Kartica sela:

Rečica Račiţa ? [013]

Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko

pi/pe/pĭe/pră/pă	đi/đe/ďe/dă	klańe/klaĭe	ḑău/zău	śe/će/če/ťe	ź/đ/ď/ğ
pi	đi	ń	z	č	ğ

REČICA (106 st.), ratarsko-stočarsko (24:5% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (70-80 m) levoj dolinskoj strani Rečice, desne pritoke Dunava, 1,5 km zapadno od savremenog puta Kladovo- Negotin, 8 km JZ od Kladova. Površina atara iznosi 587 ha. U fizionomskom pogledu obuhvata Sredselo koga čine tri "sokaka". Pominje se 1844. (20 kuća i 73 žitelja), kada čini jednu opštinu sa Manastiricom i Podvrškom. God. 1924. broji 17 domova i 88 žitelja. St. je pravoslavno (slavi Sv. Arhanđela, Sv. Nikolu i dr.; zavetine Mala Gospojina i Spasovdan), a nacionalno se izjašnjava uglavnom kao srpsko. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,3 (1961) do 1,9 (1991). U centru sela se nalazi kultno drvo "zapis". Vodom se snabdeva preko sopstvenih vodovoda (43,3% domaćinstava) i iz bušenih i kopanih bunara. Poznata je po savremenom pečapbarstvu, privremenom radu meštana u inostranstvu.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Rečica

Etimologija imena sela:

< srb. reka demin. rečica, mala reka (hidr.)

Poreklo link:	Klik ovde!
*POREKLO STANOVNIŠTVA ORIGINEA POPULAȚIEI**
Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 269-270 6. Речица ( Испитивана 1920 и 1922 године). - Ово је најмање село у Кључу. Са Подвршком чини једну општину, а хатар Речице је на површи Кључа. Подвршка Река и њена притока Речица изделиле су површ у мање заравни и брда, те је земљиште доста неравно. Куће су на заравни између Подвршке Реке и Речице, те нису изложене поплави. Пијаћа се вода узима из једнога бунара који је на средини села. У хатару су два извора која немају имена. Њиве и ливаде су на местима: Божин, Прлита, Брлошки Виногради, Руђица, Попов и Ислан. Утрине и шумарице су: Велики Браник (Бранишће Маре) и Сурдулина Чука. Село је збијеног типа; мало је и није подељено у крајеве и махале. Куће су размакнуте по 10-30 м. у три кратка "сокака", који од поменутог бунара, где је и сеоски запис, воде за Кладово, Подвршку и Милутиновац. Испитано је 8 родова са 16 кућа. - Гробље је источно од "села" на "Утрини". Село је добило име по Речици, која протиче поред њега. Помиње се први пут после присаједињења ових крајева Србији. Год. 1846 је имало 20, 1866 год. 26, а 1924 год. 17 кућа2). По предању Речица је пре 200 година била пуста, јер јој се становништво разбегло због "турског зулума". Данашњу Речицу су обновили родови који су се "повратили из Арђала": Шијалешти (2 к., Св. Арханђео) и Јованешти (2 к., Св. Арханђео). Прачукундед Крста и чукундед Мина рода Мијалешта, а прачукундед Јованешта, Јован, "повратили су се из Арђала". Родови досељени после два најстарија рода. Баланешти (1 к., Митровдан). Неки старији предак дошао из околине. - Шушулешти (3 к., Митровдан). Чукундед је из Прунишора у Румунији. - Орнешти (1 к., Св. Никола): прадед је из "Влашке". - Изворешти (2 к., Св. Арханђео): дед је из Извора у Румунији, где још имају род и зову се Пиридон.- Унгурјани (3 к., Св. Арханђео) су из Осанице у Хомољу.- Акимешти (2 к., Св. Никола) су из Велеснице. Заветина је на Малу Госпођу.

S T A T I S T I K A

1850.¹⁾ (Vlasi)

1866.²⁾ (Vlasi)

1921. (Rumuni)³⁾

2011. (Vlasi)

Kuća

Duša

Svega

Srba

Vlaha

% Vl.

Svega

Srba

Rumuna

% Rum.

Svega

Srba

Vlaha

% Vlaha

Rumuna

97.85

935

919

98.29

G E O G R A F I K A

Fizionomske karakteristike			Nadmorska visina u m.		Površina	Tradicionalna
Tip	Oblik	Reljef	Centar	Visinski pojas	ha	privreda
zbijeno	ovalan	ravničarski	96		587	ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU:

Etnogr. oblast: Ključ

LEGENDA:

= vlaško

= Vlasi i povlašeni Srbi

= mešovito

= romska mahala

= bajaško (Romi)

^{1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija
sproveden je 1850. godine.
Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi
Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852}

²⁾Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu: В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872

³⁾Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!

x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19)

Broj pogleda : 1204

aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź