Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 238-241

              Михаиловац. ( Испитивано 1912, 1921 и 1923 године.) - Село је с обе стране доњег тока реке Замне. Осим дубоких долина Замне и Каменичке Реке остало је земљиште пространа дилувијална дунавска тераса. Куће су у долини Замне. Неколико их је на десној, а остале су на левој страни реке. Како је на левој страни реке тераса висока и стрма, то, за време кише, потоци и поточићи сносе песак и шљунак и многим кућама наносе штете. Кад Дунав јако надође плави неке куће, али се то дешава једанпут у 10-15 година. - У седини села је Чешмја, али већина кућа узима воду из бунара, а у пролеће и јесен и са реке.

              У Михаиловцу се већина земље обрађује и јако је развијено виноградарство. Места са њивама виноградима и ливадама се зову: Пољана (Поене), Брзу, Гуђу, Влачеђе, Јанкова Воденица (Мора Јанкули), Ракољ, Попова Воденица (Мора Попи), Каменичко Брдо (Плај Каменица), Шест, Рендури, Ајдука, Јабуча (Јаблча), Вркањ, Ливађе (Ливез), Блато, Остров, Луг, Србија, Чотатја, Прљита и Рженка. Општинска је утрина Излаз. Утрине и шуме су: Ладна Вода, Чука (Чока) и Калушери.

              Село је збијеног типа. Куће су удаљене по 10-40 м., а поред пута Неготин-Кладово су једна поред друге. Испитао је 43 рода са 288 кућа. - Гробље је на месту Пореу Рече (Хладни Поток) јужно од "села".

              Михаиловац је добио име по кнезу Михаилу. Тако га је назвао кнез Милош кад га је засновао.

              Поред Дунава има трагова од зидина, за које се казује да су остале од "Лаћина". Како је село новијег постанка нема остатака из прошлости. Год. 1846 у Михаиловцу је било 184, 1866 год. 203, а 1924 год. 315 кућа.1)

              Кад је, по народном казивању, Крајина присаједињена Србији, Велико Острво (Острово Маре) које је на Дунаву од Михаиловца до Прахова, није припадало ни Србији ни Румунији. Али кад су румунске власти његовом становништву самовољно наметнуле порез, а бојер Шоломоња још више истраживао од села, тада су (1832 год.) 6-10 породица са острва побегле на ову страну Дунава, и на месту Палилуле подигли "бурдеље". После кратког времена, у присуству кнеза Милоша, досељене су са "Острова" многе породице и засновале садашње село, у које су одмах прешле и породице из Палилуле. Село је, по кнез-Милошевом сину Михаилу, названо Михаиловац. Доцније су се са "Острова" досељавале и друге породице, али је село расло више прираштајем.2) Порекло добеглих породица са "Острова" није познато, али како су и тамо имали "празник" (славу), онда је по свој прилици и село на "Острову" засновано кад и друга старија насеља у Крајини. Према исказима најстаријих људи у селу, у првих 9-10 добеглих породица рачунају се ови родови: Његунцићи (12 к., Петковица), Грујешти (5 к., Св. Јован), Калдеровићи (5 к., Св. Алимпије), Крапешти (3 к., Св. Алимпије), и Грекуловићи (9 к., Св. Алимпије). Добегли су Бађа, прадед Његунцића. прадедови Грујешта, и Димитрије прадед Калдеровића, а имена прадедова последња два рода нису запамћена. Осим поменутих у време оснивања Михаиловца добегли су прадедови или дедови данашњих родова: Савешта (10 к., Св. Арханђео), Шуркулешта (16 к., Св. Никола), Ђулешта (9 к., Петковица), Пејкулешта (12 к., Св. Никола), Попешта (11 к., Петковица), Блђешта (10 к., Св. Алимпије), Дејешта1) (8 к., Св. Алимпије), Давидовића (10 к., Петковица), Ницешта (8 к., Св. Арханђео), Каћешта (8 к., Петковица), Времешта (4 к., Велика Госпођа), Милешта (5 к, Св. Никола), Геренешта (4 к., Петковица), Ликсарешта (9 к., Св. Алимпије), Паунешта (10 к., Ђурђиц), Фртунешта (4 к., Петковица), Перчинешта (4 к., Св. Арханђео), Котромешта (5 к., Петковица), Дудуцешта (7 к., Петковица), Клефатешта (3 к., Св. Никола), Корнешта (10 к., Петковица), Крстешта (2 к., Петковица), Маринкешта (9 к., Св. Алимпије), Барбуловића (6 к., Петковица), Сандића (8 к., Св. Арханђео), Оприкића (3 к., Св. Алимпије), Флорића (9 к., Петковица) и Черчулешта (5 к., Св. Алимпије). 

              Добегли преци ових родова. Браћа Станко и Тодор, прадедови Савешта; прадедови Шуркулешта су два брата од којих је један довео синчића Николу;2) браћа Гица и Јован, прадедови Ђулешта; браћа Никола, Балан и Петар, прадедови Пејкулешта; браћа Бађа и поп Петар, прадедови Попешта. Никола и Јован, прадедови Времешта. Гица прадед Милешта Бађа Герга, прадед Геренешта. Станко прадед и Станко дед Ликсарешта. Паушка дед Паунешта. Петар дед Фртунешта. Радул дед Перчинешта. Калин дед Катрамешта. Димитрије дед Дудуцешта и Ђорђе дед Клефатешта. Осталим родовима су непозната имена добеглих предака. - Боцокешти (8 к., Петковица). - Морарешти (6 к., Петковица). Од Боцокешта је добегао отац старца Николе Боцоке (рођен на "Острову"), а од Морарешта отац старца Николе (рођен у Михаиловцу).

              После већ поменутих родова, па до пред крај 19. века су добегли: Станкули (2 к., Св. Никола), Апанешти (6 к., Петковица), Калугарешти (3 к., Митровдан), Шкопуљевићи (6 к., Св. Никола) и Летике (2 к., Петковице).

              Пред крај 19. века доселили су се:

              Цинцарешти (6 к., Ваведење). Доселила се два брата зидара, из Селца код Гостивара. - Блиндар (1 к., Св. Никола) је из Љубичевца у Кључу. - Са "Острова" су се доселили: Титика (1 к., Св. Павле), Мунћан (1 к., Петковица), Драгоља (1 к., Св. Никола), Чобану (1 к., Св. Никола), Пача (1 к., Св. Никола) и Гица (1 к., Св. Никола).

              Црква слави Св. Арханђела Михаила, а сеоска је заветина о Тројицама.