Kartica sela:

Velesnica ? [016]

Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko

pi/pe/pĭe/pră/pă	đi/đe/ďe/dă	klańe/klaĭe	ḑău/zău	śe/će/če/ťe	ź/đ/ď/ğ

VELESNICA (668 st.), pogrannčno (ka Rumuniji) ratarsko-stočarsko (17,7% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, pored (40 m) desne obale Dunava, s obe strane (veći deo na levoj) savremenog puta Kpadovo-Negotin, 13 km JZ od Kladova. Površina atara iznosi 1.564 ha. Podeljena je na tri "kraja": Gornju, Srednju i Donju Velesnicu. Tokom izgradnje HE "Ćerdap II" izmešteno je 10-ak kuća. Pripada starim naseljima. U turskom popisu 1530/31. pominju se današnji "krajevi" Donja i Srednja Vlasenica sa po 20-30 domaćinstava, a 1844. V. broji 91 kuću i 347 žitelja (1924. - 115 domova i 525 žitelja). St. je srpsko (slavi Petkovicu, Đurđic, Mitrovdan, Sv. Nikolu i dr.; zavetina Sv. Ilija), a ima i ostalih etničkih pripadnika. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0:4 (1961) do 1 (1991). U selu se nalazi pravoslavna crkva posvećena Sv. Nikoli, čiji dan je i crkvena slava. Vodosnabdevanje je kolektivno (70% domaćinstava) i individualno (sopstveni vodovodi - 12,1% i dr.). Ima četvororazrednu OŠ (1999/2000. - 2 učenika) i dr. Mnogi meštani su na privremenom radu u inostranstvu.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Velesnica

Etimologija imena sela:

Poreklo link:	Klik ovde!
*POREKLO STANOVNIŠTVA ORIGINEA POPULAȚIEI**
Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 263-264 Велесница. (Испитивана 1920, 1921 и 1923 године) - Ово је село поред Дунава, а са обе стране доњег тока Велике (Каменичке) Реке. Јужни је део хатара на ниској, а северни на високој дунавској тераси, а нешто на површи Кључа. Куће су на левој страни Велике Реке, на тераси поред Дунава, те не могу бити плављене. Оскудева пијаћом водом, јер нема извора и бунара. Једини и јак извор је Ладна Вода (Фнтена Рече) под терасом на обали Дунава; употребљава се и речна вода. Места са њивама и ливадама су: Бабина Лука, Биљевина, Папук, Мрвила, Чука (Чока) и Црни Виногради (Вили Негрилор). Шума и утрина је Чука. Село је збијеног типа; куће су размакнуте по 15-40 м. Подељено је у три краја: Горњи Крај (Ђал) северни, Доњи Крај (Ваље) јужни, а између њих је Средина Села (Мижлок). Испитано је 25 родова са 103 куће. - Гробље је западно од "села" на месту "Сељиште". Село је на Лангеровој карти забележено као Velesniza, а после све до присаједињења ових крајева Србији нема о њему помена. Год. 1846 Велесница је имала 91, 1866 год. 100, а 1924 год. 115 кућа2). Предање о заснивању Велеснице није очувано. Прича се само да је прво била у Сељишту и како је била на путу, преместила се због "турског зулума" на садашње место. Многим најстаријим родовима није тачно познато порекло, али причају да су им преци "бежали у Влашку". У те родове који су се "повратили или дошли из Влашке" долазе: Драгочешти (6 к., Митровдан), Куриманешти (6 к., Св. Арханђео), Миоси (3 к., Петковица), Андријешти (3 к., Св. Арханђео), Ђурђи (3 к., Митровдан), Радулешти (6 к., Петковица), Стакули (3 к., Митровдан), Попаљани (3 к., Ђурђиц), Балешти (6 к., Митровдан), Илијешти (2 к., Св. Никола), Клечу (2 к., Св. Арханђео) и Бржуљешти (2 к., Митровдан). Из "Влашке" су се после првих родова доселили чукундедови и прадедови ових родова: Бржогешти (5 к.), Боганешти (6 к.), Рошкуљешти (3 к.), Штефани (8 к.) и Вулпешти (Првуловићи, 6 к.), сви славе Петковицу. - Јубец (3 к., Митровдан): дед им, кажу, био поп. - Павлани (Павловићи, 18 к., Св. Арханђео): прадедови су из Кривине у Румунији. Родови досељени у 19. веку: Царани (3 к., Петковица): из Кривине. - Богданешти (1 к., Св. Јован): дед се доселио из Бурдеља (Љубичевца). - Попешти (2 к., Св. Никола): из Љеуа у Румунији, овамо се доселили из "Бордеља". - Карамачешти (1 к., Петковица): отац, као румунски војник, пребегао из Кривине. - Тенђери (1 к., Св. Арханђео): отац се доселио из Велике Врбице, а пореклом је из "Влашке". - Србуловић (1 к., Петковица): из крајинске Јасенице. Заветина је на Св. Илију, а црква слави Св. Николу.

S T A T I S T I K A

1850.¹⁾ (Vlasi)

1866.²⁾ (Vlasi)

1921. (Rumuni)³⁾

2011. (Vlasi)

Kuća

Duša

Svega

Srba

Vlaha

% Vl.

Svega

Srba

Rumuna

% Rum.

Svega

Srba

Vlaha

% Vlaha

Rumuna

376

443

433

97.74

533

533

100

215

193

3.72

G E O G R A F I K A

Fizionomske karakteristike			Nadmorska visina u m.		Površina	Tradicionalna
Tip	Oblik	Reljef	Centar	Visinski pojas	ha	privreda
zbijeno		ravničarski	49		1564	ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU:

Etnogr. oblast: Ključ

LEGENDA:

= vlaško

= Vlasi i povlašeni Srbi

= mešovito

= romska mahala

= bajaško (Romi)

^{1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija
sproveden je 1850. godine.
Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi
Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852}

²⁾Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu: В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872

³⁾Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!

x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19)

Broj pogleda : 1350

aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź