Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 241-244

              Јабуковац. (Испитиван 1914, 1920-1923 и 1925 године.) - Ово је после Неготина највеће насеље у Крајини и Кључу. Простире се с обе стране средњег тока реке Замне и њених притока Скочке и Турије. Површ на којој је село изделиле су реке и потоци у многе заравни, а на западу су брда и косе, огранци планине Великог Гребена, који овај крај Крајине одваја од Пореча. Куће су с обе стране реке Скочке, која је јаче усекла корито и не наноси штете.

              Извори су: Царан, Танасијев Извор, Неђеља, Осоје (Дос), Боронга и Бобот, који је најачи и глава реке Скочке. Северно од насеља је извор Врело2) које отиче у Јабучу (Вратњанску Реку). Бунара има на ђерам и "на шмрк".

              Јакубовац је јаче збијеног типа, јер има кућа чије се стрехе скоро додирују, а обично су размакнуте по 10-30 м. Од многобројних кривих и узаних "сокака" најглавнији је пут који с југа пролази средином насеља и води за Брзу Паланку. Код цркве је шири простор, а од њега према истоку иде кратак и прав "сокак" према среској кући, поред кога су дућани и чиновнички станови. Скочка је Јабуковац поделила на северни и јужни део. У северном делу су крајеви Боронга и Доњи Крај (Ваље), а у јужном Осоје (Дос) и Дудаско Брдо (Ђал Дудаска). У крајевим има више родова, али су им куће јако измешане. После светског рата Јабуковац ја проглашен за варошицу. У њему је испитано 46 родова се 867 кућа. - Гробље је на северозападној страни села на месту званом Гробљиште.

              У селу и околини често се Јабуковац зове неправилно Јакубовац. Прича се да је Јабуковац добио име од јабуке поред које су се прво настанили његови оснивачи.

              Крајем прошлог века, приликом чишћења извора Бобота, пронаћен је неки зид, који је још из времена "Лаћина". Једна се цигла од зида налази код проте Казимировића и на њој су утиснута писмена COL-SGO. Прича се да је на месту Дуд (Doudu)3), који је поред Дунава, где је за време устанка било турско утврђење, раније било истоимено насеље, које се растурило. Одатле су се неке породице преселиле у Јабуковац, а остале су отишле у "Влашку" и поред Дунава, близу Турну Северина, засновале село Дудашу. У Осојни на два места има Незнано Гробље и Старо Гробље (Морминц Парасиц и Морминц Батрњ); о њима се не зна да каже ништа. По предању је најстарија црква била пре 200-250 година, а за време неког попа Аврама који је дошао из "Влашке". На старом антимису од римничког владике Климента, писаном на румунском језику, забележена је 1741 година.

              На Лангеровој карти забележено је место Jabukowiz, а у његовој близини и Turia, а на карти "Темишварски Банат" има само Jabucowaz. Год. 1736 записан је "Яб8ковац" и "у Яб8кови" било "34"1) куће. 1784 год. забележено је село Jabukovacz2); 1807 год. помиње се "кнез Јабуковачки" 3), а 1811 год. записано је село Јабуковац.4) Год. 1846 село је имало 390, а 1866 год. 578, 1924 год. 873 куће.5).

              По предању је "на сто година после косовске битке" дошао из околине Призрена неки деда Марко са синовима Богојем и Банком. Они се настане поред неке дивље јабуке и тако заснују село које се по тој јабуци назвало Јабуковац. Многи старији људи казују да су поред деда Марка и његових синова били оснивачи села и други родови. Они причају да је село прво засновано код извора Бобота, па премештено код Незнаног Гробља, а после је досељавањем и прираштајем захватило садашњи простор. Прираштају Јабуковца, казује се, допринеле су породице које су се одавно преместиле из растуреног села Турије, а још више оне што су дошле са места Дуда и образовале читав један крај Јабуковца.

              Није се могло тачно дознати порекло за многе садашње родове. За такве родове су добијани само одговори да су старији, али то није тачно. У Јабуковцу је 1736 год. било само 34 куће, док су многа садашња мања насеља имала двапута, па и више кућа, онда је несумњиво да је од тога времена у Јабуковцу морало настати јаче досељавање, највероватније из Румуније и из порумуњених крајева; можда су се неки родови повратили из истих и других крајева. Према данашњем предању у осниваче Јабуковца се убрајају ови родови:

              Богојешти, Банкулешти и Лулалешти (65 к., Св. Јована они су потомци поменутог деда Марка и његових синов). Највероватније је да су се повратили из Румуније и порумуњених крајева: Баронге, Станешти, Вујешти, Белегешти и Никешти (70 к., Св. Арханђео), сви један род. - Ђоћешти (12 к., Св. Никола). - Ђогешти (32 к., Св. Арханђео). - Бранкулешти (20 к., Св. Никола). - Андријешти (10 к., Св. Арханђео). - Мамаљигешти и Гогешти (38 к., Петковица) су један род. - Стојкочешти (4 к., Св. Арханђео и Петковица). - Гипсари (10 к., Св. Арханђео). - Радомирешти и Бобарешти (20 к., Петковица) су један род. - Павлићи и Пуљеци (10 к., Св. Арханђео), такође један род. - Бусјоци (10 к., Петковица). - Маманешти (8 к., Св. Арханђео), Клисурешти и Коренцешти (30 к., Петковица) су један род. - Ђеновешти (10 к., Св. Никола). - Урдешти (15 к., Петковица). - Крторешти (5 к., Св. Никола). - Барбуцешти (15 к., Св. Арханђео). - Бубуљешти (15 к., Св. Арханђео). - Оларешти (5 к., Петковица). Прадедови Ђогешта и Крторешта су били "војници" Хајдук-Вељови. Стојкочешти су имали старо кумство у Рудној Глави у Поречу, Удрешти у "Унгурјанима" у Самариновцу, Крторешти у Луларештима, Оларешти у Глоговици, а Бубулешти у Злоту и Слатини у тимочкој Црној Реци. - Његоицешти (28 к., Св. Арханђео) и Кикиџешти (20 к., Петковица) су из "Влашке". - Поркарешти (Војиновићи, 20 к., Св. Арханђео) су из Добре поред Дунава; у Јабуковцу чине мањи крај Добрани. - Казимировићи (20 к., Св. Јован) су од Вршца, а прота Казимировић, који ми је показао порекло многих родова, каже да има Казимировића са истом славом у Срему, али не зна да ли је то исти род. Прадед им јо био "војник" Хајдук-Вељков. - Добривојешти, Велкуљешти, Трикешти, Кећешти и Филчешти (70 к., Ђурђевдан), Мерћешти (Мијатовићи), Живешти и Блендешти (4 к., Ђурђевдан) су, кажу, сви један род од 74 куће. Преци су им се преселили са места Дуда, поред Дунава и засновали крај Дудаско Брдо (Ђал Дудаска). Од Тимока су дошли: Ркуљешти (10 к., Св. Алимпије), Гуренешти (10 к., Св. Стеван), Огњановићи (6 к., Св. Лука), Пулекићи (Поп-Јоновићи и Маркулешти, 10 к., Петровдан), Савковићи, Живковићи и Матићи (30 к., Св. Врачи) као један род и Србуловићи (Србешти, Фицуловићи, 25 к., Петровдан). Балта-Танасије (Стојан буљубаша) који се за време пазванџија борио са Турцима1), био је из рода Ркулешта. - Кројтаровићи (20 к., Петковица) су се "повратили или дошли из Влашке". Прадед Петар био је "војник" Хајдук-Вељков. - Тујкешти, Јаножешти, Кириђешти, Голумбешти (Голубовићи) и Викешти (75 к., Мала Госпођа), сви један род: преци су им из "Арђала". - Танасешти (Поповићи, Поп-Стајићи, 10 к., Св. Никола): из Извора у Румунији. - Бабајељи1) (Баба Јелићи и Живковићи, 12 к., Петровдан). Старо су кумство имали у Миленковићима у Брестовцу.

              Родови досељени у 19. веку:

              Петрикешти (15 к., Св. Арханђео) су "Унгурјани". - Трокешти (20 к., Св. Арханђео): из Арџинтија у Румунији. - Папушон (1 к., Св. Арханђео): отац је из Видина, ушао у кућу Петрикешта. - Јовановић (1 к., Св. Алимпије), Петровић (1 к., Св. Никола) и Милојковић (1 к., Петковица), сви један род, су из "Бугарије". - Ристић (1 к., Св. Алимпије) је из "Македоније". - Гроздићи (2 к., Малала Госпођа): из Лазнице у Хомољу.

              Црквена слава и заветина је на Спасовдан, а на Пивницама је била прослава на Св. Илију.

              ____________________

              1) Зову се по баби Јели из рода Богојешта, која се удала за чукундеду Бабајељића Вељка, досељеног "од Призрена"