Kartica sela:
Mihajlovac Măilovăț [028]

(m. sg.) Măilovičan • (m. pl.) Măilovičeń • (f. sg.) Măilovičană • Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pi đi ĭ z č ğ

MIHAJLOVAC (1.449 st.), pogranično (ka Rumuniji) ratarsko (31,1% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (60 m) desnoj obali Dunava, s obe strane magistralnog puta Negotin-Kladovo, 18,5 km severno od Negotina. Površina atara iznosi 2.455 ha. Pominje se i pod imenom Mihailovac. Naziv dobija po knezu Mihailu Obrenoviđu. Podeljen je na dve celine sa zbijenom fizionomskom strukturom: Mihajlovac (Selo) i Novo selo, 1,5 km JI od glavnog dela naselja. Spada u mlada naselja. Osnovan je u vreme kneza Miloša Obrenovića. Nastao je na mestu sa značajnim tragovima predslovenske naseljenosti (arheološko nalazište Mora Vagei, 2,5 km istočno od sela, sa utvrđenjem - 18x18 m, izgrađenim krajem III i početkom IV v. - ispod čijih zidina su otkriveni ostaci starijeg utvrđenja iz I v. - tipa manje putne stanice - burgus, koje je uništeno sredinom V v. tokom najezde Huna, pa obnovljeno u VI v., za vreme Justinijana; utvrđenje se nalazilo na rimskom putu Egeta-Akvis). U nekim periodima istorije ima više žitelja nego danas (1846. - 184 kuće, 1866. - 203 kuće, 1921. - 315 domova i 1.840 žitelja itd.). St. je pravoslavno (slavi Petkovicu, Jovanjdan, Alimpijevdan, Aranđelovdan, Nikoljdan i dr.; zavetina Trojice), a nacionalno se uglavnom izjašnjava kao srpsko, vlaško i rumunsko (iseljeno u Rumuniju kao srpsko, pa ponovo naseljeno u XIX v. kao "vlaško"). Antropogeografskim i etnološkim proučavanjima svrstan je u vlaška sela. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,6 (1961) do 1,6 (1991). Pravoslavna crkva posvećena Sv. apxamely Mihailu, čiji dan je i crkvena slava, sagrađena je 1834. god. Vodosnabdevanje je kolekgivno (93,3% domaćinstava) i individualno (sopstveni vodovodi - 3,2%, kopani bunari - 2,6% i dr.). Ima osmorazrednu OŠ (2000 2001. - 52 učenika), MZ i MK, zdravstvenu ambulantu i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Mihajlovac
       
Etimologija imena sela: < srb. Mihajlo < l.i. Mihajlo, po srb. knezu Mihajlu Obrenoviću (antr.)
Poreklo link: Klik ovde!
POREKLO STANOVNIŠTVA * ORIGINEA POPULAȚIEI
Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 238-241

              Михаиловац. ( Испитивано 1912, 1921 и 1923 године.) - Село је с обе стране доњег тока реке Замне. Осим дубоких долина Замне и Каменичке Реке остало је земљиште пространа дилувијална дунавска тераса. Куће су у долини Замне. Неколико их је на десној, а остале су на левој страни реке. Како је на левој страни реке тераса висока и стрма, то, за време кише, потоци и поточићи сносе песак и шљунак и многим кућама наносе штете. Кад Дунав јако надође плави неке куће, али се то дешава једанпут у 10-15 година. - У седини села је Чешмја, али већина кућа узима воду из бунара, а у пролеће и јесен и са реке.
              У Михаиловцу се већина земље обрађује и јако је развијено виноградарство. Места са њивама виноградима и ливадама се зову: Пољана (Поене), Брзу, Гуђу, Влачеђе, Јанкова Воденица (Мора Јанкули), Ракољ, Попова Воденица (Мора Попи), Каменичко Брдо (Плај Каменица), Шест, Рендури, Ајдука, Јабуча (Јаблча), Вркањ, Ливађе (Ливез), Блато, Остров, Луг, Србија, Чотатја, Прљита и Рженка. Општинска је утрина Излаз. Утрине и шуме су: Ладна Вода, Чука (Чока) и Калушери.
              Село је збијеног типа. Куће су удаљене по 10-40 м., а поред пута Неготин-Кладово су једна поред друге. Испитао је 43 рода са 288 кућа. - Гробље је на месту Пореу Рече (Хладни Поток) јужно од "села".
              Михаиловац је добио име по кнезу Михаилу. Тако га је назвао кнез Милош кад га је засновао.
              Поред Дунава има трагова од зидина, за које се казује да су остале од "Лаћина". Како је село новијег постанка нема остатака из прошлости. Год. 1846 у Михаиловцу је било 184, 1866 год. 203, а 1924 год. 315 кућа.1)
              Кад је, по народном казивању, Крајина присаједињена Србији, Велико Острво (Острово Маре) које је на Дунаву од Михаиловца до Прахова, није припадало ни Србији ни Румунији. Али кад су румунске власти његовом становништву самовољно наметнуле порез, а бојер Шоломоња још више истраживао од села, тада су (1832 год.) 6-10 породица са острва побегле на ову страну Дунава, и на месту Палилуле подигли "бурдеље". После кратког времена, у присуству кнеза Милоша, досељене су са "Острова" многе породице и засновале садашње село, у које су одмах прешле и породице из Палилуле. Село је, по кнез-Милошевом сину Михаилу, названо Михаиловац. Доцније су се са "Острова" досељавале и друге породице, али је село расло више прираштајем.2) Порекло добеглих породица са "Острова" није познато, али како су и тамо имали "празник" (славу), онда је по свој прилици и село на "Острову" засновано кад и друга старија насеља у Крајини. Према исказима најстаријих људи у селу, у првих 9-10 добеглих породица рачунају се ови родови: Његунцићи (12 к., Петковица), Грујешти (5 к., Св. Јован), Калдеровићи (5 к., Св. Алимпије), Крапешти (3 к., Св. Алимпије), и Грекуловићи (9 к., Св. Алимпије). Добегли су Бађа, прадед Његунцића. прадедови Грујешта, и Димитрије прадед Калдеровића, а имена прадедова последња два рода нису запамћена. Осим поменутих у време оснивања Михаиловца добегли су прадедови или дедови данашњих родова: Савешта (10 к., Св. Арханђео), Шуркулешта (16 к., Св. Никола), Ђулешта (9 к., Петковица), Пејкулешта (12 к., Св. Никола), Попешта (11 к., Петковица), Блђешта (10 к., Св. Алимпије), Дејешта1) (8 к., Св. Алимпије), Давидовића (10 к., Петковица), Ницешта (8 к., Св. Арханђео), Каћешта (8 к., Петковица), Времешта (4 к., Велика Госпођа), Милешта (5 к, Св. Никола), Геренешта (4 к., Петковица), Ликсарешта (9 к., Св. Алимпије), Паунешта (10 к., Ђурђиц), Фртунешта (4 к., Петковица), Перчинешта (4 к., Св. Арханђео), Котромешта (5 к., Петковица), Дудуцешта (7 к., Петковица), Клефатешта (3 к., Св. Никола), Корнешта (10 к., Петковица), Крстешта (2 к., Петковица), Маринкешта (9 к., Св. Алимпије), Барбуловића (6 к., Петковица), Сандића (8 к., Св. Арханђео), Оприкића (3 к., Св. Алимпије), Флорића (9 к., Петковица) и Черчулешта (5 к., Св. Алимпије). 
              Добегли преци ових родова. Браћа Станко и Тодор, прадедови Савешта; прадедови Шуркулешта су два брата од којих је један довео синчића Николу;2) браћа Гица и Јован, прадедови Ђулешта; браћа Никола, Балан и Петар, прадедови Пејкулешта; браћа Бађа и поп Петар, прадедови Попешта. Никола и Јован, прадедови Времешта. Гица прадед Милешта Бађа Герга, прадед Геренешта. Станко прадед и Станко дед Ликсарешта. Паушка дед Паунешта. Петар дед Фртунешта. Радул дед Перчинешта. Калин дед Катрамешта. Димитрије дед Дудуцешта и Ђорђе дед Клефатешта. Осталим родовима су непозната имена добеглих предака. - Боцокешти (8 к., Петковица). - Морарешти (6 к., Петковица). Од Боцокешта је добегао отац старца Николе Боцоке (рођен на "Острову"), а од Морарешта отац старца Николе (рођен у Михаиловцу).
              После већ поменутих родова, па до пред крај 19. века су добегли: Станкули (2 к., Св. Никола), Апанешти (6 к., Петковица), Калугарешти (3 к., Митровдан), Шкопуљевићи (6 к., Св. Никола) и Летике (2 к., Петковице).
              Пред крај 19. века доселили су се:
              Цинцарешти (6 к., Ваведење). Доселила се два брата зидара, из Селца код Гостивара. - Блиндар (1 к., Св. Никола) је из Љубичевца у Кључу. - Са "Острова" су се доселили: Титика (1 к., Св. Павле), Мунћан (1 к., Петковица), Драгоља (1 к., Св. Никола), Чобану (1 к., Св. Никола), Пача (1 к., Св. Никола) и Гица (1 к., Св. Никола).
              Црква слави Св. Арханђела Михаила, а сеоска је заветина о Тројицама.
   
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
189 890 1107 5 1087 98.19 1498 19 1479 98.73 526 387 84 15.97 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
44 2455

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Krajina

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 1216

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
şş
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź