под називом:“КАКО ЈЕ УСВОЈЕНО ВЛАШКО ПИСМО“, аутор плагијата не либи се фалсификата. Тврди да  је  при расправи око усвајања влашког писма био дат предлог влахољице у виду вукове ћирилице са допунским  словима: Ҹ, Й, Є, ʤ, Ѫ. Мада су слова (Є, Ѫ), такође (Џ, Ч) у појединим расправама помињана као алтернативна слова, предлог влаољице који је био актуелан у време расправе око усвајања влашког писма био је са словима: Ě, Й, ʤ, Ӂ, Ҹ. Као такав био је усвојен 15.05.2011. на састанку Одбора за службену употребу језика и писма. Учесници састанка предлог су имали штампан на папиру у више примерака који су упућени и Националном Савету Влаха.
Зар дело (кривично?) фалсификата није и то што су сагалсности о потврђивању одлука донетих на састанку НВО „Гергина“ у Неготину 18.07.2011.године, добијене писменим изјавама отсутних чланова одбора? На тај начин отсутни чланови гласали су о тематици чијој расправи нису присуствовали, односно, легализовали су одлуке које на састанку нису прецизиране. Ваљда чланови Одбора имају ту функцију само када присуствују раду Одбора а у свим другим приликама и на другим скуповима они наступају у личном својству, уосталом као што сам и ја био уверен да настпам на састанку НВО „Гергина“. Поврх свега, састанку НВО „Гергина“ дат је значај, озваничен је као састанак Одбора за службену употребу језика и писма, што је апсолутни фалсификат. Да је то био састанак НВО „Гергина“, постоји писани докуменат.
Постоји изрека која каже: ко лаже тај и краде. За овај случај важи обрнут редослед. Прво је начињена крађа а потом лажу да је то њихово.
 

Пријави уреднику   Сачувана

Paun

  • Администратор
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић
Одг: НИЈЕ ЦВЕЋАР СВАКО КО БЕРЕ ГЕРГИНЕ
« Одговор #13 послато: 26.07.2012. 10:04 »

Штета је што Суд Историје нема своје кривично одељење,
и Судницу у Нашем Времену,
па да целу булументу влашких шарлатана поређа уза зид,
и обрише је сунђером Заборава!
Овако, морамо да чекамо да Време учини своје!
А ми све имамо, само времена више немамо!

Јер.

Стара ружна слика о Власима као
тупој,
приглупој,
неукој,
заосталој,
затуцаној

итд. итд. итд. ...
атавистичкој скупини,
овога пута је потврђена и на јавној сцени,
и што је најтужније:
оверена је печатом од стране тзв. легитимних влашких органа,
чија је Историјска Улога да ту ружну и нетачну слику промене,
а не да је шире и утемељују!

Rîsu satuluĭ a skuos rîsu đin sat, ş-akuma s-a rîd đi nuoĭ ş-aăĭa kare a кļipsît dupa kuada-nuastră!
Da nu s-a rîd kum s-a rîđe, numa s-a rîd
şî ku kuru
şî ku kapu!

Śî ku urĭekiļi sî va astrukaţ, ĭară ruşîńa o sî s-a vadă!

PS. Moj komentar na naslov "НИЈЕ ЦВЕЋАР СВАКО КО БЕРЕ ГЕРГИНЕ":
Kakve crne "gergine", to je običan korov!
Samo se verovatno korov tako zove na ljimba Vlahă?! :-[
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

ljubisa.b.kici

  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 77
Одг: VLAOLJICA Lj.B.KICI - KOMENTARI
« Одговор #14 послато: 02.08.2012. 07:12 »

Зна се да еснаф одише еснафском сагласношћу, али никада се не зна докле допире ширина еснафа.
Моја је срамота што не аплаудирам „бољима“ (богатијима, моћнијима, угледнијима) док поткрадају оно што је стварано годинама!?

Пријави уреднику   Сачувана