Florum  VLASI ISTOČNE SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881


Аутор Тема: ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ТИЋЕВАЦ  (Прочитано 1633 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Volcae

  • Уредник
  • Ветеран форума
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Пол: Мушкарац
  • Поруке: 1303
ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ТИЋЕВАЦ
« послато: 19.12.2010. 13:03 »

               Михаило Ј. Миладиновић, Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 116-117

22. Тићевац.

               Тићевац лежи у котлини а око њега се налазе брда: Стари Виноград, Шестар, Брег, Велика Бара, Пискоњ, Сува Страна и Лак. Кроз сеоски атар протичу потоци: Прложац, Попов Поток, Виковац, Налар и Трстар. Делови атара зову се: Врело, У Риту, Виковац, Западни Стари Виногради, Трстар, Сува Страна, Велико Поље и Канбукерија. Сеоски извори се зову: Врело, Виковац, Јера, Бучар и Трстар.
               Село је тимочког типа и дели се на три мале: Танду, Ђурђевску и Тићевску. Има 105 кућа са 631 душом.
               Село је постало вероватно у другој половини XVlll века досељавањем поглавито из Црне Реке, Крајине и околних села.
               Сви су становници влашког и повлашеног порекла, али се брзо посрбљавају и ако су ван друма. Село се није помештало са првобитног места.
               По попису од 1818. год. Тићевац је имао 22 куће са 48 арачких глава.1) У то време била су у Тићевцу само прва три рода; остали су се доцније доселили.
               Родови су:
               Бopoгићи 17 к. (Св. Никола). Дошли из Нерсенице (Звижд)
____________________
               1) М. Петровић, Финансије II, стр. 472.

- 116 -

пре 120 година. - Пауновићи 20 к. (Св. Јован); из Николичева (Црна Река). - Јовановићи 22 к. (Св. Петковица); из Суботице (Ресава) пре 120 год. - Ђурићи 19 к. (Св. Димитрије). Не зна се одакле су досељени. - Голубовићи 15 к. (Св. Архангел, 8. XI.). Из Скобаља (смедеревски) пре 70 год. - Најдићи 12 к. (Св. Алимпије); из Великог Села пре 50 год.

- 117 -
Пријави уреднику   Сачувана