Tanda - selo Porecke Reke u istocnoj Srbiji -

Паун Ес Дурлић

ТАНДА - СЕЛО КОГА НЕМА

Страница постављена поводом
220 година од првог помена села!

Положај села

Танда се налази у горњем делу слива Поречке реке, која се у близини Доњег Милановца улива у Дунав. Административно, припада општини Бор. Атар села, величине 40 км², има облик лептира, чији је ваздушни распон крила око 9 километара, а дужина тела не више од 6. Једно, источно крило, лежи на падинама Дели-Јована, а друго, западно, на косама Стола, Визака и Горњанског платоа. По средини, из правца југа ка северу, тече река Црнајка, стварајући уску и дубоку котлину кроз коју пролази регионални пут Милошева Кула – Бор. Центар села је на ушћу потока Огашу краставец у Црнајку, на надморској висини од око 300 метара. Највиша кућа у селу има коту 800; лежи на падини Дели Јована, чија је висина 1141 метар. На супротној, западној страни села штрче увис упечатљиви остењаци Велики и Мали визак, као делови карстног ланца Велики крш.

Рељеф и делови села

Живописни рељеф Танде вулканског је порекла, и карактеришу га разуђени планински огранци испресецани водотоцима. Густа мрежа краћих и дужих планинских потока, створила је специфичне косе које се зову «кулме». Кулме су погодне за сточарство због пространих испаша и због близине воде, које увек има довољно у неком од оближњих потока. На тим кулмама сељаци су се насељавали од давнина; заузимали су, према потреби, њене поједине огранке зване „крак“. Једна оваква коса, дуга више километара, довољно је пространа за живот и деобе више генерација људи. „Крак“ су сељаци крчили и на њему подизали своје појате, на којима су проводили цео живот. Нису имали потребе да подижу посебнe објекте и у самом селу. Због тога је Танда у селу одувек имала само неколико кућа. По томе је јединствена и као пример ушла је у научну литературу преко дела великог географа Јована Цвијића. Чувени етнолог Тихомир Ђорђевић, који је кроз Танду прошао јуна 1905. године, написао је чак да „село Танда управо није село, већ је састављено од самих торова“. Имао је право, јер је у селу нашао само механу, школу, судницу, дућан и једну једину кућу. Протекло је сто година од тада, али се ситуација није много променила.

Танда се традиционално дели на 14 „кракова“. Десет их је на левој страни реке Црнајке, а четири на десној. На левој су: Краку чулин, Краку Краставец, Краку ограда, Краку Маргитоњи, Краку урсулуј, Краку Њамцулуј, Краку друмулуј, Краку Сими, Краку Стојан и Краку крчаг. На падинама Дели-Јована су Барнидеу, Краку Велојешћи, Краку окњи и Габра маре.

Назив села и предања о постанку

По предању, село се раније звало Загора, а данашње име су му наденули Срби, кириџије. Гонећи караване, заустављали су се код неког извора чијом су водом разблаживали своје вино. Слушајући необичан говор сељака, који је мало личио на српски, мало на румунски, у чуду би рекли: „Ала ови тандрчу? Причају тандара-мандара!“ Од тог „тандара-мандара“ остало је име Танда. Тако вели предање које сељаци казују више као шалу на свој рачун. Али, чијег је порекла реч «танда» и шта стварно значи, још увек се истражује.

Историјски помени

Најстарији познат помен Танде у историјским изворима потиче из 1784. године. Налази се на једној карти коју је пре 220 година израдио аустријски официр Франц Ксавер Покорни, након ухођења североисточне Србије, која је тада била под Турцима. Ово ухођење Покорни је обавио од августа до новембра 1784. године, и судећи према карти, Танда је у то време већ била настањена. С обзиром на то да Танде нема на картама које су Аустријанци урадили пола века раније, када су под својом управом двадесет година држали овај део Србије, може се претпоставити да је село настањено негде половином XVIII века.

То село се налазило на ушћу потока Огашу србјеск у речицу Танду. Оданде је измештено у XIX веку, а овај подухват извела су браћа Паун и Стан Србу. Паун је био сеоски кнез, али неписмен. Све важније обавезе које су његови мештани имали према селу, бележио је у рабош који је непрестано носио око врата. Стан је био кафеџија: када је село пресељено на данашње место, приредио је весеље које је трајало недељу дана!

Старине

Трагова старих насеља има на Габри и Визаку. Прича се да је на врху Визака у давна времена било село у коме је живела раса људи по имену Књеж. Од њих су, кажу, настали данашњи људи. По другима, ови људи су се звали Јемреји и живели су на Визаку све до турског времена. Прича се, такође, да је између Великог и Малог визака било утврђење, одакле су Латини из катапулта тукли непријатеље на Лучком пољу. У усеку су јаке ваздушне струје, и према остацима млинских каменова које су пастири налазили, раширило се веровање да су ту Римљани имали млинове на ветар.

Остатака гробаља има на падинама Краку Велојешћи, Краку Сими и Краку крчаг. На ушћу потока Огашу Радулуј у реку Црнајку било је гробље са каменим блоковима дугачким до метар и више, налик на басамаке старих кућа. По предању, реч је o «русаљском» гробљу на коме су сахрањени учесници обредне игре «крај» који су се као чланови супарничких група поубијали око територије.

На више места има остатака старих рударских радова: шљака је налажена у старом селу и на Барнидеу, а на Чока окњи рударило се у једном кратком периоду током XX века. Већ је природа покрила трагове каменолома у Чулин потоку, одакле се вадио црвени мермер и возио за Београд где је узиђиван у зграде Генералштаба ЈНА. Баш због мермера из Танде ове се зграде сматрају најлепшим грађевинама послератног Београда!

Порекло становништва

По предању, први становник Танде био је Сима звани Орља, који је због турског зулума побегао из Кривеља. У Танди је саградио бурдељ на греди једне косе која се по њему данас зове Краку Сими. Када се село увећало доласком нових људи, Сима је био изабран за кнеза. Мрзео је Турке и светио им се кад год је могао. И данас се прича о томе како је Сима убио турског агу.

Негде око ушћа потока Огашу караули у реку Црнајку, Турци су имали караулу уз коју су били подигли чардак. Ту су сељаци морали да држе своје скупове, јер су Турци желели да их стално имају на оку. Када су се о празницима приређивала весеља, турски ага је имао обичај да се пење на чардак и да оданде погледом бира жене које би му потом доводили у одаје. Дојадило људима овакво понижење, и навале на Симу да бахатом Турчину стане на пут како зна и уме. Приликом неке велике светковине Сима је понео пушку и сакрио се у шуми на оближњем брду, одакле се чардак видео као на длану. Сачекао је да се у јеку весеља ага попне на чардак, и када је с балкона показао на жену коју је изабрао за тај дан – Сима га је узео на нишан и повукао ороз. Погођени ага ухватио се за ограду балкона, и заједно с њом, мртав, треснуо на земљу.

Симини директни мушки потомци су Радуљешћи и Кокошоњи у Танди и Њагојешћи на Мирочу. Поред Симе, из Кривеља је дошао и предак Бежинара. Остали су дошли са разних страна: из влашких села у Бугарској, из Алмаша у Румунији, из Кључа у Крајини, из оближњих села Горњана и Плавне. Преци Грекоња јесу пореклом Власи из Грчке. Међу старим танђанским родовима има и оних српског порекла. Тако је, на пример, предак данашњих Милосављевића био Велое, избеглица из српског села Кленовац код Неготина. Тамо је припадао роду Цојинчића, за које се сматра да су у Крајину дошли са Косова, у времену после Косовске битке.

Текст је сажетак резултата ауторовог истраживања села,
обављеног 1988. године, и овде се први пут објављује