Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 261-262
2.
Љубичевац1). - Ово је село на шљунковитој и песковитој дунавској тераси, између Дунава и села Грабовице, Велеснице и Велике Каменице. Куће су поред Дунава, где је обала висока, те не могу бити плављене. Пијаћа се вода узима из бунара, а у хатару су Блиндарски извори и Барбарош.
Зиратна је земља добра и измешана са ливадама на местима: Брдо (Гламеја), Лубенициште (Лобенициште), Живица, Смрдан, Мала Каменица (Каменица Мика), Цигани, Врела, Пивнице (Пимнице), Периш, Папук, Насип, Биљевина и "Острова" (у Дунаву). Нешто шуме има у Фршатури и Малој Реци (Река Мика). Утрине су: Закаторе, Живојта и Бејкан.
Село је збијеног типа; куће су размакнуте по 10-40 м. Подељено је у крајеве: Дунав (Дуњери), Средина Села (Мижлок) и Покрај Села. У крајевима су куће једног рода јаче груписане. У Љубичевцу је испитано 32 рода са 210 кућа. - Гробље је северно од "села" на месту "Утрина".
Раније се село звало Бордељ, па је указом названо Љубичевац. На Малом Брду (Гламеја Мика), поред Дунава, има трагова од зида који је из времена "Лаћина". Црквина (Бисерика) је место где је раније била црква, а ту је и Старо Гробље (Морминц Батрњ).
Село је новијег постанка; не помиње се до времена присаједињења ових области Србији. "Бурдељ" је 1846 год. имао 138, 1866 год. 157, а 1924 год. 289 кућа
2).
____________________
1) Испитивано 1921 и 1921 године. 2) В. у VI одељку Општег дела.- 261 -
По предању село су засновали неки "бегунци", који су у овом, тада јако пошумљеном и склонитом крају, дуже времена становали у "бурдељима", по којима је, веле, и насеље названо Бордељ. Најстарији су људи причали да су им дедови, као и њихови старији преци, "бежали у Влашку" и враћали се чим су се прилике измениле.
У најстарије родове који су се "повратили или дошли из Влашке" рачунају се:
Гушати (9 к., Св. Арханђео и Св. Никола),
Стојкуљешти,
Тукуљешти и
Зарешти (18 к., Петковица) сви један род;
Ноенешти (4 к., Св. Алимпије),
Сандулешти (3 к., Петковица),
Микуљешти (8 к., Св. Јован),
Шогарешти (18 к., Петковица),
Јепурешти (9 к., Св. Арханђео),
Нинешти (5 к., Петковица),
Андришешти (8 к., Св. Арханђео),
Бађешти (3 к., Петковица),
Марешти (8 к., Св. Никола) и
Чуруљешти (3. к., Петковица).
Из "Влашке" су се после првих родова доселили:
Јанешти (7 к.),
Флорикешти (6 к.),
Белегешти (7 к.),
Паунешти (10 к.) и
Вулпешти (7 к.), сви славе Петковицу. -
Вражигешти (15 к., Св. Арханђео): дед или прадед деде Димитрија доселио се из Буриле у Румунији, где су имали старо кумство. -
Стагарешти1) (4 к., Св. Арханђео): чукундеда се доселио из "Влашке". -
Попешти и Балтанешти (11 к., Св. Никола) су један род: прадед, "поп", дошао из Љеу-а у Румунији, где још имају рода.
Родови досељени у 19. веку.
Кадешти (9 к., Св. Алимпије) и
Предоњи (6 к., Петковица). Прадедови су досељени из "Влашке". -
Пуљешти (9к., Св. Алимпије): дошао дед (старцу од 80 г.) из "Влашке". -
Абраши и Гогешти (5 к., Петковица) су један род; дед им се доселио из Буриле. -
Жукуљешти (3 к., Св. Арханђео): из Олте у Румунији. -
Новочешти (8 к., Митровдан): из Слатине у Крајини. -
Ђовићешти (4 к., Петковица) и
Јонаскешти (4 к., Св. Никола): из Буриле. -
Антони (1 к., Петковица): дед се доселио из Извора у Румунији. -
Рашкешти (1 к., Св. Никола) и
Царан (1 к., Св. Никола) су из "Влашке". -
Маринкешти (3 к., Св. Павле): отац (старцу од 70 г.) дошао из Рткова. -
Пакаја (1 к., Петковица): отац је из "Влашке", ушао у кућу Шогарешта. -
Пурчела (1 к., Петковица): из Циганаша у Румунији. -
Патраула (1 к., Петковица): из Кривине у Румунији, ушао у изумрлу породицу Папаљећи.
Заветина је о Тројицама.
____________________
1) Стагар значи црквени барјак.- 262 -
Аутор
Тема: ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ЉУБИЧЕВАЦ (Прочитано 3263 пута)