Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 198-201
26.
Србово.1) - Мањи део хатара захвата северозападни део велике дилувијалне дунавске терасе, на којој су села Буковча и Кобишница, а већи је северно у равници све до пута Неготин-Радујевац. Мали је број кућа на Осоју (Дос), стрмој и јако песковитој терасиној страни, а остале су испод ње у равници код Баре (Лак) испуњеном рогозом и другим барским биљем. У Бару се уливају извори и Самариновачка (Дупљанска) Река, која кроз њу протиче и приликом јачег надоласка плави неке њиве.
Село обилује јаким изворима, који се зову: Извор, Ревенка, Студена и Лесковац. На најјачем и безименом, који је у средини села, подигнута је воденица са ваљавицом. Мало кућа узима воду из бунара.
Њиве и ливаде су на местима: Пољана (Појане), Чајна, Огрез, Блато (Лак), Дубрава (Думбрава), Влачег, Бивољарска Унија и Капуђал. Утрине су Луг (Лунка), Честак и Жапка.
Село је збијеног типа, са кућама размакнутим по 15-40
____________________
1) Испитивано 1912, 1914 и 1920 године.- 198 -
м. Подељено је у крајеве: Горњи Крај или Дељани (Дел-Ђал) и Доњи Крај или Ваљени (Ваље). У селу је испитано 26 родова са 140 кућа.
Гробље је јужно од "села" на брду Кесин Брег.
Указом 1899 г. село је прозвано Србово, а дотле се звало Србовлах, што је, веле, у њему поред потомака Срба било и Влаха, а док су били само Срби звало се Подгорин. Близу цркве је било гробље, које је остало од "Лаћина". Прича се да је на местима Лесковцу и Чајни било насеља, али од њих данас нема трага. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је, веле, из раније прошлости Србовлаха, а трагови од шанчева на Капуђалу су остали од Руса и Турака, из времена Устанка.
Први је помен о селу на карти "Темишварски Банат", где је забележено под именом
Szerbova, а 1736 год. у "Сербовлаш8 поп Преда у ен8рiе иматъ 60 кућа".
1) Село
Serbovlassi2) је записано и 1784 год., а помиње се и 1811 год.
3) "Србовлашъ" је 1846 год. имао 113, 1866 год. 138, а 1924 год. 140 кућа
4).
Оснивање и ранија прошлост села су мало позната, али се прича да је овде било насеље и много пре од 200 година, а обновили су га његови стари становници, који су се "повратили из Аустрије", где су због "турског зулума" били избегли. Предање о растурању и обнављању села прибележио је крајем прошлог века тадашњи учитељ Пера Јовановић.
У старо време село се звало Подгорин. Било је насељено чистим Србима. Кад је освајачка Турска заузела и овај крај Србије и становништву настали тешки дани, морали су, да би се спасли "турског зулума", потражити склоништа чак у "Аустрију", а Подгорин, као огорео пањ, остао је пуст. Али су отсељеницима у "Аустрији" настали још црњи дани, јер им је наметнуто још теже бреме на већ изнурена плећа, због чега заборавише на муке у постојбини и пожелеше да се врате у Подгорин. Прешли су Дунав, вратили се овде, али нису нашли ни трага од ранијег села; чак и река, која је текла поред њега, променила је свој ток. По повратку дуже времена су живели по бурдељима и земуницама и, да би овде могли остати и живети, променили су име селу и назвали га Србовлах. Ово су учинили по наговору румунских свештеника, који су тада дошли, а доцније због црквених
____________________
1) Споменик LII, 188. 2) Споменик LXXIV, 122. 3) М. Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, с. 894. 4) В. у VI одељку Општег дела.- 199 -
обреда и мешања са повраћеним становништвом из "Влашке" примили су и "влашки" говор. По предању док је постојао Подгорин, у његовој су близини била насеља Лесковац и Радан, који су се такође растурили и становници Радана прешли у Радујевац и Самариновац.
Најстарији родови, чији су преци, можда, становали у ранијем селу Подгорину -
Балћани,
Грозешћи и Радица (5 к., Св. Андреја) су један род. -
Симиџије,
Оћузићи и Бадоке (9 к., Петковица) су један род. -
Ђуљешти (3 к., Петковица). -
Фирујкићи (3 к., Св. Арханђео), имали су старо кумство у Буковчи.
До 19. века, а после обнављања села, су се доселили:
Барагановићи (Божићи, Крачуновићи),
Лаудановићи и
Миртиешти (12 к., Петковица) су један род. Преци су пре 200 година дошли из Балта Верђи у Румунији. Дед им је био "војник" Хајдук-Вељков". -
Трику,
Станку и Кришу (10 к.,Петковица) су један род; доселили се из "Влашке". -
Џелатовићи (9 к., Петковица) су из "Бугарије". -
Предићи,
Чербу и Гицићи (10 к., Св. Никола) су један род; доселили се из "Бљувановца" (Вељкова). -
Пенићи,
Ђула,
Беља и Капец (12 к., Св. Никола) су један род. Прачукундед Радул је из Раковице или Брегова у Бугарској. -
Поповића (16 к., Св. Никола) предак, поп Јанко, је дошао из Балта Верђи или из Олте у Румунији. -
Томићи (2 к., Петковица и Св. Никола) су из Ракитнице у Бугарској. -
Греку (4 к.) из "Грчке".
Родови досељени у 19. веку:
Креасте (3 к., Петковица) су из Радујевца. -
Островљана (5 к., Митровдан) прадед дошао са "Острова" (Велико Острво). -
Уруков (1 к., Св. Андерја) дед је из "Влашке". -
Балуце (4 к., Петковица) су из Радујевца, а пореклом су из "Влашке". -
Флорикуце (2 к., Св. Никола) су из "Бљувановца", а пореклом су од Брегова. -
Ковачевић (1 к., Петковица) је Циганин ковач, дошао из Кобишнице. -
Негурићев (1 к., Св. Арханђео) отац је из "Џањева" (Душановац). -
Флорића (1 к., Св. Арханђео) и
Мишу (1 к., Св. Никола) су из Радујевца. -
Фасуји (2 к., Св. Арханђео) су из "Џањева". -
Богдан (1 к., Петковица). Отац дошао из "Циганаша" у Румунији. -
Чока (1 к., Петковица) је из Мокрања, а пореклом је из "Влашке". -
Лападатовића (1 к., Петковица) отац је из Буковче ушао у Оћузиће. -
Поповић (1 к., Петковица) је из Душановца. -
Чокотај (1 к., Петковица) из Радујевца. -
Думитрашко (1 к., Св. Никола) је из Малајнице, а пореклом је "од Косова". -
Ђорђевић (1 к., Св. Никола) је из Радујевца. -
Белча (1 к., Петковица) и
Питаревић (1 к., Петковица) су из Буковче. -
Фурњига (1
- 200 -
1 к., Петковица) је из Кобишнице. -
Бурћа (1 к., Св. Јован) и
Аврамовић (1 к., св. Јован) су из Глоговице, а пореклом су из Чубре. -
Брнец (1 к., Петковица) је из Самариновца. -
Степановић (1 к., Петковица) је из Плавне, а пореклом је од Видина. -
Абраши (2 к., Св. Арханђео) су из Глоговице, а пореклом из "Влашке". -
Станковић (1 к., Св. Никола) је из Мале Јасикове, а пореклом је из "Влашке". -
Нина (1 к., Св. Арханђео) је из Радујевца, а пореклом из "Влашке". -
Димитријевић (1 к., Петковица) је из "Бугарије". -
Магдић (1 к., Св. Никола) и
Чибук (1 к., Петковица) су из Кобишнице.
Црква слави и сеоска заветина је Спасовдан.
- 201 -
Аутор
Тема: ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: СРБОВО (Прочитано 1928 пута)