Штампај

Izaberi jezik * Select language:

Молим вас да се пријавите или се региструјете.
1 час 1 дан 1 недеља 1 месец Заувек
Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије

[Vlad]

О Карашавецима -  Србима који су напустили Тимочку крајину и отишли у Румунију

Инспирисан линком на који нас је упутио наш пријатељ PLAMNA (http://negotin.50webs.com/Naselja/ ) , одлучио сам да се  дубље позабавим тезом која се учестало користи како би се доказало да Власи североисточне Србије никако не могу бити сматрани Румунима – тезом о њиховом наводном словенском односно  српском пореклу.

Заговорници ове тезе у обзир узимају прогон хришћанског становништва од стране Османлија и њихову принудну миграцију у сигурније крајеве. Као једно од одредишта тих миграција, често се помиње подручије данашње Републике Румуније.

Ако је веровати заговорницима ове тезе, Срби, који су одвајкада живели на подручију североисточног дела Србије, често су, због турског зулума, репресије и неподношљивих услова за живот, спас тражили преко Дунава.
Тамо су за врло кратко време заборављали свој и прихватали језик и обичаје окружења.
Када би се бура стишала, а услови за живот постајали колико-толико подношљиви, пребегли Срби би се полако враћали на своја пређашња огњишта. Тамо су у неретким случајевима опет затицали Србе који су се у међувремену досењавали са југа.

Новопридошли Срби који више не говоре својим, већ туђим језиком,  мешају се са Србима које затичу на том простору.

Следбеници Јована Цвијића, како себе још називају, износе даље тезу да новопридошли Срби румунског говора и обичаја, полако асимилују затечено српско становништво које, под њиховим утицајем, губи своје језичке и културне особености.
Бројност и пропорција ту не играју никакву улогу. Тако се, на пример, може прочитати да су у некада чисто српским селима, попут Слатине и села Луке код Бора или Црнајке код Мајданпека, биле довољне две новопридошле „румунизоване“ фамилије да би се потпуно променила етничка структура становништва.

Као готов продукт овог невероватног споја, настаје етничка група која  данас живи на подручију између река Тимок, Морава и Дунав, познатија као „Власи“.

Ти новонастали Власи, вели се даље, премда су обичајима и говором врло слични Румунима, у дубини душе никада нису престали да се сматрају Србима, док су према Румунима увек гајили одређену дозу резерве ако не и презира.

На сваки покушај да се укаже да језик, обичаји и култура Влаха североисточне Србије неодољиво подсећају на језик, обичаје и културу становништва руралног подручија данашње Румуније, гледа се као на „издају српских националних интереса“ и наговештај  њихове присилне  „румунизације“.



Покушајмо да ствари сагледамо из другачије перспективе.
У Румунији данас заиста живе Срби који су још у ХIV веку простор  Тимочке Крајине заменили подручијем данашње Румуније.
Познатији су као Карашевци или Карашовани.

Ево шта о њима каже Википедиа 

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8

Крашовани

Из Википедијe




Насеља у којима живе Карашовани који се, из незнања, због припаности католичкој цркви, већим делом сматрају Хрватима.

Крашовани (срп. Карашовани, Крашовање, Карашевци или Корошевци, румунски: Caraşoveni, Cârşoveni, Cotcoreţi, Cocoşi) су јужнословенски народ, који претежно живи у Румунији, односно у жупанији Караш-Северин у румунском делу Баната. Крашовани су већином католичке вероисповести, а говоре српским језиком (тимочко-лужнички дијалект).
Румунска статистика Крашоване третира као посебну мањину, али их неки сматрају етничком групом Срба. Крашовани су се у Банат доселили из Тимочке Крајине крајем 14. века.
Има их укупно око 5.000, од чега се већинa изјашњава као Хрвати, a мањи деo као Срби, а свега око 200 као посебна етничка групација.

Историја и порекло

Подручје које насељавају Крашовани је било и раније настањено становништвом словенског порекла. Насељавање Крашована је извршено из области око реке Тимок, становништвом које је са собом донело торлачки говор. Неки Крашовани тврде да су насељени из области Туропоље, у Хрватској, а да су после изгубили првобитни кајкавски и променили дијалект. Неки чак тврде да су Крашовани бугарског порекла, али су све сличне спекулације незасноване у историји и лингвистици.
Њихова селидба се историјски смешта негде око 1370. године када становништво бежи од турског погрома. Премоћ римокатолицизма у новој домовини, Мађарском краљевству под чијом влашћу је Банат, утиче на религиозну опредељеност овог изолованог корпуса торлачких говорника и они се покрштавају.

Језик и вера

Језик којим говори ова невелика скупина је некарактеристичан за Банат, односно за Србе који живе у овом делу Баната и који говоре екавском варијантом штокавског дијалекта.



Подручије у којем се говори дијалекат који одговара говору Карашована или Карашавека

[Vlad]

Ево шта о Карашевцима или Карашованима каже Миле Томић (Mile Tomici), познати румунски лингвиста, ако се не варам, и сам припадник овог народа.

Преузето са:

http://www.prezimenik.co.yu/AntroponimijaKarasevaca.htm

Mile Tomić

ANTROPONIMIJA KARAŠEVACA

PREZIMENA

1. Nedaleko od Rešice (županija Karaš-Severin) nalazi se sedam naselja sa slovenskim stanovništvom poznatim pod imenom Karaševci (Karašovani): Karaševo, Klokotić, Jabalče, Lupak, Nermet, Rafnik i Vodnik. /1/ Ni o jednoj lingivstičkoj oazi nije se pisalo toliko mnogo kao o Karaševcima. U naučnim radovima rumunskih i stranih istraživača u kojima se pominju i ovi govori ili u radovima posvećenim isključivo Karaševcima, formulisano je niz zaključaka o poreklu, jeziku, etnografiji i folkloru ovih Srba.

1.1. Najviše diskusija vođeno je oko porekla Karaševaca, a pogotovo o njihovoj nacionalnosti. Poznato je da Karaševci imaju izvestan broj specifičnih osobina ali i znatan broj zajedničkih crta sa ostalim balkanskim narodima, kao i osobine koje se susreću u jeziku i običajima ili u njihovoj narodnoj nošnji. Te su prilike dozvolile pojedinim straživačima da ih smatraju Bugarima, Srbima (v. Miletič, 169; Petrovici, 16-18) Česima (v. Barbulescu, 99-100) ili potomcima "onih srednjevekovnih Slovena koji su naselili Dakiju" (Popović Ivan, 44-45). Pomenućemo na kraju i mišljenje prema kome "Karaševci nisu čisto slovenskog porekla, onako kako se podržavalo i kako se još misli, Karaševci su proizvod slovensko-rumunske smese sa albanskom penetracijom" (Simu, 141).

2. Karaševci se smatraju jednostavno Karášefcima a njihov maternji jezik nije ni srpski ni bilo koji drugi slovenski jezik već karášefski jézik. Prilikom dijalektoloških istraživanja u ovim selima (1965. i 1968. godine) došli smo do zaključka da je nemoguće ubediti jednog Karašefca da je Srbin nezavisno od njegovog stepena obrazovanja. Najobrazovaniji Karaševci smatraju da su Hrvati pošto su i oni katoličke vere. Ovom ubeđenju doprineli su katolički sveštenici a i većina učitelja koji su godinama predavali u školi samo latinicu.

2.1. Naučni radovi, objavljeni poslednjih godina, uključuju bez izuzetka ove govore u srpske dijalekte. Neki smatraju da su kosovsko-resavskog tipa (Petrovici, 18) a drugi ih priključuju timočko-lužičkom dijalektu (Ivić, 320; Malecki, 13-16).

2.2. Različitih mišljenja ima i u vezi s periodom emigracije Karaševaca. Kao što smo napomenuli, Ivan Popović ih smatra za direktne potomke Slovena koji su naselili Dakiju, ali ne donosi nikakve argumente kojima bi potvrdio svoju sintezu. Ima naučnika koji smatraju da je bilo više kolonizacija: prva u periodu 1366-1296. iz Bugarske; druga kolonizacija u XV veku iz Srbije i, najzad, treća u XVIII veku iz Bugarske i Albanije (Simu, 27, 28, 45-46). Prema drugoj teoriji, bilo je dve kolonizacije (Ivić, 321) ili, prema drugima, samojedna, prvo u Karaševu a zatim, posle izvesnog perioda, deo njih se preselio i tako je postalo ostalih šest naselja (Petrovici, 2). Neki smatraju da su se Karaševci doselili u XIV ili u XIII veku (Melich, 170-171), "ni u kom slučaju nisu došli u Karaševo pre XIII veka a ni posle XV veka" (Petrovici, 18). Lj. Miletić smatra da su Karaševci došli u XV veku, odnosno posle 1466. godine (Miletič, 181), kao i P. Ivić, koji smatra da su se Karaševci doselili "najverovatnije u XV veku" (Ivić, Dijalektologija, 222). E. Popovici, polazeći od činjenice da su 1366. godine Karaševci primili katoličku veru, smatra da su oni u XIV veku već bili ovde (Popovici, 168), a Gheorge Cotosman (George Kotošman) tvrdi da Srbi počinju emigrirati posle 1389. godine, odnosno posle kosovske bitke (Cotosman, 101-113).

Nabrojali smo sva ova mišljenja da bismo ukazali na to koliko su ovi govori interesovali istraživače i da bismo pokazali da se oko njihovog porekla, nacionalne pripadnosti, perioda i mesta imigracije pisalo mnogo, a vrlo često i kontradiktorno. Treba, međutim, napomenuti da poreklo Karaševaca, i pored svega toga, do sada nije pouzdano razjašnjeno. Ovim prilogom ne želimo razjasniti sve te probleme, jer to ovom prilikom ne bi ni bilo moguće. Naš cilj je samo da ustanovimo do kakvih zaključaka možemo doći analizirajući prezimena Karaševaca, što do sada nije niko učinio.

2.3. Karaševo, kao naselje, zabeleženo je prvi put 1333. godine (Draganu, 259; Suciu, I, 121) pod imenom Karasow. Ime naselje izvedeno je od hironima Karaš, koje se prvi put pominje 1247. godine kao Crassou (Draganu, 259), a 1266. zabeleženo je Karassou (Draganu, 259). Srpski oblik, Karasevo, zabeleženo je 1628. godine (Petrovici, 9), a tako i 1690-1700. godine (Draganu, 259).

3. Karaševski govori jesu arhaični srpski govori timočko-lužničkog tipa. Ima u njima i sopstvenih inovacija a i novijih srpskih crta kao i znatan broj osobina koje se susreću i u nekim makedonskim i bugarskim govorima. Treba napomenuti da ovi govori nisu identični u svim naseljima. Najirazitije su razlike u fonetici i leksici.

Prilikom terenskih istraživanja koja smo vršili u ovim naseljima, prikupili smo sva prezimena (210), sva imena za muškarce (57) i za žene (49), sve nadimke (1172), toponime (239) i se entropske reči (216) što ukupno predstavlja 1997 oblika.

4. Godine 1968. bilo je 6423 Karaševca i to: u Karaševu 2519, u Klokotiću 1023, u Jabalči 287, u Lupaku 810, u Nermetu 617, u Rafniku 696 i u Vodniku 461.

Kao što smo napomenuli, Karaševci imaju 210 različitih prezimena koja, prema njihovom preklu i načinu obrazovanja, možemo grupisati na sledeći način:

5. Prezimena srpskog porekla

5.1. Prezimena Karaševaca izvedena od srpskih apelativa:

B é l a c < shr. belac (Rj. JAZU, I, 228-229)

G é r l i c a < shr. grlica (Rj. JAZU, III, 444)

G l u v á k < shr. gluhak (Rj. JAZU, III, 205)

G r ó m o v < shr. grom > gromov adj. (Rj. JAZU, III, 461)

G u b á n < shr. guban adj (Rj. JAZU, III, 485; v. i rum. Coban, Cuba, DOR, 76)

G ú š k a < shr. guša (Rj. JAZU, III, 513; v. i rum. Guša, DOR, 290)

K u b á n < shr. kuba (Rj. JAZU, V, 714; v. i Gubán)

K ú n j a < shr. kunja (Rj. JAZU, V, 788)

M a r j a n ó v < shr. Marjanov prid. (Rj. JAZU, VI, 481; v. i rum. Marian, DOR, 103)

P o z d é r k a < shr. pozderka (Rj. JAZU, XI, 305)

R ó m a k < shr. roma "kaluđer iz Serbije" (Rj. JAZU, XIV, 150)

S r n k a < shr. srnka (Rj. JAZU, XVI, 313)

Š é r a < shr. šera (Rj. JAZU, XVII, 542)

Š v é n a k < shr. švenak (Rj. JAZU, XVII, 918)

U d o v í c a < shr. udovica (Vuk, 770)

U j k í c a < shr. ujko (Vuk, 776, v. i rum. Uica, DOR, 465)

Z u j á k < shr. zujak (Vuk, 314)

5.1. Prezimena Karaševaca izvedena od srpskih apelativa, prezimena ili toponima:

J a g ú c a < shr. jaguc; Jagica (Rj. JAZU, IV, 407, 416)

K ú r j a k < shr. kurjak; Kurjak (Rj. JAZU, V, 814)

J á n k o v < shr. Jankov (Rj. JAZU, IV, 453-454; v. i rum. Iancu, DOR, 77)

5.2. Prezimena Karaševaca izvedenih od srpskih imena:

B o s í l j k a < shr. Bosiljka i.ž. (Rj. JAZU, I, 558)

D u m í t a r < shr. Dumitar i.m. (Rj. JAZU, II, 886; v. i rum. Dimitru, Dumitru, DOR, 42)

Đ' u r á s a < shr. Đura, Đuras i.m. (Rj. JAZU, III, 13)

Đ' u r k í c a < shr. Đurka, Đurica i.m. (Rj. JAZU, III, 16; v. i rum. Giurgita, DOR, 67)

G é r g o v i ć' < shr. Gerga, Gergovica, i.m. (Rj. JAZU, III, 129; v. i rum. Gerga, DOR, 65)

M a t é j i n < shr. Matejev (Rj. JAZU, VI, 518; v. i rum. Matei, DOR, 103)

M í j a t < shr. Mijat i.m. (Rj. JAZU)

M í l o j a < shr. Miloj, Miloje i.m. (Rj. JAZU, VI 679; v. i rum. Miloiu, DOR, 109)

M r š a < shr. Mrša i.m. (Rj. JAZU, VII, 81; v. i rum. Mersa, Mirsa, DOR, 111)

V á k a, V é k a < shr. Vaka, Vako (< Vasilije) i.m. (Vuk, 56)

Z r n k a < shr. Zrnka i.ž. (Vuk, 314; v. i rum. Zîrna, Zarna, DOR, 415)

5.2.1. Prezimena Karaševaca izvedena od srpskih imena i prezimena:

M í l o š < Miloš (Rj. JAZU, VI, 695; v. i rum. Milos, DOR, 109)

S á m a k < shr. Samac (Rj. JAZU, XVI, 553)

5.2.2. Prezimena Karaševaca izvedena od srpskih prezimena ili toponima:

Í f k a < shr. Ivka (Rj. JAZU, IV, 105; v. i rum. Jifco, DOR, 305)

5.3. Sledeća prezimena Karaševaca susreću se kod Srba i Hrvata:

B á b i ć' < shr. Babić (Rj. JAZU, I, 182; v. i rum. Babici, DOR, 185)

B o k š á n < shr. Bokšan (Rj JAZU, I, 522; v. i rum. Bocsa, DOR, 206)

F i l í p o v i ć < shr. Filipović (Rj. JAZU, III, 54)

J a n o š é v < shr. Janošević (Rj. JAZU, IV, 454; v. i rum. Ianos < mađ. János, DOR, 84)

K á t i ć' < shr. Katić (Rj. JAZU, IV, 897)

L ú k i ć' < shr. Lukić (Rj. JAZU, VI, 212)

M á g d i ć' < shr. Magdić (Rj. JAZU, VI, 384)

M á t i ć' < shr. Matić (Rj. JAZU, VI, 582)

P á p e š < shr. Papeš (Rj. JAZU, IX, 627)

P é i ć < shr. Pejić (Rj. JAZU, IX, 759)

R a d á n < shr. Radan (Rj. JAZU, XII, 868)

R a s p ó t i ć' < shr. Raspović (Rj. JAZU, XIII, 207; v. i shr. rasputica, Rj. JAZU, XIII, 251)

R í b a r < shr. Ribar (Rj. JAZU, XIII, 929)

S ó k a ć' < shr. Sokač (Rj. JAZU, XV, 886)

S t o j á n o v i ć' < shr. Stojanović (Rj. JAZU, XVI, 604)

T r á j a < shr. Traja (Rj. JAZU, XVIII, 518)

V l á š i ć' < shr. Vlašić (Vuk, 68)

5.4. Sledeći oblici upotrebljavaju se kod Karaševaca kao prezimena a kod Srba i Hrvata kao apelativi ili toponimi:

B i š i n a < shr. Bišina (Rj. JAZU, I, 336)

J é l i n < shr. Jelin, jelin adj. (Rj. JAZU, IV, 580)

L á đ' a < shr. Lađa, lađa (Rj. JAZU, 866-867; v. i rum. Lada, DOR, 124)

P á l e t i ć' < shr. Pale, Palete, paleta (Rj. JAZU, IX, 585; v. i shr. Paletašević; rum. Palici, DOR, 341-342)

6. Prezimena rumunskog porekla

6.1. Prezimena Karaševaca izvedena od rumunskih apelativa, imena ili prezimena:

B a č ú n a < rum. baci, Baciu, Bacin (DOR, 186)

H ó c a < rum. hot, Hot, Hotea (DOR, 298; v. i shr. Hoča, Rj. JAZU, III, 637)

K ó r n j a < rum. Cornea (DOR, 249; v. i shr. Kornjav, Rj. JAZU, V, 345)

M á dz e r a < rum. mazere, Madzare (DOR, 318)

V a t á v < rum. vatav, Vataf (DM, 921, DOR 466)

6.2. Prezimena Karaševaca izvedena od rumunskih imena ili prezimena:

G é r a < rum. Ghera (DOR, 68)

K i t í k < rum. Chitic (DOR, 117)

R e b e đ' í l a < rum. Rebegii, Rebegea (DOR, 359)

Z ú z a < rum. Zuza (DOR, 68, 415)

Ž u r á š k u < rum. Jura, Juratu, Jurescul (DOR, 67, 306; v. i shr. žura, Vuk, 162)

Ž ú r k a < rum. Jurca, Jurca (DOR, 66, 67)

Ž ú r k u l v. Ž u r k a

6.3. Prezimena Karaševaca izvedena od rumunskih prezimena:

A l m a ž á n < rum. Almajan (Graur, 117; v. i shr. almužanin, Rj. JAZU, I, 75)

A r d e l j á n < rum. Ardelea (DOR, 182; v. i shr. Erdeljanin, Rj. JAZU, III, 30; Ardeljac, Rj. JAZU, I, 103)

A r ž ó k a < rum. Arjoca (DOR, 182)

B é c a < rum. Beta (DOR, 196; v. i shr. Becić, Rj. JAZU, I, 218)

B é u l < rum. Beul (DOR, 200)

Č' o k é l t k a < rum. Ciocîltea (DOR, 239)

Č' ú r l a < rum. Ciurla (DOR, 242)

Ć' i m p o n j é r u < rum. Cimponeriu (DOR, 238)

Ć' í n k u l < Tincu, Tîncul (DOR, 162, 397; v. i shr. Tinka, i.ž., Rj. JAZU, XVIII, 333)

E r ž ó k a v v. A r ž ó k a; (v. i shr. erzak < trk., Rj. JAZU, III, 32)

H a c e g á n < rum. Hategan (Graur, 117)

H é r ž a < rum. Herja, Hîrja (DOR, 259)

J o n á š k a < rum. Jonascu (DOR, 86, Graur, 62, 67, 150)

K a l d a r á š < rum. Caldaras (DOR, 232)

L o g o ž á n, L u g o ž á n < rum. Lugoj (DOR, 312)

M á l u l < rum. Málul (DOR, 94); v. i shr. Mal, Malulja, Rj. JAZU, VI, 405, 526)

M u n t j á n u < rum. Mutean (DOR, 328)

M ú r g u l < rum. Murgu (DOR, 329; v. i shr. Murgulja, Rj. JAZU, VII, 160)

P e t r ú c < rum. Patrut (DOR, 131)

S ó r k a < rum. Sorca (DOR, 373; v. i shr. Sorko izveden od rum. sora + sufiks ko, Rj. JAZU, XV, 926)

Ú r s u, Ú r s u l < rum. Ursu, Ursul (DOR, 401)

7. Prezimena mađarskog porekla

7.1. Prezimena Karaševaca mađarskog porekla zabeležena kod Srba i kod Rumuna:

B e n e d ú k < mađ. Benedek (rum. Benedec, Benetiuc, DOR, 23, shr. Benedik, Benedet, Rj. JAZU, I, 232)

D o m i n á g < mađ. Domokos (rum. Domincul, DOR, 45; shr. Dominić, Dominig, Dominik, Rj. JAZU, II, 623)

D ó m o k o š < mađ. Domokos (rum. Domocos, DOR, 45; shr. Domagoj, Domogoj, Rj. JAZU, II, 619, 628)

F á r k a č ' < mađ. farkas (rum. Farca, Farcovici, DOR, 271; shr. Farkaš, Rj. JAZU, III, 44)

G é r g a < mađ. görgetni, görge (rum. Gerga, DOR, 65; shr. Gerga, Rj. JAZU, III, 129)

J á n č a < mađ. Jancsy (rum. Iancea, DOR, 84; shr. Janča, Rj. JAZU, IV, 451)

K í k e š < mađ. csikós (rum. Chicos, DOR; 236, 237; shr. Kikaš, Rj. JAZU, IV, 950)

L u k a č é l a < mađ. Lukacs (rum. Lukacila, DOR, 97; shr. Lukač, Lukačić, Lukačević, Rj. JAZU, VI, 208)

R a c < mađ. Rác, Rácz (rum. Rat, DOR, 358, Graur, 83; shr. Rac, Rj. JAZU, XII, 846)

7.2. Prezimena Karaševaca mađarskog porekla zabeležena i kod Srba:

K ó v a č' < mađ. kovács (shr. Kovač, Rj. JAZU, V, 405, v. i Graur, 83)

L á u š < mađ. Lajos (shr. Lauš, Lajuš, Rj. JAZU, V, 925, 878)

M a r ó s u l < mađ. Marosi (shr. Marosić, Maroš, Rj. JAZU, VI, 486; v. i Graur, 83)

7.3. Prezimena Karaševaca mađarskog porekla zabeležena i kod Rumuna:

B a r á t < mađ. barát (rum. Barat, DOR, 215)

B í r t a < mađ. Bërtok (rum. Birta, DOR, 22)

B ó r z a < mađ. borz (rum. Borza, DOR, 211)

G o ž á n < mađ. gócmány (rum. Gosman, DOR, 285; v. i shr. gožul "izvor u Hercegovini", Rj. JAZU, III, 350)

V ó r g a < mađ. horgas (rum. Horga, Varga, DOR, 403, 297)

Z í g m u l < mađ. Zsigmond (rum. Sigismund, Sigmund, Jicmon, Jiga, DOR, 370; Graur, 48)

Ž í g m u l v. Z í g m u l

Prezime Frána primili su Karaševci posredstvom mađarskog jezika zajedno sa katoličkom verom (v. i shr. Frana, Frane, Frančeska, Rj. JAZU, III, 68).

8. Prezimena nemačkog porekla

8.1. Sledeća prezimena Karaševaca nemačkog porekla nisu zabeležena kod Srba i Rumuna:

G é b l e r < nem. Gabler (v. Dictionar german-român, Bukurešt, 1966, str. 377)

H é g e r < nem. Geger (v. Dictionar german-român, Bukurešt, 1966, str. 465; v. i shr. Hegen, i.m. Rj. JAZU, III, 588)

M í l e r < nem. Müller, Miller (Graur, 78, 99)

8.2. Sledeće prezime Karaševaca nalazi se kod Srba i kod Rumuna:

M a j ó r < nem. Mayer (rum. Maior, DOR, 99; shr. Major, Rj. JAZU, VI, 392)

8.3. Sledeća prezimena Karaševaca nemačkog porekla nalaze se i kod Srba:

M á s a < nem. masse (shr. masa, Maša i.m., Rj. JAZU, IV, 493, 507)

Š t e c < nem. Stacker, Stecher (shr. Stec(e)l, Rj. JAZU, XVII, 764, v. i shr. Štecko, Štecan (Stecevan), Rj. JAZU, XVII, 764)

Š ú d o r < nem. Schotter (shr. Šudor, šudor, Rj. JAZU, XVII, 862).

9. Prezimena Karaševaca turskog porekla:

H a r a m b á š < trk. haramy bašy (shr. Harambaš, Rj. JAZU, III, 570; v. i rum. Haramb, DOR, 73)

M u s e l í n < trk. müssellim (shr. Museim, Rj. JAZU, VII, 164; rum. Muslina, DOR, 446)

R á m b a š v. H a r a m b á š

10. Karašefska prezimena različitog porekla

10.1. Prezimena Karaševaca, različitog porekla, zabeležena kod Srba i kod Rumuna:

B é l č' a, shr. Belča (Rj. JAZU, I, 293); rum. Belcea (DOR, 198)

F l ó r a shr Flora (Rj. JAZU, III, 61); rum. Flora (DOR, 58)

H é r a shr. Hera (Rj. JAZU, III, 591; rum. Hera (DOR, 87)

K a l í n a shr. Kalina (Rj. JAZU, IV, 772); rum. Calina (DOR, 27)

K r a č ú n a shr. Kračun (Rj. Jazu, V, 429); Craciun (DOR, 36)

L ú c a shr. Luca (Rj. JAZU, VI, 185); rum. Luta (DOR, 97)

M á t e s shr. Mateša (Rj. JAZU, VI, 523); rum. Mates (DOR, 104)

S t ó j a shr. Stoja (Rj. JAZU, XVI, 601); rum. Stoia (DOR, 376)

S t ó j a n shr. Stojan (Rj. JAZU, XVI, 603); rum. Stoian (DOR, 376)

Ú g r i n shr. Ugrin (Vuk, 768); rum. Ugrin (DOR, 400)

10.2. Prezime Njágul nije zabeleženo kod Srba i Hrvata već samo kod Rumuna Neagul (DOR, 332; Graur, 110; vidi i Maretić, 82, 127).

10.3. Sledeća prezimena Karaševaca, različitog porekla, zabeležena su kod Srba kao apelativi a kod Rumuna kao prezimena:

B a n á k shr. banak (Rj. JAZU, I, 170); rum. Bana; Banca (DOR, 190)

B ó š k a shr. boška (Rj. JAZU, I, 562), rum. Bosca (DOR, 211)

B ú n j a shr. bunja (Rj. JAZU, I, 738); rum. Bunea (DOR, 222)

C a r á n shr. caranski (Rj. JAZU, I, 757); rum. Taran (DOR, 396)

D ú m a shr. duma (Rj. JAZU, II, 884); rum. Duma (DOR, 268)

K è d a shr. Kedar (Rj. JAZU, IV, 932); rum. Chida (DOR, 237)

M í r u l shr. mirula (Rj. JAZU, VI, 752); rum. Mirul (DOR, 111)

M o l d o v á n shr. moldovan (Rj. JAZU, VI, 912); rum. Moldovan (DOR, 326)

P a d i n j á n shr. padina (Rj. JAZU, IX, 557); rum. Padina (> Padineant) (DOR, 341)

P a ú c a shr. pauk (Rj. JAZU, IX,708); rum. Paun, Pauta (DOR, 345)

T e l j á g a shr. teljega, teljige, taljige (Rj. JAZU, XVIII, 189); rum. Telega (DOR, 388)

T ú r n a shr. turma (Rj. JAZU, XVIII, 945); rum. Turnea (DOR, 394)

U r d a shr. urda (Vuk, 786); rum. Urda (DOR, 400)

10.4. Prezimena Karaševaca, različitog porekla, zabeležena kod Srba i Hrvata kao imena a kod Rumuna kao prezimena ili, ređe, kao imena:

A d á m shr. Adam (Rj. JAZU, I, 31); rum. Adam (DOR, 3)

A n d r é j shr. Andrej (Rj. JAZU, I, 85); Andrei (DOR, 11)

Á r s u l shr. Arsa, Arso (Rj. JAZU, I, 113); rum. Arsu (DOR, 16)

B á j k a shr. Bajka, Bajko (< Bajkić, Rj. JAZU, 157); rum. Bajca (DOR, 187)

B a l í k a shr. Bala, Balica (RJ. JAZU, I, 161); rum. Balica (DOR, 188)

B l á š k a shr. Blaško (Rj. JAZU, I, 424); rum. Blasca (DOR, 24)

B l a ž shr. Blaž (RJ. JAZU, I, 430); rum. Blaj (DOR, 173)

B ó r k a shr. Borko (Rj. JAZU, I, 555); rum. Borca (DOR, 210)

B r á n k a shr. Branka, Branko (Rj. JAZU, I, 591); rum. Branca (DOR, 214)

D ó b r a shr. Dobra (Rj. JAZU, II, 510); rum. Dobra (DOR, 261)

D r á g a n shr. Dragan (Rj. JAZU, II, 745); rum. Dragan (DOR, 264)

D r a g í j a shr. Dragija (Rj. JAZU, II, 747); rum. Draghia (DOR, 264)

F é r a shr. Feras (Rj. JAZU, III, 49); rum. Fera (DOR, 274)

F í l k a shr. Filko (Rj. JAZU, III, 55); rum. Filca, Filga, Felca (DOR, 57, 432)

G i c ó j shr. Gica (Rj. JAZU, III, 132); rum. Ghitoi (DOR, 65)

G r u j é s k u shr. Gruja, Grujo (Rj. JAZU, III, 480); rum. Gruia (DOR, 289)

H ó r a shr. Hora (RJ. JAZU, III, 651); rum. Hore, Horea (DOR, 297)

J á n k u l shr. Janka, Janko, Jankul < rum. (Rj. JAZU, IV, 453); rum. Iancu (DOR, 77, Graur, 110)

K l á r a shr. Klara (Rj. JAZU, V, 36); rum. Clara (Graur, 46)

K o k ó r a shr. Kokor (Rj. JAZU, V, 169); rum. Cocora (DOR, 245)

K o n s t a n t í n shr. Konstantin (Rj. JAZU, V, 274); rum. Constantin (DOR, 34)

K r s t a shr. Krsta (Rj. JAZU, V, 636); rum. Círstea (DOR, 32)

K ú z m a shr. Kuzma (Rj. JAZU, V, 841); rum. Cuzma (DOR, 36)

L á c k u shr. Lacko (Rj. JAZU, V, 682); rum. Latcu (DOR, 307)

L a z ú j k a shr. Laza, Lazar (Rj. JAZU, V, 931), rum. Lazu (DOR, 94)

M á k s i m shr. Maksim (Rj. JAZU, VI, 404); rum. Maxim (DOR, 104)

M a r í n k a shr. Marinka, Marinko (Rj. JAZU, VI, 477), rum. Marinca (DOR, 103)

M a r j á n shr. Marjan, Marijan (Rj. JAZU, VI, 474, 481), rum. Marian (DOR, 102)

M a t é j shr. Matej (Rj. JAZU, VI, 518), rum. Matei (DOR, 103)

M a t é j a shr. Mateja (Rj. JAZU, VI, 518), rum. Matea (DOR, 104)

M i h a í l a shr. Mihail, Mihailo (Rj. JAZU, VI, 646-647); rum. Mihaila (DOR, 108)

M í k u l shr. Mikul (Rj. JAZU, VI, 663); rum. Micul (DOR, 107)

M i r č' ó n j a shr. Mirče (Rj. JAZU, VI, 737); rum. Mirceana, Mircioganul (DOR, 323)

M í t a shr. Mita, Mito (Rj. JAZU, VI, 775); rum. Mita, Mitea (DOR, 112)

M o c ó k a shr. Moco, Mocika (Rj. JAZU, VI, 876); rum Motoc, Motica (DOR, 328)

M ó j s e shr. Mojsej (Rj. JAZU, VI, 904); rum. Moise (DOR, 113)

P a ú n shr. Paun (Rj. JAZU, IX, 709); rum. Paun (DOR, 345)

P é j a shr. Peja, Pejo (Rj. JAZU, IX, 759); rum. Peica (DOR, 133)

P e t r í k a shr. Petrika (Rj. JAZU, IX, 825); rum. Petrica, DOR,131)

R á d u l shr. Rado, Radul < rum. (Rj. JAZU, XII, 938); rum. Radul (DOR, 355)

S í m a shr. Sima (Rj. JAZU, XIV, 958); rum. Sima (DOR, 146)

S í m u l shr. Simun (Rj. JAZU, XV, 7); rum. Simul (DOR, 146)

T ó d o r shr. Todor (Rj. JAZU, XVIII, 425); rum. Todor (DOR, 162)

T ó m a shr. Toma (Rj. JAZU, XVIII, 455); rum. Toma (DOR, 163)

10.5. Prezimena Karaševaca, različitog porekla, obrazovana u govoru prema sopstvenim, postojećim modelima koja imaju odgovarajuće leksičke oblike u sprskohrvatskom i rumunskom jeziku:

D o m a n j á n g shr. Domana i.m. (RJ. JAZU, II, 620); rum. Doman (DOR, 263)

Đ' u r đ' u l é n a shr. Đurđijan i.m. (Rj. JAZU, III, 15; rum. Giurgeala, Giurgiulet (DOR, 67)

F i l i p ó n j a shr. Filipo, i.m. Filipović (Rj. JAZU, III, 54-55); rum. Filipoiu (DOR, 57)

H ú s t i k shr. Hust, toponim (Rj. JAZU, III, 737); rum. Hus, Husin (DOR, 75)

J o v á n a k shr. Iovana i.ž. (Rj. JAZU, IV, 669); rum. Iovan (DOR, 83)

K a t a l ú š a shr. Katalena, Katalona i.ž. (Rj. JAZU, IV, 892, 893); rum. Catalina (DOR, 28)

L á c k i ć' shr. Lacko i.m., Lacković (Rj. JAZU, V, 862); rum. Latcu (DOR, 93)

P a t á š shr. Pateša, pata, aplelativ (Rj. JAZU, IX, rum. Pata < albanski pata "guska" (DOR, 129)

P a t a š á n v. P a t á š

P e t r á š k a shr. Petraš, Petraško i.m., Petraški, Petrašković (Rj. JAZU, IX, 823); rum. Petrasco, Petrascu (DOR, 132)

10.6. Prezime Č'ervenják sačuvalo se kod Karaševaca zahvaljujući arhaičnom karakteru ovih govora. U ovom slučaju čuva se glasovna grupa čer (shr. crven, karaševski červen).

11. Prezimena Karaševaca nejasnog porekla:

F á f a v. rum. Foanfa, Fonfea (DOR, 433); izvedeno je, verovatno, od nekog nadimka

K o n f á l a, izvedeno je, verovatno, od nekog nadimka

M a l d é t, izvedeno je, verovatno, od nekog nadimka (v. i shr. malo dete)

O c i l v. rum. Otel, Otal, Hot, Hotila (DOR, 298); shr. ocil, ocas (Rj. JAZU, VIII, 503)

P i d r á k shr. Pidraš (Rj. JAZU, IX, 834)

P o c v. shr. Poca, Poce (Rj. JAZU, IX, 153)

R e v é n k o v v. shr. reven, revena (Rj. JAZU, XIII, 909); rum. Reveca (DOR, 139, Graur, 28)

V e r n í k a v. rum. Vernescu, Verna, Veronica (DOR, 405, 167)

Z d r e n j í j a v. rum. Zdraila, Zadraila (DOR, 89)

Z é n k a v. shr. ženka, zenica (Vuk, 157, 208, 210)


12.1. Na osnovu prikazanog materijala možemo izvući nekoliko zaključaka u vezi s prezimenima Srba - Karaševaca:

12.1.1. Nismo zabeležili ni jedno prezime koje se nalazi u svih sedam naselja. U šest naselja nalazi se samo jedno prezime; u pet naselja zabeležili smo deset prezimena; u četiri naselja zabeležili smo 18 prezimena; u tri naselja zabeležili smo 26 prezimena; u dva naselja zabeležili smo 35 prezimena a 120 prezimena zabeležena su samo u po jednom naselju.

12.1.2. Najveći broj Srba-Karaševaca nose sledeća prezimena: Fílka (325), Béca (165), Hacegán (152), Bírta (144), Míloš (137), Véka, Váka (123), Ćíinkul (120), Vatáv (117), Ocil (111), Vlášić (110), Gérlica (107), Bának (105, Béul (101), Míta (92), Láckić' (91), Kúrjak (90), Láuš (82), Hóca (80), Logožán, Lugožán (79), Domanjánc (78), Tódor (76) itd.

12.1.3. Srbi -Karaševci imaju 33 prezimena rumunskog porekla (odnosno 15,90%) a posredstvom rumunskog jezika primili su drugih 74 prezimena (mađarskog, nemačkog, turskog i srpskog porekla) što predstavlja 35,25% od svih zabeleženih prezimena. Ova prezimena imaju 2519 Karaševaca (donosno 39%) a prezimena rumunskog porekla nose 1408 lica. To znači da prezimena Karaševaca rumunskog porekla, kao i ona koja su primili posredstvom rumunskog jezika, predstavljaju preko 51% od svih zabeleženih prezimena koja nose preko 60% Srba-Karaševaca.

12.1.4. Zabeležili smo 54 prezimena srpskog porekla (što predstavlja 25,71 %) koja nose 1484 Srbina-Karaševaca (odnosno 21,1%). Posredstvom srpskohrvatskog jezika, Karaševci su primili 17 stranih prezimena (rumunskog, nemačkog, mađarskog i turskog porekla) što predstavlja 8,09%. Ova prezimena imaju 519 Karaševaca (odnosno 8,08%). To znači da prezimena srpskog porekla kao i ona primljena posredstvom srpskohrvatskog jezika predstavljaju 33,8 % od svih zabeleženih prezimena. Ova prezimena imaju 29,18 % Srba-Karaševaca.

12.1.5. Karaševci su preuzeli šest prezimena neposredno od Mađara. Ova prezimena imaju 162 Karaševca. Osam prezimena preuzeli su, takođe neposredno, od Nemaca. Ova prezimena nosi 25 Karaševaca.

12.1.6. Deset prezimena susreću se i kod Rumuna i kod Srba i Hrvata pa je, prema tome, teško precizirati poreklo ovih prezimena koja nose 87 Srba-Karaševaca.

12.1.7. I na kraju, treba napomenuti da smo zabeležili kod Srba-Karaševaca 11 prezimena nejasnog porekla. Većina ovih oblika izvedeni su od nadimaka.

12.1.8. Imajući u vidu da su preko 51% od prezimena Srba-Karaševaca rumunskog porekla i da preko 60% ovog stanovništva nose takva prezimena, možemo zaključiti da je rumunski elemenat bio vrlo jak u ovim naseljima. Pošto kod ostalih Srba i Hrvata u Rumuniji nema rumunskih prezimena u takvim proporcijama, možemo smatrati da su se Sloveni, preci današnjih Karaševaca i Rumuni sreli pre no što su Karaševci primili katoličku veru. Inače ne možemo objasniti kako je bilo moguće tako jako zbližavanje između Rumuna - pravoslavaca i jednog slovenskog stanovništva katoličke vere. Prema našem mišljenju, današnji Srbi-Karaševci nisu čisto slovenskog porekla. Oni su rezultat smese između Rumuna, starosedelaca i slovenskog stanovništva, južnoslovenskog tipa a pre svega Srba. U stvari, na takav zaključak navodi nas analiza prezimena Srba-Karaševaca, koju smo pokušali dati u ovom prilogu.

[Vlad]

Као што смо из прилога о Карашованима могли да видимо, теорија о лаком претапању Срба у Румуне никако не држи воду.

Како би се иначе објаснила чињеница да  Карашовани већ више од 600 година живе у Румунији а да нису изгубили језик?

Да ли можемо веровати тврдњама патриотски опредељених историчара да су Срби за веома кратко време заборављали свој и преузели језик Румуна?

Оно што је посебно занимљиво јесте студија Милета Томића, румунског лингвисте и слависте светског гласа.

Пођимо редом:

„. Karaševci se smatraju jednostavno Karášefcima a njihov maternji jezik nije ni srpski ni bilo koji drugi slovenski jezik već karášefski jézik.“

Да ли се ова тврдња може поредити са тврдњом недовољно информисаних Влаха да је њихов језик „влашки“ и да нема никкве везе са румунским?

„Prilikom dijalektoloških istraživanja u ovim selima (1965. i 1968. godine) došli smo do zaključka da je nemoguće ubediti jednog Karašefca da je Srbin nezavisno od njegovog stepena obrazovanja.“

Одговарају ли горњи редови понашању већег дела наших Влаха који би да су све друго само не Румуни. Чини ми се да је и на форуму било људи са академским звањем који се никако нису могли сложити са чињеницом да имају било какве везе са Румунима. Да ли пример из Скупштинског дома, где су се посланици влашког етничког порекла  утркивали у самонегирању и давању "патриотских" изјава, не говори сам за себе какво је стање свести дела факултетски образованих Влаха?


„Najobrazovaniji Karaševci smatraju da su Hrvati pošto su i oni katoličke vere.“

Шта је са тезом о Власима као Србима, пошто су и једни и други православци и пошто и једни и други славе крсну славу?
Шта је са оним образованим Власима који сматрају да смо "Vlachs" и да немамо никакве везе са Румунима.
Шта је са оним образованим Власима који су се латили писања влашког речника, названог "Влауљица" који за дифтонге и мукле самогласнике користе графеме w;ü;ö; позајмљене из немачког алфабета, а све остало записују вуковом ћирилицом?


 
„ Ovom ubeđenju doprineli su katolički sveštenici a i većina učitelja koji su godinama predavali u školi samo latinicu.“

Треба ли овоме посебан коментар? Треба  ли се коментарисати улога појединих црквених великодостојника СПЦ приликом пописа становнишва 2002. године или настојање да се по сваку цену са земљом сравни црквица у Малајници?
Шта је са добијањем „добронамерних“ батина у школи ако вас учитељ чује да са другаром причате влашки?
А, тек о одсуству било каквог образовања на матерњем језику – о томе не вреди тек трошити речи...


„Naučni radovi, objavljeni poslednjih godina, uključuju bez izuzetka ove govore u srpske dijalekte.“

Ускоро ће бити објављен мали лингвистички атлас говора Влаха североисточне Србије. Тиме ће бити само потврђено оно што је званична српска наука одувек знала – Власи су говорници архаичних румунских наречија.

„Karaševski govori jesu arhaični srpski govori timočko-lužničkog tipa. Ima u njima i sopstvenih inovacija a i novijih srpskih crta kao i znatan broj osobina koje se susreću i u nekim makedonskim i bugarskim govorima. Treba napomenuti da ovi govori nisu identični u svim naseljima. Najirazitije su razlike u fonetici i leksici.“

Шта тек рећи за ово? Сличност са позицијом у којој се Власи налазе је више него очигледна.


„12.1.3. Srbi -Karaševci imaju 33 prezimena rumunskog porekla (odnosno 15,90%) a posredstvom rumunskog jezika primili su drugih 74 prezimena (mađarskog, nemačkog, turskog i srpskog porekla) što predstavlja 35,25% od svih zabeleženih prezimena. Ova prezimena imaju 2519 Karaševaca (donosno 39%) a prezimena rumunskog porekla nose 1408 lica. To znači da prezimena Karaševaca rumunskog porekla, kao i ona koja su primili posredstvom rumunskog jezika, predstavljaju preko 51% od svih zabeleženih prezimena koja nose preko 60% Srba-Karaševaca.“

Шта је са презименима Влаха североисточне Србије која се нимало не разликују од презимена Срба? Да ли је то доказ да су Власи у етничком смислу Срби?

 
И за крај, као шлаг на торту долази следећа констатација:

„Pošto kod ostalih Srba i Hrvata u Rumuniji nema rumunskih prezimena u takvim proporcijama, možemo smatrati da su se Sloveni, preci današnjih Karaševaca i Rumuni sreli pre no što su Karaševci primili katoličku veru. Inače ne možemo objasniti kako je bilo moguće tako jako zbližavanje između Rumuna - pravoslavaca i jednog slovenskog stanovništva katoličke vere. Prema našem mišljenju, današnji Srbi-Karaševci nisu čisto slovenskog porekla. Oni su rezultat smese između Rumuna, starosedelaca i slovenskog stanovništva, južnoslovenskog tipa a pre svega Srba. U stvari, na takav zaključak navodi nas analiza prezimena Srba-Karaševaca, koju smo pokušali dati u ovom prilogu.“


Не само да  Карашевци, Срби који су бежећи пред Турцима спас нашли у Румунији,  нису изгубили свој језик, већ су на румунској територији успели да словенизују Румуне.

О каквој ми онда „румунизацији“, о каквој „Српско-Румунској струји“ ми онда причамо?

Има ли границе прању мозга?

[virgil]

Vrlo zanimljivo upoređenje, Vlade.

Da li Karašovani imaju škole, medije i crkvu na svom jeziku?

[PLAMNA]

Vlade,ja bih jos samo dodao da je zanimljivo i to da svi Srbi iz Rumunije nazivaju tamosnje Rumune VLASIMA.
Za njih su svi Rumuni VLASI.
Podatak imam od jedne osobe srpske nacionalnosti  iz Pojejena (na tvojoj prvoj karti pod brojem 2).

[Vlad]

Vlade,ja bih jos samo dodao da je zanimljivo i to da svi Srbi iz Rumunije nazivaju tamosnje Rumune VLASIMA.
Za njih su svi Rumuni VLASI.
Podatak imam od jedne osobe srpske nacionalnosti  iz Pojejena (na tvojoj prvoj karti pod brojem 2).

Управо тако, Пламна !

Ради се о синонимима који означавају један те исти народ. Проблем је у томе што се играњем на карту потпуне неинформисаности већег дела Влаха, жели вештачки створити конфузија која за циљ има да се колебљивци међу Власима одврате од било какве идеје могућег заједничког порекла са Румунима, односно Власима преко Дунава.

То се, на жалост, ради веома смишљено, тако да се непотребан публицитет даје "научним тезама" да су Власи келтског (Војислав Станојевић)односно илирског порекла (Бранислав Бата Пауновић) које драстично одударају од почетних теорија о Власима као бившим Словенима (Србима).
Сва ова наклапања која, благо речено, немају везе са животом, имају за циљ да се Власима упути јасна порука која се може формулисати на следећи начин:

"Будиде шта год желите, само не Румуни!"

Поздрав

[virgil]

Evo još nekoliko podataka sa Interneta o Karašovanima:

1) Imaju dvojezičnu gimnaziju u Karašovi. A ako imaju gimnaziju to znači da postoje i osnovne škole:

http://www.cs.ro/ISJ/licee00.htm

2) Imaju svoj vebsajt Carasova:

http://www.carasova.net/

3) Kako je gore navedeno, smatraju se Hrvatima, jer su Katolici, iako govore timočko-lužničkim narečjem. Sa vebsajta je očigledno da pišu na hrvatskom književnom jeziku.

4) Ako imaju gimnaziju, nemoguće da ne bi imali, sa pripomoću rumunske države, novine i druge medije,  kao što i bogoslužje na hrvatskom:

"la Carasova apare revista lunara bilingva "Hrvatska grancica", editata de UCR cu subventii din bugetul statului."

http://www.divers.ro/croati_specific_cultural_ro


5) Broj Karašovana je manje od 5000, daleko manje of Vlaha Srbije, koji nemaju ni škole, ni medije, ni bogoslužje na svom jeziku (osim u crkvi Bojana Aleksandrovića u Malajnici, ali kojoj se žestoko protive SPC i delovi meštane uprave).

 

[virgil]

Još jedan zaključak sa sajta  http://www.carasova.net/ : iako žive u Rumuniji, Karašovani ne smatraju da je potrebno da na svom sajtu pišu (i) na rumunskom.

[Vlad]

3) Kako je gore navedeno, smatraju se Hrvatima, jer su Katolici, iako govore timočko-lužničkim narečjem. Sa vebsajta je očigledno da pišu na hrvatskom književnom jeziku.

 

То је била управо поента поређења на релацији Власи - Карашевци.

Карашевци, као што видимо, под утицајем  католичке цркве и наставника који се, вероватно, школују или долазе из Хрватске,  постају оно што никада нису били - Хрвати!

Власи североисточне Србије, по питању етничког порекла, језика, предања и много чега другог - несумњиво део румунског народа - под утицајем цркве и политичких околности постају све друго само не Румуни.

Све наведено у Томићевом прилогу, укључујући и флоскуле о некаквој оригиналности и посебности у односу на све друге Словене, до словце се подудара са свеукупним стањем свести овдашњих Влаха.

Зато сматрам да је овај прилог о Карашованима или Карашевцима јако занимљив јер се њиме у исто време доказује апсурдност тезе о Власима као бившим Србима и сликовито приказује стање свести једног денационализованог народа, укључујући све заблуде до којих се долази услед циљаног извртања чињеница зарад "виших националних интереса".

[Igor]

Живи и пусти друге да живе.

Ако Карашевац хоће да буде Хрват нека га.

Исто тако, не оспоравајте никоме право да не буде Румун јер ће вам се с исто толико жара враћати и оспораваће ваше право да будете Румуни.

Национално опредељење је производ политичких (најпре), етничких, лингвистички, социоекономских и психолошких фактора.

Те дискусије да ли су Црногорци заправо Срби, да ли су Горанци Бошњаци, да ли су Ашкалије/Египћани у ствари Роми, Русини Украјинци, Македонци Срби, Буњевци Хрвати, Молдавци Румуни па и Власи Румуни зашто да не, су беспредметне. Све док има једног (а не пар хиљада) људи који инсистирају да су Лилипутанци та етничка група ће постојати. То је лепа (и ружна) ствар друштвених наука, оне зависе од консензуса, од друштвеног уговора, свакодневног плебисцита који постоји између тих људи.

[Vlad]

Живи и пусти друге да живе.

Немам намеру да убијам Карашевце  

Ако Карашевац хоће да буде Хрват нека га.

Нека Карашевац буде шта хоће. Ја немам са тим никакав проблем. Ја само говорим да је тај Карашевац Србин из мог краја који је пре много година побегао пред Турцима у данашњу Румунију и тамо успео да асимилује Румуне. Тиме само покушавам да покажем колико је апсурдна теза о Власима као бившим "повлашеним" Србима.

Исто тако, не оспоравајте никоме право да не буде Румун јер ће вам се с исто толико жара враћати и оспораваће ваше право да будете Румуни.

Потпуно се слажем.

Национално опредељење је производ политичких (најпре), етничких, лингвистички, социоекономских и психолошких фактора.

И са овим се слажем.

Те дискусије да ли су Црногорци заправо Срби, да ли су Горанци Бошњаци, да ли су Ашкалије/Египћани у ствари Роми, Русини Украјинци, Македонци Срби, Буњевци Хрвати, Молдавци Румуни па и Власи Румуни зашто да не, су беспредметне. Све док има једног (а не пар хиљада) људи који инсистирају да су Лилипутанци та етничка група ће постојати. То је лепа (и ружна) ствар друштвених наука, оне зависе од консензуса, од друштвеног уговора, свакодневног плебисцита који постоји између тих људи.

Баш тако. Не видим због чега би Југословени онда били спорни?

[nena]

   Ovaj primer o Karaševcima je vrlo dobar da bi se skrenula pažnja na još jedan aspekt identiteta, koji po mom mišljenju Vlad ne uzima u obzir. To je da identitet nije istorijski fiksna pojava i nije isključivo vezana za etnicitet u značenju jezika i tradicionalne kulture.

Dakle, niko ne osporava činjenicu da su Karaševci (uzimam zdravo za gotovo da je tačno to što se tvrdi ovde na forumu, pošto lično o njima ne znam ništa) nekada davno bili Srbi i pravoslavci, niti iko osporava da oni potiču iz Timočke Krajine -teritorije današnje Srbije a nekadašnjeg Otomanskog carstva. Verovatno to i oni sami dobro znaju.
Ono što je bitno je to da je njihova istorija u međuvremenu postala totalno drugačija od one koju su imali Srbi koji su ostali južno od Dunava i da su vremenom izgradili kulturu i identitet koji više nije identičan sa onim koji su imali dok su živeli u Timočkoj Krajini. Dakle bez obzira na njihovo etničko poreklo po kojima bi ih neko ko se drži ovog faktora kao odlučujućeg svrstao u Srbe, oni sami odlučuju koliko ovo poreklo kao faktor utiče na njihov identitet. Iz onoga što sam pročitala, očigledno nimalo!

Isti je problem i sa Vlasima u Srbiji. Iako je neosporno da dobrim delom potiču sa teritorije današnje Rumunije (ali nekadašnje Vlaške i Moldavije), i bez obzira što im je jezik sličan dijalektima današnjeg rumunskog jezika, ovdašnji Vlasi su imali potpuno drugačiju istoriju koja je u njima izgradila drugačiji identitet nego što se to desilo kod današnjih Rumuna. Na isti način, zbog samog etničko-fizičkog porekla Vlaha sa teritorije današnje Rumunije (zemlje koja je njima u svom modernom obliku potpuno strana), suludo je tvrditi da su Vlasi Rumuni. Ili preciznije da su moderni Vlasi isto što i moderni Rumuni.

Naravno, oni koji kao Vlad imaju ovakav stav (Vlasi=Rumuni), imaju potpuno pravo da ga imaju, i moram reći da su u boljoj poziciji jer bar njihov nacionalni savet (Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine)  funkcioniše kako treba i oni neće imati problema pri ostvarivanju svojih prava kao oni Vlasi o kojima odlučuje NSVNM!

[Igor]

Да ли се слажеш са Неном Владе?

Isti je problem i sa Vlasima u Srbiji. Iako je neosporno da dobrim delom potiču sa teritorije današnje Rumunije (ali nekadašnje Vlaške i Moldavije), i bez obzira što im je jezik sličan dijalektima današnjeg rumunskog jezika, ovdašnji Vlasi su imali potpuno drugačiju istoriju koja je u njima izgradila drugačiji identitet nego što se to desilo kod današnjih Rumuna. Na isti način, zbog samog etničko-fizičkog porekla Vlaha sa teritorije današnje Rumunije (zemlje koja je njima u svom modernom obliku potpuno strana), suludo je tvrditi da su Vlasi Rumuni. Ili preciznije da su moderni Vlasi isto što i moderni Rumuni.

[Vlad]

Да ли се слажеш са Неном Владе?

Isti je problem i sa Vlasima u Srbiji. Iako je neosporno da dobrim delom potiču sa teritorije današnje Rumunije (ali nekadašnje Vlaške i Moldavije), i bez obzira što im je jezik sličan dijalektima današnjeg rumunskog jezika, ovdašnji Vlasi su imali potpuno drugačiju istoriju koja je u njima izgradila drugačiji identitet nego što se to desilo kod današnjih Rumuna. Na isti način, zbog samog etničko-fizičkog porekla Vlaha sa teritorije današnje Rumunije (zemlje koja je njima u svom modernom obliku potpuno strana), suludo je tvrditi da su Vlasi Rumuni. Ili preciznije da su moderni Vlasi isto što i moderni Rumuni.

Игоре,

Врло радо ћу ти одговорити на ово и на сва друга питања али те прво морам нешто питати: Јеси ли ти Игор Јарамаз са којим сам на Сербиан кафе-у о овом питању дискутовао 2002. године?

Поздрав

[Vlad]

Isti je problem i sa Vlasima u Srbiji. Iako je neosporno da dobrim delom potiču sa teritorije današnje Rumunije (ali nekadašnje Vlaške i Moldavije), i bez obzira što im je jezik sličan dijalektima današnjeg rumunskog jezika, ovdašnji Vlasi su imali potpuno drugačiju istoriju koja je u njima izgradila drugačiji identitet nego što se to desilo kod današnjih Rumuna. Na isti način, zbog samog etničko-fizičkog porekla Vlaha sa teritorije današnje Rumunije (zemlje koja je njima u svom modernom obliku potpuno strana), suludo je tvrditi da su Vlasi Rumuni. Ili preciznije da su moderni Vlasi isto što i moderni Rumuni.

Осим са тим да највећи део Влаха вуче своје корене из данашње Румуније и да се њихов говор може сврстати у историјска наречија румунских дијалеката, не бих могао да се сложим са Неном.

1. Власи са Румунима имају различиту историју само у протеклих 200-250 година. Карашовани су Србију напустили крајем XIV. века. За 450 година се много тога може променити.

2. Идентитет Влаха се није мењао само чињеницом да живе одвојено од своје сабраће у Румунији. На то су утицали и они који су им мењали идентитет тако што су им мењали имена и презимена, тако што се држава жестоко обрачунавала са свима онима који су покушавали да се побуне против асимилације (случај Јона Илића, учитеља из борског села Брестовац или онг кафчије из Јабуковца чијег се имена не сећам, посланика НАПРЕДЊАКА пре првог светског рата, којег је тадашњи министар Гарашанин (не чувени Илија Гарашанин) гурањем пиштоља у слабине убеђивао да, у тадашњој српској скупштини, одустане од идеје да за своје Влахе тражи богослужење и школу на матерњем језику.

Мени није познато да је Румунија нешто слично радила Карашованима.

3. У етногененетском и етнолингвистичком погледу, Власи јесу Румуни! И то је неспорна чињеница.
Да ли су модерни Власи исто што и модерни Румуни? Нису. Зато што нису имали могућност образовања и богослужења на свом језику. Питање је шта, заправо, подразумевамо под модерним Власима? Да ли су модерни само они који се на попису изјашњавају као Срби, осећају се Србима, међу собом говоре српски и алергични су на било који вид њиховог довођења у везу са Румунима? Јесмо ли ми, који се изјашњавамо Власима, који са другим власима говоримо влашки и који не бежимо од тога да смо у етногенетском и етнолингвистичком погледу Румуни, заправо, заостали Власи за разлику од оних „модерних“ који би да све то негирају?

Naravno, oni koji kao Vlad imaju ovakav stav (Vlasi=Rumuni), imaju potpuno pravo da ga imaju, i moram reći da su u boljoj poziciji jer bar njihov nacionalni savet (Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine)  funkcioniše kako treba i oni neće imati problema pri ostvarivanju svojih prava kao oni Vlasi o kojima odlučuje NSVNM!

Наравно да свако има право на сопствени став, па и ми „заостали“ Власи.
Међутим, не могу да схватим откуда Вама право да оним Власима који не беже од чињенице да су им преци дошли из данашње Румуније, да говоре архаичним наречијима румунског књижевног језика,  да су са Румунима истог порекла, да са Румунима деле исте обичаја, иста веровања да до досељавање на ове просторе имају исту историју  са тим Румунима, а не љуте се да их званично зову архаичним називом за Румуне „ВЛАСИ“, оспоравате право да њихове интересе заступа Национални савет влашке националне мањине.

Притом свесно пренебегавате чињеницу да су ти људи у Савет ушли вољом оних који су их својим потписима овластили да штите њихова мањинска права.

За крај бих још замолио Вас, госпођа Нено да ми кажете да ли се слажете да су, узимајући у обзир пример Карашована, потпуно неосноване приче да су Власи, тобоже, некада били Срби који су бежећи пред Турцима у данашњу Румунију, потпуно заборавили свој језик?

Срдачан поздрав