Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881

Аутор Тема: ГОДИШЊИ ПРОГРАМИ РАДА КУСТОСА ЕТНОЛОГА  (Прочитано 5137 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Paun

  • Администратор
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић

               МУЗЕЈ У МАЈДАНПЕКУ
               Кустос етнолошке и фотографске збирке


ПРОГРАМ РАДА ЗА 2009. ГОДИНУ


              I – УВОД

               Програмска 2009. година је претпоследња година радног стажа кустоса етнолога, због чега се као главни задаци издвајају следећи: а) довршавање дуготрајних пројеката, б) сређивање теренске документације и документације збирки, и в) рад са студентима.

               II – РАД НА ПРОЈЕКТИМА

               У првом плану биће довршење пројеката из три области етнологије Влаха, којом се кустос етнолог бавио целог радног века као својом специјалношћу. То су: а) магија, б) религија и ц) митологија. Последња фаза пројеката подразумева, пре свега, израду одговарајућих монографија или публикација, уз неопходна допунска истраживања на терену, као и  интензиван рад на обради библиографских извора.
               а) Магија. – Овој области ће бити посвећен први квартал 2009. године, у коме треба да се доврши, рецензира и преда у штампу рукопис монографије под радним насловом „Шојманизам – језгро влашке магије“. Ова тема је првобитно планирана само као засебан рад у зборнику „Свет Влаха“. Али, када је извршена систематизација прикупљене грађе и сагледана постојећа научна литература, оцењено је да кустос музеја располаже драгоценим и научно атрактивним етнографским материјалом, који – због обима и важности – треба обрадити као засебну монографију. Рад на тексту, започет током 2008. године, уз неизбежна допунска теренска и библиографска истраживања, биће завршен у назначеном року, а по изласку књиге из штампе, које се може очекивати у другој половини 2009. године, биће организоване и уобичајене промотерске активности: трибине, предавања, интервјуи.
               б) Религија. – Главни пројекат из ове области, „Влашки обредни хлеб и помане“ такође је приведен крају, и започет кабинетски рад на систематизацији грађе, који ће бити настављен и у 2009. години. Реч је о изузетно обимној и сложеној етнографској материји, за чију је комплетну обраду неопходан тимски рад, односно усклађен рад више добро обучених сарадника какве је музеј некада имао, али које кустос етнолог сада више не може да ангажује. Као пример сложености посла, довољно је навести техничку обраду фото-документације пројекта, која садржи преко 30 000 снимака! Под условом да се сваком снимку посвети само пет минута времена, за преглед целе колекције требаће више од 300 осмочасовних радних дана! Транскрипција материјала са стотинак ДВД-а такође захтева вишемесечни рад. Поред овога, намеће се као непходан и допунски теренски рад на неколико локалитета који нису обрађени у претходном периоду.
               г) Митологија. – Наставиће се рад на сакупљању и обради влашког усменог и музичког стваралаштва са овом тематиком, у оквиру дугорочног пројекта „Последњи Орфеји Балкана“. Планира се вишетомно издање, од којих се прво може очекивати крајем 2009, или почетком 2010. године.

               III – ДОКУМЕНТАЛИСТИКА

               Сређивање документације, која настаје током рада на етнолошким пројектима, основна је обавеза истраживача, не само да би се пројекти валоризовали и презентовали, већ да би се и другим лицима, пре свега будућим кустосима, омогућило коришћење те грађе. Стога ће се највећа могућа пажња посветити сређивању радне документације, која обухвата фото, аудио, видео и рукописни материјал. Визуелни и аудитивни материјал нарезује се се на ДВД дискове, чија је евиденција компјутеризована, а теренски дневници, белешке и скице одлажу се у фасцикле и регистраторе. Због несигурности компакт-дискова као архивистичког медијума, неопходно је урадити копије. Број дискова које треба на овај начин заштити у 2009. години је 480.
               Поред радне документације, систематски ће се радити и на сређивању документације етнолошке и фотографске збирке. За ове потребе користи се компјутерски софтвер који је израдио сам кустос.

               IV – ФОТОГРАФСКА ЗБИРКА

               У оквиру фотографске збирке Музеја, чува се више стотина црно-белих негатива које је Музеј преузео из оставштине мајданпечког фотографа Видосава Дисе Ђорђевића. На тим негативима сачувана је хроника Мајданпека у најзначајнијем периоду његове новије историје. Укидањем радног места фотографа овај материјал је остао без свог непосредног чувара и обрађивача. Због тога је неопходно да се набави специјални скенер за обраду негатива, и да се у 2009. години започне њихово преснимавање. Скенирањем филмова негатив-снимци се аутоматски претварају у позитив-копије, и то у електронском формату високе резолуције, што омогућава њихово складиштење на дисковима, груписање у тематске албуме, претраживање, излагање и слично.

               V – РАД СА СТУДЕНТИМА

               Наставиће се рад на методолошкој едукацији и обуци за практичан теренски рад групе студената етнологије и антропологије и сродних наука, пореклом из општине Мајданпек, који су потенцијални кандидати за преузимање кустоског места у музеју, или за наставак самосталног рада на појединим пројектима на којима су у протеклом периоду били сарадници. Кустос на овај начин води четворо студената, од којих је троје на етнологији (IV, II и I година) а један на етно-музикологији (IV година). Педагошки рад са студентима завршних година одвија се у сарадњи са универзитетским наставницима које кандидати бирају за менторе својих дипломских радова, јер је постигнута сагласност да ови радови имају за тему грађу која је прикупљена у пројектима музеја у којима су студенти директно учествовали.  

               VI – МАТЕРИЈАЛНО-ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ РАДА

               С обзиром на то да Музеј још увек нема одговарајуће услове за самосталан кабинетски рад кустоса етнолога, који ће бити основни вид рада на остварењу програма у 2009. години, кустос ће за те потребе користити просторије депоа, канцеларију управе музеја у поподневним часовима и викендом када је слободна, као и свој приватни радни кабинет.
              Теренски рад одвијаће се на локацијама које су предвиђене конкретним пројектима.

               У Мајданпеку,
               28. новембра 2008. год.

                                                                                                                      Кустос
                                                                                                              Паун Ес Дурлић
                                                                                                        


               МУЗЕЈ У МАЈДАНПЕКУ
               Кустос етнолошке и фотографске збирке


ПРОГРАМ РАДА ЗА 2010. ГОДИНУ


               I – УВОД

               Програмска 2010. година је последња цела година радног стажа кустоса етнолога, због чега се као главни задаци издвајају следећи: а) довршавање и објављивање стручних радова и монографија, б) сређивање теренске документације и документације збирки, и в) рад са студентима.

               II – РАД НА ПРОЈЕКТИМА

               У првом плану биће довршење рукописа монографија из области магије, религије, и митологије Влаха источне Србије, уз минимална допунска теренска истраживања, која се буду показала неопходним за поједине конкретне проблеме у току завршавања рукописа. Такође, биће написани и мањи стручни радови из области политичке етнологије и етнографије, такође са влашком тематиком. Конкретан план рада обухвата следеће наслове:

               1) „Свети језик влашког хлеба – сликовница са речником у 40 слика“.
Сликовница је написана у другој поливини 2009. године, и ушла је у издавачки план Фондације БалканКулт из Београда. Преко ове Фондације успостављен је контакт са највећим музејом хлеба на свету, Museum der Brotkultur из Улма у Немачкој, и прихваћена је њихова понуда да се сликовница изда и на немачком језику. Сликовница се преводи и на румунски језик, преводилац је мр Anemarie Sorescu-Маринковић из Балканолошког института у Београду,  а издавач ће бити Muzeul Ţăranului Român из Букурешта.
               2) „Власи у светлу српске статистике – пописи за ситну сачму“ – полемичка студија из области политичке етнологије. У раду се на критички начин износи научна аргументација, којом се оповргава паушална теза појединих домаћих и страних аутора да су Власи источне Србије све до 1921. године пописивани као Румуни, а да је тада тенденциозно промењена пописна номенклатура, само с циљем да се Румуни источне Србије као „Власи“ што лакше асимилују. Износи се и хипотеза због чега се Власи на пописима нерадо изјашњавају за Румуне, иако им је порекло, у основи, румунско. У прилогу рада дају се изводи из неких мање познатих, или теже доступних пописа из XIX и XX века, који приказују број Влаха, односно Румуна, у селима источне Србије.
               3) „У земљи Ветра и Шојмана – монографија о магији и трансу код Влаха источне Србије“ – аналитички приказ емпиријске грађе, прикупљене дугогодишњим систематским теренским радом на целом подручју Карпатске Србије, са оригиналним стручним тумачењем које појаву магије и транса код Влаха први пут осветљава целовито и у синхроној и у дијахроној равни; компаративном и историјско-генетском анализом у монографији се допире до најстаријих временских слојева глобалне цивилизације, а социо-психолошком анализом до најдубљих људских мотива на којима се темељи данас најзагонетнији етнолошки феномен магијског транса, који је по неподељеном мишљењу многогих истраживача, најочуванији управо код Влаха источне Србије. За ову монографију највеће инетересовање је показало познато издавачко предузеће из Београда, „Пешић и синови“.
               4) „Хлеб бесмртности“ јесте моногрфаија заснована на вишегодишњем пројекту „Влашки обредни хлеб и помане“. Због сложености материје, она неће моћи да се заврши у 2010. години, али ће се настојати да се у то време приреди за штампу да би се објавила у првој половини 2011. године, односно пре одласка кустоса у пензију.
               5) „Последњи Орфеји Балкана“ – збирка најлепших дела из области влашког усменог и музичког стваралаштва биће приређена у ДВД и ПДФ издању.
 
               III – ДОКУМЕНТАЛИСТИКА

               Планира се набавка допунске опреме за архивирање теренског материјала који је у видео, аудио или фото формату (екстерни хард дискови од 1 терабајт). До сада се та грађа чувала на ДВД дисковима, и њихов број је прешао 600 комада, што веома отежава манипулацију и обраду, а такође и само чување чини ризичним, јер је велика могућност да се поједини дискови оштете, и грађа на њима уништи.
               Поред документације у електронском формату, систематски ће се радити и на сређивању документације у папирнатом облику, као што су теренски цртежи и архивалије, која је смештена у фасцикле и регистраторе. За ове потребе ће се користити компјутерски софтвер који је израдио сам кустос.

               IV – ФОТОГРАФСКА ЗБИРКА

               У оквиру фотографске збирке Музеја, чува се више стотина црно-белих негатива које је Музеј преузео из оставштине мајданпечког фотографа Видосава Дисе Ђорђевића. На тим негативима сачувана је хроника Мајданпека у најзначајнијем периоду његове новије историје. Укидањем радног места фотографа овај материјал је остао без свог непосредног чувара и обрађивача. С обзиром на то да Музеј није у 2009. години набавио препоручену опрему – специјални скенер – ова се обавеза преноси и у план за 2010. годину. Скенирањем филмова негатив-снимци се аутоматски претварају у позитив-копије, и то у електронском формату високе резолуције, што омогућава њихово складиштење на дисковима, груписање у тематске албуме, претраживање, излагање и слично.

               V – РАД СА СТУДЕНТИМА

               С обзиром на очекивани одлазак у пензију, кустос етнолог је благовремено увео у етнолошку поробематику групу студената етнологије и антропологије из Мајданпека, које је на разне начине практично обучавао за ово занимање. Један од њих – Александар Репеџић - у 2010 години треба да дипломира, па управа Музеја треба да има у виду ово околност, и систематизацијом радних места предвити радно место кустоса приправника како би се етнолошки програм – једини који се последњих година стручно врши у Музеју – наставио нормално да одвија и даље. Поред саветодавног и консултантског надзора на изради дипломског рада А. Репеџића, кустос етнолог ће у наредној години вршити сличан надзор и над израдом дипломског рада Биљане Бојковић, апсолвента на етномузикологији, која је такође дугогодишњи студент-сарадник на пројектима којима је руководио предметни кустос.

               VI – МАТЕРИЈАЛНО-ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ РАДА

               С обзиром на то да Музеј још увек нема одговарајуће услове за самосталан кабинетски рад кустоса етнолога, који ће бити основни вид рада на остварењу програма и у 2010. години, кустос ће за те потребе користити просторије депоа, канцеларију управе музеја у поподневним часовима и викендом када је слободна, као и свој приватни радни кабинет.

               У Мајданпеку,
               30. новембра 2009. год.

                                                                                                                      Кустос
                                                                                                              Паун Ес Дурлић
                                                                                                        
 

Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!