SRPSKO-VLAŠKI FRAZEOLOŠKI REČNIK
VORBARŃIŢA SÎRBO-RUMÎŃASKĂ
 
 
Lista primera iz vlaškog on-lajn rečnika
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik

Lista se generiše automatski, i obuhvata sve fraze koje su saradnici uneli kao primer upotrebe određene reči u selu u kome je reč zapisana. Primeri su zapisani fonetski, u potpunom skladu sa lokalnim izgovorom. Odakle koji primer potiče, može se videti pregledom reči u samome rečniku, ovde su reonske oznake iz tehničkih razloga izostavljene. Tekst nije lektorisan niti je u njemu vršena korektura, pa je moguće da sadrži i određene greške.

Plavom bojom između kosih crta označen je rumunski književni oblik tekuće vlaške reči. Plavi upitnik između kosih crta govori da takva paralela zasad nije pronađena u dostupnim rumunskim rečnicima, koje redakcija koristi u radu na svome Vorbaru!

Skraćenicama u uglastim zagradama [...] označene su oblasti u kojima je fraza zapisana: [Por.]=Poreč, [Crn.]=Crna Reka, i dr. 

*

Lista s-a faśe sîngură, şă kuprinđe tuaće vorbarńiţă kare sînt kuļasă đi la vorbituorĭ, ka un aratat kum s-a vorbĭaşće în satu-la în kare ĭe însamnată vuorba. Vorbarńiţî-ļi sînt skrisă aşa kum s-a vorbĭaşće în kutare sat. Kare đe unđe ĭe luvată, puaće să s-a vadă în Vorbarĭ, aiśa sămnu lu arit nuĭe pus. Skrisuarĭa nuĭe provaḑută, ńiś ogođită, şî puaće-fi kupinđe ńiskaĭ greşălurĭ.

Ku farba vînîtă întra doă ţrte kostîşaće însamnată ĭe fuarma lu vuorbă rumîńaskă kare ĭe aflată în ļimba română. Sămnol đi întrabare vînît, întra doă ţrte kostîşaće, arată kă aşa barabarńiţă nuĭe înka gasîtă în kărţî romăneşti kare ļe avĭem îńdamînă.

Ku vorbiļi skurtaće şî ingrađiće ku garduļeţ înkolţat [...], sînt însamnaće părţîļi în kare ĭe skrisă vorbarńiţa: [Por.]=Poreč, [Crn.]=Crna Reka, şî alće.

Autor projekta
(koncept rečnika, ortografija i softver):
Paun Es Durlić,
dipl. etnolog
Majdanpek, Srbija
http://www.paundurlic.com/paun_es_durlic.htm
 
 
 
 
 
 
Ova lista štampana:
27.02.2024, 16:39:56
 
 
 
 
 
 
 
 FRAZE - VORBARŃIŢĂ
а, б, в, г, д, ђ, е, ж, з, и, ј, к, л, љ, м, н, њ, о, п, р, с, т, ћ, у, ф, х, ц, ч, џ, ш,
а


а (predl.) — a /a/
— јео је, завршио је са јелом a mînkat
— завршио је посао a gaćit lukru
— пшеница је никла grîu a rasarit
— мој, који припада мени a mĭeu
— твој, који припада теби a tĭeu [Por.]

а (uzv.) — a /a/
— а?! шта кажеш? a?! śe ḑîś?!
— одазивање са „а” није уљудно raspunsu ku „a” nuĭe omeńiesk [Por.]

Абраш (antr.) — Abraș /Abraș/
— Абраш је био кнез у Прахову дванаест година Abraș a fost kińez la Praova doĭspreče ań [Kmp.]

Абрашевци (i. m.) — Abrașești /Abrașești/
— Властимир Абрашевић Vlasťikă,Ťikă lu Abraș [Kmp.]

авај (uzv.) — vaĭ /vai/
— тешко мени, тешко њему, тешко нама vaĭ đi mińe; vaĭ đi ĭel; vaĭ đi nuoĭ
— кукала му мајка vaĭ đu muĭka luĭ [Por.]
— јао мени, драга не долази (Сиге) vaĭ đe mińe, daĭka nu vińe [Hom.]

аван (i. ž.) — pi /pivă/
— старински аван био је издубљен у пању од трешње pivă đi bătrîńață a fuost skobită-n tutuk đi śerieș
— у авану се правила храна за живину: маљем се туцале вреже, помешане са мало брашна, и давало се пилићима, кокошкама, пловкама în pivă a fakut mînkare đi uară: ku maĭu s-a batut vrĭežî, mistakaț ku kîta fańină, șî s-a dat la puĭ, la gaiń, la rîață [Por.]

август (i. ž.) — agustă /agust/
— ове године је у августу била велика суша, пресушила је и река у Великој долини ano-sta, în agustă, a fuost sîăśită mare, a sakat șî rîu în Vaļa mare [Por.]

август (i. m.) — gusta /agust/
— пошто се у августу све проба, стари су осми месец звали и „пробало” fînkă în agusta tuot sa gustă, aĭ batrîń a kĭemat luna đi uopt șî gustarĭ [Por.]

авион (i. s.) — aviuon /avion/
— кад сам први пут видео ноћу да нешто иде преко неба и светлуца, мислио сам да је руски сателит, али сада знам да су то били некакви авиони kînd măĭ întîń am vaḑut nuapća kă śuauă mĭarźe pi śĭerĭ șî ļikură, am ginđit kă ĭe satelitu rusăsk, dar akuma șćiu kă a fuost ńiskar aviuańe [Por.]

авлија (i. ž.) — avļiĭe /avlie/
— на старом месту, где нам је била кућа, имали смо веће двориште la loko-l batrîn, unđe ń-a fuost kasa, am avut măĭ mare avļiĭe
— ограђено двориште се и код нас некада звало обор, па је био кућни обор, обор свињца, сточни обор avļiĭa îngrađită s-a kĭemat șî la nuoĭ đemult obuor, ș-a fuost obuoru kășî, oboru puorśilor, obuoru vićilor [Por.]

Аврам (i. m.) — Avram /Avram/
— Аврамови, који припадају Авраму, деца или потомци Аврама alu Avram, alu Avramuță, alu Avraman
— Аврамовићи, породични надимци (поļикре) Avramuońi, Avramĭeșći, Avramițuońi, Avramițańi, Avramĭeluońi [Por.]

Авраман (i. m.) — Avraman /Avraman/
— Авраман су звали старије дете од двојице са именом Аврам, или човека који је био из рода Аврамовића Avraman ĭ-a ḑîs la-l mîĭ batrîń đin duoĭ kopiĭ ku nume Avram, or la uom kare ĭe đin fîmeļiĭa lu Avram, kare ĭe đi Avramuońi [Por.]

Аврамеловци (i. m.) — Avrameluońi /Avrameloni/
— од Аврамеловића у Подгорцу остала је само једна кућа đin Avrameluoń în Podguorț a ramas numa o kasă [Crn.]

Аврамић (i. m.) — Avramuță /Avrămuţu/
— „Аврамуца” је надимак млађег Аврама од двојице дечака који се зову Аврам, или су тако од милоште тепали детету које је крштено као Аврам Avramuță ĭe poļikra alu Avram măĭ mik đin duoĭ kopiĭ ku nume Avram, or ĭa ḑîs așa đi drag la kopil pi kare la bućeḑat Avram [Por.]

Аврамовци (i. m.) — Avramuońi /Avramoaie/
— Аврамовци су се иселили из Курдумана, и сада живе поред сеоског пута Avramuońi s-a mutat đin Kurduman, ș-akuma traĭesk lîngă drumu satuluĭ [Crn.]

агет (uzv.) — agĭet /aghet/
— шта ли је „агјет” не знам, тако сам чуо од старих śe va fi agĭet, nu șću, așa-m-uḑît đĭ l-aĭ batrîń [Por.]

Адам (i. m.) — Adam /Adam/
— дали су име име Адам по имену прадеде mĭ-a dat nume Adam dupa numiļi lu paradĭeda [Por.]

Адамица (i. m.) — Adamuțu /Adamuţu/
— жена која побаци, намењује том детету на даћи називајући га Адамица, према имену старца Адама који је први живео у рају muĭarĭa kare sa starpĭaḑă, iĭ dă la kopil dă pomană pră nume Adamuțu, dupa numiļi alu muoșu Adam dîn raĭ
— ако се побачено дете препозна да је женско, онда се назива „јевичац”, према Адамовој баба Еви dakă sa kunuașće lupadatu kî ĭe kopil muĭerĭesk, iĭ să ḑîśe „ĭevuțu”, dupa baba Ĭeva lu muoșu Adam [Mlava]

Адамовићи (i. m.) — Adamuońi /Adamoiu/
— сви Адамовићи из Шарбановца обрађивали су земљу и радили у руднику tuoț Adamuońi đin Șarbanuț a lukrat la pomînt șî-n maĭdan [Crn.]
— влашко презиме Адамоњи забележено је и у Поречу poļikră Adamuońi însamnată ĭe șî-n Porĭeśa [Por.]

аероплан (i. s.) — ăroplan /aeroplan/
— за време Немаца једном је прошло толико аероплана, да се небо није видело од њих đi vrĭamĭa đi mńamț, odată a trekut atîća ăroplańe, đi śĭerĭu nu s-a vaḑut đi iĭ
— могао сам да се возим аеропланом, али од страха нисам смео am putut sî ma kar ku ăroplanu, numa đi frikă n-am kućeḑat [Por.]

ај (uzv.) — /ai/
— куку-леле! aĭ șî vaĭ [Por.]

ајман (i. m.) — aĭman /haimana/
— бараба од човека, да немаш посла са њим un aĭman đi uom, sî n-aĭ trĭabă ku ĭel
— напасник од детета, са свима се качи и са свима се бије aĭman đi kopil, đi tuoț sa atîrnă șî ku tuoț sa baće
— неотесани глупан, није могао да завршио ни четири разреда школе aĭman ńidoturnat, n-a putut să gaćaskă ńiś șkuala mikă [Por.]

акање (i. ž.) — trîpadare /trepădare/
— жена на селу је осуђена да зна само за трчкарања muĭarĭa la sat ĭe blîstamată numa să șćiĭe đi trîpadărĭ [Por.]

акати (gl. p. ref.) — trîpada /trepăda/
— не шаљи дете на толики пут, само ће се изакати бадава nu trîmeća kopilu la atîta drum, kî sa trapîdă điźaba [Por.]

ако (vez.) — da /dacă/
— ако не буде тако како ти кажеш, бићеш грешан до смрти dakă nu va fi așa kum ḑîś tu, o să fiĭ pîkatuos pănă la muarće
— ако је отац не буде пустио да се уда за тог момка, и ако и мајка буде на очевој страни, она ће на крају сигурно побећи, и опет ће бити по њеној вољи dakă tatî-su nu va lasao sî sa mariće dupa baĭato-la, pî șî mumî-sa dakă va țîńa parća ku tatî-su, ĭa la urmă tot o să fugă, șî ĭar’ o să fiĭe pi plaku iĭ [Por.]

ала (i. ž.) — a /hală/
— људи су некад јако веровали да на земљи живе але, нека велика, зла и ружна бића lumĭa vrodată tare a krĭeḑut kă pi pomînt traĭesk aļe, ńiska-ĭ insă marĭ, urîće șî rîaļe
— причало се да је дошла нека ала од човека, толико јак да му нико није могао стати на пут s-a puvestît k-a veńit vro ală đi uom, atîta đi tare đi ńima n-a putu să-ĭ șća-n drum
— не ради ништа, а једе ко ала nu lukră ńimika, da manînkă ka ala [Por.]

алаветина (i. m.) — alaman /alaman/
— алавац, никад се не насити alaman, ńiśkînd nu sa măĭ satură
— Немци су били зли људи, али су имали неки ред, а Руси су биле пијане пустахије, које су се највише убијале међусобно mńamțî a fuost uamiń răĭ, ama ku rînd, da rușî ńișći aļimań bĭețîĭuoș, măĭ mult s-a omorît iĭ đi iĭ [Por.]

алат (i. s.) — alat /halat/
— свака кућа треба да има приручне алатке tuata kasa trăbe să aĭbă alaturĭ đi-ndamînă
— дете, чувај „алат” јер ће ти требати кад одрастеш kopiļe, pazîăț „alatu”, kă o sî-ț trăbe kînd krĭeșć [Por.]

алат (i. ž.) — mata /unealtă/
— мајстор је отишао љут, и оставио свој алат растурен на све стране maĭsturu s-a dus mîńios, ș-a lasat matańiļi luĭ sprînžîće în tuaće părțîļi
— каже мајстор да може да поправи, али није понео неку посебну алатку без које не може да ради spuńe maĭsturu kă puaće să ogođaskă, ma n-a luvat vro matană adînsă fara kare nu puaće să lukre [Por.]

Албуљешти (i. m.) — Albuļeșći /Albulești/
— Албулешти имају имовину у планини Albuļeșći au imańe la munće [Crn.]

Алифони (i. m.) — Aļifuońi /Alifoni/
— Алифони имају земљу и кућу у валакоњском Букову Aļifuońi au pomînt șî kasă în Bukuva Vaļakuańi [Crn.]

алка (i. z.) — alkă /halcă/
— дрвена алка alkă đi ļiemn [Por.]

алка (i. m.) — belśug /belciug/
— гвоздена алка belśug đi fĭer
— мој ланац за кола нема алку на крају sanźiru mĭeu al đi kar, n-arĭe belśug la kapatîń
— јуче сам свињама ставио брњицу, да не рију ĭerĭ am pus belśug la puorś în nas, sî nu rîmuĭe
— алка за вођење бикова belśug đi purtat biśi [Crn.]
— она свиња је набила њушку у ограду, и покидала брњицу puorko-la a-nvîrat buotu-n gard, șî a rupt belśugu [Por.]

алка (i. ž.) — a /za/
— покидала се једна алка на ланцу, и ведро ја пало у бунар s-a rupt o ḑală la sanźir, șî vadra a kaḑut în bunarĭ [Crn.]

алка (i. ž.) — alka /halcaua/
— дрвеном алком се на грудима увезивали крајеви конопца, када се на леђима носио велики нарамак сена, сламе, лисника или вреже ku alkaua đi ļiemn a ļegat la pĭept kîpatîńiļi lu sfuară, kînd în șîaļe s-a dus sarśină mare đi fîn, đi paĭe, đi frunḑă or đi vrĭež [Por.]

алкица (i. ž.) — alkuță /hălcuţe/
— алкица је мала алка alkuță ĭe alkă mikă [Por.]

Алмаш (i. m.) — Almăș /Almăj/
— код нас су стари причали да су дошли из Алмаша, због стоке, јер је овде било доста празног места la nuoĭ aĭ batrîń a puvăstuit k-a veńit dîn Almăș, prîntu viće, k-aiśa a fuost mult luok guol [Zvizd]

алушине (i. ž.) — alaviĭe /alavie ?/
— толика најезда птица на виноград до сада још није била atîta alaviĭe đi pîăsîrĭ în viĭe pîn akuma n-a mîĭ fuost [Crn.]

аљудовачки (pril.) — ļidovĭesk /lidovesc/
— аљудовачка посла lukru ļidovĭesk
— аљудовачки атар није велики kuprinsu ļidovĭesk nuĭe mare [Mlava]

Аљудово (i. ž.) — Ļidоvă /Aljudovo/
— једни село зову Љидово, неки Љидво, коме како дође uńi iĭ ḑîk la sat Ļidovă, uńi Ļidvă, kare lu kum iĭ vińe [Mlava]

Аљудовчанин (i. m.) — ļidovĭan /lidovean ?/
— Аљудовчанин је становник Аљудова ļidovĭan ĭe saćanu Ļidoveĭ [Mlava]

Аљудовчанка (i. ž.) — ļidovĭa /lidoveană ?/
— Аљудовчанка је жена из Аљудова ļidovĭană ĭe muĭare dăn Ļidovă [Mlava]

ам (i. s.) — țapare /ţepar ?/
— цапаре је ам који много олакшава када се гура неки тежак терет țaparĭa ĭe ma kare mult ușurĭaḑă kînd sa înpinźe vrun tovar grĭeu [Bran.

ама (vez.) — ama /ama/
— иди на посао, али се лепо дотерај du-će la lukru, ama ogođașći-će frumuos
— видим ја шта си наумио, уради тако, али немој наудити ником vîăd ĭuo śe aĭ đi gînd, fîă așa, ama nu faśa pakaće niś kuĭ [Crn.]
— ама кад ти ја кажем, тако је ama, kînd îț spun ĭuo, așa ĭe
— ма, скраћени облик ma
— ма не може тако да буде, и готово ma nu puaće așa să fiĭe, șî gata [Por.]

аман (uzv.) — aman /aman/
— аман, бре, мани ме се, немој ме мучити aman, brĭe, lasî-će đi mińe, nu ma nîkažî
— шипак ће ти он вратити паре aman îț măĭ întuarśe ĭel bańi
— напустила га је жена, никад му се неће вратити ĭa pļekat muĭarĭa, aman măĭ vińe la ĭel [Por.]

амбар (i. s.) — amba /hambar/
— у амбару се држало зрневље: жито, овас, јечам, а кукуруз се држао у кошу în ambarĭ s-a țînut marunțîș: grîu, ovîăsk, sakară, da kukuruḑu s-a țînut în kuoș [Por.]

Ана (i. ž.) — Ana /Ana/
— Ана је било име које се често давало девојчицама Ana a fost nume đes dat la fĭaće
— из имена Ана настали су надимци Аница и Ануца đin nume Ana a ĭeșît poļikre Ańița șî Anuța [Por.]

Ангеловци (i. m.) — Angeluońi /Angheloiu/
— Ангеловци имају куће поред Бабајонског пута Angeluońi au kîăș lîngă drumu Babi-Ĭuańi [Crn.]
— Ангелони, фамилија Ангела Циганина, некадашњег ковача у Рудној Глави Angeluońi, famiļa lu Angel Țîganu, kovaśu đi vrodată în Arnaglaua [Por.]

андрамоља (i. ž.) — andarma /andarmale/
— шупа је пуна андрамоља, ништа није за неку употребу șupa pļină đi andarmaļe, ńimik nuĭe đi vro trĭabă [Por.]

андрамоље (i. ž.) — andîrmuańe /andârmoane/
— не могу ништа да ти кажем о разбоју док га сам не видиш, јер има много андрмоља на њему nu puot să-ț spun ńimik dă razbuoĭ pănă no-l vĭeḑ, kî are mulće andîrmuańe pră ĭeal [Stig]

Андрејевци (i. m.) — Andriĭuońi /Andreianu/
— Андрејевци из наших села нису један род Andriĭuońi đin saćiļi nuaștrĭe, nu sînt tot o rudă [Crn.]

Андробићи (i. m.) — Androbĭeșći /Androbești/
— Андробићи су вредни људи, и живе у слози са свима Androbĭeșći sînt vrĭańiś uamiń, șî traĭesk bińe ku tuoț [Crn.]

Анђел (i. m.) — Angel /Anghel/
— чича Ангел је дуго живео moșu Angel a trait mult [Por.]

Анђел (ž.r. Anđeļiĭa) — Anđel /Angeliu/
— чича Анђел и баба Анђелија нису имали деце moșu Anđel ku baba Anđeļiĭa n-avut kopiĭ [Por.]

Анђелија (i. ž.) — Anđeļiĭa /Angelia/
— Анђелија је била млада жена када је остала удовица Anđeļiĭa a fuost muĭare ćinîră kînd a ramas văduvă [Por.]

Анђелијини (prid.) — Anđeļiĭuońi /Angelioni/
— кад су се доселили, Анђелијини су од села добили земљу у Баба-Јониној утрини kînd a veńit, Anđeļiĭuońi đi la sat a kapatat imańe în utrina Babi-Ĭuańi [Crn.]

Анђеловићи (i. m.) — Anđeluońi /Angelovici/
— било је три брата Анђеловића, и сви су радили у руднику Anđeluońi a fuost triĭ fraț, șî tuoț a lukrat în maĭdan [Crn.]

Аница (i. ž.) — Ańița /Aniţa/
— моју прабабу су крстили Ана, али су је од милоште звали Аница, и тако јој је остало до смрти pi paramamî-mĭa a bućeḑato Ana, ma ĭ-a ḑîs đi milă Ańița, ș-așa ĭ-a ramas păn-la muarće [Por.]

Анта (i. m.) — Anta /Antonie/
— Анта је надимак човека који је крштен као Антоније, а то име је код Влаха дошло посредством цркве Anta ĭe poļikra lu uom kare ĭe la karće skris ka Antoniĭe, dar aăla nume la rumîń a veńit pista bisîarikă
— Антонова жена зове се Антоница muĭarĭa lu Anta sa kĭamă Antońasa [Por.]

Антонијевци (i. m.) — Antońeșći /Antonești/
— Антини alu Anta [Crn.]

Ануца (i. ž.) — Anuță /Anuţă/
— девојчици крштеној именом Ана, могли су да тепају Аница или Ануца pi fata kare a fuost bućeḑată Ana, a putut s-o poļikraḑă Ańița or Anuța
— потомци Ануце звали су се Ануцони, од ког надимка је настало посрбљено презиме Ануцић fir đi firu alu vro Anuță s-a kĭemat Anuțuońi, dupa śe poļikră s-a prizuvit la karće Anucić [Por.]

Ануцој (i. m.) — Anuțoĭ /Anuţei/
— он је унук Петра Ануцоја ĭel ĭestă ńepotu lu Pătru Anuțoĭu [Kmp.]

апетит (i. ž.) — poptă /poftă/
— кад је јело слатко, једеш га са великим апетитом kînd ĭe mînkarĭa dulśe, o manînś ku mare poptă
— извољева, чека неки специјалтитет (u izr.) așćată popće [Por.]

апостол (i. m.) — apastuol /apostol/
— дванаест апостола doĭsprîaśe apastuoļ [Por.]

апотека (i. ž.) — apatĭe /apotecă/
— идем у апотеку да купим лекове ma duk în apatĭekă, să kumpîr ļakurĭ [Por.]

април (i. m.) — priĭer /prier/
— месец април пада између марта и маја luna priĭer kađe întra marta șî florarĭu [Por.]

апсана (i. ž.) — apsa /pușcărie/
— затворили га мало у апсану, да дође памети la înkis o țîră în apsană, să-ĭ vină minća [Por.]

апсанџија (i. m.) — apsanźiu /apsangiu/
— подмитио је апсанџију да га пази мало боље a dat mită la apsanźiu, să-l kaće kîta măĭ bun
— ухватио га апсанџија, и отерао га у затвор l-a prins apsanźiu, șî l-a mînat la-nkisuare [Por.]

ар (i. m.) — ar /ar1/
— ар није стара мера за површину земљишта aru nuĭe masură batrînă đi pomînt
— некада се земља мерила даном орања, а ливада даном кошења đemult pomînt sa mîsurat ku ḑîua đi arat, da ļivađa ku ḑîua đi kosît [Por.]

Аранђел (i. m.) — Aranźel /arhanghel/
— човеку који лежи на самрти, Аранђел долази са три ножа, и вади му душу la uom kare ḑaśe pi muarće, Aranźelu vińe ku triĭ kuțîće, șă-ĭ skuaće sufļitu
— Свети Аранђео је слава многих Влаха; постоји летни и јесењи Аранђел ИИ. (антр.) л.и. Аранђел Svići Aranźelu ĭe prazńiku alu mulț rumîń; ĭastă Aranźel đi vară, șî Aranźel đi tuamnă
— има влашке деце којима је кум на крштењу дао име Аранђел, да их Аранђел чува, да их не узме младе ĭastă kopiĭ la rumîń, lu kare nașu la boćeḑ ļ-a dat nume Aranźel, kî sî-ĭ pazaskă Aranźelu, să nu-ĭ ĭa ćińirĭ [Por.]

арбија (i. m.) — razbik /răzbici/
— арбија је штап од сувог дрена којим се пробијала цев од зове за разбој, којим су деца пуцала из зовине пуцаљке, а некад су се њоме пушке набијале барутом razbik ĭe bît đi kuorn uskat ku kare s-a fakut țăvi đi suok đi razbuoĭ, a pokńit kopiĭi ku priskopala, da đimult ku ĭa s-a unplut pușćiļi ku prau
— пуцаљкина арбија имала је један граничник који јој није дао да упадне у цев пуцаљке razbiku đi priskopală avut un umăruș kare nu ĭ-a dat să skîape îń țaua priskopĭeļi [Por.]

арбија (i. ž.) — verźa /vergea/
— харбија је био штап од дрвета или метала, којим се набијала старинска пушка кремењача verźauă a fuost șî un bît đi ļemn or đi fĭer, ku kare s-a umplut pușćiļi aļi batrîńe la krĭamińe
— у хајдучким песмама се певало: „узех пушку и арбију, па одох у ајдучију” în kînćiśe oțășć s-a kîntat: „luvaĭ pușka șî verźaua, șî ma dusăĭ în aĭduśiĭe” [Por.]

ардов (i. m.) — ardou /hârdău/
— добио сам батине једном, кад сам био мали, затошто сам ушао у ардов да се играм am kîpatat bataĭe odată kînd am fuost mik, pintru śe m-am bagat în ardou sî ma źuok [Por.]
— у ардову се чувала комина, у време када је казана за печење било мало în ardou s-a țînut komina, în vrĭamĭa kînd kazańiļi a fuost rare [Crn.]

аренда (i. ž.) — arendă /arendă/
— ради под закуп lukră la arendă [Buf.]

армија (i. ž.) — arma /armată/
— отишао у армију, регрутован s-a dus în armată [Por.]

арна (?) (i. ž.) — arnă /arnă/
— направио је човеку хаос у ковачници, и утекао без батина a fakut la uom în kuzńiță arnă-barnă, ș-a skapat ńibatut [Por.]

Арнаут (i.m.) — Arnaut /Arnăut/
— кад смо прелазили преко Албаније, тукли су нас глад, мраз и Арнаути kînd am trekut pistă Albaniĭa, ń-a batut fuamĭa, źeru șî arnauțî [Crn.]
— када се српска војска повлачила преко Албаније, нико није смео од Арнаута да украде нешто за јело, јер Арнаути нису давали ништа ни за паре, само су наши Власи то смели да ураде kînd armata sîrbĭaskă s-a tras pista Albańiĭa, ńima n-a drîzńit sî fure śeva đi mînkare đi la arnauț, kî arnauțî nu ļ-a dat ńimika ńiś pi bań, numa rumîńi aĭ nuoștri a kućeḑat aĭa să fakă [Por.]

арнаут (i. m.) — arnaut /arnaut ?/
— арнаут је била врста дебелолг кукуруза са двадесет и четири реда зрна на клипу arnaut a fuost o fuarmă đe kukuruḑ gruos ku doaḑăś șî patru đi rîndurĭ đi buobe pi drugă
— семе арнаута донели су наши војници из Албаније, када су је прешли у првом светском рату samînța đi arnaut a dus aĭ nuoștri voĭńiś đin Albaniĭa, kînd a trĭekut pista ĭa în rato-l đin tîń
— арнаут се није примио код нас, и људи су га напустили arnautu nu s-a prins la nuoĭ, șî lumĭa s-a lasat đi ĭel [Por.]

Арнаута (i. ž.) — Arnauta /Arnăută/
— бољевачка Арнаута је с пролећа мутна, а лети има мало воде Arnauta buļuoțuluĭ pimovara ĭe turburĭe, da vară arĭe apă puțînă [Crn.]

арника (i. ž.) — țîțauoĭi /ţiţa-oii/
— лист арнике је добар за болове у стомаку (Нересница) frunḑa lu țîța uoĭi ĭe bună đi durĭare la burtă [Zvizd]
— ова биљка се мешала са другим биљкама, којима су се на Ђурђевдан, пре прве муже, овцама мазале сисе (Кривељ, запис. Д. Драгић ) țîța uoĭi s-a mistakat ku măĭ mulće ĭerburĭ, ku kare la Sînźuorḑ, înainća mulsuluĭ, s-a uns țîțîļi la uoĭ [Crn.]

арпаџик (i. m.) — arpaźik /arpagic/
— арпаџик је најбоље да се сади ујесен, јер лук, када буде ницао, неће захватити суша arpaźiku ĭe măĭ bun sĭ sa pună tuamna, kă śĭapa, kînd krĭașće n-o prinđe sîaśita [Por.]

Арсеније (i. m.) — Arseńiĭe /Arsenie/
— потомци некога Арсенија живели су у Подгорцу ńepuoțî alu vrun Arseńiĭe a trait în Podguorț [Crn.]

Арсенијевци (i. m.) — Arsenuońi /Arsenovici/
— Арсенијевићи су једна од пет српских фамилија, које су живеле у Подгорцу Arsenuońi sînt una đin śinś fameļiĭ sîrbĭeșć, karĭe a trait în Podguorț [Crn.]

астал (i. m.) — astal /astal/
— седи за сто да вечерамо șeḑ la astal să śinăm
— стави качамак на сто puńe koļașa pe astal [Crn.]
— направио ми је столар један огроман сто, треба ми за славу mĭ-a fakut tișleru un astaluoń boznakît, în trîabe đi prazńik
— дрвени сто astal đi ļiemn
— кухињски сто astal đi kuĭnă
— дечји сто astal đi kopiĭ
— сто који се као део загробне опреме, намењује покојницима astalu đi sufļit [Por.]

астрагана (i. ž.) — astraga /astrahan/
— шубаре од астрагана најчешће су носили момци kaśulă đi astragană măĭ mul a purtat baĭețî [Por.]

ау (uzv.) — au /au2/
— јој, леле! au, lălă! [Por.]

ашов (i. m.) — așuou /așău/
— ашовом се копа, а лопатом се товари ku așuou sa sapă, ku lopata sa înkarkă [Por.]
— башта изриљана ашовом најбоље рађа građina sapată ku arșuou mîĭ bińe rođașće [Crn.]
б


баба (i. ž.) — ba /babă/
— много тога има да чујеш од једне бабе mulće kare-śe aĭ s-auḑ đi la o babă [Crn.]
— кад добијеш унуке, од жене постајеш баба kînd kapiț ńepuoț, đin muĭare ći faś babă [Por.]
— копча каиша има „бабу” и „деду” (мушки и женски део) la kataramă ĭastă muoș șî babă [Crn.]
— стара баба, старица babă batrînă [Por.]

баба (i. ž.) — ma /bunica/
— ми кажемо баба мајчиној и очевој мајци nuoĭ ḑîśem mamă la muma lu muma șî la muma lu tata
— баба је свака жена која има унуке baba ĭe tuata muĭarĭa kare are ńepuoț
— моја бака је баба mama mĭa ĭe babă
— моја баба се звала Станка pi mamî-mĭa a kemato Stanka [Por.]
— баба је мајчина мајка, или очева мајка (Оснић) mamă ĭe muma mumi, ore muma lu tata
— баба Ната је Драгомирова баба и мајка његове мајке Келе (Кривељ) baba Nata ĭe mama lu Drăgomir šî mumă lu mumă-sa Kăla [Crn.]
— „бака” каже, у разговору, млађи свакој старијој жени „mamă” ḑîśe, în taĭnă, al ćinîr la tuata famĭaĭa batrînă [Por.]


Баба-Јона (sint.) — Baba-Ĭuana /Baba-Iona/
— у Баба-Јони извире Баба-Јонинин поток în Baba-Ĭuana izvuară Ogașu Babi-Ĭuańi [Crn.]

бабалук (i. m.) — babaluk /băbăluc/
— баба ми је причала да смо ми, Трифуновићи, овде од старине mama mĭ-a puvestît kî sînćem nuoĭ, Trifuļeșći, aiśa đin babaluk
— то је тако остало код нас од давнина aĭa așa a ramas la nuoĭ đin babaluk
— не дам да се упропасти моја дедовина nu dau să sa strîvĭaskă babaluku mĭeu [Por.]

Бабе (i. ž.) — Babiļi /babele/
— Бабе су дванаест дана између Драгобана и Младенаца, када сваки дан означава по један месец у години Babiļi sînt aļi doasprăśe ḑîļe întra Dragobĭaće șî Sîmț, kînd tota ḑîua însamnă kîć-o lună pi an
— Драгобан је прва баба, и означавао је март, у време када је година почињала са тим месецом Dragoban ĭe baba đintîń, ș-a-nsamnat pi marta, în vrĭamĭa kînd anu a-nśeput ku aĭa lună
— поред „баба”, које представљају лоше дане, у току године има и „стараца”, који представљају добре дане (ver.) pi lînga „babe”, kare sînt ḑîļe rîaļe, pi anu đi ḑîļe ĭastă șî „muoș”, kare sînt ḑîļe buńe [Por.]

Бабејић (i. m.) — Babĭeĭ /Babei/
— Бабејићева песма, спевали су је лаутари на његов захтев; то је само арија, без речи kînćiku lu Babĭeĭ a skuos lăutari pi porînka aluĭ; ala ĭe kînćik numa vĭarsîk, fara vuorbe [Por.]

Бабини (antr.) — Babuońi /Băbeni/
— Гице Бабин Gițe ăl Babi [Crn.]

бабино уво (sint.) — urĭakĭa-babi /urechea-babei/
— са бабином увом девојке су румениле образ када је требало да оду на весеље ku urĭakĭa-babi fĭaćiļi s-a rumeńit pi obraz kînd a trîbuit sî sa dukă la visaļiĭe [Por.]

бабица (i. ž.) — babiță /babiţă ?/
— на даћу се ставља онолико бабица, колико је гостију позвано pi pomană sa pun atîća babiță, kîț guoșć sînt kemaț [Buf.]

бабица (i. ž.) — muașă /moașă/
— бабица је жена која порађа труднице muașă ĭe muĭare kare nașće muĭerĭ greuańe
— није могла да буде свака жена бабица, у селу је некад било свега две-три жене способне за такав посао n-a putut să fiĭe tuata muĭare muașă, în sat đemult puaće-fi a fuost numa doă-triĭ sprimiće đ-așa lukru
— свако је познавао своју бабицу, и поштовао је све до смрти tot nat a șćut kare a fuost muașa luĭ, șa poștoito păna la muarće
— бабица је детету секла пупак на палици јарма, да дете буде здраво muașa a taĭat buriku la kopil pi rastău đi žug, să fiĭe kopilu sînatuos [Por.]

бабускера (i. ž.) — arțua /arţăgos/
— има старих жена које су ружне ко смрт, а имају и ружну нарав, за њих се каже да су бабускере ĭastă muĭerĭ batrîńe kare sînt urîće ka muarća, da au șî narau rău, đi ĭaļe sa ḑîśe kă sînt arțuaźe
— прзница од човека, са сваким се качи o arțuagă đi uom, la tuot nat îĭ sĭare-n kap
— мрцина од човека, једва вуче дупе за собом o îrțuagă đi uom, abĭa-ș traźe kuru dupa ĭel [Por.]

бабушница (mn. babușńiț) — babușńiță /babușniţă/
— реч из бајалице, непознатог значења, за лечење крајника vuorba dăn dăskînćik, ku însamnatu ńekunoskut, dăn dăskînćik dă lăturuoń [Zvizd]

Багајовац (i. m.) — Bagaĭuovîț /Bagaiovâţ/
— Багајовац се налази у подножју Црвеног брда Bagaĭuovîțu ĭe pi puaļiļi lu Tîlva Ruoșîĭe [Crn.]

багрем (i. m.) — bagram /salcâm/
— багрем је тврдо дрво, добро за разне потребе bagramu ĭe ļiemn tarĭe, bun đi mulće trabuĭaļe
— багремов цвет је добар за пчела (медоносан) fluarĭa đi bagram ĭe bună đi albiń [Crn.]

багрем (i. m.) — druog /drog/
— процветао багрем, мирише на све стране a-nflurit druogu, mirusă întoaťe părțîļi [Dun.]

багрем (i. m.) — salkim /salcâm/
— багрем има беле цветове, са мирисом који те опија salkimu are fluorĭ, ku miruos kare ći înbată [Por.]

багрем (i. m.) — floran /floran/
— „флоран” се за багрем каже у Танди, Горњани, Тополници floran sa ḑîśe la bagrĭem or salkim, în Tanda, Gorńiana, Topuoļńița [Por.], Tuopla, Lukĭa, Buśa; Lugńița șî-n Gînzîgrad [Crn.] [Por.]

багремар (i. m.) — bagramĭa /?/
— идемо за дрва у багремар ńi duśem dupa ļamńe în bagramĭarĭ [Crn.]

багремар (i. ž.) — florință /florinţă/
— пустих овце и у багремар, али нема ништа за пашу slubaḑîĭ uoĭiļi șî pin florința-ĭa, ama nuĭe ńimik đi paskut [Por.]

бадава (pril.) — đafĭeća /d'afetea/
— бадава сам му говорио, није схватиио ништа đafĭeća ĭ-am vorbit, n-a luvat ńimika la kap [Por.]

бадава (pril.) — điźaba /degeaba/
— бадава је ишао у школу điźaba a mĭers la șkuală
— ако продајеш, немој давати за бадава dakă vinḑ, nu da điźaba
— банбадава điźaba źabuță [Por.]

бадањ (i. s.) — buduruoĭ /buduroĭ/
— воденични бадањ био је направљен од горунове шупљике, коју је воденичар посебно тражио и налазио у шуми (Танда) buduruoĭu la muară a fuost fakut đin butuarkă đi gorun, kare morarĭu adîns a katato ș-a gasîto pi padurĭe [Por.]
— бадањ је било јако тешко наћи у шуми (Топла) buduruoĭu a fuost tare grĭeu đi gasît în padurĭe [Crn.]

бадељ (i. ž.) — fî /fîsă/
— бадељ је мала риба, живи у реци fîsa ĭe un pĭașće mik, traĭașće în rîu [Por.]

Бадњи дан (sint.) — un /ajun/
— Бадњи дан је дан у очи Божића Aźun ĭe ḑîua înainća lu Kraśun
— увече на Бадњи дан деца иду у кољиндреце sara la Aźun kopiĭ sa duk în koļindrĭeț [Por.]

Бадрка (i. s.) — Badîrkă /Bădîrcea/
— Мартин Бадрка је био велики газда, имао је много оваца Marćin Badîrkă a fuost gazdă mare, avut uoĭ mulće [Por.]

Бадркићи (i. m.) — Badîrkuońi /Badircea/
— само су Бадркићи имали вршалицу numa Badîrkuońi a avut mașînă đi traĭrat [Crn.]

Баиновци (i. m.) — Baińeșći /Bainești/
— Баиновци из Шарбановца имају куће близу Тимока Baińeșći đin Șarbanuț au kîăș apruapĭe đi Ćimuok [Crn.]

бајалица (i. s.) — đeskînćik /descântec/
— љубавне басме имају најлепше речи đeskînćiśiļi đi dragusta au măĭ frumuasă vuorbe
— отишао је код врачаре да му баје против болова у стомаку s-a dus la vrîžîtuare să-ĭ fakă đeskînćik đi durĭarĭe la burtă
— има бајалица свих врста ĭastă đeskînćiśe în tuaće fĭelurĭ
— чиста магија đeskînćik ku al kurat
— зла магија, бајање уз помоћ зле силе đeskînćik ku al rîău
— најаче бајање је са злим силама, али то не сме свако да ради măĭ tare ĭe đeskînćiku ku al rîău, ama aĭa nu kućaḑă tot nat să lukrĭe
— (досл.) бајање за записано, тј. да се оствари записана судбина đeskînćik đi skrisa
— љубавна басма đeskînćik đi dragusta
— басме против привиђења đeskînćik đi naluś [Por.]

бајалица против грипа (i. ž.) — apukatu /apucatură/
— апукатура је бајалица против грипа apukatură ĭe đeskînćik đi apukat [Por.]

бајати (gl. p.) — đeskînta /descânta/
— иако су људи данас школованији, и има лекара на све стране, многи иду код врачара да им се баје за било шта dakă ĭe lumĭa astîḑ măĭ șkolaită, șî ĭastă duokturĭ în tuaće pîărțîļi, mulț sa duk la vrîžîtuorĭ să ļi sa đeskînće đi fiĭe śe [Por.]

бајбок (i. m.) — baĭbuok /?/
— у овом ћумезу нема места ни за три особе în baĭbuoko-sta nuĭe luok mîĭ mult đi tri inș
— набили га у затвор l-a bagat în baĭbuok [Crn.]

Бајкон (mn. Băĭkońi) — Băĭkon /băicon/
— Бајкони су један род у Прахову Băĭkońi sîn o fămeļiĭe în Praova
— бајкон је велики камен băĭkon ĭe pĭatră mare
— тежак као камен (u izr.) greu ka băĭkonu [Kmp.]

бајлак (i. s.) — baĭluog /bailag/
— бајлак је парче гуме које се ставља на точак бицикла, када му се поцепа спољашња гума baĭluogu ĭe un pĭaćik đi gumă kare sa puńe la ruată kînd iĭ sa rupe guma đin afară
— бајлак се прави од старе гуме за бицикл baĭluogu sa faśe đin gumă batrînă alu ruată [Por.]

бакар (i. ž.) — ara /aramă/
— од бакра, бакарно đi aramă
— бакрач kaldarĭe đi aramă
— рудник бакра rudńik đi aramă [Por.]

бакља (i. ž.) — fakļiĭe /făclie/
— наши су бакље правили од трешњине коре fakļiĭe aĭ nuoștri a fakut đin skuarță đi śerieș [Por.]

бакрач (mn. kaldărĭ) — kaldare /caldare/
— котао је суд од бакра, или гвожђа, који се качио о вериге на камину, за кување воде kaldarĭa ĭe vas đi aramă, or đi fĭer, kare s-a atîrnat pi ḑîaļe la kamin, đi fĭerta apa [Por.]

бакрачар (i. m.) — kîldarar /căldărar/
— бакрачар је човек који израђује или поправља бакраче kîldarar ĭe uom kare faśe or ogođașće la kaldîărĭ
— бакрачари су код нас обично били Цигани, али је било и наших који су знали да крпе бакраче kîldararĭ la nuoĭ măĭ mult a fuost țîgańi, ama a fuost șî đ-aĭ nuoștri kare a șćut să kîrpĭaskă la kaldărĭ [Por.]

Бакуј (i. s.) — Bakuĭ /băcui/
— Бакуј је био погрдни надимак за Буфане из Пемске bakuĭ ar fost poļikră đe bažokură la bufań đen Pemska
— називали су их бакуи јер су их држали за просте људе bakuĭ ĭ-ar ḑîs kă ĭ-a țînut kă-s omiń proșć [Buf.]

бакшиш (i. s.) — bakșîș /bacșiș/
— био је крчмар, али је бакшиш био слаб, јер људи нису имали пара a fuost krśumarĭ, ama bakșîșu a fuost puțîn, kă lumĭa n-avut bań [Por.]

Балабан (i. m.) — Bîlaban /balaban/
— од Балабана Адамовог данас су у селу Балабановићи, Поповићи, Катићи, Трифуновићи, Бугариновићи, Добрицановићи и други đin Bîlaban alu Adam, astîḑ în sat sînt Bîlabańi, Popĭeșći, Katuońi, Trifuļeșći, Bugarĭeșći, Dobrițańi, șî alțî
— остала је прича да је надимак „балабан” добио по томе што је био крупан и јак, и што није попуштао ником a ramas povasta kă poļikra „bîlaban” a kîpatat kă a fuost uom mare, țapîn șî nu s-a dat la ńima [Por.]

балав (prid.) — baluos /bălos/
— балав као бесан пас baluos ka kîńiļi al turbat
— одвратно као жива сланина baluos ka slańina viĭe [Crn.]

балавити (gl.) — înbaloșa /îmbăloșa/
— пољуби ме, и сву ме избалави mă țukă, șî tuot mă înbăloșă [Por.]

Баланешти (i. m.) — Balańeșći /Bălănești/
— Петар Балан (овић) је био сеоски биров (позивар, курир) Truță Balan, a fuost birou satuluĭ
— надимак „балан” добијао је човек који је био плавокос poļikră „balan” ĭ-a pus la uom kare a fuost bîăl la fire [Por.]

бале (i. ž.) — baļe /bale/
— овци кренуле бале из губице, угинуће la uaĭe pļakară baļe đin gură, o să muară
— пужеве бале baļe đi kulkumĭek [Crn.]
— вино кад се уквари, или празилук када иструли у земљи, праве бале vinu kînd sa strîkă, or prazu kînd putraḑîșaće în pomînt, fak baļe [Por.]

балега (i. ž.) — baļigă /baligă/
— говеђа балега baļigă đi vakă
— коњска балега baļigă đi kal
— говно од човека baļigă đi uom
— мекан као балега muaļe ka baļiga [Crn.]

балегар (i. m.) — baļiga /băligar/
— балегар је мала, црна буба, позната по томе што скупља мрвице балеге, и идући уназад, прави од њих грудвице величине зечјег брабонка baļagarĭu ĭe guangă mikă, ńagră, kunoskută kă adună skrume đi baļigă, șî mĭergînd înapuoĭ, ļi faśe buboloș ka kikirĭaḑa đi ĭepur [Por.]

балегариште (i. s.) — bîļega /băligar/
— нисам пазио, и нагазио сам у неко балегариште, и сав сам се умазао nu bagaĭ sama, kalkaĭ într-un bîļegarĭ, șî tuot ma imaĭ [Por.]

балегати (gl.) — bîļega /băliga/
— на гумну, ишли су за коњем са лопатом, и чим коњ почне балегати, они брзо прихвате балегу лопатом (в. арĭе) la are, a mĭers dupa kal ku lopata, șî kum kalu înśeapĭe a bîļega, iĭ ĭuta sprižuon baļiga ku lopata
— дете, немој ми ту баљезгати глупости kopiļe, nu-m bîļega la lauază aśi [Por.]

Балић (i. m.) — Bala /Bala/
— чувао сам овце са Миланом Балом на Рудноглавском брду am pazît uoĭļ ku Milan Bala pi śuaka Îrnaglîăvi [Por.]

Балуцани (i. m.) — Baluțuońi /Băluţeanu/
— Балуцани имају велико стадо оваца на бачији Baluțuońi au kîrd marĭe đi uoĭ la baśiĭe [Crn.]

Баљан (i. m.) — Baļan /Balian/
— Баљани су у Мајданпек дошли из румунског Баната, а у Банат су се преселили из Крајове Baļańi a vińit în Măĭdan đin Banatul rumîńesk, da în Banat s-a mutat đin Kraĭova [Buf.]

баљезгање (i. ž.) — balmaža /bălmăjală/
— из његовог трабуњања ништа нисам разумео đin balmažala luĭ, ńimik n-am înțaļes
— не слушам трабуњања политичара nu askult balmažîălurļi politikanțîlor [Crn.]

баљезгати (gl. p.) — balmažî /bălmăji/
— по ваздан говори којештарије kît ĭe ḑîua numa balmažîașće
— не баљезгај, пази шта говориш nu balmažî, aĭ grižă śe vorbĭeșć [Crn.]

бандаж (i. s.) — bandaș /bandaj/
— поцепала ми се гума на предњем точку, па сам морао да терам бицикл на бандажу све до куће mi s-a rupt guma la ruata đi-nainće, ș-a-m fuost muara să mîn ruata pi bandaș pănă la kasă [Por.]

бандера (i. m.) — bandie /bandier/
— када је требало да доведемо струју до колиба на брду, свако је из своје шуме давао бандере колико је требало kînd a trîbuit să duśem struĭa pănă la koļibĭ pi śuakă, tuot nat a dat đin padurĭa luĭ bandierĭe kîće a trîbuit [Por.]

банка (монета) (i. ž.) — bankă /bancă/
— банком су стари звали једну врсту новца који је имао вредност десет, двадесет и тридесет динара bankă ĭ-a ḑîs aĭ batrîń la un fĭeļ đi bań kare avut vrĭad ḑîaśe, doaḑăś șî triḑăś đi dinarĭ
— новчић од десет динара звали се једном банком, од двадесет су звали две банке, а оног од тридесет динара, три банке la banu đi ḑaśe dinarĭ ĭ-a ḑîs o bankă, la-l đi doaḑăś ĭ-a ḑîs doă bănś, da la-l đi triḑăś ĭ-a ḑîs triĭ bănś [GPek]
— једна банка је била јак новац, јер је вредела десет динара, а дан копања био је три динара (Рудна Глава) o bankă a fuost ban tare, kî ĭa avut ḑăśe dinarĭ, da ḑîua đi sapat a fuost triĭ dinarĭ [Por.]

бања (i. ž.) — baĭe /baie/
— идем у бању да се лечим од болова у зглобовима ma duk în baĭe sî ma ļekuĭ đi durĭerĭ în înkeĭaturĭ [Crn.]
— како да не буде румена у лицу, када цело лето проводи по бањама kum să nu fiĭe ruoșîĭe la firĭe, kînd tota vara petrĭaśe pin bîăĭ [Por.]
— (топ.) Снеготинска бања код Голупца Bańiĭa sńigoćinuluĭ, la Golumbăț [Bran.

бапски (pril.) — babĭașće /băbește/
— иде као баба mĭarźe babĭașće [Por.]

бапски (prid.) — babĭesk /babesc/
— бапски се називало некад све оно што су знале само мудре старице, јер је њихово знање држало и небо и земљу babĭesk s-a ḑîs vrodată la tuot aĭa ś-a șćut numa babiļi batrîńe vikļańe, kî șćirĭa luor a țînut șî śĭerĭu șî pomîntu
— бапски календар, старински начин рачунања времена, посебно у односу на систем празника који се разликује од оног у календару српске православне цркве kîļindarĭ babĭesk
— по баском (календару), сада би био април pi al babĭesk, akuma ar fi priru [Por.]

бара (i. ž.) — baltă /baltă/
— зелена бара baltă vĭarđe
— у бари живи ђаво în baltă traĭașće draku
— кишна бара baltă đin pluaĭe [Crn.]

бара (i. m.) — lak /lac/
— краве поји на бари која никад не пресушује vaśiļi adapă la un lak kare nu sakă ńiśkînd
— кад је био у војсци, наишли су на неко језеро које су препловили на чамцима kînd a fuost în armată, ažuns la vrun lak pista kare a trĭekut ku orańițîļi
— под једном буквом на нашем имању, у каменом удубљењу, скупља се хладна вода, има је и лети и зими, јак извор пијаће воде за две-три суседне куче supt un fag în moșîĭa nuastră, în adînkatură đi pĭatră s-a skure apă rîaśe, țîńe șă vara șă ĭarna, lak țapîn đi apă bautuare đi doă-triĭ kăș veśińe [Por.]

бараба (i. s.) — bara /?/
— бараба од човека, све је пропио и сада је остао на улици o barabă đi uom, a dat tuot pi bĭare, ș-akuma a ramas pi drumo-l mare
— удала се за неку барабу у Мајданпеку, који је дошао из белог света, без имовине, без ичега s-a mîritat dupa o barabă la Măĭdan, a veńit đin lumĭa albă, fara moșîĭe, fara ńimika [Por.]

барабар (pril.) — bîrabar /bărăbar/
— изједначено, једнако (по разним основама) bîrabar una ku alta
— одрасли су заједно a krĭeskut bîrabar unu ku altu
— ишли су путем заједно, напоредо a mĭers bîrabar pi drum
— не радимо исто, само смо једнаки са платом nu lukrăm tot una, numa sînćem bîrabar ku plata [Por.]

Барбулешти (i. m.) — Barbuļeșći /Bărbulești/
— Барбулешти из Малог Извора су људи од речи Barbuļeșći đin Izvuoru al mik sînt uamiń đi vuorbă [Crn.]

бардак (i. s.) — bardak /bardac/
— из бардака се најчешће пила ракија на славама, свадбама или даћама đin bardak măĭ đes s-a baut rakiĭe pi la prazńiśe, pi la nunț, or pi la pomeń
— бардак је ишао из руке у руку око стола, и свако је пио колико је хтео, јер чаша није било, или их није било довољно bardaku a mĭers đin mînă-n mînă, pi lînga masă, șî tot nat a tras đin ĭel kît ĭ-a plakut, kă pară n-a fuost, or n-a fuost đi ažuns [Por.]

баретина (i. s.) — baltuoń /băltoi/
— иза села има једна баруштина, добра је само за жабе după sat esťe un baltuoń, bun numa ďe broșťi [Por.]

барити (gl. p. ref.) — opari /opări/
— кувана јаја uauă opariće
— ошурио се врелом водом s-a oparit ku apă fĭartă [Por.]

барица (i. ž.) — baltuță /băltuţă/
— после кише остале су многе барице по њивама у равници dupa pluaĭe a ramas mulće baltuță pi luokurĭ poļiažńiśe [Por.]

барица (i. s.) — lakuļeț /lăculeț/
— после кише, на крављим траговима, куд год су ишле преко меког земљишта, свуда су остале барице са водом dupa pluaĭe, în urmiļi vaśiluor, pi unđ-a mĭers pin pomîntarĭ muaļe, đ-arîndu a ramas lakuļeț ku apă [Por.]

барица (i. s.) — lakuț /lăcuț/
— пресушиле реке, остале су само ту и тамо по неке барице, немамо где да напојимо стоку a sakat rîurļi, a ramas koļa-koļa numa ńișći lakuță, n-avĭem unđe să adapăm vićiļi [Por.]

барјак (i. m.) — stag /steag/
— свадбарски барјак је носио у руци један младић, јашући коња на челу свадбе stagu nunțăsk l-a dus în mînă un danak, mĭergînd pi kal în frunća nunțî
— на свадби са дрзарима, дрзари су јахали испред момка са барјаком la nuntă ku dîrzarĭ, dîrzari a kîlarit înainća lu danaku ku stagu [Por.]

барјактар (i. m.) — stagar /stegar/
— у време војске са коњицом, највиши, најлепши и најјачи војник међу коњаницима бирао се за барјактара în vrĭamĭa lu armată ku kaĭ, al măĭ înalt, al măĭ frumos ș-al măĭ țapîn soldat întra kîlarĭeț s-a aļes să fîĭe stagar
— велика част је била за некога да буде барјактар у војсци mare mîndrîĭe a fuost đi kutare să fiĭe stagarĭ în armată
— барјактар из војске носио је тај надимак и кад је дошао кући stagarĭu đin armată a ramas ku așa poļikră șî kînd a veńit la kasă [Por.]

Барнидео (i. m.) — Bîrńidău /?/
— ја сам Барниделац, живим на Барном делу ĭuo sînt Bîrńiđan, traĭesk la Bîrńidău
— тамо нема ничег, свуда пустош a kolo nuĭe ńimik, tuot barnă [Por.]

Басарабони (i. m.) — Basarabuońi /Basarabeanu/
— Јован, човек из фамилије Басараб (овић) Vană Bîsarab (var. Bîsaraban), un uom đin famiļiĭa lu Bîsîrabuońi [Por.]

Басатоњи (antr.) — Băsatuońi /Basa/
— Пајкићи су настали од Бастиних Paĭkuońi sînt đe Băsatuońi [Crn.]

басирање (i. m.) — banḑarit /?/
— уз басирање, боље играш ku banḑarit, mîĭ bińe žuoś
— немој да млатиш, видиш да ти се смеју lasîće đi banḑarit, vĭeḑ kî sî rîd đi ćińe [Crn.]

басирати (gl.) — bronkai /broncai ?/
— овом чичи нешто није по вољи, само гунђа по кући la moșo-sta śeva nu-ĭ pi vuoĭe, numa bruankîĭe pin kasă [Por.]

басирати (gl.) — banḑari /banzari ?/
— кад свирају двојица виолиниста, један свира коло, а други басира kînd ĭastă duoĭ lautarĭ, unu ḑîśe đi žuok, da al alalt banḑarĭașće [Crn.]
— Јанко и Дину су били лаутари, добар пар: Јанко је био примаш, а Дину је басирао за њим (Лесково) Ĭanku ku Dinu a fuost lăutarĭ kunoskuț, parĭake bună: Ĭanku ĭe primaș, da Dinu băsărĭașće dupa ĭel [GPek]
— растурили смо групу, јер он није могао добро да басира (Рудна Глава) ń-am spart taĭfa, kî ĭel n-a putut să băsuĭaskă kum trîabe [Por.]

баскија (i. ž.) — baskiĭe /ulucă/
— кућа од појанти kasă đi baskiĭ
— појанте од црног граба baskiĭ đi svińak
— појанте од церовине baskiĭ đi śaruoń [Crn.]
— за ограду ти требају по две баскије између стубова; постављају се водоравно, и за стуб се везују кланфама đi gard ăț trîabe kîći duauă baskiĭ întra șćiumpĭ; sa pun poļiažńik, șî đi șćiump sa prind ku klanfe [Por.]

Баста (antr.) — Băstă /Basta/
— Јован Баста и Милан Баста су браћа рођена Ĭovan Băstă și Milan Băstă sint fraț buń [Crn.]

Бастони (antr.) — Bastuońi /Basta/
— Бране Бастон је јако болестан Brańe Bastuon ĭe rîău bolnau [Crn.]

бата (i. m.) — śuĭkă /ciuică ?/
— „шујка” су говорили млађи брат или сестра старијем брату śuĭkă a ḑîs fraćiļi au suora ćinîră la fraćiļi al bătrîn
— реч „шујка” изгубила се кад су помрли наши дедови, на њено место дошла је „нана” vuorba śuĭkă s-a pĭerdut kînd a murit dĭeḑî nuoștri, în luoku ĭeĭ a veńit nană
— реч „шујка” ишла је у пару са „дојка”, како су браћа ословљавала старију сестру vuorba śuĭkă în vrĭamĭa-ĭa a mĭers parĭake ku duoĭkă, kum a ḑîs frațĭ la suora măĭ mare [Mlava]
— код нас нема речи „шујка” да се њоме ословљавају, али има Шујка као надимак: Јоца Шујкин, Шујкани, али шта она значи, не зна се (Топла) la nuoĭ nuĭe vuorbă śuĭkă sî sa ńemuĭe ku ĭa, dar ĭastă Śuĭkă ka poļikra: Ĭoță lu Śuĭkă, Śuĭkońi, ama śe va însamna vuorba-ĭa, nu sa șćiĭe [Crn.]

бата ? (i. m.) — na /nană/
— и млађе сестре и млађа браћа ословљавају своју старију браћу са „нана” șî suroriļi aļi măĭ ćińirĭe, șî frațî aĭ măĭ ćinîrĭ, ḑîk la frațî luor aĭ măĭ batrîń nană
— када говоре брзо, или се мазе, не кажу „нана” него само „на”, и уместо нана Лазар, кажу на-Лазар, уместо нана Јанко, кажу на-Јанко, и тако остаје све до смрти kînd vorbĭesk ĭuta or sa mîngîĭe, nu ḑîk „nană” numa „na”, șî în luok đi nana Lazîr ḑîk na-lazîr, în luok đi nana Ĭanku ḑîk na-Ĭanku, ș-așa ramîńe păn’ la muarće
— моја сестра има два старија брата suora mĭa are duoĭ nań
— „нана” кажеш и страном човеку, ако је вршњак са твојим старијим братом (Танда) nană sa ḑîśe șî la vrun uom strin, kare ĭe đ-o vrstă ku nana-l tĭeu [Por.]

батак (i. m.) — kotoĭ /cotoi/
— од свег кокошјег меса, наслађи је печени батак đin tota karńa đi gaină, măĭ dulśe ĭe kotoĭu fript [Por.]

батокљун (i. m.) — botgruos /botgros/
— батокљун је мала птица, са кратким и дебелим кљуном (Танда) botgruos ĭe o pasîrĭe mikă, ku ćiku skurt șă gruos [Por.]

батргање (i. ž.) — balbańa /?/
— батргање по сметовима balbańală pin namĭeț [Crn.]

батргати се (gl.) — balbańi /vâlvâi/
— батрга се, радећи, да се спаси беде sî balbańașće ku lukru, sî skîape đi la bĭață
— отима се во, не да да га упрегнем sî balbańeașće buou, nu sa dîă s-îl înžug
— бори се са болешћу sî balbańașće ku buala [Crn.]
— повуче га вода, он се батргао мало, и оде на дно ăl trasă, sa bîlbańi kîta, șî sa dusă la fund [Por.]

батрна (i. ž.) — batrîna /bătrâna ?/
— свако учење орских игара, почиње са колом „батрна ” tuot învațatu la žuok, porńașće ku batrîna [Crn.]

батута (i. ž.) — batuta /bătută/
— кад се игра „батута”, удара се снажно целим стопалима о тле kînd sî žuakă batuta, sa baće țapîn în pomînt ku tîalpiļi întrĭeź [Tim.]

бау (uzv.) — bau /bau/
— немој да вириш баби под крецан, тамо је бау nu ći uĭta la babă supt krețan, kă akolo ĭe bau
— ако не заспите одмах, доћи ће бау-бау на прозор да вас поједе dakă n-adurmiț điluok, vińe bau-bau la ferĭastă, șî va manînkă [Por.]

Бауца (i. ž.) — Bauță /Bauţă/
— Бауца је велики камењар на Малинику по коме не расте ништа Bauța ĭe o pĭatra marĭe la Maļińik pi karĭe nu krĭașće ńimika [Crn.]

бацање (i. ž.) — lupadare /lepădare/
— лето је било време за бацање шубара, али је опет било стараца који су их носили и по врућини vara a fuost vrĭamĭa đi lupadarĭa kalabățîluor, ama ĭară a fuost muoș kare ļ-a dus șă pin zăpușală [Por.]

бацити (gl. p. ref.) — lupada /lepăda/
— речи моје мајке нећу заборавити никад: видела сам да од вас неће бити ништа, јер бацате хлеба vuorbiļi lu muma nu măĭ zauĭt ńiśkînd: am vaḑut kă đin vuoĭ n-o sî fiĭe ńimika, kă lupadaț pîńa
— бацих са себе прљаву одећу, и уђох у реку да се окупам lupadaĭ đi pi mińe țuaļiļi imuasă, șî tunaĭ în rîu sî ma skald [Por.]

бач (i. m.) — baś /baci/
— и чича Павле Благојев је бач са својим стадом у нашој бачији на Равној реци șî muoșu Pau Blîgoĭan ĭe baś ku stîna-luĭ, în baśiĭa nuastră la Rîmnarĭeka
— главни бач на бачији, старешина бачије, сточар чије је стадо дало највише млека baśo-l mare, stapînu baśiĭi, oĭarĭ alu kare uoĭ a dat măĭ mult lapće [Por.]

бачва (i. ž.) — baśivă /butoi/
— већа бачва запрема преко двадесет казана, а то је преко две хиљаде литара baśivă mîĭ marĭe, kuprinđe pistă duauăḑîăś đi kazańe, da aĭa ĭe pistă duauă miĭ đi kiļ [Crn.]

Бачевица (i. ž.) — Baśevița /Baceviţa/
— Бачевица је село које је некада било добро место за бачије Baśevița ĭe sat kare vrodată a fuost bun luok đi baśiĭe [Crn.]

Бачевичанин (i. m.) — Baśevĭan /Bacevean/
— ја сам Бачевичанин, човек из Бачевице ĭuo mis Baśevĭan, uom dîn Baśevița [Crn.]

бачија (i. ž.) — baśĭie /băcie/
— овог лета састављена је само једна бачија, и то од три куће vara-sta s-a fakut numa o baśiĭe, șî aĭa dîn triĭ kîăș
— моја бачија у Сигама налази се на Трујкином брду baśiĭa-mĭa în Sîga ĭe la śuaka lu Truĭkă [Hom.]
— када сам био мали, отац ме је дао да будем слуга на бачији kînd am fuost mik, m-a dat tata să fiu slugă la baśiĭe
— на бачији се мери млеко la baśiĭe sa masură lapćiļi [Por.]

Бачило (i. m.) — Baśi /Băcilo/
— Бачило је надимак неког старог Рудноглавца, који је стално живео на бачији; по њему су његови потомци названи Бачилони (Бачиловићи) Baśilă ĭe poļikra đi bîtrîńață alu vrun Arnaglavĭan, kare a trait tot la baśiĭe, dupa ĭel ruda аluĭ s-a poļikrit Bîśiluońi [Por.]

Баџикони (i. m.) — Bađikuońi /Bădiceanu/
— Бађикићи из Валакоња су се преселили у Бољевац Bađikuońi đin Vaļakuańa s-a mutat în Buļuoț [Crn.]

баш (part.) — baș /baș/
— прошао је баш поред нас a trĭekut baș pi lînga nuoĭ
— баш кад он да утекне на врата, лопови упадну, и ухвате га kînd ĭel baș să skîape pi ușă, uoțî tună, șă-l prind
— није било баш тако n-a fuost baș așa [Por.]

башта (i. ž.) — građi /grădină/
— башта са цвећем građină ku fluorĭ
— ограђена башта građină îngrađită [Por.]

башта (i. ž.) — baśa /grădină/
— у башти сам посадила купус, паприку, мало празилука, босиљак и хризантеме în baśauă am pus varḑă, piparkă, kîta praz, busuĭuok șî fluorĭ đi tuamnă [Crn.]

башта (i. ž.) — bașća /grădină/
— направио је башту поред реке, уз велику радост да неће бити муке са заливањем, али је избила поплава и однела све a fakut bașćauă lînga rîu, ku mare drag kă n-o să fiĭe nakaz ku udatu, ama a veńit pouodu ș-a luvat tuot [Por.]

башта (i. ž.) — bașťa /grădină/
— идем у башту да извадим лук ma duk în bașťa să skot ťapă [Kmp.]

баштинаш (i. m.) — moșćeńituo /moștenitor/
— баштинаш је син који наслеђује имање од родитеља moșćeńituorĭ ĭe fiu kare moșćeńeașće moșîĭa đi la parinće
— ћерка је могла бити баштинашица само ако није имала браће fata a putut să fiĭe moșćeńituare numa kînd n-avut fraț [Por.]

баштован (i. m.) — baśela /grădinar/
— купих расад од баштована kumparaĭ rasad đi la baśelarĭ
— код баштована је поврће скупље la baśelarĭ sînt bukaćili mîĭ skumpĭe [Crn.]

бег (i. ž.) — fu /fugă/
— ударио у бег од страха да ће га ухватити a dat fuga đi frikă kă-l prind
— кад су зачули псе, ухватили тутањ и он, и његов компањон kînd auḑît kîńi kî latră, s-a pus pi fugă, șî ĭel, șî fîrtatî-su [Por.]

Беглук (i. m.) — Begluk /Begluc/
— за време Турака, Беглук је био имовина некога Турчина, Будималаја đi vrĭamĭ đi turś, moșîĭa la Begluk a fuost alu vrun turk Budimalaĭ [Por.]

бегунац (i. m.) — fuga /fugar/
— бегунац пред потером fugarĭ đi puoćiră
— био је избеглица за време немачке окупације a fuost fugarĭ đi vrĭamĭa đi namț
— дезертер из војске fugarĭ đin vuoĭskă [Crn.]

бедан (prid.) — et /biet/
— јадан човек, умро је без свеће bĭetu uom, a murit fîră lomanarĭe
— јадним људима вукови су појели три овце la bĭețî uamiń lupi a mînkat triĭ uoĭ [Crn.]

бедан (prid.) — marak /marac/
— јадан-бедан (u izr.) sarak-marak
— Ти си сада, мајкино, јадан-бедан, а за две три године, кад одеш у другу државу, имаш да будеш само тако, мајкино, само тако! Tu ǐeș akuma, maǐko, sarak-marak, da la doǐ, triǐ ań kînd ći duś đ-alta držao, aǐ să fiǐ ăć-așa, muǐkă, ăć-așa! [Por.]

бежанија (i. ž.) — fugariĭe /fugarire/
— за време рата било је бежаније на све стране đi vrĭamĭa đi rat a fuost fugariĭe mare în tuaće părțîļi [Por.]

бежати (gl. n.) — fuźi /fugi/
— свако бежи од своје муке (на свој начин, из свог разлога) tot nat fuźe đi nakazu luĭ
— (узв.) бежи тамо! (склони се) fuź înkoluo!
— бежи као покисла мачка (кукавички) fuźe ka mîța udă
— бежи дигнута репа (поређење са говедом које бежи од обада) fuźe ku kuada-n șîaļe
— бежи па цепа fuźe đi krapă [Por.]

без (predl.) — fara /fără/
— без њега се може fara ĭel sa puaće
— без ичега, сиромах fara ńimika
— Нема погреба без смеха, нема свадбе без плача. (izr.) Nuĭe muarće fara rîs, nuĭe nuntă fara plîns. [Por.]

безизлаз (pril.) — altînoktruo /alt-încotro/
— немаш куда да бежиш naĭ altînoktro sî fuź [Por.]

безуб (prid.) — fuonf /fonf/
— деда је живео сто година, и умро је са свим зубима у глави, а данас млади људи остају безуби dĭeda a trait o sută đi ań, ș-a murit ku tuoț đințî-n kap, d-akuma lumĭa ćinără ramîńe fuanfă
— крезуб и има неки зуб, а безуб нема ниједан șćirb măĭ are vrun đinće, da fuonfu n-are ńiś unu [Por.]

Бекера (i. m.) — Bekĭe /becher/
— најстарији Бекера за кога се зна је неки Петар Бекера; једни кажу да је дошао од Цинцара, други да је са Косова, а трећи да је избеглица однекуд из Румуније, ђаво ће га знати, он није могао на време да се ожени, оженио се касно, остао је дуго бећар, стар момак (теренски запис, Дурлић ) măĭ batrîn Bekĭerĭ đi kare sa șćiĭe ĭe vrunu Pătru Bekĭerĭu; uńi spun k-a veńit đi pi la țînțarĭ, alțî kî ĭe đi pi la Kosova, atriĭļa, ĭară, kî ĭe fugarĭ đi pin Rumîńiĭe, draku va șći, șă ĭel n-a putut la vrĭame sî sa însuare, s-a nsurat amînat, a fuost mult bekĭar, baĭat batrîn [Por.]

Бела вода (i. ž.) — Apaalbă /Apa albă/
— Бела вода је био поток, који је извирао на Кулма Хаџији, а уливао се са десне стране у Шашку код Стлпа Apa albă a fuost ogaș kare avut izvuor la Kulmeźiĭ, ș-a tunat în Șașka đi đirĭapta, la Stîlp
— где је некада текао поток Бела вода, сада је коп Рудника, поток се изгубио unđe a mĭers vrodată Apa albă, akuma ĭe kuopu lu Rudńik, ogașu s-a pĭerdut
— име „бела вода” Власи дају сваком потоку који на дну има бело камење nume „apa albă” rumîńi dau la tuot ogașu kare la fund are pĭetre albe [Por.]

бела врба (i. ž.) — salkă /salcă/
— бела врба расте поред воде salka krĭașće pi lînga rîu
— бела врба има велико, дебело и разгранато стабло, са јаким корењем salka are ļemn mare, gruos, înkrengarat, ku rîdaśiń țapîńe
— врбово дрво је меко, и од њега су се правила корита, ведрице, тањири ļemnu sălśi ĭe muaļe, șă đin ĭel s-a fakut postăvi, gaļeț, bļidurĭ
— врба је ђавоļе дрво, под њом у води живе ђаволи (ver.) salka ĭe ļemnu drakuluĭ, supt ĭa, în apă, traĭesk draśi [Por.]

бела рада (sint.) — pîńauoilor /părăluță/
— бела рада је ливадска биљка са белим цветом и жутим средиштем pîńa uoilor ĭe buĭađe đi ļivađe, ku fluarĭa albă șî mižluoku galbin
— од беле раде девојчие су плеле венац и носиле га на глави око Ђурђевдана đin pîńa uoilor fĭaćiļi a-mpļećit kunună ș-a duso în kap pi la Sînźorḑ [Por.]

белај (i. ž.) — beļa /belea/
— задесила ме невоља, поломио сам руку am dat đi beļauă, mĭ-am frĭnt mĭna
— много сам невоља претурио преко главе mulće beļeurĭ am petrĭakut pistă kap [Crn.]
— говорили су стари да ће нас стићи белај a spus aĭ batrîń kă o să ńe ažungă beļauă
— не иди тамо, јер је зајебано nu ći duśa akolo, kî ĭe beļauă puļi [Por.]

белај (i. ž.) — beļa /belea/
— тешко ћемо се извући из беде greu o sî ńe skoaťem ďe la beļa [Kmp.]

беланце (i. m.) — albuș /albuș/
— у јајети има беланце и жуманце în uou ĭastă albuș șă galbinuș [Crn.]

бели граб (i. m.) — sfińak /sfineac/
— бели граб је сличан грабу, али је много тањи, добар за притке, за плетење ограде од прућа, за кочеве, а и добро гори у ватри sfińaku ĭe ka karpinu, ama ĭe mult măĭ supțîrĭe, bun đi tîrș đi pasuĭ, đi împļećit gardu, đi parĭ, da șî bun arđe-n fuok [Por.]

бели лук (i. m.) — /ai/
— посадио је пуну башту белог лука a sămanat aĭ bașća pļină
— ако смрди, мени се бели лук много свиђа dakă puće, miĭe aĭu mult îm plaśe [Stig]

бели лук (i. s.) — usturuoĭ /usturoi/
— бели лук је љут, и смрди да не можеш да стојиш поред некога ко га много једе usturuoĭu ĭe ĭuće, șî puće đi nu puoț sî staĭ apruape đi vrunu kare-l manînkă mult
— бели лук има чешњеве usturuoĭu are kațăĭ
— најслађе јело је млади лук са врућим качамаком, и јагњећим печењем măĭ dulśe mînkare ĭe usturuoĭu ćinăr ku koļașă kaldă, șî karńe đi mńel
— кад човек једе бели лук, он се заљути, а има једна врста која ти изгори уста као да једеш живу ватру kînd uomu manînkă usturuoĭ, sa ĭuțîașće, da ĭastă un fĭeļ kare-ț arđe gura ka kînd manînś fuok viu [Por.]

белило (i. ž.) — albĭa /albeală/
— жена ми никад не ставља пудер на лице muĭarimĭa ńiśkînd nu puńe albĭală pi uokĭ [Por.]

белина (i. ž.) — albĭață /albeaţă/
— обневидео је, замутио му се вид iĭ s-a fakut albĭață în nainća uoki
— севнуло је нешто бело, бљеснуло је străluśi o albĭață
— избила му је пена на уста, запенио је faku albĭață-n gură
— свакога јутра, све до изласка сунца, долином се вуче нека сумаглица în tuota đimińața, pănă-n ĭeșît đi suare, sa traźe o albĭață pi vaļe [Por.]

белити (gl. p. ref.) — albi /albi/
— жена бели платно (техником трљања и млаћења, или на вљавици) muĭarĭa albĭașće pînḑa
— одећа се зими бели на мразу, када се заледи после прања rufiļi sa albĭesk ĭarna la źer, kînd îngĭață dupa spalat
— конопља се бели помоћу пепела kîńipa sa albĭașće ku śanușă
— дан се бели, свиће sa albĭașće ḑîua
— постаје слабовид, слеп albĭesk uoki, viđeriļi [Por.]

белити (gl. p.) — beļi /beli/
— она је на реци од јутрос, бели платно ĭa ĭe la rîu đi đesńață, beļiașće pînḑa
— гули лесков штап (чисти га од коре), да би га на даћи неменио покојнику beļiașće bîtu đi alun, să-l đa đi pomană la-l muort
— гули липу да направи рикало beļiașće ćiĭu, să fakă buśin
— обељује стабла у шуми, означава међу beļiașće ļiamńiļi-n padure, însamnă otaru
— „гули” курац beļiașće pula
— џаба буљиш у ту жену, није она за тебе đi źaba atîta beļieșć uoki-n muĭarĭa-ĭa, nuĭe ĭa đi ćińe
— само слабиш вид са толиким читањем уз слабо светло numa beļieșć uoki ku atîta śećit la viđiarĭe slabă [Por.]

беличаст (prid.) — albiśuos /albicios/
— беличаста је свака јако светла боја: светло плава, светло зелена ... albiśuasă ĭe tuata farba kare mult baće-n alb: vînît albiśuos, vĭarđe albiśuos ... [Por.]

беличасто (prid.) — albuț /albuţ/
— стави мало беличасте у канту са плавом бојом, да се мало просветли, јер је та плава прејака măĭ puńe kîta albuță în kanta-ĭa ku farbă vînîtă, sî sa đeșkidă kîta, kî ĭe vînîta-ĭa prĭa tare [Por.]

Белкица (i. ž.) — Baluță /Băluţă/
— Белкица, умиљата овца са слатким млеком Baluță, uaĭe blîndă ku lapće dulśe [Hom.]
— Овчица Белкица с рокцем у зубима, (влашка варијанта румунске песме „Миориțа”) Uoiță Balură, ku korńițu-n gură [Zvizd]

белмуж (i. m.) — balmiș /balmoș/
— белмуж се једе док је врућ balmișu sî manînkă pîn ĭe ferbinće [Crn.]

белмуж (i. s.) — balmuș /balmuș/
— белмуж је била највећа пастирска посластица balmușu a fuost măĭ mare dulśață pîkurarĭaskă [Por.]

бело (prid.) — alb /alb/
— бела боја farbă albă
— бели свет lumĭa albă
— отишао у бели свет, не зна се где је s-a dus în lumĭa albă
— бела кошуља kimĭașa albă
— бела недеља, седмица у народном календару, пре почетка ускршњег поста stamîna albă
— бела помана, даћа која се покојницима приређуије током беле недеље, и на којој сви прилози морају бити бели (сир, јаја, пиринач, беле свеће) pomana albă
— бели вукови, митске животиње које су живеле у неко прадавно време; у изразу: „кîнд а траит лупи аĭ албĭ” означава временски период пре почетка рачунања времена lupi aĭ albĭ [Por.]

белутак (i. ž.) — bauță /beuţă/
— вода је пресушила, а у потоку су остали само облуци apa a sakat, da-n ogaș a ramas numa bauț [Crn.]
— кварц су ковачи туцали ситно и ту прашину посипали по усијаном гвожђу кад га је требало спојити са челиком (Танда) pĭatră bauțî kovaśi a batut marunt șă prașo-la la prăsarat pi fĭer înśintat kînd a trăbuit să-l aduńe ku oțălu [Por.]

бељика (i. m) — albĭaće /albeţ/
— бељика на краствцу albĭaće la krastavĭaće [Crn.]
— храст има бељику и језгро (?) (Танда) gorunu are albățu șî roșățu [Por.]

бео (prid.) — ăl /băl/
— светло плав vînît bîăl
— светло жут galbin bîăl
— Баба Бела је била позната врачара Baba Bîăla a fuost vrîžîtuare kunoskută
— Божа Бели држао је кафану у Рудној Глави Boža Beļa a țînut kafană în Arnaglaua
— Петар Балић Truță Bala [Por.]

Београд (i. m.) — Biļigrad /Belgrad/
— био сам у Београду само једном am fuost în Biļigrad numă odată
— Београд је велика варош Biļigradu ĭe oraș mare [Por.]

беоњача (i. m) — albîăț /albul ochiului/
— закрвавила ти се беоњача țĭ s-a sînźarat albîățu uokĭuluĭ [Crn.]

берићет (i. m.) — berekĭet /berechet/
— ове године је род био добар ćimpo-sta a fuost berekĭetu bun
— не плашимо се глади, берићета има nu ńi ćamĭem đi fuamiće, berekĭet ĭastă [Crn.]

берићет (i. s.) — ponou /ponov/
— година је била сушна, и дала је слаб род anu a fuost săkuos, șî a dat slab ponou
— рад без користи lukru fara ponou [GPek]

бесмислица (i. ž.) — bazakua /prostie ?/
— много сам се зачудио кад сам чуо ту бесмислицу mult m-am mirat kînd am auḑît bazakuana-ĭa
— од њега сам чуо многе глупости đi la ĭel am auḑît mulće bazakuańe
— лута по свету, и прави глупости umblă pin lume, șî faśe bazakuańe [Crn.]

бесниче (sint.) — guralupuluĭ /gura-lupului/
— бесниче је биљка са цветом који се људима чини да личи на разјапљена вучја уста gura lupuluĭ ĭe buĭađe ku fluarĭe kare la lume iĭ sa-m pare kî samînă la gura lupuluĭ kaskată [Por.]

бестрага (pril.) — estrîga /bestrâga/
— отишао је бестрага, изгубио му се траг s-a dus bĭestrîga, i-s-a pĭerdut đin urmă
— где ли је, бестрага, отишао, те га нема целог дана? unđe sa fi dus, bĭestrîga, đi nuĭe tuta ḑîua?
— какав је то, бестрага, посао? śe lukru ĭe aăla, bĭestrîga? [Por.]

бећар (i. m.) — bekĭar /becher/
— био је болешљив, и није могао да се ожени, остао је, сирома, бећар, стари момак, и тако је и умро, неожењен a fuost bulnaviśuos, șî n-a putut sî sa însuare, a ramas, saraku, bekĭar, baĭat batrîn, ș-așa șî a do murit, ńinsurat
— није радио ништа, живео је као бекрија n-a lukrat ńimika, a traĭit ka bekĭarĭu [Por.]

бећар (i. m.) — flakău /flăcău/
— као кроз сан, сећамо се да се некад на игранкама певало: „Хај у коло, бећарине!” ka pin vis, țîńem minće kî đemult s-a kîntat pi la visaļiĭ: „Aĭ la uară, măĭ flakăĭ!” [Por.]

бешика (i. ž.) — bĭeșî /bășică/
— имао је камен у бешици avut pĭatră-n bĭeșîkă
— сасушена свињска бешика била је лопта којом су се деца некада играла bĭeșîkă đi puork uskată a fuost luoptă ku kare s-a źukat kopiĭi vrodată
— жуљала ме је ципела, и направили су ми се пликови на табану ma batut papuku, șî mi s-a fakut bĭeșîś pi talpă [Por.]

бзз (uzv.) — bîz! /bâz/
— пчела „бз” овамо, „бз” онамо, лети од цвета до цвета albina „bîz” koļa, „bîz” koļa, zbuară đi la fluarĭe la fluarĭe [Por.]

бибати се (gl. p. ref.) — bibăi /dârdâi/
— погледај како му се тресе сало на стомаку kată kum iĭ bibăĭe slańină pră burtă [Hom.]
— пихтије су добре када дрхтуре у тепсији pipćiĭļi sînt buńe kînd sa bibîĭe în ćipsîĭe [Por.]

биво (i. m.) — biul /bivol/
— биво мало једе, али је слаб за вучу biulu puțîn manînkă, ama ĭe muaļe la tras
— има врат као биво arĭe gît ka biulu
— где си запео као биво unđe traź ka biulu [Crn.]

Бигар (i. m.) — Bigăr /Bigăr/
— идем на Бигар по воду ma duk la Bigăr dupa apă [Hom.]
— у Малом Извору има три изворишта: Борђанов извор, Мрљишев извор, Драгојев извор în Izvor-lu Mik ĭastă tri bigără: bigăr-lu Borđan, bigăr-lu Mrļiś, bigăr-lu Dragoĭ
— сва три извора избијају из стене, и имају најбољу и најхладнију воду у селу tuaće tri bigără izvuară đen kļanț, șî au maĭ bună, șî maĭ rîaśe apă în sat [Crn.]

бик (i. m.) — bik /bic/
— бик је грло остављено за приплод, а во је уштројен и остављен за вучу biku ĭe vită lasată đi pripluod, să gońaskă vaśiļi, da buou ĭe skopit șî lasat đi tras în žug
— водени бик, букавац (orn.) biku bĭelțî [Por.]

билет (i. m.) — beļet /bilet/
— идем у месну канцеларију да извадим пасош за краву, јер је сутра терам на пијацу ma duk să skuot beļetu la kînțalare, kă mîńe mîn vaka la pĭaț
— ако немаш сточни пасош, не можеш да продаш стоку dăkă n-aĭ beļeturĭ, nu puoț sî-ț vinḑ vićiļi [Hom.]

Билизворца (i. ž.) — Biļizvuorța /Bilizvorţa/
— у Билизворци живе Дурлићи, Крачуновићи и Кришановићи la Biļizvuorța traĭesk Durluońi, Kraśuńeșći șî Krișańi
— у Билизворци има ракова în Biļizvuorța ĭastă raś [Por.]

било где (pril.) — fiĭeunđe /fieunde/
— било где да је скривен, жандарми ће га наћи fiĭeunđe să fîĭe pitulat, žîndari ăl gasăsk [Por.]

било кад (pril.) — fiĭekînd /fiecând/
— рекао сам му да дође било кад кад је њему згодно ĭa-m spus să vină fiĭekînd kînd luĭ iĭ vińe [Por.]

било како (pril.) — fiĭekum /fiecum/
— мајстор се прерачунао кад је мислио да је може смандрљати било како, и да оде maĭsturu n-a fakut sokoată buna kînd a ginđit kă poaće o afuma fiĭekum, șî sî sa dukă [Por.]

било ко (zam.) — fiĭekare /fiecare/
— ма нек дође било ко, није ме брига ma sî vină fiĭekare, nu mi sa pasă [Por.]

било ко (pril.) — fiĭeśińe /fiecine/
— да дође било ко, њу није брига што јој је кућа несређена să vină fiĭeśińe, iĭ nu-ĭ sa pasă kă ĭe kasa ńisîruită [Por.]

било шта (pril.) — fiĭeśe /fiece/
— не веруј у било шта, и добро ћеш проћи nu kređa în fiĭeśe, șă o să će petrĭeś bun [Por.]

биљка (i. ž.) — buĭađe /buiede/
— код нас људи сакупљају биље, суше га и продају задрузи la nuoĭ lumĭa adună la buĭeḑ, ļi uskă șă ļi vind la zadrugă
— једна биљка са црвеним цветом, изникла ми је под прозором o buĭađe ku fluorĭ ruoșĭe mĭ-a dat supt ferĭastă
— сомина је биљка која расте само на кршу, и не бере се руком, већ се скида пуцњем из пушке somina ĭe buĭađe kare krĭașće numa pi kîrșe, șî nu sa kuļaźe ku mîna, numa sa baće đin pușka
— Биљани петак, дан када се сакупља лековито биље (kal.) Vińirĭa buĭeḑîlor [Por.]
— нашао сам једну биљку, али не знам како се зове am gasît o buĭađe, ama nu șćiu kum o kĭamă
— ове биљке су добре да се ставе у јело (као зачин) buĭeḑîļa-șća sînt buńe đi pus în mînkarĭe
— ова биљка је добра за лечење buĭađa-sta ĭe bună đi vinđakat [Crn.]

Бинђеско (i. m.) — Binđesku /Bingescu/
— најстарији Бинђеско о коме се зна да је дошао из Бошњака, је Коста Бинђеско al măĭ batrîn Binđesku đi kare sa șćiĭe kî ar vińit đin Bușńag, ĭe Kosta Binđesku [Buf.]

бирати (gl.) — aļeźa /alega/
— не можемо бирати оно што нам се свиђа, већ узимамо оно што нам дају nu pućem aļeźa aĭa śe ńi plaśe, numa luvăm aĭa śe ńi dau [Crn.]
— не бирам, већ берем nu aļeg, numa kuļeg [Por.]

биров (i. m.) — birou /birău/
— све до после ослобођења (ИИ св. рат), постојао је сеоски биров, кад је требало због нечега да се људи окупе у селу, он се пењао на врх брда, и оданде рикао као бик на све четири стране pănă dupa oslobođeńe, a fuost birou satuluĭ, kînd a trăbuit pintru śuava lumĭa sî sî aduńe-n sat, ĭel a ĭeșît în vîru śuośi, șî đ-akolo a zberat ka buou în tuaće patru părțîļi
— бирова су разумели само они најближи, а остали оно што је ишло од уста до уста, с брда на брдо pi birou la-nțaļes numa aăĭa kare a fuost apruape, da-ĭ-lalalț aĭa ś-a mĭers đi la gură la gură, đin śuakă-n śuakă [Por.]

бирош (i. m.) — Biriș /biriș/
— Биришов alu Biriș
— Никола Биришов Kuola lu Biriș [Por.]

бисага (i. m.) — bisag /bisagă/
— у бисагама су носили свакакву робу, од одеће до хране; оне су имале преклопац, којим су се затварале, да се товар не би просуо ku bisaźi a dus fiĭekare marfă, đi la înbrîkamînt, pănă la mînkare; ĭaļe avut kapak, ku kare s-a-nkis đisupra, sî nu sa vĭarsă tovaru
— бисаге су биле израђене од козје длаке bisaźiļi a fuost fakuće đi pîăr đi kapră [Por.]
— чобани су у бисагама носили крупице соли када су овце напасали у планини pakurari a dus în đisaź krușîțîļi đi sarĭe kînd s-a dus ku ouĭiļi la munće [Crn.]

бисага (i. m.) — đisag /desag/
— напунио је бисаге житом, бацио их на коња, и однео на воденуцу a umplut đisaźi ku grîu, ļ-a pus pi kal șî s-a dus ku ĭiĭ la muară [Por.]

битанга (i. m.) — apaș /apaș/
— такву битангу још није видео свет до сада, лаже и краде ко нико așa apaș n-a măĭ vaḑut lumĭa pănă akuma, minće șă fură ka ńima [Por.]

бити (gl. n.) — fi /fi/
— буди шта хоћеш, али буди човек fi śe vrĭeĭ, ama fi uom
— може бити, или не бити va fi, nu va fi
— помислио сам: шта ће бити сада, али заћутах, не рекох ништа ma ginđiĭ ĭuo: śe sî fiĭe akuma, ama takuĭ, nu spusăĭ ńimika
— да ли је тако, или није тако, не могу знати fi-va așa, or nu va fi, nu puot a șći
— ти нећеш бити, а ја јесам tu nu vi fi, da ĭuo sînt
— ваљда није било да буде, није суђено basanka n-a fuost să fiĭe, nuĭe ursat
— није код куће, можда је некуд отишао nuĭe la kasă, puaće fi dus vrunđeva
— дошло би дете до сада, да је неко од старијих био са њим va fi veńit kopilu pănă akuma, s-a fi fuost vrunu đ-aĭ batrîń ku ĭel
— кад бејасмо млади, бесмо разуздани ко нико на свету kînd ĭerarăm ćińirĭ, fusăsărăm zburdaț ka ńima pi lume [Por.]

бити (се) (gl. p. ref.) — baća /bate/
— туче своје дете baće kopilu luĭ
— бије краву baće vaka
— гађа птице праћком baće pîăsîrĭ ku prașća
— забија стожер за пласт baće țapă đi klańe
— млати шљиве baće pruńiļi
— млати пасуљ да га одвоји од махуне baće pasuĭu s-îl skuată đin postaĭka
— кује врело гвожђе baće fĭeru înśintat
— пљеска рукама, аплаудира baće đin palmĭe
— игра свињицу baće puarka
— игра фудбал baće luopta
— игра ропоту (врста орске игре) baće ruopîta
— дува ветар baće vîntu
— пада слана baće bruma
— пада град baće pĭatra
— (досл.) „бије” пут за бадава: узалуд путује; путује само да му дупе види пут baće drumu đi źaba
— млати зубе језиком, а нико га не слуша baće ļimba đi đinț, da ńima nu askultă
— збија шале, исмејава baće žuok [Crn.]
— (клет.) убило га небо bată-l śĭerĭu
— (клет.) убио га господ бог bată-l dumńeḑîu [Por.]

бих (gl. pom.) — //
— дошао бих, али ме не пуштају родитељи aș veńi, ama nu ma lasă parințî
— певао бих, кад би хтео ти, или би хтела она да певате са мном aș kînta, kînd aĭ vrĭa tu, or ar vrĭa ĭa să kîntaț ku mińe [Por.]

бих (gl. pom.) — raș //
— ја бих хтео мирног коња, да ме носи полагано (из народне песме) ĭuo raș vrĭa kal kuminśuor, să ma dukă miriuor [Mlava]

бицикл (i. ž.) — rua /bicicletă/
— бицикл се код нас у селу први пут видео за време рата, возили су га немачки војниțи ruată la nuoĭ în sat măĭ întîń s-a vaḑut đi vrĭamĭa đi rat, a karato voĭńiśi ńemțășć
— од наших, прве бицикле су куповали радници који су путовали у Мајданпек на посао đin aĭnuoștri, ruoț a kumparat măĭ întîń lukratuori kare a drumait la Măĭdan la lukru [Por.]

бич (i. m.) — biś /bici/
— везах каишић за штап, и направих бич ļagaĭ kuralușa đi bĭt șî fakuĭ biś [Crn.]
— кожни бич biś đi kuažă
— пламени бич (у бајалицама) biś đi fuok [akc.

Бкић (i. m.) — Bî /bîcă/
— Бкићи су потомци неког Марка Суроња, чији је унук, прича се, мајци тепао "бка" кад је био мали Bîkuońi sînt fir đin vrun Marku Suruoń, alu kare ńepuot, śkă, ĭa ḑîs „bîkă” la mumî-sa kînd a fuost mik
— опет други причају да је неки од старих Бкића викао "брк! брк!" док је музео овце, а како је стварно било, ђаво би га знао ĭară alțî puvestîăsk kî vrunu đin Bîkuońi aĭ batrîń a kîpatat așa poļikră kî a zbĭerat „brk! brk!” pănă a muls uoĭļi, da kum a fi fuost adaverĭe, draku va șći
— Јанко Бкић је био ожењен са Веселенком Бкић, која је била јака врачара Ĭanku Bîkă a fuost însurat ku baba Visaļina Bîkuańe, kare a fuost tare vrîžîtuare [Por.]

благо (i. ž.) — bla /blagă/
— стока је велико благо за сељака vićiļi sînt mare blagă đi saćień [Por.]

благо (uzv.) — blagu /blagă/
— благо теби, са толико деце blagu đi ćińe, ku atîța kopiĭ [Por.]

Благовести (i. ž.) — Blîgoveșćana /Blagoveștenie/
— према поповском календару, тог дана је Божја Мати дознала да је трудна pi kîļindarĭu popĭesk, în ḑîua-ĭa Maĭka Duomnuluĭ auḑît kî ĭe-nkarkată [Por.]

Благојеви (i. m.) — Blaguĭuońi /Blagoi/
— Вануца, Здравко и Милан су били Благојеви синови, па их зато зову Благојеви Vanuță, Zdrauku șî Milan a fuost kopiĭi lu Blagu, șî đi aĭa îĭ kĭamă Blaguĭuońi [Crn.]

благословен (prid.) — blîgoslovit /blagoslovit/
— да буде лек благословен, од мене, и од Мајке Пречисте (у басми) sî fiĭe ļaku blîgoslovit, đi la mińe, șî đi la Maĭka Prĭastîśe [Por.]

благословити (gl. p.) — blîgoslovi /blagoslovi/
— благословио ме је да кренем на пут ma blîgoslovi sî pļek la drum
— благосиљао ме је богзна колико, због посла који сам свршио тако брзо ma blîgoslovi boznakît pintru lukru śe l-am gaćit așa ĭuta [Por.]

блажен (prid.) — blažîn /blajin/
— нежна као цвет blažînă ka fluarĭa
— девојка има нежан поглед, и благу нарав има fata ĭe blažînă la katatură, șî narau blažîn arĭe
— гледа нажно према мени sî uĭtă blažîn kîtră mińe [Crn.]
— ове године сам испекао благу ракију, нит прејаку, нит преслабу ano-sta am fakut rakiĭe blažînă, ńiś prĭa tarĭe, ńiś prĭa muaļe [Por.]

блатиште (i. s.) — morśila /mocirlari/
— вода се повукла, и остало је само једно огромно блатиште s-a tras apa, ș-a ramas numa un morśilarĭ boznakît [Por.]

блатњав (prid.) — morśiluos /mocirlos/
— пао је у бару, и дошао кучи сав блатњав a kaḑut în baltă, ș-a veńit la kasă tuot morśiluos [Por.]

блато (i. ž.) — morśi /mocirlă/
— деца улазе обувена у кућу, и уносе блато на опанкама kopiĭi tună în kasă înkalțaț, șî duk morśilă pi opinś
— отац прави блато да облепи шталу tata faśe morśilă đi ļipit ștala
— некад су и куће биле облепљене блатом đemult șî kășîļi a fuost ļipiće ku morśilă [Por.]

блато (i. s.) — naroĭ /noroi/
— после кише направи се толико велико блато, да не можеш ићи după ploaĭe sa faśe atîta naruoĭ đe mare, đe nu puoț mĭerźa [Crn.]

блато (i. ž.) — ima /imală/
— прошао је кроз каљугу, и ушао у кућу са блатом на опанкама a trekut pin morśilă, ș-a tunat în kasă ku imală pi opinś
— радна одећа се пере да би се скинула прљавштина са њих țuaļiļi lukratuare sa spală đi sî sa dubuare imala đi pi ĭaļe [Por.]

блебетало (i. m.) — fļeka /flecar/
— блебетало је особа која блебеће, која говори бљувотине fļekarĭ ĭe însa kare fļekaćiașće, kare vorbĭașće la fļekariĭ [Por.]

блебетати (gl.) — fļekaći /flecăti/
— блебеће онај који много прича, а ништа не каже fļekaćașće aăla kare vorbĭașće mult, da ńimika nu spuńe [Por.]

бленути (gl.) — bļezńi /bleojdi/
— не буљи толики у човекову жену, јер ће ти сломити кости nu bļezńi atîta în muĭarĭa uomuluĭ, kă-ț frînźe uasîļi [Por.]

блесав (prid.) — șukĭat /șucheat/
— блесав човек, простак, говори глупости, не зна за себе uom șukĭat, prostavĭelă, vorbĭașće naĭurļa, nu șćiĭe đi ĭel [Por.]

блесавко (i. ž.) — șukĭatu /șucheatură/
— ухватила се са неком блентом од момка, и побегла од родитеља s-a luvat dupa o șukĭatură đi baĭat, ș-a fuźit đi la parinț [Por.]

блесавко (i. ž.) — pļesńitu /plesnitură/
— блесавко је болестан човек, који није сасвим цео pļesńitură ĭe uom bolnau, kare nuĭe do tuot [Por.]

близак (prid.) — apropiĭat /apropiat/
— кола су била остављена близу увале, па су склизнула и претурила се karu a fuost apropiĭat đi borugă, ș-aluńikat șî s-a răsturnat
— у џаку је било приближно петедест кила ăn sak a fuost apropiĭat śinḑăś đi kiļe [Por.]

близанац (i. m.) — źemanar /gemănar/
— он и брат су близанци ĭel ku fraći-su sînt źemanarĭ
— тражили су два вола близнака, да изору бразду око села, да их сачува од болести (mag.) ĭeĭ a katat aĭ duoĭ buoi źemanarĭ, să are o brazdă prîngă sat, să-ĭ pazaskă dă boală [Bran.

Близна (i. ž.) — izńa /Bliznă ?/
— Близнак, човек из Близне Blizńan, uom đi la Bļizńe
— Близна је и име једне кратке реке, коју чине Велика и Мала Близна Bļizńa ĭe un nume șî alu un rîu skurt, kare-l fak Bļizńa mikă ku Bļizńa mare [Por.]

близнак (prid.) — źamîn /geamăn/
— има два брата близнака are doĭ fraț đi źamîn
— и крава и овца могу да донесу близнаке șî vaka șî uaĭa puaće să fĭaće źamîń [Por.]

близнакиња (i. ž.) — źamînă /geamănă/
— породила се, добила близнакиње s-a naskut, a kîpatat źamîńe
— има две ћерке близнакиње are doă fĭaće đi źamînă
— толико личе, као да су близнакиње atîta samîna, ka kînd sînt đi źamînă [Por.]

Близнанац (i. ž.) — bļizńan /bliznean/
— Близнанац је човек који живи у Близни, највећем засеоку села Рудна Глава bļizńan ĭe uom kare traĭașće în Bļizńe, al măĭ mare kotun a satuluĭ Arnaglaua [Por.]

Близњанка (i. ž.) — bļizńa /blizneană/
— Близњанка је женска особа из Близне, највећег засеока влашког села Рудна Глава bļizńană ĭe famĭaĭe muĭerĭaskă đi la Bļizńe, đin kotunu al măĭ mare a satuluĭ rumîńesk Arnaglaua [Por.]

близу (pril.) — apruape /aproape/
— близу сто, око стотину apruape la o sută
— још ближи; најближи șî măĭ apruapiĭe [Por.]

близу (pril.) — uodma /odma/
— нову кућу су подигли одмах поред старе куће kasa noă a fakuto uodma lînga kasa batrînă
— поручили су му родитељи да одмах крене кући, али он није послушао ĭ-a kriśit parințî sî pļaśe uodma la kasă, ama ĭel n-askultat [Por.]

бљеснути (gl.) — străluśi /străluci/
— прво је бљеснула јака светлост, после тога одјекну језив пуцањ, као да се небо обурвава на земљу măĭ întîń străluśi o viđarĭe tare, dupa aĭa răsună un puakńit fiorĭaļńik, ka kînd śerĭu sa suduame pi pomînt [Por.]

бљувотина (i. ž.) — fļekariĭe /flecărie/
— од ње имаш да чујеш само голе бљувотине đi la ĭa aĭ să auḑ numa fļekariĭ guaļe [Por.]

бљуда (i. m.) — id /blid/
— олизао ми је све бљуде mĭ-a ļins tuaće bļiduriļi [Hom.]
— бљуда је најстарији суд код Влаха bļid ĭe măĭ batrîn vas la rumîń
— Цигани су израђивали бљуде, резали су их на стругу од буковог дрвета țîgańi a fakut la bļiđe, ļ-a ras la traksă đin ļiemn đi fag
— било је грнчара који су правили бљуде од земље a fuost olarĭ kare a fakut bļidurĭ đi pomînt [Por.]

бљутав (prid.) — bolobuok /inspid ?/
— бљутава вода apă bolobuokă [Hom.]

Бобови (antr.) — Buambă /boambă/
— Јована Бобова умрла је одавно Ĭovana lu Buambă a murit đemult
— од Бобових више нема никог у Малом Извору đin aĭ-lu Buambă nu ma-ĭastă ńima-n Izvuoro-l Mik [Crn.]

Бобој (i. m.) — Bobuoĭ /Boboia/
— Бобојевић је презиме потомака некога Бобоја Boboĭuoń ĭe poļikra-lu ńepuoțî alu vrun Bobuoĭ
— „ бобој” кажемо и за цвет који се зове бобочел (тер. запис у Црнајки) bobuoĭ îĭ ḑîśem șî la o fluarĭe, kare sa kĭamă șî bobośĭel
— има Бобојевића и у Рудној Глави, дошао је неки Мартин Ћопави из те фамилије, са међе Црнајке и Горњана, трампио је имање са неким са Мускидеуа у Близни (из родословне грађе, теренски рад, Дурлић) astîḑ ĭastă Bobuoĭ șî-n Arnaglaua, a veńit înainća đi rat unu Marćin Șkĭopu đin ńamo-la, đin Țrnaĭka la otar ku Gorńana, a skimbat imańa ku vrunu đi la Muskidău în Bļizńe [Por.]

Бобонешти (i. m.) — Bobońeșći /Bobonești/
— Бобонешти имају кућу поред Московског пута Bobońeșći au kasă lîngă Drumu muskaļesk [Crn.]

бог (i. m.) — dumńeḑîu /dumnezeu/
— омладина више не верује у бога ćińerișu nu măĭ krĭađe-n dumńeḑîu [Por.]

богаљ (prid.) — șovîrnuog /șovârnog/
— играо се бомбом која је остала иза рата, бомба је пукла, покидала му је ногу и он је све до смрти био богаљ s-a žukat ku buamba ś-a ramas dupa rat, buamba a pokńit, ĭ-a rupt piśuoru șî ĭel pănă la muarće a fuost șovîrnuog [Por.]

богат (prid.) — avut /avut/
— богат је човек који има велико имање avut ĭe uom kare are moșîĭe mare [Por.]

богдапрост (uzv.) — bogdapruost /bogdaproste/
— без „богдапроста” покојник на ономе свету не прима ништа од онога што му живи намењују на даћи fara bogdapruost al muort pi lumĭa-ĭa nu primĭașće ńimika đin aĭa śe-ĭ dau aĭ viĭ đi pomană [Por.]

богзнаколки (prid.) — boznakît /boznacât ?/
— дошао је један огроман човек a veńit un uom, boznakît đi mare
— дохватио је једну велику мотку, и почео да бије a luvat o palugă boznakîtă, ș-a-nśeput sî bată
— дуго га чекам (сам бог зна колико) boznakît đi kînd ăl așćet [Por.]

богме (i. m.) — ău /zău/
— бога ми, бре, тако је како ти рекох ḑău, mă, așa ĭe kum îț spusăĭ
— закуни се (да говориш истину) ḑî ḑău
— господбог &лт; дуомну — господ + ḑăу — бог dumńeḑău [Por.]

Боговина (i. ž.) — Bogovina /Bogovina/
— рудник у Боговини почео је са радом maĭdanu în Bogovina a înśaput sî lukrĭe în anu 1903. [Crn.]

Боговинац (i. m.) — Bogovĭan /Bogovean/
— јуче је био један Боговинац код нас, купио је вино за славу ĭerĭ a fuost un Bogovĭan la nuoĭ, a kumparat vin đi prazńik [Crn.]

Богојављање (i. ž.) — Boćaḑă /bobotează/
— на Богољављење после буђења, прво донесеш воду са извора la Boćaḑă dupa śe ći skuoļ, măĭ întîń duś apă đi la fîntînă [Por.]

богорадити (gl.) — boskorođi /boscorodi/
— српски поп богоради за свој рачун, наши људи га не разумеју ништа, и једва чекају да се сврши служба, да оду кући puopa-l sîrbăsk boskorođiașće dă trĭaba luĭ, lumńa nuastră no-l înțaļiaźe ńimika, șî abĭa așćiată sî gaćiaskă služba șî sî sa dukă a kasă [Mlava]

бодење (i. m.) — înpuns /înpuns/
— има тешких празника када није допуштено убадање иглом ĭastă sîrbatuorĭ grĭaļe kînd nuĭe bun đi înpuns ku aku
— гром спалио оне бикове, опет су започели бодење, укрстили рогове па се гањају низ поље trasńirĭa boĭi-ĭa, ĭară s-a pus pi înpuns, s-a luvat la kuarńe pî sa mînă pi kîm [Por.]

бодља (i. m.) — buold /bold/
— врх вретена за предење buoldu fusuluĭ đi tuors
— бад останца воденичног вретена је оштар, а останац је четворострано искован од челичне ћускије buoldu lu kalkîńu muori ĭe askuțîț, da kalkîńu ĭe îń patru muke, fakut đin oțăl đi rang [Por.]

бодља (i. s.) — țap /ţep/
— ишао сам бос преко поља, и нагазио сам на један шиљак am mĭers đeskulț pista kîmp, șî m-am înbrukat într-un țap [Buf.]

бодљаст (prid.) — boldoruos /boldoros ?/
— неравно орање, остале су крупне грудве иза плуга arat boldoruos, a ramas gļiĭ marĭ dupa plug [Por.]

бодљаст (дем.) (prid.) — boldorĭel /boldorel ?/
— једре дојке (метафора за девојачке груди) țîțîșuare boldorĭaļe [Por.]

бодљика (i. m.) — țîporaz /?/
— пожњели смо жито, остадоше само бодљике sîśararîm grîu, ramasîră numa țîporază [Crn.]
— нагазио сам на једну бодљику ma-nbrukaĭ în tr-un țîporag [Por.]

бодљика (i. s.) — țapuș /țepușă/
— бодљика је неки предмет са шиљатим врхом țapuș ĭe un loman ku vîru askuțît [Por.]

бодљикав (prid.) — țapuos /ţepos/
— имам семе пшенице, али га не бих сејао јер има дуге ости, па се тешко везује у снопове am samînță đi grîu, ama nu l-aș samana kî ĭe prĭa țapuos ș-amunkă sî ļagă snuopi [Crn.]

Божић (i. m.) — Kraśun /Crăciun/
— Божић је дан када се родио наш Бог Kraśunu ĭe ḑîua kînd s-a naskut Dumńeḑîu al nuostru
— на Божић људи устају у два ноћу, ложе ватру на камину и мешају качамак, пеку месо на ражњу и пуцају, свако из чега има la Kraśun lumĭa sa skuală pi la duauă śasurĭ nuapća, fak fuoku la kamin șî mĭastîkă koļașa, frig karńe pi frigare șî pokńesk, kare đin śe are [Por.]

божур (i. m.) — bužuor /bujor/
— процветао је пољски божур a-nflurit bužuoru đi pi kîmp
— црвен као божур ruoșu ka bužuoru
— божур из баште bužuor đin građină [Crn.]

Боја (i. m.) — Buoĭa /Boia/
— Бојини потомци зову се Бојони или Бојешти, а на српском Бојићи ńepuoțî lu Buoĭa sa kĭamă Boĭuońi or Boĭeșći, da pi srbĭașće Boĭić [Crn.]

бојарски (pril.) — boĭerĭașće /boierește/
— момци су се обукли по богаташки baĭațî s-a-nbrakat boĭerĭașće [Crn.]

бојиште (i. ž.) — buoișće /boiște/
— када се бавиш црном магијом, и треба да извучеш ђаволе из воде да би их негде послао, ти одеш на реку и тражиш грану која бије по води, и код ње бајеш са црним ножем (Црнајка) kînd lukri ku aĭ rîăĭ, șî trîabe să skuoț draśi đin apă đi să-ĭ trîmĭeț vrunđeva, tu će duś la rîu șî kaț krĭanga kare baće buoișća, șă la ĭa đeskînț ku kuțît ńegru
— било које место где су деца играла „свињицу” или клис, звало се бојиште (Рудна Глава) fiekare luok unđe kopiĭi a batut puarka, or k-a žukat kļisu, s-a kemat buoișće [Por.]

Бојони (i. m.) — Boĭuońi /Boioni/
— Бојони из Подгорца са онима из Оснића, нису у сродству Boĭuońi đin Podguorț ku aĭ đin Osńiśa, nu sînt rudă [Crn.]

бокаст (prid.) — borkonat /borcănat/
— црево за заливање је задебљано на једном месту mațu đi udat ĭe borkonat la un luok
— задебљано дрво није за даске ļiemnu borkonat nuĭe bun đi blîăń
— мој пријатељ се прилично удебљао furtatu mĭeu koźa s-a borkonat [Crn.]

боквица (i. ž.) — ļimbauoi /limba-oii/
— боквица је биљка која расте по камењару ļimba uoi ĭe buĭađe kare krĭașće pi pomînt petruos
— овчји језик ļimba uoi [Por.]

боквица (i. ž.) — potlađină /pătlagină/
— боквица је јако добар лек за многе болести, а најбољи је за сврабеж potlađina ĭe tare bun ļak đi mulće buaļe, da măĭ bun đi mînkarime [GPek]
— живом боквицом превијали су болесне зглобове (Танда) ku potlađina viĭe a învăluit înkeĭaturiļi kînd ĭ-a durut [Por.]

боклук (i. s.) — bukļuk /bucluc/
— отчепили цу цев, и из ње је куљнула гомила прљавштине đistupară țaua, șî đin ĭa bîșńi un bukļuk đi imală [Por.]

бол (i. ž.) — durĭarĭe /durere/
— имам неки бол у стомаку, и морам да идем код лекара am o durĭarĭe la burtă, șî muara sî ma duk la duoktur
— тешку бол имам у души откако су ми деца отишла o durĭarĭe grĭa am pi sufļit đi kînd mi s-a dus kopiĭi [Crn.]

Болборош (i. m.) — Bolboroș /Bolboroș/
— Болборош је јак извор у коме вода кључа као кад се кува у лонцу Bolboroș ĭe izvor tare, în kare bolborosășťe apa ka kînd fĭerbe în uoală [Kmp.]

болботина (i. ž.) — bolboći /bolbotină/
— као кроз сан памтим да су стари помињали некакву травку „болботину”, али нисам упамтио тачно која је ka pin vis țîn minće kî vorbĭa aĭ batrîń đi vro ĭarbă bolboćină, ama n-am luvat la kap baš kare ĭe
— ставила је у јело само неке травуљине a pus în ļegume numa ńișći bolboćiń [Por.]

болест (i. m.) — bua /boală/
— падавица, епилепсија buala rîa
— обољење зглобова, реума buala în înkeĭaturĭ
— болест у ногама buală în piśuarĭe
— болест на дојци buală la țîță [Crn.]
— „болест из лонца”, болест која потиче од лоших навика у исхрани buală đin uală
— тешка, неизлечива болест buală grĭa [Por.]

болест (i. ž.) — bećažîĭe /betegie/
— осећа болест у ногама sîmće bećažîĭe în piśuarĭe
— болест са посла у руднику bećažîĭe đi la lukru în maĭdan [Crn.]

болестан (prid.) — bolnau /bolnav/
— много је болестан bolnau rîău
— болестан, а ради bolnau, da lukră
— болесна од прошле године bolnauă đi an
— болестан од сушице bolnau đi uskatură [Crn.]
— лаже да је болестан, само да не ради minće kî ĭe bolnau, numa să nu lukrĭe [Por.]
— не могу да дођем, јер сам болестан (Мустапић) nu poś să vin, kă mis bolnăv [Zvizd]

болестан (prid.) — bećag /beteag/
— поштапа се јер га боли нога mĭarźe în bît kî ĭe bećag đi un piśuor
— муж ми је болестан, не може да ради uomu mi bećag, nu puaće sî lukrĭe [Crn.]

болети (gl. bezl.) — durĭa /durea/
— толико ме боли глава да не видим ништа atîta ma duarĭe kapu đi nu vîăd ńimika [Crn.]
— када сам радио у шуми, цепах дрва секиром по цео дан, па ме је болела цела снага дуго после тога kînd am lukrat în padurĭe, sparźam la mĭetîrĭe ku sakurĭa ḑîua kît ĭe tuată, șî ma durĭa pućarĭa-ntrĭagă ku ḑîļiļi dupa śe gaćam lukru [Por.]
— погинуо јој је син, и душа ју је болела годинама ĭa pĭerit kopilu, ș-o durĭa sufļitu ań șî ań [Por.]
— направићу му такву пакост, да ће га болети док буде жив ц. (фиг.) имати лажну бол am sîĭ fak așa pakustă, đi o s-îl duară pîn va fi viu
— ја му рекох, ако ме не послуша, боли ме ђока за његоов проблем ĭuo-ĭ spusîăĭ, dakă nu m-askultă, ma duarĭe-n śokan đi nakazu luĭ [Crn.]

болешљив (prid.) — bolnaviśuos /bolnăvicios/
— болешљив од рођења bolnaviśuos đin kopilariĭe
— болешљив, а не лечи се bolnaviśuos, da nu sî ļekuĭe [Crn.]
— немој се женити њоме, јер је једна болешљива мрцина nu ći-nsura ku ĭa, kî ĭe o mrțuagă bulnaviśuasă [Por.]

болештина (i. ž.) — boļeșńiță /boleșniţă/
— захватила је нека болештина све људе у селу s-a pus o boļeșńiță pi tuată lumĭa în sat
— ухватила нас је нека болештина, сви кашљемо s-a pus o boļeșńiță pi nuoĭ, tuoț tușîm [Crn.]

болештина (i. s.) — bićeșug /beteșug/
— за време рата, поред других мука, често су народ захватале и многе тешке болештине đi vrĭamĭa đi rat, pi lînga alće nakazurĭ, đes s-a pus pi lumĭe șî mulće bićeșugurĭ grĭaļe
— из болести у болест đin bićeșug în bićeșug [Por.]

боловати (gl. n.) — boļi /boli/
— болује од тешке болести boļașće đi buală grĭa
— болује од падавице, епилепсије boļașće đi buala rîa
— болује од грознице boļașće đi frigurĭ
— болује у кревету boļașće în pat
— болује од лењости boļașće đi ļańe [Crn.]
— он је почео боловати од када су га приморали да ради у води ĭel a-nśeput a boļi, đi kînd la podmorît să lukrĭe în apă [Por.]

бољар (i. m.) — boĭa /boier/
— многи су Власи побегли из Влашке због бојарског зла mulț rumîń a fuźit đin Rumîńiĭe, đi rău boĭerilor [Por.]

бољарски (prid.) — boĭarĭesk /boieresc/
— причало се да су наши у Влашкој живели у земиницама, а да су бољарске куће биле саграђене од камена s-a puvestît kă aĭ nuoștri în Rumîńiĭe a trait în borđiĭe, da kîășîļi boĭarĭeșć a fuost fakuće đin pĭatră [Crn.]

Бољевац (i. m.) — Buļuoț /Bulioţ/
— Бољевац има око четири хиљаде становника Buļuoțu arĭe vro patru miĭ đi inș [Crn.]

Бољевчанин (i. m.) — Boļeviśan /Bolevicean ?/
— Бољевац је мала варош, јер у њему живи мало Бољевчана Buļuoțu ĭe oraș mik, k-în ĭel traĭesk puțîń Boļeviśań [Crn.]

Бољетин (i. m.) — Buļećin /Bulecin/
— у Бољетину живе две врсте Влаха, једни говоре на „прă”, а други на „пи” in Buļećin traĭesk duauă fuarme dă rumîń, uńi vorbĭesk la „pră”, da uńi la „pi”
— има и једна српска фамилија, досељена са Косова; сељани су збијали шале са њима да су „Турци са Косова” ĭastă șî o fîmeļiĭe sîrbĭaskă, a veńit dă la Kosova; saćańi a batut žuok ku iĭ kî sînt „turś dă la Kosova”
— мушкарци мештани зову се Бољетинци, а жене Бољетинке voĭńiś saćańi sa kĭamă Buļećinț, da muĭerļi Buļećință
— село је мало, сабијено је у једну дубоку, уску и дугу долину satu ĭe mik, învîrat într-o vaļe adînkă, îngustă șî lungă
— људи су се повукли овде са разних страна, јер је погодно за стоку lumĭa s-a tras aiśa dîn mulće pîărț, kî ĭe bun dă viće
— у Бљетину се и сада на Ђурђевдан прави по седам-осам бачија, као у стара времена (извор: Дурлић, теренски записи) la Buļećin șî akuma la Sînźuorḑ sa fak kîći șapće-uopt baśiĭ, ka đi bătrîńață [Por.]

бољка (i. ž.) — durimĭe /durime/
— спопала ме нека тешка бољка s-a pus pi mińe o durimĭe grĭa [Por.]

бољка чанга (i. ž.) — śangă /ceanga/
— која је бољка била чанга, данас готово нико не зна śe buală a fuost śanga, astăḑ gata ńima nu șćiĭe [Por.]

Бондок (i. m.) — Bonduok /bondoc/
— имам имање на Бондоку, место је добро и равно am moșîĭe la Bonduok, luok ĭe bun șî poļažńik [Por.]

бора (i. m.) — krieț /creţ/
— сукња са густим наборима звала се „крецан” suknă ku krĭețurĭ đasă sa kĭemat „krețan”
— када су се изгубили крецани, госпође су увеле некакве сукње са великим наборима, које су се звале „плисирке” dupa śe s-a pĭerdut krețańi, duamńiļi a skuos ńișći sukńe ku krĭețurĭ marĭ, kare s-a kĭemat „plisirke” [Por.]

бора (mn. zbîrśiturĭ) — zbîrśitu /zbârcitură/
— млада жена, а пуна бора око очију muĭare ćinîră, da pļină đi zbîrśiturĭ pi lînga uokĭ
— набор на сукњи звао се крец zbîrśitură la krețan s-a kĭemat krĭeț [Por.]

борба (i. ž.) — luptă /luptă/
— стари Власи су веровали да је борба рвањем света ствар, дата од бога rumîńi aĭ batrîń a kreḑut kî ĭe lupta la trînćală lukru sfînt, dat đi la dumńeḑîu [Por.]

бордо (prid.) — buordă /bordo/
— обојила сам пређу у тамноцрвено am farbuit tuortu în buordă
— волим да носим бордо кошуљу mi drag sî puort kamașă în buordă [Crn.]
— бордо, црвено као божур, тако је говорила баба за ту боју buordă, ruoșu ka bužuoru, așa ḑîśa mama đi farba-ĭa [Por.]

Борђани (i. m.) — Borđuońi /Bordeni/
— Павле Борђан Pau Borđan [Crn.]

борик (i. m.) — brađet /brădet/
— ишли смо у борову шуму по мертеке за кућу am fuost în brađet dupa mrtaś đi kasă [Crn.]

бориндеу (i. s.) — borîndîău /borândău/
— нема божићног ручка без бориндеуа prînḑu kraśunuluĭ nu sî faśe fîră borîndău [Crn.]
— бориндеу је зло за дупе (ако се претера) burîndău faśe kuru rău [Por.]

борити се (gl. p. ref.) — lupta /lupta/
— кад сам био са чобанима, обарасмо се цели дан kînd am fuost ku pîkurari, ńi luptasîm ḑîua întrĭagă
— хватали смо се у коштац, и борили се свом снагом док неко не би пао на леђа ńi luvasîm la trînćală brață-n brață șă luptasîm ku pućarĭa tuată pănă vrunu nu kađa pi șîaļe [Por.]

боровница (i. ž.) — kokĭa /coacăză/
— боровнице су у Мајданпеку расле на једном брду у близини насеља kokĭază la Măĭdan a dat pi o śokă aprope đi oraș
— боровница је дивља воћка, жбун са малим и црним бобицама kokĭază ĭe pomă sîrbaćikă, o tufă ku boabe miś șî ńagre
— кад се боровнице дозреле, буфанска деца су из боровњака излазила црна ко ђаволи kînd s-ar kopt kokĭezîļi, kopiĭi bufańilor a ĭeșît đin kokazar ńegri ka draśi [Buf.]

Боровњак (i. m.) — Kokazar /cocăzar/
— Коказар је било брдо у Мајданпеку, пуно боровница Kokazar ar fost o śokă în Măĭdan, pļină đi kokĭază
— Коказар се налазио тачно где је данас Дневни коп рудника Kokazaru ar fost baș unđe ĭe akuma gaura kopuluĭ alu rudńik
— брдо Коказар су скинулу рудари за време Тита кад су ширили Дневни коп да би лакше вадили руду śoka Kokazaru ar skoborît rudari đi vrĭamĭa lu Tita kînd a larźit Kopu đi sî skotă ruda măĭ ușor [Buf.]

боршч (i. s.) — buo /borș/
— боршч је била чорба од шљива: кад шљиве провру у каци, узме се она комина и промеша се заједно са кошчицама и са свим, посоли се и једе са качамаком buorśu a fuost ḑamă đi pruńe đi tuamnă: kînd fĭerb pruńiļi în śubăr, sa ĭa komina-ĭa sa mĭastîkă ku uasă ku tuot, sa sarĭaḑă, șî sa manînkă ku koļașa
— из боршча се правило и сирће, којим су се киселили краставци, паприка или купус за зиму đin buorś s-a fakut șă oțăt ku kare s-a akrit krîstavĭețî, piparka or varḑa đi ĭarnă [Por.]

бос (prid.) — đisku /desculţ/
— у време свињских опанака, људи су целог лета ишли боси în vrĭamĭa lu opinś đi puork, tuata vara lumĭa a mĭers điskulță [Por.]

Босани (i. m.) — Bosańi /Bosă/
— Драги Босан је био виолиниста Dragu Bosan a fuost lautarĭ [Crn.]

Босијокани (i. m.) — Busuĭokuońi /Busuioceanu/
— Босијокани из Букова су прекрштени на српском "Лазаревић" Busuĭokuońi đin Bukuva sînt proboćeḑaț pi srbĭașće „Lazarević" [Crn.]

босиљак (i. m.) — bîsîĭuok /busuioc/
— мајка бере босиљак muma kuļaźe bîsîĭuok [Hom.]

босиљак (i. s.) — busuĭuok /busuioc/
— струк босиљка fir đi busuĭuok
— босиљак је света биљка busuĭuok ĭe buĭađe sfîntă
— ни једна бајалица не може без босиљка niś un đeskînćik nu puaće fara busuĭuok
— врста босиљка busuĭuoku ćimpuluĭ [Por.]
— дивљи, „коњски” босиљак (Јасиково) busuĭuoku kaluluĭ [GPek]

Босиљка (i. ž.) — Busuĭuaka /Busuioaca/
— према биљци босиљка, некада су многим девојчицама кумови давали имена Босиљка dupa buĭađe busuĭuok, đemult la mulće fĭaće nașî a dat nume Busuĭaka [Por.]

Босиљка (i. ž.) — Bosîlka /Bosâlca/
— уместо „Бусујуаке”, посрбљени Власи су девојчицама давали имена „Босиљка”, али су је звали „Бослка” în luok đi Busuĭaka, rumîńi sîrbizaț ĭ-a pus la fĭaće nume „Bosiljka”, da a strîgato „Bosîlka” [Por.]

босоног (prid.) — điskulțat /desculţat/
— нећу да уђем јер сам бос, а прошао сам кроз неко блатиште, па се бојим да ћу ти испрљати под nu vrĭeu să tun, kă mis điskulțat, d-am trĭekut pin ńișći morśilarĭ, șî ma ćĭem k-ăț im puodu
— човек је бос када се изује uomu ĭe điskulțat kînd sa điskulță [Por.]

бости (gl. p. ref.) — înpunźe /împunge/
— во је питом, не боде, а проклети ован боде из потаје, с леђа buou blînd, nu-npunźe, da pîrdańiku đi berbĭek înpunźe ku furișu, đi la șîaļe
— некада су планинци имали велике бикове, и много је људи било избодено на смрт đemult munćeńi a țînut buoĭ marĭ, șî mulț inș a fuost înpunș pănă la muarće
— скројио је кожу за опанке, остало је само да избуши рупе a kroit pĭaļa đi opinś, a ramas numa să înpungă găurļi
— жали се да је нешто пробада у грудима, боли као да неко пробада ножем sa vaĭtă kă o înpunźe śuava în pĭept, duare ka kînd vrunu înpunźe ku kuțîtu [Por.]

Боћон (i. m.) — Boćuon /Bocion/
— названи су Боћоњи јер су имали затупасто лице ĭ-ar ḑîs Boćuoń kă ar fost fakuț pi bot
— Боћон и Боћонка су отишли у Дебели Луг по сланину Boćuon ku Boćuanka, s-ar dus dupa kļisă la Dăbiļug [Buf.]

бр! (uzv.) — bîr /bîr/
— бр-бр! дођи, белка, дођи! bîr-brr! na baluța, na! [Por.]

брада (i. ž.) — barbă /barbă/
— шиљата брада barbă askuțîtă
— брада са рупицом barba ku kroviț
— обријана брада barbă rasă
— дуга брада barbă lungă
— ретка брада barbă rară
— седа брада barbă albă
— увијена брада barbă rasuśită
— брада секире, задњи део сечива секире barba la sakurĭe [Crn.]
— брада тестере, део тестере са рамом који је ближи руци barba la firiz [Crn.]

брадавица (i. m.) — ńiźel /negel/
— брадавица се најлакше лећи соком од траве која се зове руса ńiźelu măĭ ļesńe sa ļekuĭe ku lapćiļi lu ĭarbă kare o kĭamă peśinźină [Por.]

брадавица (i. s.) — sfîrk /sfârc/
— брадавица је врх женске дојке sfîrk ĭe vîru țîțî muĭerĭeșć [Crn.]

брадат (prid.) — barbuos /bărbos/
— брадат јер жали barbuos kî žaļașće
— брадат јер то жели barbuos k-așa vrĭa [Crn.]

брадва (i. ž.) — bardă /bardă/
— брадва је једноручна секира, посебно израђена за тесање дрвета barda ĭe sakurĭe đ-o mînă, adîns fakută đi śopļit la ļiamńe [Por.]
— са брадвом су се израђивале доге за буре (Корбово) ku barda sa fača daoge la butoĭ [Dun.]

бразда (i. ž.) — brĭazdă /brazdă/
— кад ореш стоком, и кад ти плуг искочи из бразде због тврде земље, онај непоорани део на дну бразде зове се јарац kînd arĭ ku vićiļi, șî kînd plugu-ț sîare đin brĭazdă, kî ĭe pomîntu tare, loko-la ńiarat în fundu brîažđi, sa kĭamă pîrś
— неко је прошао санкама кроз сметове, и оставио дубоке бразде за собом a trĭekut kare a fi trĭekt ku saĭna pin namĭeț, ș-a ramas brîăžđ adînś dupa ĭel [Por.]

бразда (i. ž.) — dî /dâră/
— види се бразда на путу којим је вучено дрво sî vĭađe dîră în drum pi unđe ĭe tras ļiemnu [Crn.]
— прешао ми је закоченим колима преко пољане, и кочница је направила бразду дубоку као јаруга mĭ-a trĭekut ku karu-npiđekat pista poĭană, șî piva a fakut o dîră adînkă ka boruga
— удари наједном нека кишурина, лила је као из кабла, и само је направила дубоке јаруге у житу на присоју ц. црта, линија đață đintr-odată un ploĭuoń, ka kînd tuorń ku gaļata, șî numa faku ńișći dîrĭe adînś pin grîo-la-n față
— уместо да се лепо потпише, он је само повукао линију преко тог листа папира, и бацио га назад, поштару под ноге, као да је овај крив în luok sî sa iskaļaskă frumuos, ĭel trasă o dîră pista fuaĭa-ĭa đi arćiĭe, ș-o lupadă înapuoĭ, la poștarĭ supt piśuarĭe, parke ĭe aăsta đevină [Por.]

браздаст (prid.) — brĭezdat /brăzdat/
— колски пут на кулми је сав браздаст од воде која је текла после кише, као да је изоран плугом drumu đi kar pi kulme ĭe tuot înbrĭezdat đi apă, kare a kurs dupa pluaĭe, parke ĭe arat ku plugu [Por.]

браздати (gl. p.) — brăzdui /brăzdui/
— земља је тврда као камен, неће моћи лако да се избразда pomîntu ĭe tare ka pĭatra, no sî sa puată brăzdui ļesńe [Por.]

бранити (gl.) — apara /apăra/
— брани децу од паса apîră kopiĭi đi kîń
— брани се од зла sî apîră đi rîaļe
— браним се од неправде ma apîr đi napastă [Crn.]
— боже сачувај duamńe apîră [Por.]

бранити (gl.) — apăra /apăra/
— узалуд се брани, крив је од како се родио đi źaba sa apîră, đe vină ĭe đi kînd s-a naskut [Por.]

бранити (gl. p. ref.) — brańi /brăni/
— кад неко запотка ливаду, показује да забрањује да се стока напаса на његовом имању kînd vrunu pośașće ļivađa, arată kă brańașće sî sa paskă uoiļi în moșîĭa luĭ
— детету нису бранили ништа la kopil nu ĭ-a brańit ńimika [Por.]

Бранко (i. m.) — Branku /Brancu/
— име Бранко даје презиме Бранковић nume Branku dă poļikră Brankuońi
— прадеда ми се звао Јожа Бранков pi paradĭeda la kĭemat Ĭuoža lu Branku [Por.]

Бранкови (i. m.) — Brankuońi /Brancovici/
— Ђорђе Бранков је био добар фрулаш, и лепу је свирао „ропоту” Giță lu Branku a fuost fluĭeraș bun, șî frumuos a ḑîs ruopîta [Crn.]

брат (i. m.) — fraće /frate/
— брат је мушко дете, или од исте мајке, или истог оца fraće ĭe kopil voĭńiśesk, or đintr-o mumă or đintr-un tată
— рођени брат је онај који је рођен од исте мајке и истог оца fraće bun ĭe ăla kare ĭe naskut đin o mumă șî đin un tată
— полубрат је брат само по мајци, или по оцу fraće dăorat ĭe fraće numa đi pi mumă or đi pi tată
— старији брат се ословљава са бато la fraći-ļa-l mare sa ḑiśe nană
— побратим (mag.) fraće đi kruśe [Por.]

братанац (i. m.) — văr /văr/
— братанац је ујаков или стричев син văr ĭe fiu lu uĭka, đi fraćiļi lu muma or alu tata
— братанци другог колена verĭ a duoĭļa
— братанци трећег колена verĭ a triĭļa
— он је мој братанац, али ми не живимо најбоље због неких међа ĭel ĭe văru mĭeu, ama nuoĭ nu do traim bińe pintru ńișći otară [Por.]

братаница (i. ž.) — va /vară/
— братаница је ујкова или стричева ћерка vara mĭa fata uĭki, đi pi mumă or đi pi tată [Por.]

братимити (gl. p. ref.) — înfrațî /înfrăți/
— толико су добро живели још од детињства, да су се на крају побратимили у цркви atîta đi bun a traĭit iĭ duoĭ înga đi la kopilariĭe, đi la urmă sa do înfrațît în bisîarikă
— браћа по крсту братиме се због неке болести код неког крста на гробљу, док им нека баба баје (mag.) fraț đi pi kruśe s-a înfrațăsk pintru vro buală la vro kruśe la morminț đi kare sa ļagă, pănă vro babă ļi đeskîntă
— из једног зрна жита, проклија више стабљика (bot.) đintr-un buob đi grîu, înfrațăsk măĭ mulće firurĭ [Por.]

братимити се (gl. p. ref.) — fîrtațî /fârtaţi/
— питао ме је да се побратимимо, али мени није било баш по вољи, па смо тако остали само два познаника m-a-ntrabă sî ma fîrtațîăsk ku ĭel, ama miĭe nu-nd-o fi pi vuoĭe, ș-așa am ramas numa ka duoĭ kunoskuț [Por.]

братимљење (i. ž.) — înfrațîĭe /înfrățire/
— нашла је мајка једног дечка из добре фамилије који хоће да се братими са мојим батом, па су отишли до гробља на братимљење a gasît muma un kopil đin ńam bun kare vrĭa sî sa înfrațîaskă ku nana, șî s-a dus la înfrațîĭe la morminț [Por.]

братић (i. m.) — frațîĭuor /frățior/
— братић је млађи брат, кад га помињемо из милоште и љубави frațîĭuor ĭe fraćiļi al mik, kînd ăl pumeńim đin milă șî ku drag [Por.]

братски (prid.) — frațăsk /frățesk/
— навикао је на братску помоћ, сам више не може живети s-a-nvațat ku ažutuarĭa frațaskă, sîgnur nu măĭ puaće trai
— код старих, лоповлук је био братски посао la-ĭ batrîń furaluku a fuost lukru frațăsk
— братске мутљавине ни ђаво не распетља luazîļi frațășć nu măĭ đizvîrḑîașće ńiś draku [Por.]

братски (pril.) — frațîașće /frătește/
— било би добро да те брат бије као човека а не братски, јер би ти тада нека коска остала читава ar fi bun fraćiļi să ći bată ka pi uom, da nu frațîașće, k-atunśa îț vo măĭ rămîńa vrun uos întrĭeg
— слагао је да ће је љубити братски, било је касно кад је схватила да лаже ко пас a mințițo k-o țukă frațîașće, a fuost amînat kînd a-nțaļes kă minće ka kîńiļi [Por.]

братство (i. ž.) — frațîĭe /frăție/
— братство је друштво браће, блиских рођака или добрих пријатеља који живе као браћа frațîĭa ĭe adunatura frațîlor, alu ńam apruape, or alu prĭaćiń buń kare traĭesk ka frațî
— било би лепо да сви људи живе у једном великим братству ar fi bun tuota lumĭa să traĭaska într-o frațîĭe mare
— Нека нам братство траје до века! (zdrav.) Să fiĭe frațîĭe păn la veśiĭe! [Por.]

брашнар (i. m.) — făina /făinar/
— брашнар је код наших старих била шупљика посебно исечена и изглачана за држање брашна făinarĭu la nuoștri aĭ batrîń a fuost o butuarkă adîns taĭată șî ńićeḑată đi țînut fańina [Por.]

брашнаст (prid.) — făńinat /făinat/
— пада неки брашнаст снег, као да се поцепао небески џак с брашном kađe o zapadă făńinată, ka kînd s-a rupt saku śĭeruluĭ ku fańină [Por.]

брашно (i. ž.) — fańi /fanină/
— брашно се меље у воденици од семена житарица fańina sa maśină la muară đin buobe đi mărințîș
— од тога како се намешта воденични камен, брашно може бити финије и крупније đi kum sa ogođașće pĭatra muori, fańina puaće fi măĭ maruntă, or măĭ mare [Por.]

брашњав (prid.) — fańinuos /făinos/
— сваки млинар је брашњав, јер ради са брашном tuot morarĭu ĭe fańinuos, kă lukră ku fańina [Por.]

брвнара (i. ž.) — bîrnarĭață /bârnăreaţă/
— кућа брвнара са тремом kasă bîrnarĭață ku ćindă
— брвнара са подрумом brnarĭață ku podrum [Crn.]
— наши стари су прво живели у земуницама, а касније су почелу да праве по неку брвнару, од по три-четири држаље у дужини и ширини într-o vrĭame aĭ nuoștri a traĭit în borđiĭe, pi urmă a-nśeput să fakă kîć-o bîrnarĭață, đi triĭ-patru dîržaļe în lung șî-n lat
— брвнаром се звала и колиба направљена од брвана, а и она која је била исплетена од прућа, и облепљена блатом (Горњане) bîrnarĭață s-a kĭemat șî koļiba fakută đi bîrńe, da șî aĭa kare a fuost înpļećită ku nuĭaļe, șî ļipită ku morśilă [Por.]

брвно (i. ž.) — punće /punte/
— брвно је свако дрво стављено преко воде, преко кога се може прећи пешице punća ĭe tuot ļemnu pus pista apă, pista kare sa puaće trĭeśa pi piśuare [Por.]

бргљез (i. m.) — țîkļiaće /ţiclete/
— бргљез је мала птица са дугим кљуном и плавим перјем, прави рупу у дрвету и у тој рупи прави гнездо țîkļiaće ĭe pasîrĭe mikă, ku ćiku lung șî ku pĭańe vînîće, faśe gaură în ļiemn șî-n gaura-ĭa faśe kuĭb [Por.]

брдар (i. m.) — spatar /spătar/
— брдо није могао да направи било ко, било је људи који се бавили само тиме; звали су се брдари, и продавали су брда идући од куће до куће spata n-a șćut fiĭe kare să fakă, a fuost uamîń kare adîns a fakut numa la spĭaće; s-a kĭemat spatarĭ, șî a vindut spĭaćiļi mĭergînd ku ĭaļe đi la kasă la kasă [Por.]

брдашце (i. ž.) — śokiță /ciochiţă ?/
— свуд равница докле поглед сеже, нигде ни брдашце да се види đarîndu luok poļažńik kît vĭeḑ ku uoki, niś unđe ńiś o śokiță sî sa vadă [Por.]

брдило (i. ž.) — brîglă /brâglă/
— у брдило разбоја уметнуто је брдо, кроз које пролази основа în brîgļe alu razbuoĭ ĭe pusă spata, pin kare trĭaśe urḑala [Por.]

брдо (i. ž.) — spa /spată/
— брдо је чешаљ са дреновим зупцима, танким и густим, кроз који пролазе нити основе, и који је стегнут брдилом да би могао да набија потку у основу spată ĭe pĭapćin ku đinț đi kuorn, supțîrĭ șî đieș, pin kare trĭek źîțîļi lu urḑală, șî kare sînt strînsă-n brîgļe đi sî puată sî bată baćala în urḑală [Por.]
— на ивицу брда стављена су две дашчице, направљене од полутки штапа шипурка, који је ножем преполовљен на двоје pi marźina spĭeći sînt pusă doă kuorḑ, fakuće đin krĭangă đi skubikur, șî spartă ku kuțîtu în doă [GPek]

брдо (i. ž.) — śua /cioacă/
— отишао је на брдо са стоком s-a dus la śuakă ku vićiļi
— селио се са бурдељем с брда на брдо, јер су наши људи на брдима живели s-a mutat ku borđiĭu đin śuakă-n śuakă, kă lumĭa nuastră pi śuoś a trait
— на брду (u izr.) la śuakă
— са брда đi la śuakă
— човек са брда, брђанин uom đi la śuakă [Por.]

брдовит (prid.) — đaluruos /deluros/
— у целом поречком крају земља је брдовита în tuot țînutu porĭeśi pomîntu ĭe đaluruos [Por.]

бре (uzv.) — //
— куда да прођем данас, бре? pă unđe să trĭek az, bă? [Rom.]

бре (part.) — //
— чујеш ти, бре, шта ти ја говорим, немој да се парвиш глув auḑ tu, mă, śe-ț spun ĭuo, nu ći faśa surd
— буди, бре, дете, мирно, да не добијеш батине fi, mă, kopiļe mĭarńik, să nu kapiț bataĭe [Por.]

брег (i. m.) — đal /deal/
— докле поглед допире, само брегови, равнице нема нигде ИИ. (у изр.) kît vĭeḑ ku uoki, numa đalurĭ, nuĭe luok poļažńik ńiśunđe
— на брдо, на горе, према врху брда; узбрдо în đal
— идем на горе, идем ка брду; идем на брдо ma duk în đal
— идем узбрдо, пењем се на брдо mĭerg în đal
— пење се на брдо; успиње се sa suĭe-n đal
— велика узбрдица mare đal
— узводно la đal
— када главна река у долини у којој је село, тече са запада на исток, онда речи „ла ђал” :„ка брду” и „зоврњит”: „залазак; запад” исто значе kînd rîu în vaļa mare, în kare ĭe pus satu, mĭarźe đi la zovrńit kîtra rĭsarit, atunśa vorbiļi „la đal” ku „zovrńitu” sînt tot una [Por.]

брежуљак (i. m.) — dîlm /dâlm/
— прешао је точак преко једне избочине, и кола су се преврнула a trekut ruata pistă un dîlm, șî karu sî rasturnat [Crn.]
— нанела је киша неко земљиште, и сада је колски пут пун избочина a dus pluaĭa ńișći pomîntarĭ, ș-akuma ĭe kolovuozu pļin đi dîlmurĭ [Por.]

брежуљак (i. s.) — đaluț /deluţ/
— моја кућа је испод једног брежуљка kasa mĭa ĭe supt un đaluț [Crn.]

брежуљак (i. m.) — vîrtak /vurtă ?/
— шта се чује на брежуљку? цврчи цврчак с чикорије (из петрекатуре) śe s-auđe în al vîrtak? țîpă țîpîtuarĭa (dîn petrekatură) [Zvizd]

Бреза (i. ž.) — Brĭe /Breza/
— зовемо то место Бреза, јер је голет по коме расте само дрвеће које Срби зову бреза, а ми Власи мастак (теренски запис, Дурлић) iĭ ḑîśem la loko-la Brĭeză, kî ĭe o golaĭe, unđe dau numa ļamńe kare sîrbi kĭamă breză, da nuoĭ rumîńi iĭ ḑîśem mastak [GPek]

бреза (i. ž.) — brĭe /breza/
— бреза је танко дрво, има белу кору са црним пегама brĭeză ĭe ļiemn supțîrĭe, are skuarță albă ku pĭaće ńagre
— стари Власи су ово дрво звали „мастак” rumîńi aĭ batrîń aăla ļiemn a kĭemat mastak [Por.]

бреза (i. m.) — mastak /mesteacăn/
— од брезе стари су правили поличицу на јарму, јер је лако а жилаво дрво (Танда) đin mastak aĭ batrîń a fakut faulare la žug, kî ĭe ļiemn ușuor da žîlau
— бреза расте на земљишу које је богато бакром mastaku krĭașće unđe ĭe pomîntu gras ku aramă [Por.]

Брезница (i. ž.) — Brĭezńița /Brezniţa/
— Брезница је влашко село, у близини Жагубице Brĭezńița ĭe sat rumîńesk, apruape dă Žgobița [Hom.]

Брезничанин (i. m.) — Brĭezńiśĭan /Breznicean/
— Брезничанин је човек који живи у Брезници, влашком селу у Хомољу Brĭezńiśĭan ĭe uom kare traĭașće-n Brĭezńița, sat rumîńesk în Omuoļ [Hom.]

брекиња (i. m.) — suorb /sorb/
— кад пресечеш брекињу, из ње цури течност црвена као крв kînd taĭ suorbu, đin ĭel mĭarźe ḑama ruoșîĭe ka sînźiļi
— од брекиње су Цигани направили клинове којима су Јевреји приковали бога за крст (mitol.) đin suorb țîgańi a fakut kuńe, ku kare ĭemreĭi a prins pi dumńeḑîu pi kruśe
— од брекиње је свети Ђорђе направио копље којим је пробо аждају која је хтела да прогута кћер неког цара (mitol.) đin suorb a fakut sîn-Źuorḑu suļiță ku kare a-npuns ala ś-a vrut să îngită fata lu vrun împarat [Por.]

бреме (i. m.) — sarśină /sarcină/
— „саршина” се код нас каже само за гомилу лисника, сена или сламе, која се скупи и веже конопцем, и носи кући као храна за стоку sarśina la nuoĭ sa ḑîśe numa la gramadă đi frunḑă, đi fîn or đi paĭe, kare sa adună pi sfuară șî sa duśe la koļibă, ka mînkarĭa đi viće
— савио се до земље, под великим бременом сена на леђима s-a-nkoveĭat pănă-n pomînt, ku sarśina mare đi fîn în șîaļe [Por.]

бренер (i. s.) — ek /bec/
— зачепио ми се бренер на карабитној лампи (Танда) mi s-a astupat bĭeku la lampă đi kîrabit [Por.]

бренер (i. s.) — bren /brener/
— кад се запуши бренер на лемпи, чисти се једном жичицом од челика, танком као длака с главе kînd sa astupă brenu la lampă, sa kurîțâ ku o žîțîșuară đi oțăl, supțîrĭe ka păru đin kap
— бренер на апарату за заваривање палио се шибицом (Црнајка) brenu la aparat đi șfăĭsuit sa aprins ku mașîna [Por.]
— нисам чуо ни за брен ни за бренер, јер ми у Плавни нисмо имали карабитне лампе (Плавна) n-am uḑît ńiś đi bren ńiś đi brĭenîr, kî nuoĭ în Plamna n-am avut lîămpĭ đe kîrabit [Pad.]

бресква, дрво (i. m.) — arsîk /persic/
— наша стара бресква била је слабо дрво, ниско, танко, ако није имало довољно влаге, брзо се сушило pĭarsîku al batrîn a fuost ļemn slab, mik, supțîre, dakă n-avut rîveńală đestulă, ĭut s-a uskat [Por.]

бресква, плод (i. ž.) — arsîkă /persică/
— плод наше старе брескве био је мали, жут и длакав, али сладак као мед puama lu pĭarsîka nuastră a batrînă a fuost mikă, galbină șî flokuasă, ama dulśe ka mńarĭa [Por.]

брест (i. m.) — ulm /ulm/
— брест је високо дрво са рапавом коровом, често се налазе како усамљен расте по ливадама, највише по долимама река ulmu ĭe ļemn înalt, ku kuaža rîpuasă, đes sa gasîașće kum krĭașće sîngur în kîmpiĭe, măĭ mult pin văĭ pinga rîurĭ [Por.]

Брестовац (i. m.) — Bresto /Brestovăţ/
— имам сестру удату у Брестовцу, за једног Брестовљанина am suoră mîritată în Brestouț, dupa un bristovĭan [Por.]

Брестовљанин (i. m.) — Brestovĭan /Brestovean/
— Брестовац је поред Бора, па сви Брестовљани раде у Борском руднику Brestuouțu ĭe lîngă Buor, șî tuoț Brestovĭańi lukră în maĭdanu Buoruluĭ [Crn.]

брз (prid.) — gramńik /gramnic/
— није боловао ни дан, умро је напрасно n-a ḑakut ńiś o ḑî, a murit gramńik [GPek]

брз (prid.) — ĭut /iute/
— брз, бржи, најбржи ĭut, măĭ ĭut, șîmăĭ ĭut
— вредан човек је брз на послу uomo-l vrĭańik ĭe ĭut la lukru
— брз као муња (izr.) ĭut ka sfulđiru
— брз као мисао (izr.) ĭut ka gîndu [Por.]

брзак (i. ž.) — rîpeḑî /repezină/
— на брзацима је вода плитка la rîpeḑîń ĭe apa skundă
— код брзака пређеш реку кад је водостај низак la rîpeḑînă trĭeś rîu kînd ĭe apa mikă
— на брзаку се хватала риба помоћу леса la rîpeḑînă s-a prins pĭeșći ku ļasa [Por.]

брзати (gl.) — pripi /pripi/
— никад немој брзати кад нешто радиш први пут ńiśkînd nu pripi kînd lukri śeva măĭ întîĭ [Pad.]

брзина (i. ž.) — ĭuța /iuțeală/
— залетео се превише, и кад је достигао велику брзину, саплео се и пао s-a rîpeḑît prĭamult, șî kînd a kîpatat ĭuțală mare, s-a-npiđekat ș-a kaḑut
— стари Власи су много волели да једу љуто, можемо да кажемо да су расли са љутином la rumîń-aĭ batrîń mult ļ-a plakut să manînśe ĭuće, pućem să ḑîśem kă a kreskut ku ĭuțală
— љута паприка piparkă ĭuće [Por.]

брзо (pril.) — apiđe /repede/
— рекли су му да иде брзо, а он се вуче као магла ĭ-a spus sî mĭargă rîapiđe, da ĭel sa traźe ka śĭața
— један иде бзо, а други иде брже од њега unu mĭarźe rîapiđe, da altu șî măĭ rîapiđe đikît ĭel [Por.]

брзо (uzv.) — sîgo /iuta/
— брзо, брзо! sîgo, sîgo!
— хајде, брзо, брзо! што се вучеш као магла? aĭde, sîgo, sîgo! śe ći traź ka śĭața? [Por.]

брига (i. s.) — păs /păs/
— није ме брига хоће ли он доћи, или не nu mi păs vrĭava ĭel să vină or nu [Stig]

брига (i. ž.) — grižă /grijă/
— имао је детињство без и једне бриге avut kopilariĭe fara ńiś o grižă
— са толиким бригама на глави, не знам како не полуди ku atića griž pi kap, nușću kum nu noroḑîașće
— са великом пажњом треба да идеш кроз густу шуму, кад си сам ku grižă mare trăbe sî mĭerź pin padure điasă, kînd iș sîngur [Por.]

бријање (i. s.) — ras /ras/
— у војсци кад дође ред на бријање, бријају те без сапуна и хладном водом în vuoĭskă kînd vińe rîndu đi ras, ći rad fara sapun șă ku apă rîaśe [Por.]

бријати (gl. p. ref.) — rađe /rade/
— мушкарци су се некад бријали бријачем, а сада жилетом barbațî đemult sa ras ku briśu, da akuma ku žîļetu
— мушкарци у жалости нису се бријали до четрдесетнице uamińi în žăļ nu s-a ras pănă la patruḑăśiļi
— чича дере свињску кожу, јер намерава да нам направи опанке од ње muoșu rađe pĭaļa đi puork, kă are đi gînd să ńi fakă opinś đin ĭa [Por.]

бријач (i. m.) — briś /brici/
— посекао сам се бријачем m-am taĭat ku briśu [Crn.]
— отац се још брије бријечем, јер има оштру браду, и не може овим тракама, које су се појавиле данас tata înga sa rađe ku briśu, kă are barbă tare, șî nu puaće ku trăśiļ-eșća kare a ĭeșît akuma [Por.]

бринути (gl. p. ref.) — grižî /griji/
— много бринем зашто није дошао до сада mult ma grižăsk đi śe n-a veńit pănă akuma
— старци су остали сами, нема ко да се стара о њима muoșî a ramas sîngurĭ, n-are kare să grižîaskă đi iĭ [Por.]

бритва (i. m.) — brśag /briceag/
— бритва са рожнатим корицама brśag ku plasîaļe đi kuorn
— велика бритва brśag marĭe
— мала, дечја бритва brśag mik, kopilarĭesk [Crn.]

бритва (i. ž.) — briptă /briptă/
— додај ми бритву да исечем мало хлеба dăm bripta să taĭ kîta pîńe [Hom.]

бритва (i. s.) — bîrșag /briceag/
— бритва је нож који има корице, и који се склапа bîrśagu ĭe kuțît kare are plasîaļe, șî sa înkĭaĭe [Por.]

бритва (i. ž.) — sîmśa /sîmcea/
— бритва алатљика је врста ножића са оштрим врхом, усађен у дрвену дршку, којим се буше рупе на фрули, опанкама, и на другим стварима за кучну употребу sîmśaua ĭe un fĭeļ đi kuțîćel askuțît la vîr, șî-nțapat în plasîaļe đi ļemn, ku kare sa fak găurļi la fluir, la opinś, la măĭ mulće luază đi kasă [Por.]

бритвар (i. m.) — brśega /cuţitar/
— на вашару сам видео бритваре из Ласова, Врбовца и једног из Леновца la panađur am vaḑut brśegarĭ đin Lasuva, đin Grbuouț șî unu đin Ļenuouț [Crn.]

бркање (i. ž.) — bîrkaĭa /bârcâială/
— завршили су претурање по тавану gaćiră bîrkaĭala pin puod [Por.]

бркати (gl.) — bîrkai /bârcâi/
— ко ми то све брка по торби ? kare tuot îm bîrkîĭe miĭe pin trastă? [Por.]

бркља (i. s.) — sărśińe /sărciner/
— бркља је врста мердевена, направљена од стабла дрвета коме су окраћене гране, и по коме се пењеш када треба нешто да радиш на висини sărśińerĭu ĭe un fĭeļ đi skară, fakut đintr-un ļiemn lu kare sînt skurtaće krenźiļi, pi kare ći suĭ kînd trăbe să lukri śuava sus
— по бркљи се пењало на лисник, или на пласт да се узме сено за стоку, или на дрво на коме је било кокошје гнездо са јајима pi sărśińerĭ s-a suit în frunḑarĭ, or pi klańe sî ĭa fîn đi viće, or în ļiemn unđ-a fuost kuĭbu gaińiluor ku uauă [Por.]

Брлан (i. m.) — Bîrlan /Bîrleanu/
— Благоје Брлан је дошао из Дебелог Луга за зета у кућу у Рудној Глави Blagoĭe Bîrlan a veńit źińirĭe în kasă đin Dîbiļug în Îrnaglaua
— Брлани су добили надимак јер су имали много оваца, и терајући крдо кроз Дебели Луг, викали су „бр! бр!” из свег гласа, да би људи видели колике су они газде Bîrlań a kîpatat poļikra kă avut uoĭ mulće, șă mînînd turmiļi pin Dîbiļug, a zberat đin tuată gura „brr! brr!”, sî vadă lumĭa kît sînt iĭ đi gazdă [GPek]

брлог (i. m.) — brluog /bârlog/
— свине припремају лежај, иде лоше време puorśi adună bîrluog, vińe vramĭe rîa
— наишао сам на лисичји брлог am dat pistă bîrluog đi vulpiĭe
— цела кућа им је у нереду kasa tuată ļi-n bîrluog
— не може се ући од прљавштине nu puoț sî ći baź đi brluog [Crn.]

брлог (i. s.) — kîrtuog /cârtog/
— брлог је место где спавају пси, свиње, курјаци или медведи kîrtuog ĭe luok unđe duorm kîńi, puorśi, lupi or urșî
— отишао је у лов, и налетео на брлог дивљих свиња; више се уплашио он него свиње s-a dus în vînat, ș-a dat pista kîrtuogu alu puorś-aĭ sîrbaćiś; măĭ mult sa spumîntat ĭel đikît puorśi [Por.]

Брлога (i. ž.) — Bîrloaga /Bârloaga/
— Брложани нису Унгурјани, не говоре као Власи са планине Bîrloğeńi nu sînt ungureń, nu vorbesk ka și rumâńi ďi la munťe
— продао је имање једном Брложанину a vindut moșiĭa la un Bîrloağan [Kmp.]

брљ (i. ž.) — kăpiĭa /căpială/
— овца оболела од брља заостаје за стадом, пасе сама и често се окреће у месту uaĭa bolnauă đe kăpiĭală uđașće đe kîrd, pașće sîngură șî đes sa suśașće în luok
— стари су брљивим овцама отварали лобању бријачем, из мозга вадили неку бубу, рану мазали лојем и затварали је катраном aĭ batrîń uaĭa kăpiĭată a taĭat ku briśu la kap, șî ĭ-a skuos đin kriĭir vro guangă, gaura a uns ku său ș-a-nkiso ku katran [GPek]

брља (i. ž.) — pîrśua /poșircă/
— брља је ракија која није ни за шта, готово као пакота pîrśuakă ĭe rakiĭa kare nuĭe ńiś đe o trĭabă, măĭdo ka șî pakuta [Por.]

брљавити (gl. p. ref.) — kăpiĭa /căpia/
— неколико оваца је на бачији брзо побрљало, али ветеренира није било у околини, па су овце липсале kîća uoĭ la baśiĭe a kăpiĭat ĭuta, ama n-a fost mărveńak apruape, șî uoĭļi a ļipsît [GPek]

Брндушани (i. m.) — Brîndușuońi /Brîndușanu/
— Филип Брндушан из Валакоња, имао је много пчела кад је био млад Firu Brîndușan đin Vaļakuańa, a avut mulț stupĭ kînd a fuost ćinîr [Crn.]

Брнзани (i. m.) — Brînḑîĭuońi /Brînzan/
— куће Брнзијона налази се у кривини Тимока, на међи са Гамзиградом kîășîļi Brînḑîĭuońilor sînt în konvĭeĭu Ćimuokuluĭ, la otar ku Gînzîgradu [Crn.]

Брњица (i. ž.) — Bîrńița /Bârniţa/
— Брњица је влашко село, било је на обали Дунава, али када је Дунав преграђен, преселило се у долину реке која се исто зове Брњица. Bîrńița ĭe sat rumîńesk, a fuost la marźina Dunări, da kînd a zătońit Dunărĭa, s-a mutat pră vaļa rîuluĭ kare-l kĭamă ĭară Bîrńița. [Bran.

Бродица (i. ž.) — Bruođița /Brodina/
— данас сам био у Бродици, село на Пеку az am fost în Bruođița, sat pă Pĭek [Rom.]

број (i. s.) — numîr /număr/
— највећи број који је моја бака знала био је сто măĭ mare numîr kare l-a șćut mamî-mĭa a fuost o sută
— мали број, велики број numîr mik, numîr mare
— не зна колико година има на броју nu țîńe minće kîț ań are la numîr [Por.]

бројалица (i. ž.) — numaratu /numărătură/
[Por.]

бројати (gl. p. ref.) — numara /număra/
— на бачији су се овце бројале сваке вечери, у страху да вук није појео неку la baśiĭe în tota sara s-a numarat uoiļi, đi frikă k-a mînkat lupi vruna
— мало дана броји до краја puțîńe ḑîļe numîră pănă la urmă [Por.]

броћ (i. ž.) — turiță /turiţă/
— броћика расте по житу, има ситне чичкове којима се качи за одећу кад прођеш кроз њу turița dă pin grîu, are skaĭeț marunț ku kare sa prinđe đi țuaļe kînd trĭeś pin ĭa [Por.]

броћ (mn. porkiț) — porkiță /porchiţă/
— поркица и турица је иста биљка porkiță ku turiță ĭe tuot o buĭađe [Por.]

броћ (i. ž.) — roĭbă /roibă/
— броћ је биљка којом су се фарбала јаја за Ускрс roĭbă ĭe buĭađe ku kare s-a fîrbuit uauļi la Pașć
— јаја су се на Ускрс фарбала кореном броћа који се кувао у води, у коју се стављало и мало и стипсе да би се боја боље лепила за јаје uauļi la Pașć s-a fîrbuit ku rîdaśina roĭbi kare s-a fĭert în apă, în kare s-a pus șă kîta ćipsă, sî sa ļipĭaskă farba măĭ bun đi uoj
— из броћа се добијала боја јоргована đin roĭbă fĭartă s-a kîpatat farbă rîgovană [GPek]

бруј (uzv.) — vuv /vuv/
— чује се „брмб-брмб!” или „бру-бру!” кад подаље ради неки мотор, или кад деца окрећу брујалицу s-auđe „vuv-vuv!” or „vu-vu!” kînd lukră vrun motuor măĭ đeparće, or kînd kopiĭi învîrćesk vuva [Por.]

брујање (mn. vuvaĭaļe, vuvaĭelurĭ) — vuvaĭa /vuială/
— кад су пролазили аероплани, идући на руски фронт, небо беше црно а ми покривасмо уши да не оглувимо од њиховог брујања kînd treśa aropļańiļi, dukîndu-să l frontu ku rușî, śerĭu ĭerĭa ńegrit da nuoĭ astupam urĭekiļi să nu surḑîm đi vuvaĭala lor [Por.]

брујати (gl.) — vuvîi /vuvui/
— брује камиони кад пролазе путем, брује авиони кад лете небом, хуји ветар кад дува кроз дрвеће vuvîĭe kamiuańiļi kînd trĭek pi drum, vuvîĭe aroplańiļi pi śĭerĭ, vuvîĭe vîntu kînd baće pin ļamńe
— јечи долина vuvîĭe vaļa [Por.]

брус (i. ž.) — kuće /cute/
— брус за општрење косе појавио се овамо, куповали смо га по продавницама, некада се коса оштрила једним каменом који се звао „глађе” kuća đ-askuțît kuasa a ĭeșît înkuaśa, am kumparato pin dugîăĭ, đimult s-a askuțît kuasa ku o pĭatră kare a kĭemato „glađe” [Por.]

брус (i. m.) — brus /brus/
— брус за косу brus đi kuasă
— брусом се оштри све што има сечиво ku brusu sa askuće tuot śe are taiș
— ко се посрао овде насред стазе, и оставио ово говно тако да човек угази у њега, дабога му за подушје било kare s-a fi kakat aiśa în mižluoku poćeśi, ș-a lasat bruso-la așa đi sî đa uomu în ĭel, dabugoda đi pomană sî-ĭ fiĭe
— дечко се наљутио и надурен стоји крај софре, неће да једе с нама kopilașu s-a mîńiĭat șî stă brus lînga masă, nu vrĭa sî manînśe ku nuoĭ [Por.]

Брцани (i. m.) — Brțuońi /Bărţan/
— Јон, Траила Брцана син Ĭuon, a lu Trailă Bîrță fiśuor [Crn.]

бршљан (i. ž.) — ĭađiră /iedera/
— бршљан се пужее уз дрво, обавија се око њега, покрије га све до врха и дрво се на крају осуши, јер га бршљан једе ĭađira krĭașće pi ļiemn, sa-nvăluĭe pi lînga ĭel, ăl kutruapîĭe păn la vîr, șî ļiemnu la urmă sa uskă, kî ĭađira ăl manînkă
— бршљан је зелен и лети и зими ĭađiră ĭe vĭarđe vara-ĭarna [Por.]

буба (i. ž.) — guangă /goangă/
— од неког времена увече излазе неке црне бубе, ујутру их нема đintr-o vrĭame sara ĭasă ńișći guonź ńagre, đimińața nus
— воћке су пуне буба, отишао је чича да их задими puomi sînt pļiń đi guonź, s-a dus muoș să-ĭ afume [Por.]

бубамара (i. ž.) — skri /buburuză/
— бубамара је буба јаркоцрвена са црним пегама на крилима skrisa ĭe o guangă ruoșîĭe ka fuoku, ku pĭaće ńagre pi ăripĭ
— зове се „запис” јер младима лети са прста на страну на којој је особа суђена за брак sa kĭamă „skrisa” kă la ćińeriș zbuară đi pi źeĭśt în parća-ĭa unđe-ļi skrisă însa đi kăsătorit [Por.]

бубањ (i. ž.) — tuo /tobă/
— мали бубањ tuobă mikă
— метални бубањ tuobă đi fĭer
— бубањ са чинелом tuobă ku san [Crn.]

бубац (i. ž.) — pipîtă /pipotă/
— бубац је желудац код птица и живине pipîta ĭe rînḑa la păsîrĭ șî la uoră
— модар од беса (izr.) vînît ka pipîta [GPek]

бубица (i. ž.) — păļiță /viciu, gărgăuni ?/
— каже се да неко има бубице кад говори глупости, или прави ујдурме, кад се понаша као да је ћакнут sa dzâśe că vrunu are păļiț kînd vorbĭașće naĭurļa, or faśe nîsarîmbe, kînd sa puartă ka kînd ie ćokńit
— човек са много бубица; ћакнут, блесав uom ku mulće păļiță [Por.]

бубрег (i. m.) — rarunkĭe /rărunche/
— човек има два бубрега uomu are duoĭ rarunkĭ
— свињски бубрег је најслађи кад се пече на жару rarunkĭu puorkuluĭ ĭe măĭ dulśe kînd sa friźe pi karbuń [Por.]

бубрити (gl. p. ref.) — boboći /boboti/
— држим овце на сунци, надам се да се неђе надувати țîn uoĭļi la suare, ma nadăĭ kă nu sa va boboći [Por.]

бубуљица (i. ž.) — bu /bubă/
— девојчица је пуна бубуљица fećița ĭe pļină dă bube
— зрела бубуљица, пуна гноја и веома осетљива, (фиг.) (за дете) размаженко, плачљивко, који плаче за сваку ситницу, нарочито ако га неко, макар и овлаш, додирне bubă kuaptă
— дете има богиње kopilu are bube
— плих је бубуљица која избија деци на глави, и када сазри, она процури bubă dulśe ĭe o bubă kare kriașće la kopiĭ pră kap, șî kînd sa kuaśe, ĭa kure [Hom.]
— црни пришт (med.) bubă ńagră
— (досл.) „бела богиња”, врста богиња које се помињу у бајалицама (mag.) bubă albă
— колико је буба Бог створио на земљи, то нико не зна, а може бити ни он kîće fĭelurĭ đi bube a dat Dumńeḑîu pi pomînt, ńima nu șćiĭe, da puaće-fi ńiś ĭel [Por.]

бубуљичав (prid.) — bubuos /bubos/
— лепа девојка, али је сва бубуљичава по лицу fată frumuasă, ma ĭe tuată bubuasă la firĭe
— ова цепаница је сва квргава, није ни за шта, добра је само за ватру țapańița-sta ĭe tuată bubuasă, nuĭe đi ńimika, bună ĭe numa đi fuok [Por.]

бува (i. m.) — purik /purice/
— бува је мали инсект који сише крв човеку puriku ĭe guangă mikă kare suźe sînźîļi la uom
— буве имају и пси puriś au șî kîńi [Por.]

Бугарин (etn.) — buga /bulgar/
— Бугари живе у Бугарској, али Бугара има и у Србији bugari traĭesk în Bugariĭe, ama bugarĭ ĭastă șî-n Srbiĭe [Crn.]
— Срби су ратовали са Бугарима више пута sîrbi a rătuit ku bugari đi măĭ mulće uorĭ [Por.]

Бугарска (i. ž.) — Bugariĭa /Bulgaria/
— Бугарска је источно од нас Bugariĭa ĭe la rasarit đispră nuoĭ
— у Бугарској живи много Цинцара и Румуна în Bugariĭe traĭesk mulț țînțarĭ șî rumîń [Crn.]

бугарски (pril.) — bugarĭașće /bulgărește/
— слабо разумем кад говоре бугарски puțîn înțaļeg kînd vorbĭesk bugarĭașće
— бугарски знам мало, а немачки нимало bugarĭașće șćiu kîta, da ńamțîașće niśkît [Crn.]
— течно говори бугарски vorbĭașće bugarĭașće ka pi ață [Por.]

бугарски (prid.) — bugarĭesk /bulgăresc/
— тамо се виде бугарске планине, а онамо једно бугарско село koluo sî vîăd munțî bugarĭeșć, da koluo un sat bugraĭesk [Crn.]
— бугарско (коло), једна врста јако лепог кола код Влаха у Поречу bugarĭaska, un fĭeļ đi uară, tare frumuasă, la rumîń în Porĭeśa [Por.]

Бугарче (i. m.) — bugaraș /bulgăraș/
— Халовљани, Шипиковљани, Градсковљани и Великоизворци су Бугараши Alovĭańi, Șpikovĭańi, Grațkovĭańi șî Izvorîańi sînt bugaraș [Crn.]
— Бугараш је човек из Бугарске bugaraș ĭe uom đin Bugariĭe [Por.]

будала (i. ž.) — buda /budală/
— такву будалу као што је он, још нисам видео својим очима așa budală kum ĭe ĭel, n-a măĭ vaḑut ĭuo ku uokĭi miĭ [Por.]

будала (i. s.) — nîtafļață /nătăfleață/
— момак није ни за шта, јер је комплетна будала baĭatu nuĭe ńiś đ-o trĭabă, kî ĭe o nîtafļață întrĭagă [Por.]

будаласт (prid.) — budaluos /budalos/
— толико је будаласт кад се напије, да немаш шта друго, него да бежиш од њега atîta ĭe đi budaluos kînd sa-nbată, đi n-aĭ altśe, numa să fuź đi ĭel [Por.]

будаласт (prid.) — naroduos /nerodoi/
— леп у лицу, ал му нарав будаласта la fire frumuos, la narau naroduos [Por.]

будалетина (prid.) — tontalău /tontălâu/
— није простак ко што бива, него једна целцата будалетина nuĭe prostavĭelă kum să fiĭe, numa un tontalău întrĭeg [Por.]

будалина (i. s.) — motofļață /motoflete/
— видело се првог дана у школи да је дете велика будала s-a vaḑut ḑiua đintîń la șkuală kî ĭe kopilu o motofļață mare [Por.]

будан (prid.) — pumeńit /pomenit/
— лежи будан у кревету, не може дуго да заспи од бриге ḑaśe pumeńit în pat, nu puaće mult s-aduarmă đi grižă
— тетка је на даћи намењивала свима, али прабаба није поменута па је дошла тетки у сан љутита ćeĭka a dat đi pomană la tuoț, ama paramama n-a fuost pumeńită ș-a veńit la ćeĭka-n vis mîńiuasă [Por.]

будити (gl. p. ref.) — pumeńi /pomeni/
— отишао је да пробуди раднике, јер је свануло s-a dus să pumeńaskă lukratuori, kî s-a varsat zuoriļi
— дете се пробудило и плаче kopilu s-a pumeńit șî plînźe
— започесму причу, и поменусмо све наше старе ńi luvarîm la taĭnă, șî pumeńirîm pi tuoț aĭ nuоștri aĭ batrîń
— када човек штуца, неко га помиње, и ако погоди ко је, штуцање престаје kînd uomu sugiță, vrunu ăl pumeńașće, șî dakă giśașće kare, sugițatu stă [Por.]

Будурони (antr.) — Buduruońi /Buduroi/
— отац Душанке Будуројке био је из Валакоња tată Dușanki Buduruańe a fost đen Vaļakuańa
— Душанка Будуројева била је удата за Илију Бујића Dușanka Buduruońe a fost maritată dupa Ļikă lu Buĭa [Crn.]

буђење (i. ž.) — đișćeptarĭe /deșteptare/
— тешко ми пада буђење ујутру grieu îm kađe đișćeptarĭa đimińața [Crn.]

буђење (i. ž.) — pumeńa /pomenire/
— певају петлови, дошло је време за буђење kîntă kokuoșî, ažuns vrĭamĭa đi pumeńală
— после операције, имао је јако тешко буђење dupa taĭatură avut pumeńală rău grĭa
— само ме ти пробуди као прошле ноћи, па ће ти пресести такво буђење numa pumeńa-ma tu ka nuapća trekută, ș-o sî țîșńaskă đin ćińe așa pumeńire [Por.]

буздован (i. s.) — buzdugan /buzdugan/
— и потегне Милош буздован, и разбије Турчину главу (из нар. прип.) șî traźe Miluș buzduganu, șî ăĭ sparźe kapu la turk
— молио сам га да ми направи маљ, да набијем кочеве у огради, а он ми је направио неки буздован; идем да га њиме млатнем по глави ma rugaĭ đi ĭel s-îm fakă un maĭ, să bat la parĭ în gard, da ĭel mĭ-a fakut un buzdugan, ma duk să dau pi kap ku ĭel
— моје комшије су неки буздовани, не може (ш) (се) разговарати са њима veśińi aĭ miĭ sînt ńișći buzdugań, nu măĭ puoț ć-a tăĭnuĭa ku iĭ
— бежи тамо, селе, јер ће ми се дићи проклети буздован, па ће бити белаја! fuź, soro, înkolo, kă mi sa skuală pîrdańiku đi buzdugan, șî o sî fiĭe beļauă! [Por.]

Буја (i. m.) — Buĭa /Buia/
— од Бује су Бујешти или Бујони, на српском Бујић đin Buĭa sînt Buĭeșći or Buĭuońi, da pi srbĭașće Buĭić [Crn.]

Бујешти (i. m.) — Buĭeșći /Buia/
— сви Бујићи су се са појата преселили у село tuoț Buĭeșći đi la koļibĭ s-a mutat în sat [Crn.]

букавац (i. m.) — biku-bĭelțî /bou-de-baltă/
— букавац је била нека ала која је живела у Неготинској бари, и наши су се јако бојал, јер је она веома ружно рикала у барском честару biku-bĭelțî a fuost o ală, kare a trait în Balta ńigoćinuluĭ, ș-aĭ nuoștri tare s-a ćemut đi ĭa, kî ĭa rău urît a zbĭerat în ćikarișu bĭelțî
— букавац је нестао када су Неготинци осушили бару biku-bĭelțî s-a pĭerdut kînd ńigoćințî a uskat balta [Por.]

букарити се (gl. p. ref.) — bobośi /boboti/
— свиња се букари када тражи вепра skruafa sa bobośiașće kînd kată maskur [Por.]

букати (gl. ref.) — buankîńi /boncai/
— волови бучу кад се боду роговима и разривају земљу папцима buoĭi sa buankîńe kînd sa bat în kuarńe șî rîșkîĭe pomîntu [Por.]

буква (i. m.) — fag /fag/
— добра је шума, само букве расту у њој padurĭa ĭe bună, numa faź dau pin ĭa [Por.]

буквик (i. s.) — faźiet /făget/
— колико се очима види, само голи буквик kît sa vĭađe ku uoki, numa faźiet guol
— буквик је букова шума faźiet ĭe padure đi fag
— густи буквик faźiet đies [Por.]

буквић (i. ž.) — făgăńiță /făgulean/
— „фаганица” је једно буково стабло, младо, танко и високо făgăńiță ĭe un ļiemn đi fag, ćinăr, supțîrĭe șî nalt [Por.]
— „фаганица” је једна посебна врста беле букве, која је добра за даске, јер се лепо цепа, и нема чворове (Кладурово) făgăńiță ĭe un fieļ dă fag alb, kare ĭe bun dă blîăń, kî sa sparźe frumuos șî n-are nuodurĭ pră ĭeal [Mlava]

буклија (i. ž.) — pluoskă /ploscă/
— буклија је пљоснати дрвени или земљани суд за пиће, којим су се гости позивали на свадбу pluoska ĭe vas đi bĭare pļoskanat, đi ļemn or pomînt, ku kare s-a kĭemat guoșći la nuntă
— има више врста плоски: за ношење преко рамена, за ношење у руци, има и стаклених ĭastă măĭ mulće fĭelurĭ đe pļuoșć: đi ļegat pista umăr, đi dus în mînă, ĭastă șă đe stîklă
— младина буклија pluoska guovi [Por.]

Букова глава (i. ž.) — Bugogla /Bugoglaua/
— на Буковој глави живе Буковоглавци la Bugoglaua traĭesk bugoglavĭeńi [Por.]

буковача (i. m.) — balușăl /păstrăv de fag/
— буковача је гљива која ниче на букви balușăl ĭe burĭaće kare krĭașće pi fag
— има пролећна буковача и јесења буковача ĭastă balușăl đi primovară șî balușăl đi tuamnă [Por.]

Буково (i. ž.) — Bukuva /Bucuva/
— Оснићко Буково се другачије зове и Ново село Bukuva Osńiśi altfĭaļ sî kĭamă șî Satu al nuou
— у Валакоњском Букову има школа са дванаест ученика în șkuolă đin Bukuva Vaļakuańi ĭastă duoĭsprĭaśe kopiĭ [Crn.]

буктети (gl. n.) — bîlbîi /bâlbâi/
— ватра гори и букти arđe fuoku șî bîlbîĭe
— пламти поље, пламти шума, и нико неће моћи да угаси толики пожар bîlbîĭe kîmpu, bîlbîĭe padurĭa, șî ńima n-o sî puată sî stîngă atîta fuok [Crn.]
— букти на све стране bîlbîĭe în tuaće părțîļi [Por.]

Булаковци (antr.) — Bulakuońi /Bulacu/
— Булакони имају куће и имовину поред Тмока Bulakuońi au kîăș șî imańe pi lîngă Ćimuok [Crn.]

булуманџа (i. ž.) — bulumanźe /bulumac/
— булуманџа је салата од парадајза, краставаца, паприке, велог и црног лука, празилука и здробљеног сира bulumanźe ĭe salată dă patlaźeańe, krastavĭeț, piparkă, usturuoĭ, śapă, praz șî brînḑă zdrumikată [Mlava]

Булутани (antr.) — Bulutuońi /Bulutoni/
— Булутани, Булутић, велика фамилија у Нересници, досељена из Алмаша у румунском Банату Bulutuońi, fîmeļiĭe mare în Eresnița, veńită dîn Almăș în Banatu rumîńesk [Zvizd]

буљав (prid.) — bolboĭat /bolboĭát/
— буљавица muĭerĭe bolboĭată [Dun.]

буљина (i. ž.) — bumńiță /bufniţă/
— ноћу види као буљина nuapća vĭađe ka bumńița
— има округле очи као буљина arĭe uokĭ totrlaț ka bumńița [Crn.]
— буљина се гнезди у дупљи дрвета bumńița faśe kuĭb în butuarkă [Por.]

буљити (gl. p.) — boldăńi /boldânea/
— толико је разрогачио очи када ме је видео, да ми се учинило да ће му искочити из главе atîta boldăńi uoki kînd ma vaḑu, đi ma spumîntaĭ kî o sî-ĭ ĭasă đin kap [Por.]

бум (uzv.) — pok /poc/
— само пушка кад опали чује се „бум” или „бам” numa pușka kînd pokńașće s-auđe „pok” or „pak” [Por.]

бумбар (i. m.) — bumba /bondar/
— бумбар је длакав инсект, црн, ишаран жутим bumbarĭ ĭe o guangă flokuasă, ńagră, pistriță ku galbin [GPek]

бумбар (sint.) — albinăursaskă /bondar/
— бумбар је дивља буба, црна, длакава, и већа од домаће пчеле albină ursaskă ĭe guangă sîrbaćikă, ńagră, flokuasă, șî măĭ mare đi kît albina domńaskă
— бумбар прави гнездо под земљом albină ursaskă faśe kuĭb pi supt pomînt
— бумбар прави саће са слатким медом, као и домаћа пчела albină ursaskă faśe fagurĭ ku mńare dulśe, ka șî albina domńaskă
— мед бумбара био је велика чобанска посластица mńarĭa lu albina ursaskă a fuost mare dulśață a păkurarilor
— бумбар има жаоку којом уједа као оса, више пута, а бол је јачи од уједа домаћих пчела albina ursaskă are ak ku kare muśkă ka vĭaspĭa, đi măĭ mulće uorĭ, da durĭarĭa ĭe măĭ tare đi kît alu albińiļi domńeșć
— жаока бумбара не остаје у уједу, и он после уједа не умире као домаћа пчела aku lu albină ursaskă nu ramîńe în muśkatură, șî ĭa dupa śe muśkă nu muare ka albina domńaskă
— зове се медвеђа пчела јер су њен мед најчешће јели медвети, пошто им је гнездо било плитко укопано под земљом o kĭamă albină ursaskă kă mńarĭa iĭ măĭ đes a mînkat urșî, fînkă kuĭbu ļ-a fuost skund sapat supt pomînt [GPek]
— бумбар има жуту задњицу (Танда) albina ursaskă are kuru galbin [Por.]

бунар (i. m.) — buna /bunar/
— мајстори су ископали и озидали бунар дубине осам метара maĭsturi a sapat ș-a zîđit bunarĭ adînk uopt mĭetîrĭe [Crn.]
— на Вртечу у Близни има таквих бунара у кршу, као да их је ископао човек la Vrtîăś în Bļizńe ĭastă așa bunarĭ în pĭatră, parke ĭa sapat uomu [Por.]

бунарџија (i. m.) — fîntînar /fântânar/
— отац ми је био јак бунарџија, знали су га и изван Млаве tata a fost fîntînar țapîn, l-a șćut șă-n lăturĭ dă Mlaoa
— бунарџија је морао да зна да нађе воду па тек после тога да ископа бунар fîntînarĭu a fuost muara să șćiĭe să gasaskă apa pă tuma prăurmă să săpe bunarĭu [Mlava]

бунда (i. ž.) — bundă /bundă/
— стари нису знали за бунду, она се појавила скоро, први су је добили радници у руднику, као део зимске одеће aĭ batrîń n-a șćut đi bundă, ĭa a ĭeșît înkuaśa, a kîpatato lukratuori pi la rudńik, ka înbrîkamînt đi ĭarnă [Por.]

бунџија (i. ž.) — rabĭe /rebel/
— памтим добро, кад бисмо баби приговарали, она би нас грдила: „Бунџијо једна што си!” țîn minće bińe kînd întorśam vuorba la mama, ĭa ńi žuđika: „Rabĭelo tu śi ĭeș!” [Por.]

бургија (i. ž.) — burgiĭe /burghiu/
— дај ми бургију да избушим једну рупу у зиду dăm burgiĭa să fak o gaură în parĭaće [Hom.]

буре (i. m.) — butuoń /butoi/
— буре за вино butuoń đi vin
— буре за ракију butuoń đi rakiu
— бадањ, воденично буре butuońu muori [Crn.]
— бадањ су Власи некада израђивали од шупљег дебла, дужине преко шест-седам корака, и суженог при врху butuońu muori rumîńi đemult a fakut đin butuarkă, lungă pista șasă-șapće pașurĭ, șă îngustă la vîr
— шупље дрво исечено за бадањ, паљено је с унутрашње стране ватром од суварака butuarka taĭată đi butuoń s-a ars bińe pi đinuntru, ku fuok đi tîrș uskaț
— на ужи крај бадња набијала се врста ципуна која се зове каблина în vîru butuońuluĭ a-nțapat un fĭeļ đi gaļiată kare sa kĭame śutură
— каблина је имала отвор по мери, а у њу се набијали ципуни различитих отвора, према томе колико је вода била јака śutura avut gaură la masură, da în ĭa sa bagat gaļeț măĭ strîmće or măĭ larź, pi kum a fuost apa đi tare [Por.]

бурило (i. s.) — buriu /buriu/
— у бурило тече ракија са казана în buriu kure rakiĭa la kazan [GPek]

бурјан (i. m.) — buož /boz/
— бурјан је закрчио стазу sa înkis poćaka đi buož
— у Оснићу суви бурјан се сакупља за ватре на Велики четвртак în Osńiśa buož uskaț sî kuļeg đi fokorĭaļe la Žuoĭ marĭ [Crn.]
— од бурјана Буфани спремају пекмез đin buož bufańi fak pekmĭez [Buf.]

Буркешони (i. m.) — Burkeșuońi /Burcaș/
— најстарији Буркеш је дошао у Танду из Кључа, и направио земуницу на Краку окни, под Дели-Јованом Burkeșo-l batrîn a veńit în Tanda đin Kļuś, ș-a fakut borđiĭ la Kraku uokńi, supt Guol
— Буркешони имају много грана, које се презивају према његовим синовима или унуцима: од Стојана Буркеша су Стојановићи, од Нице Буркеша - Ницуловићи, од Живка Буркеша - Живковићи .. Burkeșuońi au mulće krĭenź, kare s-a poļikrit dupa kopiĭi, or dupa ńepuoțî-luĭ: alu Stoĭan Burkeș, alu Ńițu Burkeș, alu Dumitru Burkeș, alu Žîuku Burkeș ... [Por.]

бусен (i. ž.) — iĭe /glie/
— бусен је комад земље, узвучен заједно са травом gļiĭa ĭe bukată đi pomînt, skuasă ku ĭarbă [Por.]

бусен ? (i. ž.) — mîglă /mâglă/
— жбун је кад из једног места изникне више струкова једне биљке mîglă ĭe kînd đintr-un luok rasăr măĭ mulće fire đ-o buĭađe [Por.]

бускомелница (i. ž.) — buskomĭeļńiță /boscomelniţǎ/
— боскомелница је свећа, на којој је ноктом урезан одређен број рецки, јер на помани треба све да буде на броју buskomĭeļńiță ie lumanarĭe numarată ku ungiĭa, kă la pomană trîabe să fiĭe tuot la număr [Por.]

бућка (i. m.) — badîń /budăi/
— бућка је узан и дугачак суд, направљен само за вађење маслаца badîńu ĭe vas strîmt șî lung, fakut numa đi skuos untu [Crn.]
— у бадњу се вадио маслац în badîń s-a batut untu [Por.]

бућка (i. s.) — pućińiu /budăi/
— у бућку се бућкало млеко да се одвоји масло în pućińiu s-a batut laptili sî sa aleğe untu [Tim.]

бућкуриш (i. m.) — almiș-balmiș /ţalmeș-balmeș/
— мешао си, мешао и направио си нам бућкуриш за јело mistakaș, mistakaș șî ńi fakuș almiș-balmiș đi mînkarĭe [Por.]

буф (uzv.) — buf! /buf/
— кад је нешто јако надувано, и кад нагло испусти ваздух, чује се „буф” kînd ĭe śeva tare înflat, șî kînd rasuflă đintr-odată, s-auđe „buf” [Por.]

Буфан (i. m.) — Bufan /Bufen/
— Буфани су дошли из румунског Баната, највећи број из Бошњака, преко пута Голупца Bufańi au vińit đen Banato-l rumîńesk, măĭ mulț đin Bușńag, în prĭežba Golîmbățuluĭ
— Буфани мештане из околних села зову Гуге или Гоголани Bufańi la saćań đin saće đi pi lînga Măĭdan, iĭ ḑîk Guźi or Gogolań [Buf.]

Буцулешти (i. m.) — Buțuļeșći /Buţulică/
— Буцулешти славе заветину „Спасовданска недеља” Buțuļeșći fak zavĭećină la Ńiđiĭa Ispasuluĭ [Crn.]

Бучанин (i. m.) — Buśan /Bucean/
— Бучани су вредни људи Buśeńi sînt uamiń vrĭańiś
— жена из Бучја је Бучанка muĭarĭa đin Buśa ĭe Buśană [Crn.]
— Бучани је надимак фамилија у нашим селима, које су досељене из Бучја; у књиге су уписани са презименом Бучановић Buśeń ĭe poļikră lu famiļiĭ kare sînt pin saćiļi nuaștre veńiț đin Buśa; la karće sînt skriș ku prezimiļi Bučanović [Por.]

Бучје (i. ž.) — Buśa /Bucea/
— Бучје је влашко село, у подножју Великог крша Buśa ĭe sat rumîńesk, supt puaļiļi lu Kîrșĭa mare [Crn.]

буџак (i. ž.) — buźak /bugeac/
— дете, немој да улазиш у тај буџак тамо kopiļe, nu ći baga-n buźako-la akolo
— око његове куће само неки буџаци pi lînga kasa luĭ numa ńișće buźakurĭ [Por.]
в


вагир (i. ž.) — kobilkă /cobilcă/
— вагир за извлачење трупаца из шуме је четвртасто дрво са кукама на оба краја, за које се качи потегљица kobilka đe tras la trușă în padurĭe ĭe un ļemn în patru muke, ku kîrļiźe l-amîndoă kîpatîńe đ-atîrnat tînžala
— о вагир је закачена кука која вуче два клина што се забијају у трупац đe kobilkă ĭe atîrnat un kîrļig kare traźe doă pĭańe śe sa-nțapă în truș [GPek]

вадити (gl. p. ref.) — skoća /scoate/
— како ће се вадити из проблема у који се уплео, ни бог свети не може знати kum sa va skoća đin nakaz în kare s-a-nvîrḑît, ńiś sfîntu dumńeḑîu nu puaće șćiĭa
— није било тако давно, кад смо зубе вадили код ковача n-a fuost atît đemult, kînd đințî am skuos la kovaś
— немој се вадити лажима, кажи како је било nu ći skoća ku minśuń, spuńe kum a fuost
— три пута га је спасио смрти đi triĭ uorĭ l-a skuos đi la muarće [Por.]

вађење (i. s.) — skuos /scos/
— време је за вађење кромпира vrĭamĭa ĭe đi skuos krumpiĭi
— напустио је вађење дрва из потока, јер је успон много велики s-a lasat đi skuos la ļamńe đin borugă, kî ĭe rîpa mult înaltă [Por.]

вајкати се (gl. ref.) — văĭkara /văicăra/
— погинуо јој је син, и она је годинама само плакала дан и ноћ, вајкала се и кукала док није пресвисла од жалости ĭa perit kopilu, șî ĭa ku ańi numa a plîns ḑîua-nuapća, s-a kîntat șî s-a văĭkarat pănă n-a murit đi pare rău
— жена нариче због неке тешке жалости, лупа се у груди и чупа косу са главе muĭarĭa sa văĭkarĭaḑă đi vrun pare rău mare, atunśa sa kîntă, sa baće-n pĭept șî rupe păru đin kap [Por.]

валов (i. s.) — trĭap /treap/
— валов је подужи суд, издубљен у дрвету, или склепан од дасака, постављен у обору да свиње из њега једу помије trĭap ĭe vas lung, skobit în ļemn, or înkeĭat đin blăń, pus ăn gîrļiu puorśilor să manînśe puorśi laturļi đin ĭel [Por.]

Валчава (i. ž.) — Valśava /vâlcea/
— Валчава је речица у мајданпечким планинама, која извире испод Валчавског брда и у подножју Шербанове косе, с лева, улива се у Шашку Valśava ĭe un rîuļeț în munțîļi măĭdanuluĭ, kare izvorĭaḑă supt Kulmĭa Valśeļi șî la puaļiļi lu Kraku Śerban, đi la stînga, tună-n Șașka [Por.]

ваљавица (i. ž.) — voĭa /dârstă/
— овде, поред воденице, била нам је ваљавица, али кад су жене престале да ткају сукно, она је запустела iśa, linga moară, ń-a fuost voĭala, ama kînd s-ă lăsat muĭeriļi să țîasă la śuariś, voĭala s-a părasît [Zvizd]
— на ваљавици ваља се сукно после ткања, да буде дебље и гушће (Танда) la vaĭală sa-nvaļesk śuariśi dupa țasut, să fiĭe măĭ gruoș șî măĭ đeș [Por.]

ваљање (i. ž.) — tîvaļa /tăvăleală/
— ухватио их је муж усред ваљања по кревету ĭ-a prins barbatu în mižluoku tîvaļeļi pin pat [Por.]

ваљати (gl. p. ref.) — tîvaļi /tăvăli/
— чобани су се ваљали по трави, није остало ништа да се покоси pîkurari s-a tivaļit pi ĭarbă, n-a ramas ńimik đi kosît [Por.]

ваљда (pril.) — basama /basama/
— ваљда је тако дато од Бога basama ĭe așa lasat đi la Dumńeḑîu
— вероватно не долази јер је нечим заузет basama nu vińe kî ĭe kuprins ku śuava [Por.]

ваљда (pril.) — belśim /poate/
— удала се за сиромаха, ваљда јој је тако било суђено s-a mîritat dupa un sarak, belśim așa ĭ-a fuost ursat [Por.]
— идем на њиву, ваљда неће падати киша (Сиге) ma duk la luok, bîlćim nu va ploĭa [Hom.]

ваљда (pril.) — dor /doar/
— ваљда неће доћи да нас ухвати на гомили ? dor nu va veńi să ńi prindă la gramadă? [Por.]

ваљда (part.) — viśe /bănui ?/
— ваљда је тако, кад сви кажу да је тако viśe așa ĭe, kînd spun tuoț kî ĭe așa
— ваљда више није могла да трпи, зато је напустила мужа viśe n-a măĭ putut să sufire, đ-aĭa a lasat uomu [Por.]

ваљкасти црв (i. m.) — vlaș /vlaș/
— влаш је водени црв vlaș ĭe vĭarme đin apă
— једни кажу да је влаш кратак црв који личи на глисту uńi spun kî ĭe vlașu vĭarme skurt șî samînă la rîmă
— кад човеку поцрвене очи, ваде се ваљкасти црви из воде, ставе се на мараму и њоме болеснику превежу очи (Рудна Глава) (med.) kînd la uom roșăsk uoki, sa skuot vlașî đin apă, sa pun pi kîrpă șî ku ĭa sa ļagă ăl bolnau pista uokĭ
— влаши су бели црвићи који се излегу код човека у очима (Танда) vlașî sînt vĭermuș albĭ kare sa fak la uom în uokĭ [Por.]

вампир (i. m.) — moruoń /moroi/
— вампир је нека врста але, неки дух у који се претвара умрли човек, ако је учинио неки тежак грех док је био жив moruońu ĭe un fĭeļ đi ală, vrun sufļit în kare sa profaśe uomo-l muort, dakă a fakut vrun pakat greu pănă a fuost viu
— вампирово тело нема ни месо ни кости, него је неки дух, мекан као пихтије trupu moruońuluĭ n-are ńiś karńe ńiś uasă, numa ĭe vrun sufļit muaļe ka pipćiĭu [Por.]

вампирица (i. ž.) — moruaĭkă /moroaică/
— вампирица је женски вампир, али се помиње само у бајалицама као вампиров пар, других прича о њој нема moruaĭka ĭe moruoń fămeĭesk, ama sa pumeńașće numa pin đeskînćiśe, ka parĭakĭa lu muruoń, alće povĭeșć đi ĭa nus [Por.]

варалица (i. m.) — koțka /coțcar/
— био је велика варалица, али нико није могао да изађе на крај са њим mare koțkarĭ a fuost, ama ńima n-a putut să ĭasă ku ĭel în kîpatîń
— варалица је човек који има ђавољу нарав, не можеш никако докучити шта мисли koțkarĭ ĭe uom kare are narau aldrakuluĭ, nu puoț ńiśkum să-l prinḑ śe ginđașće [Por.]

варање (i. ž.) — koțkariĭe /coțcărie/
— од малих ногу се навукао на варање, а кад је одрасо, о његовим преварама прочуло се надалеко đi mik s-a momit la koțkariĭe, da kînd a kreskut, đi koțkariĭļi luĭ s-aḑît đeparće [Por.]

варати (gl. p. ref.) — koțkari /coțcări/
— био је припрост, и жена га је варала и вукла за нос како је хтела a fuost pruost, muĭarĭa la koțkarit șî l-a tras đi nas kum a vrut
— вара и лаже људе, од тога живи koțkarĭașće lumĭa șă minće, đin aĭa traĭașće [Por.]

Варвара (i. ž.) — Barbură /Barbură/
— Варвара је кокошињи празник Barbură ĭe prazńiku alu gaiń [Hom.]
— Барбура је света жена која земљи даје берићет Barbura ĭe muĭare sfînțîtă, kare dă birekĭetu pomîntuluĭ
— Барбура има две сестре, које се зову Варваре; прва пада дан пре Барбуре, а друга је дан после ње (Јасиково) Barbura are doă suruorĭ, kare sa kĭamă Vîrvare; ĭastă doă Vîrvare: a đin tîń ĭe k-o ḑî nainća Barburi, a Vîrvarĭa a doĭļa ĭe k-o ḑî dupa ĭa [GPek]

варничав (prid.) — skinćiĭuos /scânteios/
— рад на меху у ковачници је јако искричав lukru la fuaļe în kovaśiĭe ĭe tare skinćiĭuos
— седела је крај камина са искричавом ватром, искочила је варница и прогорела јој крецан a șaḑut la kamin ku fuok skinćiĭuos, a sarit skinćiĭa șî ĭa ars krețanu [Por.]

варничити (gl.) — skîpara /scăpăra/
— каже се да нешто варничи кад искачу варнице, као кад крешеш кресивом sa ḑîśe kă śuava skapîră kînd săr skinćiĭi, ka kînd skapirĭ ku amnarĭu
— чича креше оцилом, мучи се да запали лулу, али му труд не ваља muoșu skapîră ku amnarĭu, sa kinuĭe să aprindă lula, ama ĭaska nu-ĭ bună [Por.]

варош (i. m.) — oraș /oraș/
— варош је место где је седиште жандара и суда, где има великих трговина и где се одржава велика пијаца oraș ĭe luok unđe ĭe șađarĭa lu žîndarĭ ș-alu sud, șă unđe ĭastă dugăĭ marĭ șă unđe s-a țîńe piĭaț mare
— варош је обухватала више села у једној области, и та област се звала срез orașu a kuprins măĭ mulće saće đintr-un țînut, șî țînuto-la s-a kĭemat srez
— поречка варош дуго је био Доњи Милановац, и сада га старији људи зову варош orașu lu Poreśa mult a fuost Milanovțu, ș-akuma lumĭa a batrînă îĭ ḑîśe ’oraș’
— варош се зове и свако веће место, са много кућа збијених на једном месту, где људи не живе од сточарства или земљорадње, него имају неку службу oraș sa ḑiśe șî la tot luok măĭ mare, ku kăș măĭ mulće șă adunaće la un luok, unđe lumĭa nu traĭașće đin oĭariĭe or đin munćit la pomînt, numa au vro službă
— варош је велико село у коме живи велика господа чије жене не раде ништа oraș ĭe sat mare, în kare traĭesk duomń marĭ alu kuĭ muĭerĭ nu lukră ńimika [Por.]

ватра (i. s.) — fuok /foc/
— ватра се упалила sa aprins fuoku
— ватра гори пламеном fuoku arđe ku bîlbataĭe
— јака ватра fuok tare
— џарање ватре ațîțîĭatu fuokuluĭ
— угашена ватра fuok stîns
— потуљена ватра fuok putoļit
— огњиште, ложиште; камин vatra fuokuluĭ
— дете се прехладило, и добило температуру ИИ. топлота, врелина, спарина kopilu a raśit, ș-a kîpatat fuok
— гори сунце па пржи, толика је спарина напиљу да можеш хлеба да испечеш на камену ИИИ. паљба, плотун arđe suariļi đi friźe, atîta ĭe fuok đi tare afară đi puoț sî friź pîńa pi pĭatră
— опалили плотун из топа a tras fuok đin tun [Por.]

ватрица (i. s.) — fokuļeț /foculeţ/
— скупио сам мало гранчица и наложио једну ватрицу, само да се не смрзнем од хладноће am adunat kîća krenguță ș-am fakut un fokuļeț, numa să nu-ngĭeț đi frig [Por.]

вашар (i. m.) — bî /bâlci/
— овај вашар је био сасвим слаб, трговаца није било и нисам могао да продам теле како сам мислио; не знам како ћу доћи до пара да платим порез bîlśo-sta a fuost slab đi tuot, ńigustuorĭ n-a fuost șî n-am putut să vind vițălu kum am ginđit; nu șću kum o sî vin la bań să plaćesk porĭezu
— почеше да се свађају на сред села, а око њих људи се скупили као на вашару sa luvară la sfadă în mižluoku satuluĭ, da pi lînga iĭ lumĭa s-a adunat ka la bîlśi
— пролећни вашар bîlś đi primovară
— летњи вашар bîlś đi vară
— јесењи вашар bîlś đi tuamnă [Por.]

вашка (i. m.) — padukĭe /păduche/
— вашка је бубица која живи у човековој коси padukiļi ĭe o gongiță kare traĭașće la uom în păr
— људи су некад много патили од вашију lumĭa đemult rău a pațît đi padukĭ
— вашка се рађа из гњиде padukiļi sa faśe đin ļinđină [Por.]

вашљив (prid.) — pădukĭuos /păduchios/
— за време рата сви су људи били вашљиви đi vrĭamĭa đi rat, tuata lumĭa a fuost pădukĭuasă [Por.]

ведрина (i. ž.) — sańińață /senineață/
— ведрина је кад је небо чисто, без облака, дању или ноћу sańińață ĭe kînd ĭe śerĭu ļimpiđe, fara nuvirĭ, ḑîua or nuapća [Por.]

ведро (prid.) — sańin /senin/
— небо је ведро дању кад нема облака, а ноћу кад је месечина и кад се виде све звезде śerĭu ĭe sańin ḑîua kînd nus nuvirĭ, da nuapća kînd ĭe lună șî sa văd tuaće stăļiļi
— ударио гром из ведра неба a trasńit đin sańin [Por.]

ведро (i. ž.) — vadră /vadră/
— ведро је био дрвени суд за мерење млека на бачији vadra a fuost vas đi ļemn đi măsurat lapćiļi la baśiĭe
— запремина ведра мерила се окама kuprinsu vedri s-a măsurat ku okaua
— у Танди, ведро је био суд склопљен од дуга, а кабао суд издубљен у меком дрвету în Tanda, vadra a fuost vas fakut đi dauoź, da gaļata vas skobit în ļemn muaļe [Por.]

вез (i. m.) — bra /brăduţi/
— вез је украсна шара или цвет на ланеној кошуљи (Сиге) braḑ îs puĭ or floriśĭaļe kusuće pră kimĭașă dă fuĭuor [Hom.]
— вез је оно кад жена ушива покрстице по платну braḑ ĭe aĭa kînd muĭarĭa kuasă muskiță pi pînḑă
— „брадз”је тракаст украс који се везе на рукавима, на оковратнику, или на грудима (Близна) braḑ ĭe șîru kare sa kuasă la mîńiś, or la guļir, or la pĭept [Por.]

веза (i. ž.) — ļigatu /ligatură/
— правили су везу од лике, и њоме су везивали снопове жита a fakut ļigatură đi ćiĭ, șî ku ĭa a ļegat snuopi đi grîu
— псе су увече везивали ланцем, који су правили Цигани, јер је то била најјача веза kîńi a ļegat sara ku lanțu, fakuț đi țîgań, kă aĭa a fuost ļigatură țapînă
— баба је крила новац у једном повезу од старе мараме, али су га деца нашла и узела baba a pitulat bańi într-o ļigatură đi kîrpă batrînă, ama kopiĭi a gasît șî ĭ-a luvat
— она се заклела у децу да међу њима није било никакве везе ĭa s-a źurat în kopiĭ kă întra iĭ n-a fuost ńiś o ļigatură [Por.]

везати (gl. p. ref.) — ļega /lega/
— баба је везала џак слабим концем, па се жито просуло baba a ļegat saku ku ață slabă, șî grîu s-a varsat
— то треба везати чврсто, јако aĭa trăbe ļegat strîns, țapîn
— оно што није везано добро, развеже се брзо aĭa śe nuĭe ļegat bun, sa đizļagă ĭuta [Por.]

везачица (i. ž.) — ļigatuare /legătore ?/
— везачица је била направа специјално урађена за везивање снопова ļigatuarĭa a fuost o mîkarauă adîns fakută đi ļegat la snuopĭ
— неки су везачицу правили од дрвета, а неки од метаних цеви uńi ļigatuarĭa fakut đi ļemn, da uńi đi țăvĭ đi fĭer [Por.]

везивач (prid.) — ļegatuo /legător/
— везивачи су најчешће били радници на жетви, који су за жетеоцима везивали снопље ļegatuorĭ măĭ đes a fuost lukratuori la săśerat, kare a ļegat la snuopĭ dupa săśeratuorĭ [Por.]

вејавица (i. s.) — spulbur /spulber/
— вејавица настаје када пада снег и дува ветар, па ветар тера пахуљице на све стране spulburu sa faśe kînd ńinźe șă baće vîntu, pă vîntu mînă flotaśi în tuaće părțîļi
— толико је напољу јака вејавица, да не можеш очи отворити atîta ĭe afară spulburu đi tare, đi nu puoț uoki đeșkiđa
— кад вејавица дуже траје, направе се велики сметови kînd spulburu țîńe măĭ mult, sa fak namĭeț marĭ [Por.]

вејалица (i. ž.) — vînturatuare /vânturătoare/
— вејалица је машина посебно направљена за вејање жита на вршидби vînturatuarĭa a fuost mașînă adîns fakută đi vînturat grîu la trîĭerat [Por.]

вејати (gl.) — viskuļi /viscoli/
— пада снег и дува ветар, лако може да настане мећава и да нас затрпају сметови ńinźe șî baće vîntu, ļesńe puaće-fi kă sa viskuļaḑă zapada șî ńi kutrupĭesk namĭețî [GPek]
— напољу јако веје (Шипиково) afară rău viskuļe [Tim.]

вејати (gl.) — spulbura /spulbera/
— веје снег spulbură zapadă
— по котлинама не веје као на брду, где је место отворено, и дува јак ветар са свих страна pi boruź nu spulbură ka pi śuakă, unđe ĭe luoku đeșkis, șî baće vînt tare đin tuaće părțîļi [Por.]

вејати (gl. p. ref.) — vîntura /vântura/
— жито се од неког времена вејало вејалицом, а пасуљ и даље решетом на ветру grîu đintro vrĭame înkauśa s-a vînturat ku vînturatuarĭa, da pasuĭu tuot ku śuru la vînt
— старчева соба треба да се проветри, јер смрди на мокраћу suoba muoșuluĭ trăbe vînturată, kî puće la pișăț [Por.]

век (i. s.) — vak /veac/
— век траје сто година vaku țîńe o sută đi ań
— то је било у прошлом веку aĭa a fuost în vakol trĭekut
— ништа не траје довека ńimik nu țîńe pănă vaku șî aminu [Por.]

велика игла (i. ž.) — andrĭea /andrea/
— „андреја” је велика игла са којом су се плеле дебеле чарапе и рукавице (Кривељ) andrĭeauă ĭe ak mare ku kare s-a fakut la śarapĭ șî manușă gruasă [Crn.]
— ја са великом иглом опшивам метле (Лазница) ĭuo ku andrĭaua kuos la măturĭ [Hom.]

Велика субота < — Sîmbîtaalbă /Sâmbâta albă/
— Бела субота код Влаха пада у суботу пре Ускрса, у српском календару се зове Велика субота Sîmbîta albă la rumîń kađe în sîmbîtă înainća Pașćiluĭ, pi kîļindarĭu sîrbĭesk sa kĭamă „Velika subota”
— на Белу суботу свети Илија прави план кад да бије градом оне које примети да раде тог дана la Sîmbîta albă svić-Iļiĭa împarće pĭatra: faśe rînd kînd sî-ĭ bată pĭatra pi aăĭa kare iĭ vĭađe kă lukră-n ḑîua-ĭa
— Бела субота је нерадни дан, празнује се због града, да град не бије летину Sîmbîta albă ĭe sîrbatuare kare sa țîńe pintru pĭatră, să nu bată pĭatra ćimpu
— на Белу суботу жене нису прале ни чешљале косу, да им коса не би оседела и опадала la Sîmbîta albă muĭeriļi nu s-a spalat pi kap ńiś nu s-a pipćenat, să nu ļi înkărunțaskă șă să ļi piśe păru
— у Танди је Беле субота последња субота пре Ђурђевдана în Tanda Sîmbîta albă ĭe sîmbîta đe la urmă înainća lu Sînźuorḑ [Por.]

велики (prid.) — mare /mare/
— одрастао човек, а прави глупости uom mare, da faśe noroḑîĭ
— велики човек, многа добра дела је учинио за народ mare uom, mulće bunatățurĭ a fakut đi lume
— толико великог човека још нисам видео: глава ко мерица, а ноге ко корито atita uom đi mare n-a măĭ vaḑut, kapu ka mĭerńica, da piśuariļi ka karļița
— велики човек има велику жену uom mare are muĭare mare
— велике је муке пропатио у свом животу amarĭelurĭ marĭ a tras în traĭu luĭ
— надошла је велика вода, и однела брвно a veńit apa mare, ș-a luvat punća
— ово је мој старији брат asta ĭe fraćiļi mĭeu al mare [Por.]

велики левак ? (i. m.) — ńiļiu /nelei/
— велики левак је направљен од дрвета у облику корита са цевком на дну, и служи да се у велико буре сипа вино или ракија ńiļiu ĭe tolśerĭ mare đi ļemn, fakut ka postaua ku țauă la fund, șî ku ĭel sa împlă butuoĭ mare ku vin or ku rakiu [Por.]

величина (i. ž.) — marime /mărime/
— толико је велики човек, да му не можеш измерити величину (iron.) atîta uom đi mare đi nu-ĭ puoț măsura marimĭa
— ово је превелико, смањи му величину, па да видимо шта ћемо asta ĭe prĭa mare, mićikuļeḑî-ĭ marimĭa, șî sî veđem śe sî faśem [Por.]

вена (i. ž.) — vî /vână/
— кад се пресече вена, шикне крв на све стране kînd sa taĭe vîna, bîșńașće sînźiļi în tuaće părțîļi
— кад човек превише лежи, скрате му се жиле на ногама kînd uomu prĭamult ḑaśe, îĭ sa skurtă vîńiļi la piśuare
— планински венац, коса, повијарац vîna munțî, vîna krakuluĭ
— у великој суши усахне и матица реке în săśită mare sakă șî vîna rîuluĭ [Por.]

венац (i. ž.) — kunu /cunună/
— *венац белог и црног лука* kunună đi usturoĭ or đi śapă


венути (gl.) — tînžî /tânji/
— могу да вену биљке и животиње, за људе нисам чуо да се каже puot să tînžîaskă verđețurļi șî žuaviń-ļi, đi uamiń n-am auḑît sî sa ḑîkă
— вене цвеће незаливено tînžîăsk fluoriļi ńiudaće
— вене и крава када је болесна и не једе, кад слаби tînžîașće vaka kînd ĭe bolnauă șî nu manînkă, kînd slabĭașće
— могу и млади да вену, када их мори нека тешка љубав puot ș-aĭ ćińirĭ sî tînžîaskă, kînd iĭ pisaḑă au vro dragustă grĭa [Por.]

венути (gl. p. ref.) — paļi /păli/
— кад кукуруз увене од суше, поврати се кад падне киша, а кад се осуши, не поврати се никад kînd kukuruḑu sa paļașće đin sîaśită, sa-ntuarśe kînd dă pluaĭa, da kînd sa uskă, nu măĭ sa-ntuarśe ńiśkînd
— биљка вене од сунца или од суше buĭađa sa paļașće đi suare au đi sîaśită [Por.]

венчати се (gl. p. ref.) — kăsători /căsători/
— кад се удала за првог мужа, није имала ни софру, ни кашику kînd s-a kăsătorit ku uomu đintîń, n-avut ńiś masă, ńiś ļingură
— има само једног сина, стигао за женидбу are numa un fiśuor, ažuns đi kăsătorit [Por.]

вео (i. s.) — sovuon /sovon/
— совон је бели вео са круном који је млада на свадби стављала на главу, и који је раширен падао низ леђа sovuon ĭe val alb ku kunună, kare mirĭasa la nuntă l-a pus pi kap, șî ĭel a kaḑut răsfirat pi șîaļe [Por.]

вепар (i. m.) — er /vier/
— вепар је неуштројен прасац, остављен за приплод vĭer ĭe puork ńiskopit, lasat đe prasîlă [Por.]

вепар (i. m.) — maskur /mascur/
— маскур и вепар су исто, неушкопљено свињче, остављено за приплод maskur ku vĭeru ĭe tot una, purśel ńiskopit, lasat đe priplod
— тера крмачу код вепра mînă skruafa la maskur [Por.]

вериге (i. ž.) — ḑîaļe /zale/
— вериге су правили Цигани ковачи ḑîaļiļi a fakut țîgańi ferari
— о вериге је био окачен котао у који се кувао качамак în ḑîaļe a fuost atîrnată feruaĭka în kare s-a fĭert koļașa [Por.]

верижњача (i. s.) — ḑala /zalari/
— верижњача је била направљена од дебеле дренове гране ḑalarĭu a fuost fakut đin krĭangă đi kuorn, gruasă
— за верижњачу су биле окачене вериге, које су могле да се продужују или скраћују, према томе колико је суд морао бити удаљен од ватре đi ḑalarĭ a fuost atîrnaće ḑîaļiļi, kare a putut sî sa skurćaḑă, or sî sa lunźaskă, kît a trîbuit vasu sî fiĭe rîđikat đi la fuok [Por.]

верник (prid.) — kređințuos /credincios/
— само се о празницима скупаљаху верници код цркве, па и тада више је баба долазило да узму свету водицу numa pi la ḑî marĭ sa aduna kređințuoșî pi la bisîarikă, da ș-atunśa măĭ mult babiļi veńa să ĭa moļidvă [Por.]

веровање (i. ž.) — kređință /credință/
— било је некад старо веровање да је земља равна плоча a fuost kređința batrînă đimult kî ĭe pomîntu ļaspiđe
— веровање у бога се готово изгубило у народу, сада је највеће веровање у новац kređință în dumńeḑîu gata s-a pĭerdut în lumĭe, akuma ĭe măĭ mare kređință în bań [Por.]

веровати (gl. p.) — kređa /crede/
— човек треба да верује у нешто, не може се живети а да се ни у шта не верује uomu trăbe să krĭadă în śuava, nu sa puaće traĭi să nu sa krĭadă în ńimika
— немој веровати док не видиш својим очима nu kređa pănă nu vĭeḑ ku uok tiĭ [Por.]

Веселин (i. m.) — Visaļin /Veselin/
— Веселин је крштено име, дато мушком детету са жељом да му живот буде весео и безбрижан Visaļin ĭe nume bućeḑat, dat la kopil voĭńiśesk ku duor să-ĭ fiĭe traĭu vĭasîl șî fara grižă [Por.]

Веселинка (i. ž.) — Visaļina /Veselina/
— Веселинка је женско име, наслеђено од старих Влаха Visaļina ĭe nume muĭerĭesk, moșćeńit đi la rumîńi aĭ batrîń [Por.]

веселити (gl. p. ref.) — visaļi /veseli/
— примио је плату, и отишао да се провесели са друштвом a primit plata șî s-a dus sî sa visaļaskă ku fîrtațî
— својим шалама увесељавао нас је целу ноћ ku glumiļi luĭ ń-a visaļit tuota nuapća [Por.]

весеље (i. ž.) — visaļiĭe /veselie/
— весеље је кад се скупи много људи, и неко свира а људи играју visaļiĭe ĭe kînd s-adună lumĭe multă, șî vruńi kîntă da lumĭa žuakă
— без игранке нема весеља fara žuok nuĭe visaļiĭe
— иду на игранку s-a duk la visaļiĭe
— на весељу су сви добро расположени la visaļiĭe tuoț sînt în vuoĭa bună [Por.]

весео (prid.) — asîl /vesel/
— за човека који је весео и говорљив, каже се да има добру нарав đi uom kare ĭe vĭasîl șî vorbituorĭ, sa spuńe kă are narau bun
— он је весео само кад мало попије ĭel ĭe vĭasîl numa kînd bĭa kîta [Por.]

весло (i. ž.) — vîslă /vâslă/
— рибар тера чамац веслима peșkarĭu mînă luntriĭa ku vîsļiļi [Kmp.]

вест (i. ž.) — șćire /știre/
— да знаш вести о њему (folk.) să șćiĭ đi șćirĭa luĭ
— није радио ништа без знања родитеља n-a lukrat ńimika fara șćirĭa parințîlor [Por.]

ветар (i. s.) — vînt /vânt/
— кад ветар дува, њише се грање на дрвету kînd baće vîntu, sa klaćină krĭanźiļi în ļemn
— ветар тера облаке vîntu mînă nuviri
— дува хладан ветар, пробија до костију baće un vînt rîaśe, strabaće pănă la uos
— има много врста ветрова, најчешћи су кошава, горњак, цигански и зли ветар ĭastă mulće fĭelurĭ đi vînturĭ, măĭ đes sînt koșaua, gorńak, đi țîganu șî vînto-l rău
— олуја је најјачи ветар vižuļiĭa ĭe vînt măĭ tare [Por.]

ветровит (prid.) — vînturuos /vânturos/
— старинско гумно било је прављено на ветровитом месту, јер се жито вејало на ветру arĭa bîtrîńaskă s-a fakut la luok vînturuos, kă grîu s-a vînturat la vînt [Por.]

већ (pril.) — viće /deja ?/
— кад сам ја већ одрасла као девојка, тај се обичај изгубио ĭuo, viće, kînd am ažuns fată mare, aăla ađet s-a pĭerdut [GPek]

вече (i. ž.) — či /cină/
— вече је после заласка сунца čina ĭe după če să duče soarele la skapît
— љута жена, није спремила ништа за вечеру muĭerĭa mîńioasă, n-a sprimit ńimik ďе čină
— навече је вечера у очи славе čina prazńikuluĭ ĭe seara în oki prazńikuluĭ [Kmp.]

вече (i. ž.) — sa /seară/
— вече је последњи део дана, после ње наступа ноћ sara ĭe parća ḑîļi đi la urmă, dupa ĭa tună nuapća
— вече почиње кад зађе сунце sara înśape kînd zovîrńe suariļi
— добро вече sara bună
— синоћ a sară
— прексиноћ alaltîsară [Por.]

вечерас (pril.) — asta /astară/
— вечерас идемо на седељку astară ńi duśem la șîḑîtuarĭe [Crn.]
— видимо се вечерас, док се не смркне ńi veđem astară, pănă nu ńigurĭaḑă [Por.]

вечерас (pril.) — đisară /deseară/
— реч „ђисара” данас не значи ништа, само је део речи „анђисара” која је исто што и „вечерас” vuorba đisară astăḑ nu însamnă ńimika, numa ĭe o parće đin vuorbă „înđisară” kare ĭe tot una ku „astară” [Por.]

вечно (pril.) — veśiĭe /vecie/
— ко иза себе остави дело од велике користи за људе, живеће вечно у њиховом сећању kare lasă dupa ĭel lukru ku mare dobîndă đi lume, o să traĭaskă đi veśiĭe în minća lor
— верује се да човек кад умре не нестаје, него прелази у други свет где вечно живи у рају (ver.) sa krĭađe kă uomu kînd muare nu sa pĭarđe, numa sa duśe pi alta lume unđe traĭașće đi veśiĭe în raĭ [Por.]

вешала (i. ž.) — spînḑuratuare /spânzurătoare/
— четници су у сред села подигли вешала од три неотесане греде, и обесили Тику Страина јер их је напустио и отишао у партизане flokańi a fakut în mižluoku satuluĭ spînḑuratuare đi triĭ bîrńe ńiśopļiće, ș-a spînḑurat pi Tuku Strain, kî s-a dus đi la iĭ la părtizań [Por.]

вешање (i. s.) — spînḑurat /spânzurat/
— четници су окупили људе да гледају вешање једног партизана, не би ли се некако уплашили и одступили од Тита flokańi adunat lumĭa la spînḑuratu lu un părtizan, nu sa va spumînta kumva, șî sî sa stokńaskă đi la Titu [Por.]

вешовка (i. m.) — skalan /scălan/
— вешовка је веза између два клипа кукуруза, везана шашом један за други skalan sa kĭamă duauă druź đi kukuruḑ ļegaće ku gižîļi una đi alta
— кукуруз одабран за семе везивао се у вешовке и качио под надстрешницу да се боље суши kukuruḑu aļes đi samînță s-a ļegat skalan șî s-a atîrnat supt strĭeșînă sî sa ușće măĭ bińe
— деца висе на огради окачена ко грозд, и гледају фудбал kopiĭ stau skalan atîrnaț pi gard, șî sa uĭtă la luoptă
— обрао виноград, а деци није донео ни везицу грожђа a kuļes viĭa, da n-a dus un skalan đi strugurĭ sî đa la kopiĭ [Por.]

веzан (prid.) — ļegat /legat/
— крава пасе везана за колац vaka pașće ļegată đi par
— чврсто је везан, не може утећи ļegat țapîn, nu puaće skapa
— везан је од стране љубавнице, која га је зачарала са врачарама, да не може имати ништа са другим женама ļegat ĭe đi ibuomńikă, kare ĭ-a fakut momuaće ku vrîžîtuoriļi, sî nu puată avĭa ńimika ku alće muĭerĭ [Por.]

веzати (gl. p. ref.) — ļigutui /legatui/
— у години тријесчетвртој, кад је отишао наш нам краљу, мир да склопи и да веже (stih) anu, anu triḑăś-ș-patru, kînd s-a dus a nuostru kraļe, paśa să ļigutuĭaska
— нашег краља Александра убили су кад је отишао у стране државе да склопи мир pi anuostru kraļe Aļiksandru la omorît kînd s-a dus în țăriļi strîńe să ļigutuĭaskă paśa [Por.]

вж (uzv.) — vîž /vâj/
— чуо је, као кроз сан: вж! вж! али му није пало на памет да би то могао бити млаз воде auḑît, ka pin vis: vîž! vîž! ama nu ĭ-a dat în gînd kă aĭa a putut să fiĭe vîžuoĭu api [Por.]

ви (zam.) — vuoĭ /voi/
— ви и ми смо иста врста Влаха vuoĭ șî nuoĭ sînćem tuot un fĭeļ đi rumîń
— ја са вама не могу да изађем на крај ĭuo ku vuoĭ nu puot să ĭes la kîpatîń
— са вама ku vuoĭ
— за вас đi vuoĭ
— међу вама pintra vuoĭ
— о вама đispre vuoĭ
— због вас pintru vuoĭ [Por.]

вид (i. ž.) — viđare /vedere/
— очни вид viđarĭa uokĭuluĭ
— иако је стар, још увек има добар вид dakă ĭe batrînă, înga are bună viđarĭe
— тек кад је изашао из мрака на видело, видели су ко је tuma kînd ĭeșî đin ńegura la viđare, vaḑură kare ĭe
— светлост свеће се намењује покојницима, јер су они на оном свету стално у мраку viđarĭa đi lumanarĭe sa dă đi pomană la-ĭ muorț, kă iĭ sînt piu lumĭa-ĭa tuot în ńagura
— Сунце даје најјачу светлост Suraiļi dă măĭ tare viđare [Por.]

видети (gl. p. ref.) — veđa /vedea/
— баба је изгубила очи, не види више добро као раније baba a pĭerdut uoki, nu măĭ vĭađe bun ka-ntîń
— ако да бог, видимо се сутра dakă va da buog, ńi veđem mîńe
— човек који не види је слеп uomu kare nu vĭađe, ĭe kĭuor
— није имао ко да гледа ту децу, па су они отишли у бели свет n-avut kare să vadă đi kopi-ĭa, șî iĭ s-a dus în lumĭa albă [Por.]

видик (i. s.) — skapît /scapăt/
— изгубио се, зашао за хоризонт (нестао са видика) s-a perdut, a dat dupa skapît [Por.]

видра (i. ž.) — vidră /vidră/
— видра је дивља животиња која живи на обали воде, плива добро и храни се рибом vidra ĭe žuavină sîrbaćikă kare traĭașće pi malu api, nuată bińe șî sa arańiașće ku pĭeșć
— видра се лови због крзна, које је јако скупо јер се од њега праве господске бунде vidra sa prinđe pintru pĭaļe, kare ĭe tare skumpă kî đin ĭa sa fak bunḑ domńeșć [Por.]

виђен (prid.) — vaḑut /văzut/
— био је домаћин виђен у целој области, не само у свом селу a fuost stapîn vaḑut în tuot țînutu, nu numa în satu luĭ
— упознао се са једним познатим човеком s-a kunoskut ku un uom vaḑut [Por.]

Визак (i. m.) — Vizak /Vizac/
— Визак је део села Танде на међи са Горњаном, Луком и Бучјем Vizaku ĭe o parće đi sat Tanda la otar ku Gorńana, Lukĭa șî Buśa
— Визак је камени гребен у венцу крша Vizaku ĭe o kuamă đi pĭatră în kununa đi kîrșĭe
— постоји Велики и Мали визак ĭastă Vizako-l mik șă Vizako-l mare
— између два Визака има добро пасиште за стоку, па су ту напасали своја стада стари Танђани, Лучани и Бучјани întra Vizaśe ĭastă pașćuńe bună đi viće, ș-aśiĭa a paskut turmiļi luor Tanđeńi, Lukĭeńi șă Buśeńi aĭ batrîń
— у близини Визака је Стол, велики кршевити врх који се тако зове јер је спљоштен као сто apruapĭe đe vizak ĭe Stuolu, vîr mare đe kîrșĭe kare sa kĭamă așa kă ĭe pļoșćenat ka astalu
— нико у ова три суседна села не зна зашто се Визак тако зове ńima ăn aļi triĭ saće înveśinaće nu șćiĭe đi śe Vizaku sa kĭamă așa
— једни кажу да су видели старе српске карте на којима пише Двизак уместо Визака uńi spun kă a vaḑut ńiskaĭ kărț batrîńe sîrbĭeșć pi kare skriĭe Dvizak în luok đi Vizak [Por.]

вијугаво (pril.) — fuĭua /fuioagă/
— каже се да се нешто креће вијугаво кад се држи ред, али се не иде право, него тамо-амо sa ḑîśe đi śuava kî mĭarźe fuĭuagă kînd sa țîńe șîr, da nu mĭerg đirĭept, numa înkolo-nkolo
— стадо оваца, кад осети сланиште, или када сито јури на појило, јури наврат-нанос stîna, kînd sîmće sanuńa, or kînd satulă traźe la apă, aļargă fuĭuagă
— проклети мрави, улазе ми у кућу у колони pîrdańiśiļi đi furńiś, ăm tună-n kasă fuĭoruagă [Por.]

вијук (i. ž.) — tîrsaĭkă /târsoacă/
— вијук је трава која највише расте по камењару, и у шумама са ретким дрвећем tîrsaĭkă ĭe ĭarbă kare dă măĭ mult pi kîrșuaće, șă pi supt ļamńe pin padure rară
— вијук не смеју да пасу музлице до јагњења, јер остају јалове tîrsaĭka nu kućaḑă să paskă uoiļi mulgatuare pănă nu fată, kă sa starpĭaḑă [Por.]

вика (i. m.) — zbĭarît /zberet/
— велика се вика чује у долини, сигурно су неки суседи заподели свађу mare zbĭarît s-auđe pi vaļe, sigurat ńiskaĭ veśiń s-a luvat la sfadă
— ради у школи, а тешко подноси дечју грају lukră la șkuală da rău sufîră zbĭarîtu kopiĭilor [Por.]

викати (gl. p. ref.) — zbera /zbera/
— намерно виче да је чују сви sa zbĭară adîns s-o audă tuoț
— љутит, виче на децу mîńiuos, zbĭară pi kopiĭ
— јавља се гладна стока, време је да се пусти на пашу zbĭară vićiļi đi fuame, vrĭamĭa ĭe sî sa slubuadă la pașuńe [Por.]

вила (i. ž.) — î /zână/
— моја је девојка лепа као вила fata mĭa ĭe frumuasă ka ḑîna
— стара вила, мајка вила ḑînă batrînă [Por.]

вилин коњиц (i. m.) — kalupuopi /calul-popii/
— вилин коњиц је буба са дугим трупом, великом главом и двоструким крилима kalu puopi ĭe o guangă ku trupu lung, ku kap mare șî ku duauă rîndurĭ đi ăripĭ
— вилин коњиц живи само поред воде; његове ларве су испод камења, добар мамац за рибаре који пецају удицом kalu puopi traĭașće numa pi lînga apă; vĭermi luĭ sînt pi supt pĭetre, bună momĭală đi pĭeșkarĭ kare prind ku ungița [Por.]

вилина косица (sint.) — tuortupăsîrilor /torțel/
— вилина косица је биљка без корена, која се увија око стабла детелине, и живи на њен рачун tuortu păsîrilor ĭe o buĭađe fara rîdaśină, kare sa suśașće pi bîtu dîtaļińi, șî traĭașće đi raśunu iĭ [Por.]

вилино сито (sint.) — sîtaḑîńi /sita-zinelor/
— вилино сито је ниска бодљикава биљка, која расте по ободима ливада sîta ḑîńi ĭe buĭađe așaḑată șî spinuasă, kare krĭașće pi marźina ļivĭeḑî
— Власи верују да вилино сито расте на местима где играју виле (ver.) rumîńi krĭed kî sîta ḑîńi dă la luokurĭ unđe žuakă ḑîńiļi [Por.]
— трудница која жели да се лако породи, треба да пије воду у којој се кувало вилино сито (Снеготин) (ver.) greuańa kare vrĭa să sa nașće ușuor, trăbe să bĭa apă în kare s-a fĭert sîta ḑîńi [Bran.

вилица (i. ž.) — falkă /falcă/
— боли ми зуб, и натекла ми је вилица сва ma duare đinćiļi, șî mi s-a-nflat falka tuată
— нема ниједан зуб у вилици n-are ńiś un đinće-n falkă [Por.]

виљушка (mn. furkuļiț) — furkuļiță /furculiţă/
— некада није било виљушака за софром, људи су се служили руком đemult n-a fuost furkuļiță la masă, lumĭa a luvat ku mîna [Por.]

винка (i. s.) — fonfiu /fonfiu/
— винка је баштенско цвеће, са плавим цветовима и тврдим листовима као код бршљана fonfiu ĭe fluare đin građină, ku fluorĭ vînîće șî ku frunḑă tare ka alu ĭađiră
— сећам се да је много винке било поред ограде школског дворишта, а и певала се једна песма „Зелен листак од винчице”. țîn minće kă a fuost mult foĭonfiu pi lînga gard întraușa șkuoļi, da șî sa kînta un kînćik „Frunḑă vĭarđe, foĭonfiu” [Por.]

винка (i. ž.) — foĭenfiu /fonfiu/
— са винчицом бабе врачају ku foĭenfiu babiļi dăskîntă [Zvizd]

виноград (i. ž.) — viĭe /vie/
— Мунћани нису имали земљиште погодно за виноград Munćeńi n-avut pomînt bun đi viĭe
— где је било винограда, били су засађени ћибриком, сортом јако киселог грожђа unđ-a fuost viĭ, đi bîtrîńață a fuost sađiț ku ćibrik, suartă đi strugurĭ tare akri [Por.]

винска мушица (i. ž.) — vinariță /vinariță/
— винска мушица је ситна мува која долази на вино, или на све што је кисело vînarița ĭe muskă mikă kare vińe la vin, or la tot śi ĭe akru [Por.]

Винчило (i. m.) — Vinći /Vinţilă/
— Винчило је однекуда дошао, и са својима се населио на Пољани са тополама Vinćilă a veńit đi vrunđeva șî ku aĭ luĭ s-a kîsîtorit la Poĭana ku pluopi [Por.]

Винчиловићи (i. m.) — Vinćiluońi /Vinciloni/
— Винчиловићи су у Рудној Глави преко двеста година Vinćiluońi sînt în Arnaglaua măĭ mult đi doăsuće đi ań
— Коста Винчиловић лепо свира на виолини стара влашка кола Kuosta Vinćilă frumuos kîntă-n laută žuokurĭ rumîńieșć đi bătrîńață [Por.]

виола (i. ž.) — tămîńua /tămâioară/
— виола расте на ливади, у шуми је нема; има само један цвет беле боје, или боје јоргована, искривљен са врхом на доле tămîńuară dă pi ļivađe, pi padure nu sa află; are numa o fluare albă, or ka iļiļaku, întuarsă ka kîrļigu ku vîru-n žuos
— виола најлепше мирише од свих пролећних цветова tămîńuară măĭ frumuos mirusă đin tuaće fluoriļi în priomovara
— бабе је радо намењују покојницима, позивајући их „да дођу у пролеће, по мирису виолином” tămîńuară babiļi ku drag o dau đi pomană, șî kĭamă pi aĭ muorț „să vină la primovară, pi miruos đi tămîńuară” [Por.]

виолина (i. ž.) — lau /lăută/
— виолина има четири жице, преко којих виолиниста превлачи гудалом lauta are patru kuorḑ, pista kare lăutarĭu traźe ku arku
— на виолини се најлепше свирају старинска кола în laută măĭ frumuos sa kîntă źuokurļi aļi batrîńe [Por.]

виолина (i. ž.) — laptă /lăută/
— још од малена ме је вукла љубав према виолини înga dă mik m-a tras doru dupa laptă [Mlava]

виолиниста (i. m.) — lăutar /lăutar/
— виолинисти су некад имали велику тражњу: без њих није прошло ни једно весеље, од седељке до велике свадбе lăutari đemult avut mare katare: fara iĭ n-a trĭekut ńiś o visaļiĭe, đi la șîḑîtuare pănă la nuntă mare [Por.]

виолиниста (i. m.) — laptar /lăutar/
— Милан Рашанчанин из Млаве би је најпознатији виолиниста, знали су га сви, од Стига до Хомоља Milan Rașanțanu dîn Mlaoa a fuost măĭ kunoskut laptar, l-a șćut tuoț dăn Stig pănă-n Omuoļ [Por.]

вир (i. ž.) — gîltînă /gâldău/
— вир на реци је најбоље место за купање, ако знаш да пливаш gîltînă la rîu ĭe măĭ bun luok đi skaldat, dakă șćiĭ să nuoț
— у дубоком виру има великих риба în gîltînă adînkă ĭastă pĭeșć marĭ
— удавио се у једној виретини s-a-ńekat într-un gîltuop
— пресушила је река, остали су само неки вирићи овде-онде, ни ноге не можеш да опереш у њима a sakat rîu, a ramas numa ńișći gîltînuță koļa-koļa, ńiś piśuariļi nu puoț sî spĭeļ în ĭaļe [Por.]

вир (i. m.) — bușćuruog /bușciorog ?/
— на Тимоку има много великих вирова, добрих за купање la Ćimuok ĭastă mulće bușćuruogurĭ marĭ, buńe đi skaldat [Crn.]

вир дубок (i. s.) — gîltuop /gâldău/
— велики и дубоки тишак у речној матици gîltuop ĭe ćișnă mare șî adînkă [Por.]

висибаба (i. m.) — giośel /ghiocel/
— висибаба прва цвета у пролеће, још док се не отопи снег giośelu înfluare măĭ întîń primovara, înga pănă nu sa ĭa zapada [Por.]

висина (i. ž.) — nalțîme /nalţime/
— то не паше, има малу висину aĭa nu păsuĭe, are nalțîme mikă
— висина сандука много је већа од дужине nalțîmĭa sandukuluĭ mult ĭe măĭ mare đi kît larźimĭa
— меримо висину деце măsurăm nalțîmĭa kopiĭiluor [Por.]

висок (prid.) — nalt /nalt/
— шума висока и густа padure naltă șî điasă
— има девојку, али је много вишља од њега, па нису добар пар are fată, ama mult măĭ naltă đikît ĭel, șî nus parĭake bună
— попео се на високо дрво, и пао s-a suit pi ļiemn înalt, ș-a kaḑut
— направили су висок мост, да га не однесе велико вода a fakut puod înalt, sî no-l ĭa apa mare [Por.]

витао (i. ž.) — vîrćańiță /vîrtelniță/
— витао је направа на коју жене стављају кануру кад хоће да намотају предиво на калем vîrćańiță ĭe o mîkarao pi kare muĭeriļi pun muotka kînd vrĭeu sî umpļe mosoru ku tuorsu [Por.]

влага (i. ž.) — suđa /umezală/
— кувала је веш и напунила собу са паром, не може да се дише од влаге a fĭert skimburļi ș-a umplut suoba đi aburĭ, nu puoț să sufļi đi suđală [Por.]

владар (i. m.) — amparat /împărat/
— кроз приче за децу више се помиње цар, а кроз лаутарске песме, император pin povĭeșć kopilarĭeșć sa pumeńașće măĭ mult țaru, da pin kînćișe lăutarĭeșć, amparatu [Por.]

влажан (prid.) — uđiluos /udilos/
— земља после кише је влажна pomîntu dupa pluaĭe ĭe uđiluos
— росна трава је влажна, и није добро седети на њој јер ти се прехладе бубрези ĭarbă ku ruauă ĭe uđiluasă, șă nuĭe bun șađa pi ĭa kă-ț raśesk rarunki [Por.]

власи (i. m.) — vlaś /vierme/
— на одеротини су се појавили црви în žđerîtură a înpuĭat vlaś
— у рани на крављој нози има црва la taĭatura-ĭa la piśuoru vaśi ĭastă vlaś [Crn.]

власи (i. ž.) — e /peri/
— власи су црви танки као влат косе pĭerĭ sînt vĭermĭ, supțîrĭ ka păru đin kap [Por.]

влачан (prid.) — skîrmanat /scărmănat/
— влачена вуна се провлачи кроз гебен да би се из ње извукли тврди праменови, да остане само мека вуна до које се прави кудељка lînă skîrmanată sa traźe pin darak sî sa skuată đin ĭa bițurĭ aļi tarĭ, sî ramînă numa lîna muaļe, đin kare sa faśe kairu [Por.]

влачег (i. ž.) — vulpĭe /?/
— влачег је ракљаста санка о коју се качи основа и вуче да се што чвршће снује на задње вратило разбоја vulpĭa ĭe o saĭnă raklată đi kare sa atîrnă kuardă kînd sa traźe la învaļituare, sî sa pună strîns pi sulu đinapuoĭ
— да би се основа што чвршће стегла на вратило, на влачег се ставља тешко камење, или седе одрасла деца đi sî sa strîngă kuarda śe puaće măĭ tare, pi vulpĭe sa pun petruańe grĭaļe, or kă șăd kopiĭi măĭ maruț
— у Танди се не пуштају деца да седе на влачегу јер се неће никад оженити în Tanda nu sa lasă kopiĭi să șadă pi vulpĭe kă nu sa măĭ însuară [Por.]

влачег (i. ž.) — kapră /?/
— оно што се у поречким селима зове лисица, саоница за извлачење основе за оснивање вратила разбоја, у половини Танде према Голу зове се коза aĭa śe sa kĭmă în saćiļi poreśańe vulpĭe, o saĭnă đi tras kuarda kînd sa învaļiașće sulu, în žumataća Tănḑî kîtra Guol sa kĭamă kapră [Por.]

влачење (i. s.) — skîrmanat /scărmănat/
— жене су напустле обичај влачења вуне muĭeriļi a lasat ađetu đi skîrmanat la lînă
— некада се влачење вуне радило са мобом đemult skîrmanatu s-a fakut ku klakă [Por.]

влачити (gl. p.) — skîrmana /scărmăna/
— после прања и сушења, вуну треба влачити, у најкраћем речено: вуна треба проћи коз женске руке, јер раније није било вуновлачара dupa śe sa spală șî sa uskă, lîna trăbe skîrmana, đin skurt ḑîs: trăbe trekută pin mîńiļi muĭerilor, kî đemult n-a fuost mașînă đi miță
— влачећи вуну, жене су је чистиле од крхотина које су се усукале у вуни , док су се овце провлачиле коз бујад и шипражје, а вода није могла да их спере skîrmanînd lîna, muĭeriļi o kurîță đi lomańe kare s-a nîklait în lînă, pănă uoĭļi s-a tras pin buĭeḑare șî pin tufare, da apa n-a putut să ļi ļimpeḑaskă [Por.]

во (i. m.) — buou /bou/
— во је бик коме су стуцана јаја, да не би могао да скаче на краве, већ да буде добар за рад buou ĭe biku lu kare sînt batuće kuaĭļi, să nu sară pi vaś, numa să fiĭe bun đi lukru
— јак као во tare ka buou [Por.]

вода (i. ž.) — a /apă/
— дубока вода apă adînkă
— велика (надошла) вода apă mare
— тиха, мирна вода apă ļină
— плитка вода, плићак apă skundă
— топла вода apă kaldă
— прокувана вода apă fĭartă
— врела вода apă fĭerbinće
— млака вода apă molkuță
— устајала, бљутава вода apă klośită, klośitură
— слатка, зашећерена вода apă dulśe
— слана вода apă sarată
— кисела вода apă akră
— бистра вода apă ļimpiđe
— чиста вода apă kurată
— мутна вода apă tulburĭe
— бела вода (чест топоним) apă albă
— црна вода (због црног камења у кориту водотока) apă ńagră
— растока, вододелница apă rîstośită
— зајажена, заустављена вода; понорница apă înfundată
— скупа вода, вода из апотеке apă skumpă
— вода са састава двају потока (има магијску моћ, користи се у бајању) apă întîńită
— неначета вода, вода на извору, вода коју пре тог места није захватио и није пио нико (има магијску моћ, користи се у бајању) apă ńinśepută
— вода која се у водотоку окреће у месту; придаје јој се магијску моћ, и користи се у бајању за враћање чини apă întuarsă
— мртвачка вода, вода која се затекла у судовима при проласку погребне поворке поред куће (обавезно се баца) apă morțuagă (morțîșuagă)
— „ослобођена” вода, вода која се у посебном обреду изливања (либације) намењује покојницима apă slubaḑîtă
— оцеђена вода apa stuarsă
— кишница apa đi pi strĭeș
— ушће gura api
— низводно pi apă la valje
— узводно pi apă la đal
— однела вода a luvat apa
— удављен у води îńekat în apă
— отишло низ воду sa dus pi apă
— надошла вода a veńit apa
— водена матица; матица реке matka api
— безводан fara apă [Por.]
— вода која се узима са три извора и даје самртнику који тешко умире apă mută
— крштена вода, узима се на Богојављење и чува за лечење apă boćeḑată
— скупа вода, уноси се у домаћинство покојника током петровданског поста apă skumpă [Crn.]
— плитка вода (Кобиље) apă spintă [Stig]

воден (prid.) — apuos /apos/
— имам њиву поред реке, потпуно је водњикав, добар је само са купусиште am un luok lînga rîu, apuos ku tuot, bun ĭe numa đi vîrḑariĭe [Por.]

водени кос (i. m.) — paska /pescar/
— водени кос је код нас мала, црна птица која живи поред реке, стоји на камену, млати репом и храни се рибом paskarĭ la nuoĭ ĭe o pasîrĭe mikă, ńiagră, kare traĭașće pi lînga rîu, stă pi pĭatră șî baće đin kuadă, șî sa arańiașće ku pĭeșć [Por.]

водени црв ? (i. ž.) — gușă /gușă ?/
— водени црв је бео, дугачак и танак као влат косе gușă ĭe vĭarme đin apă, alb, lung șî supțîre ka păru đin kap
— где живи водени црв, вода је чиста unđe traĭașće gușă, apa ĭe kurată
— ако човек не пази и попије воденог црва, може да се разболи, па и да умре dakă uomu nu bagă sama șă bĭa vro gușă, puaće sî sa bulnavĭaskă, pă șî sî muară
— ко не води рачуна кад пије воду са шумског потока, и попије воденог црва, направи му се чвор на врату, који се зове гуша (ver.) kare nu bagă sam kînd bĭa apă đin vrun ogaš đin padure, șî bĭa gușă, iĭ sa faśe nuod pi gît, kare sa kĭamă gușă [Por.]

воденица (i. ž.) — mua /moară/
— људи нису могли да живе без воденице lumĭa n-a putut să traĭaskă fara muară
— воденица поточара muară la apă
— воденица на ветар; ветрењача muară la vînt
— док се нису направиле воденице поточаре, свака кућа је имала жрвањ, који су жене окретале руком pănă nu s-a fakut muorĭ la apă, tuota kasa avut rîșńiță, kare a-nvîrćito muĭeriļi ku mîna
— воденичар morarĭ
— ветрењача muară la vînt
— ред, распоред коришћења воденице rînd la muară
— деоничар који има удео у воденици rîndaș la muară
— када је бог дао човеку воденицу, први редаши су били ђаво, тодоровци, и врачаре које се баве црном магијом (ver.) kînd dumńeḑîu a lasat muară la uom, rîndașî aĭ đintîń a fuost draku, sĭntuađiri, șî vrîžîtuoriļi kare fak ku al rîău [Por.]

воденичар (i. m.) — mora /morar/
— воденичар је човек који има воденицу, или који ради на воденици morarĭu ĭe uom kare are muară, or kare lukră ku muara
— воденичар који има познату воденицу, добија надимак „морар” који прелази и на његово потомство morarĭ kare are muară kunoskută, kapîtă poļikră „morarĭ” kare trĭaśe șă pi ńepoțî luĭ [Por.]

воденичарка (i. ž.) — morariță /morăriță/
— воденичарка је жена воденичара, која често са њим ради на воденици, или која је остала удовица па сама води бригу о воденици morarița ĭe muĭarĭa morarĭuluĭ, kare đes lukra ku ĭel la muară, or a ramas văduva șî sîngură puartă griža đi muară [Por.]

воденични точак (sint.) — ruatamuori /roata morii/
— воденични точак је сличан колском точку, само што уместо паока има крилца у облику кашике, углављене у главчину, кроз коју пролази воденично вретено ruata muori ĭe ka ruata đi kar, numa śe în luok đi șpiță, are ăripĭ fakuće ka ļingura, șî-nțapaće în kîpațînă pin kare trĭaśe fusu muori
— воденични точак је ојачан обручем, који држи крилца чврсто на главчини ruata muori ĭe întarită ku śerk, kare țîńe ăripiļi strînsă în kîpațînă
— у воденични точак бије млаз воде из бадња, и окреће вретено које врти горњи камен што меље în ruata muori baće vîžuoĭu api đin butuoń, șî-nvîrćașće fusu muori, kare întuarśe pĭatră đi sus, śe maśină
— није свеједно на коју страну се окреће витло, на воденицу чији се камен обрће у лево, долазе врачаре и узимају воду за враћање чини nuĭe tuot una în śe parće sa-nvîrćașće ruata muori, la muară lu kare pĭatra sa-nvîrćașće în stînga, vin vrăžîtuoriļi șî ĭau apă đi-ntorsură
— на многим водницама у време Тита воденично коло је израђено од гвожда la mulće muorĭ în vrĭamĭa đi Tita ruata s-a fakut đi fĭer [Por.]

водећи (prid.) — purtatuo /purtător/
— пустили га да се пробије напред кроз смет, да буде водећи у групи деце која се преко планине враћа кући l-a lasat să strabată î-nainće pin namĭaće, să fiĭe purtatuorĭ în śopîr đi kopiĭ kare pista munće s-a-ntuork la kasă [Por.]

водити (gl. p. ref.) — purta /purta/
— не гледа своја посла, него води туђу бригу nu kată lukru luĭ, numa puartă griža lu alțî
— води краве за штрангу, иде са њима на пашу puartă vaśiļi đi fuńe, sa duśe ku ĭaļe l-a paskut
— добро води рачуна шта радиш puartă griža bińe śe faś
— кад идеш у госте на славу, не понашај се био како, него буди пристојан kînd će duś în gostîĭe la prazńik, nu ći purta fiĭe kum, numa fi kum trăbe [Por.]

водица (i. ž.) — apșua /apșuară/
— водица је плитка, слаба или мала вода apșuară ĭe apă mikă, slabă or puțînă
— потекла је водица (=пукао водењак), брзо ће се породити a ĭeșît apșuara, akuș sa nașće [Por.]

водњикав (prid.) — apatuos /apătos/
— ова диња је водњикава, и није слатка pĭapino-sta ĭe apatuos, șî nuĭe dulśe [Crn.]
— дао ми је отац једну водњикаву њиву, могу само жабе да гајим у њој mĭ-a dat tata un luok apatuos, numa puot bruoșćiļi să krĭesk în ĭel [Por.]

вододерина (i. ž.) — boru /borugă/
— киша је лила као из кабла, и ливаде на падинама пуне су вододерина a ploĭat ka kînd aĭ turnat ku gaļata, șî ļivĭeḑîļi pi pođiń sînt pļińe đi boruź
— мала доља borugă mikă
— дубодолина borugă adănkă
— после паше, чобанин тера овце на поток, да их напоји dupa śe ļi pașće, pîkurarĭu mînă uoiļi la borugă să ļi adîape
— вододерина којом тече воде, зове се поток boruga pi kare kure apa, sa kĭamă ogaș [Por.]

водопад (i. s.) — buobît /bobot/
— код нас на Шашци има два места са таквим називом: Велики бук, и Мали бук la nuoĭ ĭastă pi Șașka duauă luokurĭ ku așa nume: Buobîto-l mik, șî Buobîto-l mare [Por.]

водурина (i. ž.) — apuriĭe /apărie/
— водурина на све стране apuriĭe în tuaće părțîļi
— надошла је нека водурина, и однела нам кућу veńi o apușînă ku tuot, șî ńi luvă kasa [Por.]

вожња (i. ž.) — karatu /cărătură/
— обећао сам својој девојци три вожње на рингишпилу кад буде вашар, али њој припаде мука већ код прве, па је једва поднела само једну вожњу am înbunat la fata mĭa triĭ karaturĭ pi kîrauș kînd o fi bîlśu, ma iĭ i kaḑu munkă la a đintîń, șî abĭa a sufarat numa o karatură
— не могу да поднесем дугу вожњу аутомобилом nu puot să sufîr kîratură lungă ku tumobilu [Por.]

воз (i. s.) — trĭen /tren/
— реч трен као назив за воз сачувала се само у песмама које су певали виолинисти ∎ (фолк.) „трĭенуļе, покńиțа-р руата, śе маĭ ђиспарțîт ђи тата” с-а кîнтат îнтр-ун кîнћик ђи ћиńериșу каре ку вуозу с-а дус îн рат — „возу, нек ти пукне точак што си ме одвојио од оца” певало се у једној песми о младима који су возом отишли у рат vorba trĭen ka numiļi lu vuoz, s-a pastrat numa pin kînśiśe kare a kîntat lîutari [Por.]

возити (gl. p. ref.) — kara /căra/
— кћерка ми је јако плашљива, неће да се вози са било ким fata mi tare frikuasă, nu vrĭa sî sa kare ku fiĭe kare
— скоро је научио да вози, још увек не сме сам на дужи пут đi kurînd sa-nvațat sî kare, înga nu kućaḑă sîngur la drum măĭ lung
— омладина не само што вози брзо, него има их који возе мртви пијани ćińerișu nu numa śe kară ĭuta, numa ĭastă kare kară bĭeț muorț
— глупача, касно је увидела да је он воза како хоће prostavĭela, amînat a vaḑut kî ĭel o kară kum vrĭa [Por.]

војник (i. m.) — soldat /soldat/
— солдат је у лаутарским песмама био млад човек, узет од куће да служи војску soldat a fuost pin kînćiśe lu lîutarĭ uom ćinîr, luvat đi la kasă să služaskă în armată [Por.]

војска (i. ž.) — soldațîĭe /soldăție/
— реч солдатеска је код нас била позната само кроз песме старих лаутара vuorba soldațîĭe la nuoĭ a fuost kunoskută numa pin kînćiśe lu lîutarĭ batrîń [Por.]

војска (i. ž.) — kîtańiĭe /cătănie/
— кад су наши Власи живели у Банату, узимали су их Мађари у војску kînd a trait rumîńi aĭ nuoștri pin Banat, ĭ-a luvat unguru ăn kîtańiĭe [Por.]

воловска кола (sint.) — kar đi buoĭ /car de boi/
— некада није било куће без воловских кола, а сада ко их још има, офарбао их, окитио цвећем и држи их као украс у дворишту куће đe mult n-a fuost kasă fara kar đi buoĭ, da akumă kare ăl măĭ are, la fîrbuit, la kićit ku fluorĭ șă-l țîńe đi frumoșață în avļiĭa kășî
— запрежна кола заменио је трактор karîļi đi buoĭ a skimbat trakturu
— закачио неки пањ, и претурио кола пуна сена atîrnat în vrun bușćan, ș-a rîsturnat karu pļin đi fîn [Por.]

восак (i. ž.) — śa /ceară/
— восак се прави од пчелињих саћа śara sa faśe đin fagurĭ đi mńarĭe
— од воска се највише израђују свеће đin śară măĭ mult sa fak lumanărĭ [Por.]

восков мољац (i. ž.) — gasăļńiță /găselniţă/
— восков мољац је црв који се леже у воску, и може да уништи пчелиње легло gasăļńița ĭe vĭarme kare sa faśe în śară, șî puaće să zatrĭaskă stupu [GPek]

воштина (i. ž.) — boșći /boștină/
— воска мало, а воштине много śară puțînă, da boșćină multă [Crn.]

воштинар (i. m.) — boșćinar /boștinar/
— дошли су воштинари да сакупе воштину a veńit boșćinari s-aduńe boșćina [Crn.]

врабац (i. m.) — bribĭaće /vrabie/
— врапчево пиле puĭ dă bribĭaće [Hom.]
— гађа врапце из праћке baće bîrbĭețî ku șlaĭdîru [Por.]
— када видите врапце да се ваљају по прашини, знајте да ће пасти киша kînd veďeț brăbețî kă să tăvăļe pin țărină, să șťiț kă să puńe ploaĭa [Kmp.]

враголаст (prid.) — aldrak /al drac/
— вражји посао lukru aldrak
— мани се ћорава посла lasî-će đi lukru aldrak
— тако ђаволасто дете до сада нисам видео așa kopil aldrak n-a măĭ vaḑut pănă akuma
— не држи га место, колико је несташан nu măĭ stă-n luok, đi aldrak śi ĭe [Por.]

враголаст (prid.) — drakuos /drăcos/
— кад је неко враголаст, све му иде на руку kînd ĭe śińiva drakuos, tuot îĭ mĭarźe pi mînă
— зна да дозове ђаволе, и да их натера да нечине неко зло șćiĭe sî skuată draśi șî s-îĭ mîńe sî fakă vrun rîău [Crn.]

вражбина (i. ž.) — momua /vrăjitură/
— вражбина је нека пребајана ствар, бачена на пут којим пролазе пребајане особе, или окачена негде да се види као знак који треба да им донесе зло momoată ĭe vro lomană đeskîntată șă lupadată în drum unđe trĭek aĭ đeskîntaț, or atîrnată vrunđeva sî sa vadă ka un sămn kare trăbe să ļi dukă rău [Por.]

врана (i. ž.) — śua /cioară/
— вране наносе велику штету у пољу śuarîļi fak mare șćetă la kîmpiĭe
— модроврана (Цорациас гаррулус) śuară pîśuasă [Por.]

вранилова трава (i. ž.) — ĭarbăńagră /iarbă neagră/
— вранилова трава јако лепо мирише ĭarba ńagră mirusă tare frumuos [Por.]

врањи лук (sint.) — śapaśuarilor /ceapa-ciorii/
— врањи лук је пролећно цвеће које расте по ливадама, има главицу и перје као баштенски црни лук śapa śuarilor ĭe fluare đi primovară kare krĭașće pi ļivĭeḑ, are buată șî fuoĭ ka śapa đin građină
— стари су плашили децу да не једу врањи лук јер ће им се удебљати језик aĭ batrîń a spumîntat kopiĭi să nu manînśe śapa śuarilor kă ļi sa faśe ļimba buată
— врањи лук ниче у исто време кад и трава śapa śori dă odată ku ĭarba [Por.]

врат (i. s.) — mn.gîturĭ /gât/
— свака животиња која има главу, има и врат tuata žuavina kare are kap, are șî gît
— имао је кратак и дебео врат, и говорио је промуклим гласом avut gît skurt șî gruos, ș-a vorbit ku un glas rogoșît
— рода има дугачак врат stîrku are gît lung
— ухватише се за гушу, и жестоко се потукоше ц. грло sa luvară đi gît, șî sa batură pănă-pănă
— ишао отворених устију, и упала му нека буба у грло д. део пениса иза главића a mĭers ku gura kaskată, șî ĭ-a skapat vro guangă pi gît
— каже се да све што има главу има и врат, пошто курац има главу, има и он, сирома, врат, али му стоји криво sa ḑîśe kî tuot śe are kap are șî gît, fînka pula are kap, are șî ĭa, saraka, gît, ama-ĭ stă strîmb
— курчев врат gîtu puļi
— стеже га у грлу, не може да гута ăl strînźe-n gît, nu puaće să îngită
— некада, када би детету натекли крајници, одвели би га код неке бабе да му их прстима изгњечи vrodată, kînd la kopil s-a fi unflat în gît, s-a dus ku ĭel la vro babă sî-ĭ đa în gît
— грло имају судови: флаша, крчаг и балон gît au vasurļi: kila, kîrśagu șî baluonu [Por.]

врата (i. ž.) — poartă /poartă/
— нашао је сва врата широм отворена a gasît tuaće porțîļi đeșkisă la parĭaće [Por.]

врата (i. ž.) — ușă /ușă/
— врата куће направљена су од дасака ușa kășî ĭe fakută đi blăń [Por.]

вратило (i. s.) — sul /sul/
— вратила разбоја праве су од лаког и чврстог дрвета, као што су липа или јавор sulurļi la razbuoĭ sa fak đi ļiemn ușuor șî tare, kum ĭe ćiĭu or palćinu
— после рата са Немцима, напуштало се ткање, јер су трговци по продавницама почели да доносе ролне са платном dupa ratu ku ńamțî, s-a lasat đi țasut, kă dugaĭașî a-nśeput să dukă sulurĭ đi pînḑă
— плачинте се развлаче на лопару, са дрвеном оклагијом plaśințîļi sa-nćing pi fund ku sulu đi ļiemn [Por.]

вратич (i. ž.) — vetriśe /vetrice/
— вратич је ретка биљка, тражи сиромашну земљу, у Танди расте само на два-три места; жена га стављају у китице када иду на гробље vetriśu ĭe buĭađe rară, kată pomînt sarak, în Tanda krĭașće numa la doa-triĭ luokurĭ; muĭerļi vetriśa pun ăn kiț kînd sa duk la morminț [Por.]

вратница (i. ž.) — vrakńiță /vraniţă/
— вратнице су мала врата, од неотесаних дасака, кроз која људи улазе у двориште vrakńiță ĭe ușă mikă, fakută đin blăń ńiśopļiće, pin kare lumĭa tună-n traușă
— вратнице су се затварале гужвом од лике, засуном или запонцем vrakńița s-a înkis ku gužbă đi ćiĭ, ku popiku or ku kļanță [Por.]

враћати (gl. p. ref.) — întuarśe /întoarce/
— све се враћа, младост никад tuot sa întuarśe, ćińerĭața ńiśkînd
— наљутио се на родитеље и кренуо у бели свет, рекао је да се ни мртав неће вратити кући s-a mîńiĭat pi parinț, ș-a pļekat în lumĭa albă, a spus kă ńiś muort nu sa întuarśe la kasă
— прави се мутав, хвали се да ми неће вратити новац sa faśe șuop, sa labdă kă nu-m întuarśe bańi
— ојела се осовина, и точак се окреће у месту s-a mînkat fusu, șî ruata sa întuarśe în luok
— заборавила баба да окрене проју у црепуљи, па је сва изгорела са једне стране s-a zuĭtat baba să întuarkă malaĭu-n śirińe, șî tuot a ars pi o parće [Por.]

врач (i. m.) — đeskîntatuo /descântător/
— код Влаха има мушкараца врачева, али више има жена врачара, јер је то женски посао од како је света и века la rumîń ĭastă uamiń đeskîntatuorĭ, ama sînt măĭ mulće muĭerĭ đeskîntatuare, kî aăla ĭe lukru muĭerĭesk đi kînd ĭe lumĭa șî pomîntu
— најјачи врач у Поречу био је неки Петар Мали из Танде măĭ tare đeskîntatuorĭ în Porĭeśa a fuost vrunu Pătro-l Mik đin Tanda [Por.]

врачање (i. ž.) — farńiśiĭe /farniciie/
— у врачање сада верују само старије жене în farńiśiĭe akuma krĭed numa muĭeriļi aļi batrîńe [Por.]

врачара (i. ž.) — farńikă /farmică/
— врачара прави чини farńikă faśe la farmiśe
— доста су се изгубиле старе врачаре, које су лечиле људе бајањем и травама, ове које су се сада испилиле, више лажу људе него што нешто знају kam s-a pĭerdut farńiśiļi aļi batrîńe, kare a ļikuit lumĭa ku đeskînćiśe șî ku buĭeḑ, așća śe s-a înpuĭat akuma măĭ mult mint lumĭa đikît să șćiu śieva [Por.]

врачара (i. ž.) — vîržîtuare /vrăjitoare/
— врачара је жена која зна да баје vîržîtuare ĭe muĭare kare șćiĭe să đeskînće
— врачара бајалицама лечи болесне људе vîržîtuare ku đeskînćiśiļi ļekuĭe lumĭa bolnauă
— удавача која често обилази врачаре, тешко се удаје, јер људи мисле да с њом није нешто у реду (ver.) fata mare kare s-auđe kă urđină la vîržîtuorĭ, grĭeu sa marită, kî lumĭa ginđașće kă śuava nuĭe bun ku ĭa [Por.]

врачати (gl. p. ref.) — vražî /vrăji/
— обилазио је бабе и бабе да му врачају да се ожени, али узалуд a urđinat đi la babă la baba să-ĭ vražîaskă sî sa-nsuare, ama điźaba [Por.]

враџбина (i. ž.) — farmikă /farmec/
— направила му је врачара и неку враџбуну, да је баци на пут куд девојка иде на воду, и опет ништа: девојка га није заволела ĭ-a fakut vrîžîtuarĭa șî vro farmikă, s-o labiđe în drumu fĭeći, pi unđe ĭa sa duśe la apă, șî ĭar’ ńimika, fata n-a prins drag đi ĭel
— прави чини, мађије; врача faśe farmiśe
— баца чини labdă farmiśe [Por.]

врба црвена (i. ž.) — raki /răchită/
— црвена врба је жбунаста биљка која расте на влажном месту, најчешће поред река rakita ĭe ļemn tufăruos kare krĭașće la luok uđiluos, măĭ đes pi lînga rîurĭ
— црвена врба има танке гране, које се лако савијају а не ломе rakita are krĭenź supțîriśe, kare ļesńe sa-nkonvĭaĭe da nu sa frîng
— од прућа црвене врбе плету се корпе đi nuĭaļiļi lu rakită sa-nplećesk kutarițîļî [Por.]

врбак (i. s.) — sălśińiș /sălciniș/
— врбак је место са много врба sălśińiș ĭe luok ku mulće sălś
— преко дана вршка је скривена у врбаку, а увече се ставља у реку да би се преко ноћи нахватала риба pista ḑîuă vrșĭa ĭe pitulată în sălśińiș, da sara sa puńe în rîu sî să prindă pĭeșći pista nuapće [Por.]

врбиште (i. zb.) — salka /sălcari/
— поред реке у целом току кроз наше село, само је голо врбиште pi lînga tuot rîu kît țîńe pin satu nuostru, numa ĭe sălkarĭ guol [Por.]

врг (i. m.) — truok /troc/
— бабе највише бају у вргу babiļi măĭ mult đeskîntă-n truok
— крај сваког извора у планини био је окачен по један врг, да имају путници чиме да пију воду la tuota fîntîna în munće a fuost atîrnat kîći un truok, să aĭbe drumașî ku śe sî bĭa apă
— ако ми разбијеш врг, ја ћу теби разбити тикву (главу) dakă îm sparź truoku, ĭuo țîĭe-ț sparg truaka [Por.]

вргањ (i. m.) — śupîrtan /ciopârtan/
— вргањ је печурка коју овце једу као велику посластицу śupîrtan ĭe burĭaće pi kare uoiļi ăl manînkă ka o dulśață mare [Por.]

вребање (i. s.) — aśirat /acerat/
— чича је био мајстор за вребање дивљих свиња muoșu a fuost maĭstur đi aśirat la puorś sîrbaćiś
— толико вребање, и на крају ништа atîta aśirĭală, șî la urmă ńimika [Por.]

вребање (i. m.) — agarat /agarat ?/
— погодно место за вребање дивљих свиња, које праве штету у њиви luok bun đi agarat puorś-aĭ sîrbaćiś, kare fak șćetă în luok [Por.]

вребати (gl. n.) — aśira /acira/
— вреба као мачка миша aśiră ka mîțu șokîćiļi [Por.]

вребати (gl.) — agîra /pândi/
— чекај погодан моменат да пређеш пут кад нема никога agîră sî trĭeś drumu kînd nuĭe ńima
— немој ме вребати, јер те видим nu ma agîra, kî ći văd [Por.]

вредан (prid.) — arńik /harnic/
— вредан човек, има напредак у послу uom arńik, are spuorĭ la lukru [Por.]

вредан (prid.) — batatarńik /abătător/
— вредан човек никад нема одмора uomu al batatarńik ńiśkînd n-arĭe ođină [Crn.]
— бататарник ће се снаћи у свакој ситуацији, ма колико тешке да буду (Рановац) al batatarńik sa skuaće dă tuot luoku, fi ĭe kum dă grĭe să fiĭe [Mlava]

вредан (prid.) — vrĭańik /vrednic/
— људи су некад били вреднији него што су данас, јер су све радили својим рукама lumĭa đemult a fuost măĭ vrĭańikă đikît śe ĭe astîḑ, kî tuot a lukrat ku mîńiļi luor [Por.]

вредност (i. s.) — vrĭad /valoare/
— нема никакву вредност n-are ńiś un vrĭad
— има велику вредност are vrĭad mare
— поскупео (izr.) ĭ-a sarit vrĭadu [Por.]

вредноћа (i. ž.) — vreńiśiĭe /vrednicie/
— снајкину вредноћу нико није запазио, а радила је сирота да се сва кидала vreńiśiĭa nori n-a luvat ńima în samă, da a lukrat saraka đi s-a rupt tuată [Por.]

врежа (i. m.) — kovrag /covrag/
— вреже имају бундеве и краставци kovrag au duļețî, șî krîstavĭețî
— најдужу врежу пуштају бундеве măĭ lung kovrag slubuod duļețî [Por.]

врелина (i. ž.) — arđimĭe /arzime ?/
— велика спарина, све се суши arđimĭe mare, sa uskă tuot [Por.]

врелина (i. ž.) — fĭerbința /fierbinţeală/
— ми копамо у њиви, сунце пече а врелина је толико врелика да ти мозак кључа у глави nuoĭ sapăm în luok, suarļi pripĭașće da fĭerbințala ĭe atîta đi marĭe đi-ț klośesk kriĭiri-n kap [Por.]

време (i. m.) — ćimp /timp/
— време је добро, јер није превише кишовито ćimpu ĭe bun, kî nuĭe prĭa ploĭuos
— ако ће и ова година бити сушна као предходна, биће велика глад dakă va fi șî ćimpo-sta uskaśiu ka al đi an, arĭe sî fiĭe marĭe fuamiće [Crn.]
— догодине, у ово време, да се нађемо поново la ćimp, în vrĭamĭa-sta, să ńi gasîm ĭară
— лоша година, неродна ćimp rîău, ńirođituorĭ
— прошла су лета и лета отада a trĭekut ćimpurĭ șî ćimpurĭ đ-atunśa
— прошло лето (прошлог лета) ćimpol trĭekut [Por.]

време (pril.) — vrau /vraf ?/
— чекао га је једно време, али кад је видео да га нема, покупио је своје ствари и отишао l-a așćetat un vrau, ama kînd a vaḑut kă nuĭe, ș-adunat partaļiļi șî s-a dus
— одморили се неко добро време, и наставили са послом a uđińit un vrau bun, șî s-a pus pi lukru
— није остало много посла, још једном, и готово n-a ramas mult đi lukru, măĭ un vrau, șî gata [Por.]

време (i. ž.) — vrĭame /vreme/


вренгија (i. ž.) — frengiĭe /frenghie/
— имам вренгију, али је кратка, не врши посао am o frengiĭe, numa ĭe skurtă, nu faśe trĭaba [Por.]

врео (prid.) — fĭerbinće /fierbinte/
— има коме прија врела чорба, мени не ĭastă lu kare-ĭ plaśe ḑamă fĭerbinće, miĭe nu [Por.]

вретенаст (prid.) — fusuļik /fusulic/
— има и он, сирома, једно усукано девојче, танано к’о сасушена даска, само што одећа не спадне са ње are șî ĭel, saraku, o fećiță fusuļikă, supțîrikă ka blana uskată, numa śe nu pikă țuaļiļi đi pi ĭa [Por.]

вретенасто (pril.) — fusuļiuluĭ /fusuliului/
— сва је вретенаста, танка, висока, без сиса и дупенцета fakută fusuļiuluĭ, supțîrĭe, înaltă, fara țîță și fara kuriț
— откиде се точак са осовином, и поче сам да се врти по путу, вретенасто, као да је ђаво ушао у њега sa rupsă ruata ku uosiĭa ku tuot, șî înśepu sî sa-nvîrćiaskă sîngură pi drum, fusuļiuluĭ, ka kînd draku a tunat în ĭel [Por.]

вретено (i. s.) — fus /fus/
— било шта што је направљено дугуљасто, што се сужава на крајевима а на средини је дебље fiĭe śe śe ĭe fakut lunguĭat șî sa supțîrĭaḑă la kîpatîńe da la mîžluok ĭe măĭ gruos
— било шта што се окреће као осовина fiĭe śe śe sa învrćiașće ka uosiĭa
— вретено за предење fus đi tuors
— воденичко вретено, осовина која покреће камен fusu muori
— осовина чигре, дечје играчке fusu purikuluĭ, la žukariĭa kopilarĭaskă
— земљина оса fusu pomîntuluĭ
— Цигани израђују вретена на стругу țîgańi fak fusă la traksă
— буди добра, јер ћу те набити на „вретенио” fi bună, kî ći pun pi fus [Por.]

вретенце (i. m.) — fusuļieț /fusuleţ/
— направио ми је чича једно вретенце, не могу да предем са њим, дала сам га унучици да се игра mĭ-a fakut muoșu un fusuļieț, nu puot sî tuork ku ĭel, l-am dat la ńipoțikă sî sa žuaśe [Por.]

вретенчина (i. m.) — fusulan /fusulan/
— донео ми је из шуме једну чворновату вретенчину, незнам шта да радим с њом mĭ-adus đin padurĭe un fusulan nudoruos, nu șću śe sî fak ku ĭel [Por.]

врети (gl. p. ref.) — ferbĭa /fierbe/
— хоће ли ова вода већ једном проврети, или не? va ferbĭa apa-sta odată, or nu?
— од сваке жене се најпре тражило да зна да „кува лонац” (=спрема кувану храну) la tuata muĭarĭa măĭ întîń s-a katat să șćiĭe să fĭarbă uala
— кипти сав од беса, само што не прсне fĭarbe tuot đi mîńiĭe, numa śe nu krapă [Por.]

врло (pril.) — tare /tare/
— ова девојка је врло лепа, лепше од ње нема у нашем селу fata-sta ĭe tare frumuasă, măĭ frumuasă đi kît ĭa nuĭe în satu nuostru
— радили су јако добро док је плата била добра a lukrat tare bun pănă a fuost plata bună [Por.]

врпца (i. ž.) — firoĭkă /firoică/
— „фиројка ” је врпца од упреденог конца, стављала се на тканице, о њу је била везана бритва, коју су бабе држале у кеси, а бритва је била кукаста, и уденута у овнујски рог firoĭka ĭe ață rasuśită, s-a pus la braśire, dă ĭa a fuost ļegată bripta, kare babiļi a duso-n pungă la braśirĭ, a bripta a fuost kîrśură, șî pusă-n kuorn dă berbĭek [Mlava]

врпца (i. ž.) — vrîșćină /bandă ?/
— „врстина” ĭе била кожна трака, уско сечена, којом се везивао свињски опанак, кад га је човек обувао vrîșćină ĭe kurauă đi pĭaļe, taĭată îngust, ku kare s-a ļegat opinka đi puork kînd uomu s-a-nkalțat în ĭa [Por.]

вртешка (i. ž.) — vîrńaĭe /vârtelniţă/
— поломила ми се елиса на вентилатору мотора mi s-a frînt vîrńaĭa dă la ventilator dă la motuor
— кад сам била млада, била сам чигра од жене kînd am fuost ćińără, am fuost o vîrńaĭe dă muĭare
— зна се шта тражи, када јурца као вртирепка тамо-вамо sa șćiĭe śe kată, kînd aļargă ka vîrńaĭa dîn kolo-kolo [Zvizd]

вртигуз (i. ž.) — fîrță /fârţă/
— не држи га место, таквог вртигуза од дечарца још нисам видео nu-l măĭ țîńe luoku, așa fîrță đi kopilaš n-am măĭ vaḑut
— иде кроз село ко вртирепка, па није чудо што се свако качи за њу mĭarźe ka fîrța pin sat, șî nuĭe đi mirat śe sa atîrnă tot nat đi ĭa [Por.]

вртлог (i. ž.) — viorńiță /vîrtej/
— виорница је врста вртлога који прави ветар на отвореном простору viorńiță ĭe un fĭeļ đi vîrćež kare faśe vîntu la luok đeškis
— виорница диже са земље све што је лако, и окреће га као вретено тамо-амо viorńiță rađikă đi pi pomînt tuot śe ĭe ușuor șî-nvîrćašće ka pi fus înkuaś șă-nkolo
— виорница настаје пред кишу viorńiță sa faśe înainća pluoĭi
— стари су веровали да виорницу праве шојмане aĭ batrîń a kreḑut kă viorńița fak šoĭmańiļi
— стари су се штитили од виорнице пљувањем и псовком: „пу-пу, усрале те мачке” aĭ batrîń sa aparat đi viorńița șkipînd șă suduind: „pu-pu, kakaćar mîțî” [Por.]

вртоглавица (i. ž.) — ameța /ameţeală/
— завртело ми се у глави кад сам је видео ma prins amețala kînd am vaḑuto [Crn.]
— не прија ми храна већ дуже време, и од глади ме каткад хвата вртоглавица nu-m plaśe mînkarĭa kam lungă vrĭame, șă đi fuame ma prinđe kînd șî kînd amețala [Por.]

вруће (i. s.) — zapuk /zăpuc/


врућина (i. ž.) — zapușa /zăpușală/
— овог лета је превелика врућина, не може се дисати vara-sta ĭe prĭa mare zapușală, nu sa puaće sufla [Por.]

врх (i. s.) — vîrv /vârv/
— није довукао довољно стогова да садене пласт до врха n-a tras porkoń dăstuĭ să fakă klańa păn la vîrv [Bran.

врх (i. s.) — vîr /vârf/
— подигао је колибу на врху брда, да га не дави дим са камина a fakut koļiba în vîru śuośi, să nol îńaśe fumu đi la kamin
— оштар као врх игле askuțît ka vîru akuluĭ
— једну крешу лисник од врха дрвета, а паметни људи крешу од земље на горе uńi darîmă frunḑa đi la vîru ļemnuluĭ, da-ĭ înțaļeș darîmă đi la pomînt în sus
— попела су јој се деца на врх главе iĭ s-a suit kopiĭi în vîru kapuluĭ [Por.]

врцкање (i. ž.) — fîrțaĭa /fâţăială/
— врцкање се каже када неко мрда задњицом док седи, или када иде путем fîrțaĭală sa ḑîśe kînd vrunu miśkă đin kur, kînd șîađe, or kînd mĭarźe pi drum
— женско врцкање је мамац за човека, да изгуби главу, и да трчи за њом као луд fîrțaĭala muĭeri ĭe momĭală đi uom, sî pĭardă kapu, șî să aļiarźe dupa ĭa ka naruodu [Por.]

врцкати (gl.) — fîrțai /fârţăi/
— не врцкај ми се на столици, буди миран да могу да те ошишам nu fîrțai pi skamn, stăĭ mĭarńik sî puot sî će tung
— опет је она девојка пошла од родитеља, и врти гузу по долини ĭară fata-ĭa a pļekat đi la parinț, șî fîrțîĭe pi vaļa mare [Por.]

вршалица (i. s.) — ep /ghep/
— геп је једна врста вршалице коју је покретао коњ gĭepu ĭe o fuarmă dă mașînă dă trăirat, kare a mînato kalu [Mlava]
— геп је код нас био између вршидбе на гувну, са ветром, и вршидбе на вршалицама са мотором (Рудна Глава) gĭepu a fuost la nuoĭ întra trăirat la arĭe ku vînt, șî trăirat la mașîń ku motuară [Por.]

вршалица (sint.) — mașînăđitrăirat /mașină de treierat/
— вршалице су се код нас појавиле дуго после рата mașîń đi trăirat ažuns la nuoĭ mult dupa rat
— вршалице су биле велике и тешке, а наши планински путеви преуски за њих mașîńiļi đi trăirat a fuost marĭ șî grĭaļe, da drumurļi nuaștre pi śuoś a fuost prĭa-ngușće đi ĭaļe
— вршалицу је терао преко дугачког каиша један мотор на нафту, који се звао „аран” mașîna đi trăirat a mînato pista o kurauă lungă un motuor la naft, kare l-a kĭemat „aran” [Por.]

вршидба (gl. p.) — trăĭerat /treierat/
— само се кроз приле старих зна да је некада вршидба била са коњем на гувну numa pin povĭeșć alu aĭ batrîń sa șćiĭe kă đimult trăĭeratu a fuost ku kalu la are
— кад неког не држи место, него трчкара у кругу около, каже се да „вршља”, као стари који су ишли око гумна које је било округло kînd pi vrunu n-o-l țîńe luoku, numa mĭarźe rotokol înkolo-nkoluo, sa ḑîśe kă „trăiră”, ka aĭ batrîń kare a mĭers pi lînga are kare a fuost totîrlată [Por.]

вршити (gl. p.) — trăĭera /treiera/
— жито се дуго вршило коњима, док се нису појавиле вршалице grîu đimult s-a trăĭerat ku kalu, pănă n-a ĭeșît mașîń đi trîĭerat
— момак откад трчкара око девојчине колибе, али њој не пада на памет да изађе на састанак с њим baĭatu đi kînd trăiră pi lînga koļiba fĭeći, ama iĭ nu-ĭ dă-n gînd să ĭasă la-ntîńală ku ĭel [Por.]

вршник (i. m.) — țîăst /ţest/
— вршник се некада израђивао од земље țîăstu đi bîtrîńață s-a fakut đi pomînt
— вршник се покрива жеравицом țîăstu sa astrukă ku spuḑă [Por.]
— стави вршник на црепуљу puńe tînaćaua pi śirińe [GPek]

вршоћа (i. s.) — vîrșuoće /iubit/
— вршоћа је лик из еротских прича vîrșuoća ĭe insă đin povĭeșć đi rușîńe
— вршоћа је јебач који може појебати било кога, а најчешће неку жену пред њеним мужем vîrșuoće ĭe futaș kare puaće să fută pi fiĭe kare, da măĭ đes, vro muĭarĭe întra uomu iĭ [Por.]

вуга (i. m.) — grĭangur /grangur/
— вуга је једна птичица са перјем жуитим као злато grĭanguru ĭe o pasîrikă ku pĭańe galbińe ka auru
— златна вуга је најлепша птица код нас, зато се каже за неког момка који је лепо обучен, да је обичен као златна вуга (Танда) grĭanguru ĭe pasîrĭe măĭ frumuasă la nuoĭ, đ-aĭa sa ḑîśe đi vrun baĭat kare ĭe înbrakat frumuos kî ĭe înbrakat ka grĭanguru [Por.]

вукодлак (i. m.) — vîrkolak /vârcolac/
— вукодлак је демон у који се претварају живи људи јако црвени у лицу, који често падају у занос, и тада једу Месец или Сунце vîrkolak ĭe ală đintra-ĭ viĭ tare ruoș la fire, kare kad đes, ș-atunśa manînkă Luna or Suariļi
— у влашким селима некада се знало ко је вукодлак што једе Месец или Сунце, и прави помрачење în saćiļi rumîńeșć đemult s-a șćut kare ĭe vîrkolak, śe manînkă Luna or Suariļi, șî faśe ńigurĭață
— у Рудној Глави најпознатији вукодлак је био неки Траило Догар, дебео ко свиња и црвен ко рак, који се хвалио да је такав од Сунчевог и Месечевог меса în Arnaglaua măĭ kunoskut vîrkolak a fuost vrunu Trailă Dogarĭu, gras ka puorku șî ruoșu ka raku, kare s-a labdat kî ĭe așa đin karńa Luńi ș-a Suariluĭ [Por.]

вулва (i. ž.) — bumburĭață /bumbăreaţă/
— у једној причи, свињар је овако терао крмачу у свињац: „Пољубим те у вагину, уђи ми у кочину!” într-o povastă, porkarĭu așa a mînat skruafa în porkarĭață: „Țukuće-n bumburĭață, bagî-će în kośińață!” [Por.]

вуна (i. ž.) — lî /lână/
— највише вуне се добија када се шишају овце măĭ multă lîna sa kapîtă kînd sa tung uoĭiļi
— има бела вуна и црна вуна, по томе каква је овца ĭastă lînă albă șî lînă ńagră, đi kum ĭe uaĭa
— вуна се преде lîna sa tuarśe [Por.]

вући (gl. p. ref.) — traźe /trage/
— вуче се као магла sa traźe ka śĭața
— радници вуку дрва коњима из једне дубоке долине lukratuori trag ļamńe ku kaĭi đintr-o vaļe adînkă [Por.]

вуча (i. s.) — ĭardum /tragere/
— најсиромашнији младићи радили су на јардуму: вукли су конопцима лађе уз Дунав aĭ măĭ saraś baĭeț a lukrat la ĭardum: a tras ku sfuara la vopuară pi Dunîrĭe la đal [Por.]

вучење (i. s.) — tras /tras/
— у надвлачењу конопца нико није био јак као он la tras la sfuară ńima n-a măĭ fuost tare ka ĭel [Por.]

вучни трап (i. m.) — tîvaļiș /tăvaliș ?/
— са вучним трапом извлаче се дугачки трупци из шуме ku tîvaļișu sa trag tutuśi aĭ lunź đin padure [Por.]
г


гаванка (i. ž.) — gava /găvan/
— гаванка је била велика дрвена кашика за мешање јела када се спремало за свадбе, славе или даће gavana a fuost ļingură mare đi ļiemn, đi mistakat mînkarĭa kînd s-a sprimit pi la nunț, la prazńiśe or pi la pomeń
— гаванка је била израђена од посебног дрвета, као што је јавор или клен, ређе од друге врсте дрвета gavana a fuost fakută đin ļiemn adîns, kum ĭe palćinu, or źugastru, măĭ rar đin alće ļiamńe
— гаванку су чобани носили окачену о појас, тада су је звали „чобанка” pi gavana a duso pîkurari ļegată la brîu, atunśa ĭa ḑîs „śobană” [Por.]

гавран (i. m.) — korkan /croncan/
— гавран је црна птица, као врана korkanu ĭe pasîrĭe ńagră, ka śuara [Por.]

гавран (i. m.) — korb /corb/
— гавран је црна птица, мужјак вране korb ĭe pasîrĭe ńagră, soțu lu śoră [Buf.]

гагрица (i. ž.) — gîrgariță /gărgăriţă/
— гагрица је црна буба која се излеже из зрна жита, пасуља или кукуруза, када је зрневље старо, када се не премеће и када је спарно време gîrgarița ĭe guangă ńagră, sa faśe đin buob đi grîu, đi pasuĭ or đi kukuruḑ, kînd sînt buabiļi batrîńe, kînd nu-s proîmblaće șî kînd sa-nśintă đi kaldură
— гагрица једе „срце” зрна, и оно није ни за шта, празна љуска gîrgarița manînkă ińima buobuluĭ, șî ĭel nuĭe đi ńimika, giuakă guală
— лека за гагрицу није било, пробали су стари и „брашном” од негашног креча, ниште није помагало, сем држања зрна на промајном месту, и често преметање (каз. Јанко Благојевић) ļak đi gîrgariță n-a fuost, a śerkat aĭ batrîń șî ku fańină đi var ńistîmparat, ńimika n-ažutat, numa să-l țîn la luok vîntuos, șî đes să-l proîmbļi [GPek]

газ (i. s.) — vad /vad/
— газ је место где пут прелази преко плитке воде, па не треба мост или брвно vad ĭe luok unđe drumu trĭaśe pista apă skundă, șă nu trăbe puod or punće [Por.]

газда (i. ž.) — gazdă /gazdă/
— газда је особа чија је имовина gazdă ĭe insă alu kuĭ ĭe averĭă
— старешина куће gazda kășî
— деца без старатеља kopiĭ fara gazdă
— богаташ gazdă mare
— брзо се обогатио ĭut a ĭeșît sî fiĭe gazdă [Por.]

газдарица (i. ž.) — gîzdariță /găzdăriță/
— газдарица је газдина жена gîzdarița ĭe soțîĭa găžđi
— свака кућа пада на жену, и она треба да буде способна домаћица tota kasa kađe pi muĭare, șî ĭa trăbe să fiĭe gîzdariță sprimită [Por.]

газдетина (i. m.) — gîzdoćin /găzdoi/
— велики газда, газдетина gîzdoćin mare
— газдетине се никад не насите богатства gîzdoćińi nu sa măĭ satură đi bogațîĭe [Por.]

газдинство (i. ž.) — gîzdariĭe /avere/
— макар колико било сељаково газдинство, од њега сељак данас не може живети makra kît să fiĭe gîzdariĭa saćanuluĭ, đin ĭa saćanu astîḑ nu puaće trai
— проћердао имовину на пијанство a dat gîzdariĭa pi bĭețîĭe
— његово газдовање није трајало дуго, сменили га млађи gîzdariĭa luĭ n-a țînut mult, l-a skimbat aĭ măĭ ćińirĭ [Por.]

газдовати (gl. p.) — găzdui /găzdui/
— прадеда је заузео имање на добром месту, управљао је добро са њим, и веома се обогатио paradĭeda a kuprins moșîĭe la luok bun, ș-a găzduit bun ku ĭa, șî tare s-a-nbogațît
— није способан свако да управља имањем nuĭe dat lu tuot nat să găzduĭe ku moșîĭa [Por.]

газити (gl. p. ref.) — kalka /călca/
— нагазила га је крава и отекла му нога, не може да хода l-a kalkat vaka, șă-ĭ s-a unflat piśuoru, nu puaće să mĭargă [Por.]

гајдаш (i. m.) — karabaș /cimpoier/
— гајдаш је човек који свира гајде karabașu ĭe uom kare kîntă-n karăbĭ
— некад је у сваком селу био по неки гајдаш, и са њима се проводило свако весеље, а сада су се готово сасвим изгубили vrodată a fuost în tuot satu kîć-un kîrabaș, șî ku iĭ sa pitrekut tuaće visaļiĭļi, d-akuma s-a pĭerdut gata đi tuot [Por.]

гајде (i. ž.) — kara /carabă/
— чича Петар свира у гајде moșu Pîătru kîntă-n karabă [Por.]

гајка (i. ž.) — gaĭkă /gaică/
— сваки каиш на панталонама после копче има гајку која држи врх каиша да не спадне tuota kuraua đi pîntaluoń dupa kîtaramă are gaĭkă kare țîńe vîru kurăļi să nu kadă-n źuos
— кроз гајке на панталонама провлаћи се каиш, да држи панталоне чврсто уз тело pin găĭśiļi la pîntaluoń sa traźe kuraua sî țînă pîntaluońi strînș la brîu trupuluĭ [Por.]

гајтан (i. s.) — bîrnaș /bârnaș/
— брнаш је плетени гајтан за везивање чакшира bîrnaș ĭe frîmbĭe inpļećită dă ļegat śuariśi [Hom.]
— брнаш је уска и дуга плетеница од конца, којом су се правиле шаре на мушкој и женској одећи bîrnașu ĭe o împļećitură đi ață, supțîrĭe șî lungă, ku kare s-a fakut rîurĭ pi la țuaļe omeńieșć șî muĭerĭeșć [Por.]

гакати (gl.) — gîgai /gâgâi/
— гуска гаче када је гладна, или када се уплаши нечега gîska gîgîĭe kînd ĭe flomîndă, or kînd sa spomîntă đi śeva [Por.]

галама (i. ž.) — gargazală /gălăgie/
— скупише се сви, и почеше са галамом: причају и вичу сви у један глас, не може ни ђаво да их разуме sa adunară tuoț, șă înśepură ku gargazală: vorbăsk șî sa zbĭară într-un glas, nu-ĭ înțaļaźe ńiś draku [Por.]
— сигла је јефтина роба у продавницу, и скупила се маса људи ažuns marfă ĭepćină la dućan, șî s-a fakut o gargazală đă uamiń [Mlava]

Галбиновић (i. m.) — Gălbinuoń /Galbanaș/
— Галбоновићи у Близни су потомци неког Траила Галбиновића, који је доша из из Балта Верђе у Румунији Gălbinuońi la Bļizńe sînt ńepuoț alu vrunu Trailă Galbin kare a veńit đin Balta Vĭarđe în Rumîńiĭe
— прича се да су га назвали галбин („жућа”) јер је носио неке жуте дукате на шубари sa puvestîașće kî la poļikrit galbin pintru śe a purtat ńiskaĭ galbiń la kaśulă [Por.]

гангрена (i. s.) — bruont /cangrenă/
— убо се на зарђали ексер, и ногу му је захватила гангрена s-a-nbrukat în piruoń ruźińit, șî piśuoru ĭ-a luvat bruont [Por.]
— бронт је жива рана (Рашанац) bruont ĭe karńe viĭe [Mlava]

гангрена (i. s.) — bluont /cangrenă/
— оболео од гангрене s-a bulnavit đe bluont [Por.]
— гангрена је болест када ти трули месо (Кривељ) bluontu ĭe buala kînd îț putraḑîașće karńa [Crn.]

гангренозан (prid.) — brontavit /cangrenat/
— нога ми је била гангренозна, и доктори су ми је исекли од колена на доле mi s-a brontavit piśuoru, șî duolturi mi la taĭat đi la źanunkĭe-n vaļe [Por.]

гангренозан (prid.) — blontirit /cangrenat/
— чича је полудео: ради, а нога му је гангренозна muoșu a noroḑît: lukră, da piśuoru iĭ blontirit [Crn.]
— баба је остала ћопава, јер је имала гангренозну ногу, а није отишла лекару на време (Танда) mama a ramas șkĭuapă, kă avut un piśuor blontirit, da nu s-a dus la duoktur la vrĭame

гасити (gl. p. ref.) — stînźa /stinge/
— док смо ми спавали, ватра се угасила pănă nuoĭ am durmit, fuoku s-a stîns
— упаљена гума не гаси се лако guma aprinsă nu sa stînźe ļesńe
— угасише лампу, и легоше stînsără lampa, șî sa kulkară [Por.]

гаће (i. ž.) — izmĭa /izmană/
— стари Власи нису носили гаће, ни мушкарци, ни жене Rumîńi aĭ batrîń n-a purtat izmĭańe, ńiś uamińi, ńiś muĭeriļi [Por.]

гвожђар (i. m.) — fĭera /fierar/
— чича Јанко Гвожђар био је велики мајстор, тај што је видео очима могао је да направи од гвожђа moșu Ĭanku Ferarĭu a fuost maĭstur mare, aăla ś-a vaḑut ku uoki a putut sî fakă đi fĭer [Por.]

гвожђе (i. s.) — er /fier/
— израђен од гвожђа; гвозден; металан fakut đi fĭer
— раоник fĭer đi plug
— јак, чврст као гвожђе tare ka fĭeru
— врело гвожђе fĭer fĭerbinće [Por.]

гвожђурија (zb.) — fĭerariĭe /fierărie/
— дошао је колима и покупио је сву своју гвожђурију из мога дворишта a veńit ku karu ș-adunat fĭerariĭļi luĭ tuaće đin pîrvaļiĭa-mĭa [Por.]

гвожђурина (i. ž.) — firoći /fierotină/
— нађох на путу једну зарђалу гвожђурину, и понесох је да је сачувам, можда ће ми затребати за нешто gasîĭ o firoćină ruźińită-n drum, ș-o luvaĭ ku mińe s-o pun bińe, îm va trîbui đi śuava
— пуна је ковачница гвожђурије pļină ĭe kuzńița đi firoćiń [Por.]

где (pril.) — unđe /unde/
— где је био до сада, нико не зна unđe a fuost pănă akuma, ńima nu șćiĭe
— где може да чује, кад је глув? unđe puaće să audă, kînd ĭe surd?
— одакле дођоше ови црни облаци, кад беше ведро до малопре? đi unđe veńiră nuviri-șća aĭ ńegri, kî fu sańin pănă đinuarļa?
— одакле си дечко, из ког села? đi unđe ĭeș kopiļe, đin śe sat?
— дошао ниоткуда a veńit ńiś đi unđe
— показао је сведоцима одакле докле је његово имање aratat la marturĭ đi unđe pănă unđe ĭe moșîĭa luĭ
— само ђаво зна куда води ова прича, баш није добро никако numa draku șćiĭe unđe mĭarźe asta povastă, baș nuĭe bun ńiśkum
— где је сада, да му ја покажем unđi ĭe akuma, să-ĭ arăt ĭuo [Por.]

гдегод (pril.) — unđiguod /oriunde/
— ма гдегод се буде крио, ја ћу га свеједно наћи unđiguod sa va pitula, ĭuo tuot ăl gasăsk [Por.]

Герман (i. m.) — german /german/
— причаше прадеда да је то било у време рата са Германима puvesta paradĭeda kă aĭa a fuost în vrĭamĭa đi razbălu ku germîńi [Por.]

Герман (i. ž.) — German /Gherman/
— у старини је било Влаха са именом Герман, од којих су данас Германовићи đi bîtrńață a fuost rumîń ku nume German, đin iĭ sînt astîḑ Germańeșći
— Мика Германовић је син Михајла Германовића, они су германовићка лоза од старина Mika Germîn ĭe kopilu lu Meilă Germîn, iî sînt țîka germańaskă đin babaluk [Por.]

Гижани (i. m.) — Gižańi /Ghijani/
— Миле Гижан живи у селу, има два сина Mile Gižan traĭașće-n sat, are duoĭ kopiĭ [Por.]

Гица Катаница (sint.) — GițăKîtańiță /Ghiță Cătănuță/
— Гица Катаница је лик из старе влашке баладе, који се рвао са Флором Флорићем, хајдучким харамбашом Giță Kîtańiță ĭe insă đin kînćik bătrîńesk alu rumîń, kare s-a luptat ku Florĭa Florirol, arambașa uoțîlor
— Гице Катаница је био исрторијска личност, рођен је у селу Курјачи, у општини Велико Градиште Giță Kîtańîța a fuost uom viu, naskut în sat Kurĭače, în komuna lu Građișće
— Гице је био војник код Миленка Стојковића, у устанку против Турака који је подигао Карађорђе Giță a fuost katană la Milenko Stojković, în razbălu ku turśi kare a rîđikatu Karađorđe [Por.]

гјорц (uzv.) — gĭorț /ghior/
— „гјорц-гјорц” крче празна црева кад си гладан „gĭorț-gĭorț” fak mațîļi guaļe kînd iș flomînd [Por.]

глава (i. s.) — kap /cap/
— одмерио га је пажљиво од главе до пете, и кад је схватио да је јачи, окренуо се и отишао la prefirat bińe đi la kap pănă la piśuare, șî kînd a bagat sama kî ĭe măĭ tare, s-a-ntuors șî s-a dus
— на даћи се чело стола оставља празно, јер ту седи покојник кад дође на поману la pomană kapu mĭesî sa lasă guol, kă a kolo șađe al muort kare vińe la pomană
— кад човек призива неко зло, каже се да ради себо о глави kînd uomu kobĭașće la vrun rău, sa spuńe kî-ĭ s-a fakut đi kap
— тешко памти grĭeu ĭa la kap [Por.]

главица (i. ž.) — tîlvă /tâlv/
— нема главице брда да се не верује да на њој играју виле (ver.) nu ĭe tîlvă să nu sa krĭadă kă pi ĭa źuakă ḑîńiļi [Por.]

главчина (i. m.) — buśim /bucium/
— главчина је део колског точка, или воденичног кола buśim ĭe kăpățîna la rotă đi kar, or la rota đi moră [Buf.]
— бучим је део дрвета који остаје уз корен када се стабло посече (Јасиково) buśimu ĭe bușćanu kare ramîńe în pomînt kînd taĭ ļemnu đen piśuare [GPek]

главчина (i. ž.) — kîpațî /căpățînă/
— главчина на колском точку kîpațîna la ruata đi kar
— главчина на воденичном витлу kîpațîna la ruata muori [Por.]
— главица купуса kîpațîna đi varḑă
— тупоглавац је дете које је тврдоглаво и тешко схвата kîpațînă ĭe kopil kare ĭe tare đi kap, șă grĭeu înțaļaźe [Por.]

глад (i. ž.) — fuame /foame/
— велика је глад у сиромаха mare ĭe fuamĭa la-l sarak
— умирем од глади muor đi fuame [Por.]

гладан (prid.) — flomînd /flămând/
— сиромах је гладан свега saraku ĭe flomînd đi tuaće
— у гладног су велике очи la-l flomînd sînt uoki marĭ
— гладан као вук flomînd ka lupu [Por.]

гладан (prid.) — ńemînkat /nemâncat/
— сиромах, често легне гладан sărak, đes să kulkă ńemînkat [Crn.]

гладило (i. ž.) — glađe /cute/
— гладилом се оштрила коса, ножеви, бријачи и друго ku glađe s-a askuțît kuasa, kuțîćiļi, briśu șî alta
— камен за гладило мушкарци су налазили у стенама, био је тамноплаве боје pĭatra đi glađe a gasîto uamińi pin stîăń, a fuost vînîtă-n kisă [Por.]

гладиола (i. ž.) — săśeruaĭkă /seceruie/
— гладиола има влашко име везано за срп јер цвета у време жетве săśeruaĭkă pi rumîńașće are nume ļegat đi sîaśira kă înfluare pi vrĭamĭa lu sîśarat [Por.]

гладна година (i. s.) — foameluk /foameluc/
— причали су стари, да кад наступи велика суша, држи седам година непрекидно, за њом иде гладна година кад људи немају други шта да једну, него само церову кору a puvestît aĭ batrîń kă kînd tună sîaśita mare, țîńe șapće ań una-ntruuna, șî dupa ĭa tună foameluku đi lumĭa nare alta-śe mînka, numa skuarță đi śaruoń [Por.]

гладна јама (i. m.) — flămînd /flămânzare/
— гладна јама је једно удубљење на леђима које има крава, во, коњ, овца и коза flămîndu ĭe un krîu la șăļe kare-l are vaka, bou, kalu, uaĭa șî kapra
— кад је стока гладна или болесна, онда је гладна јама увучена, као да је слепљена за стомак kînd ĭe vita flămîndă or bolnavă, flămîndu ĭe adînk, ka kînd ĭe ļipit đi burtă [Por.]

гладница (i. m.) — flomînźuos /flămânjuos/
— ако се сплетеш са њима, има само кућа да ти се напуни гладница dakă ći înkurś ku iĭ, numa are kasa sî țî sa umpļe đi flomînźuoș [Por.]

гладовање (i. ž.) — flomînḑîĭe /flămânzie/
— велико гладовање су људи трпели за време Турака; оно што су и имали за јело, људи нису смели да држе у кући, него су крили по шуми, или су закопавали у земљу mare flomînḑîĭe lumĭa a sufarat đi vrĭamĭa đi turś; aĭa șî ś-avut đi mînkare, lumĭa n-a kućeḑat să țînă în kasă, numa a pitulat pin padure, or kă a-ngropat pin pomînt [Por.]

гладовати (gl.) — fomĭa /foma/
— тежак је био пост када је требало гладовати у време косидбе grĭeu a fuost puostu kînd a trăbuit fomĭa în vrĭamĭa đi kosît
— није гладовао свако за време рата n-a fomit tuot nat đi vrĭamĭa đi rat [GPek]

гладовати (gl.) — flomînḑî /flămânzi/
— он је гладовао колико је гладовао, на крају је умро од глади ĭel flomînḑî kît flomînḑî, la urmă sa rapusă đi fuame
— да гладује не знам колико, опет ће бити дебео ко свиња sî flomînḑaskă nu șću kît, ĭară o să fiĭe gras ka puorku [Por.]

глас (i. s.) — glas /glas/
— верује се да се глас песме за покојником пробија на онај свет, и да га покојник чује sa krĭađe kă glasu kînćikuluĭ dupa-l muort strabaće pi lumĭa-ĭa, șa-l muort ăl auđe
— дубок глас glas adînk
— са гласом до неба, са сузом до земље (из бајалице) ku glas mare pănă-n śierĭ, ku lăkrîmĭ pănă-npomînt (đin šeskînćik) [Por.]

гласање (i. ž.) — glasańe /glasare/
— на гласању после рата било је много крађе la glasańe dupa rat a fuost mult furaluk [Por.]

гласати (gl. p. ref.) — glăsui /glăsui/
— после рата сви смо гласали за Тита, јер нас није терао на казан као Стаљин Русе dupa rat tuoț nuoĭ am glăsuit đi Tita, kî ĭel nu ń-a mînat la kazan ka Staļin pi Rușî [Por.]

гласина (i. s.) — auḑîtu /bârfeală/
— не слушај гласине, гледај своја посла nu askulta la auḑîturĭ, katîț trĭaba-tĭa [Por.]

гласина (i. ž.) — vorbitu /vorbitură/
— вуку се за њом ружне гласине, откако јој је муж одсутан sa trag ńișće vorbiturĭ urîće dupa ĭa, đi kînd iĭ uomu dus [Por.]

глеђ (i. s.) — smî /smalț/
— глеђ је сјајни премаз превучен преко металних судова smîlț ĭe mînžîtura ļikuruasă trasă pista vas đi fĭer
— кад се негде чукне метални суд, на том месту му отпанде глеђ kînd sa ćokńașće vrunđiva vasu đi fĭer, la loko-la iĭ pikă smîlțu
— и стари гртнчари су знали за глеђ, јер су њиме украшавали своје земљано посуђе șî olari aĭ batrîń a șćut đi smîlț, kă ku ĭel a-nfrumoșat vasurļi đe pomînt [Por.]

глежањ (i. s.) — nođiț /nodiţ/
— глежањ је зглоб који повезује стопало са цеваницом ноге nođițu ĭe înkeĭatură kare ļagă talpa ku fluiru piśuoruluĭ
— угануо је ногу у глежњу a skļinćit piśuoru đin nođiț [Por.]

глиста (i. ž.) — rî /râmă/
— глисте настају у влажној земљи, а из земље излазе после кише rîmiļi sa fak în pomînt apuos, da đin pomînt ĭasă dupa pluaĭe [Por.]

гломазан (prid.) — bonkonuos /boancă/
— гломазне, тешке чизме śižme bonkonuasă
— оставила га је девојка и три дана је нерасположен l-a lasat fata, șă triĭ ḑîļe stă bonkonuos
— дошли су из далека, са намером да спавају код њега, али он беше јако нељубазан, и отера их са кућног прага veńira dăn dăparće, ku gîndu să doarmă la ĭeal, a ĭeal fu tare bonkonuos, șă-ĭ dudăi dă pră pragu kășî [Hom.]

глув (prid.) — surd /surd/
— глув је човек који не чује добро surd ĭe uom kare n-auđe bińe
— то дете је, сирома, глуво од рођења kopilo-la ĭe, saraku, surd đi la nașćire [Por.]

глуверда (i. m.) — surdavĭe /surdavelă/
— тешка глуверда, није што не чује, него што се прави да не чује surdavĭelă grĭa, nuĭe kă n-auđe, numa sa faśe kă n-auđe [Por.]

глувило (i. ž.) — surḑa /surzeală/
— баба се разболела од глувила две године пре чиче, али је негово глувило било много теже baba s-a bulnavit đi surḑală ku duoĭ ań măĭ întîń đikît muoșu, ama surḑala luĭ a fuost măĭ grĭa [Por.]

глуп (prid.) — șuop /nătang ?/
— прави се глуп, да мисле људи да није знао шта ради (Рудна Глава) sa faśe șuop, sî ginđaskă lumĭa kî n-a șćut śe faśe
— не прави се глуп, јер те добро знам nu ći faśa șuop, kă će șćiu bińe
— глупа жена, сто пута да јој кажеш, неће схватити (Црнајка) o muĭare șuapă, đe o sută đi uorĭ să-ĭ spuń, nu măĭ ĭa la kap
— „шоп” је тврдоглав човек који не слуша никога (Танда) șuop ĭe uom tare đe kap kare n-askultă đe ńima [Por.]
— „шоп” је тврдоглав човек (Кривељ) șuop ĭe uom tare đe kap
— „шоп” је приглуп човек (Оснић) șuop ĭe uom pruost la kap [Crn.]
— „шоп” би код нас на српском значило „шашав” (Радујевац) șop la noĭ pe sîrbĭeșťe ar fi „șașăv” [Kmp.]

глуп (prid.) — tuont /tont/
— био је глуп на мајку и тврдоглав на оца, и зато му није ишла школа a fuost tuont la mumî-sa șî tare đi kap la tatî-su, șî đ-aĭa nu ĭ-a mĭers șkuala
— глупачо! (u izr.) tuanto!
— он је једна потпуна будала (= велика будала) (u izr.) ĭel ĭe un tontalău ku tuot [Por.]

глупав (prid.) — lozît /lozât/
— не чуди се, чича годинама живи тако потпуно сенилан nu ći mira, muoșu ku ańi traĭașće așa lozît đi tuot
— није за мога сина ваша тупава кћи nuĭe đi kopilu mĭeu fata vuastră lozîtă [Por.]

глупавити (gl.) — lozî /lozi/
— баба је почела да лапи, више не зна шта говори baba a-nśeput să lozîaskă, nu măĭ șćiĭe śe vorbĭașće
— не боји се никога, иде селом и сплеткари nu sa ćiame đi ńima, mĭarźe pin sat șî lozîașće [Por.]

глупан (i. ž.) — țoa /ţoapă/
— тежак глупан, из њега излазе само простоте и бљувотине țoapă grĭa, đin ĭel ĭasă num prostîĭ șî gruzaviĭ [Por.]

глупандер (i. s.) — tăpăla /prostalău ?/
— тепелага је јако прост човек и будала tăpălagă ĭe uom tare prost șî narod [Pad.]

глуперда (i. ž.) — tontoa /tontălău/
— само се прави да је тешка глуперда, која не разуме ништа numa să fače o tontoakă grea, kare nu înțeleğe nimik [Tim.]

глупост (prid.) — urļa /aiurea/
— говори глупаво vorbĭașće aĭurļa [Hom.]

глупост (i. ž.) — lua /loază/
— лупа глупости vorbĭașče la luază
— грозне глупости luază đi gruază
— толике глупост се причају о њој по селу, а она не да две паре atîća luază sa puvestăsk đi ĭa pin sat, da ĭa nu dă doă parîaļe
— подрум је пун старудија, кад ми једном дође, све ћу их бацити у поток podrumu s-a umplut đi luază, kînd îm vińe odată, pi tuaće ļi labîd în borugă
— чуча Илија је био добар ковач, после рата власт га је унајмила да прави делове за плуг muoșu Ļikă a fuost kovaś bun, dupa rat la luvat partizańi sî fakă la luază đi plug
— није отишао на воденицу, јер му се поломио неки део на колима nu s-a dus la muară, kî-ĭ s-a frînt vro luază la kar [Por.]

глупост (i. s.) — alalău /hălălaie/
— лаже кучка, није било тако, прича глупост minće kațaua, n-a fuost așa, vorbĭașće alalău [Por.]

гљива (i. m.) — burĭaće /burete/
— код нас у шуми има много печурака la nuoĭ pră duos ĭastă mulț burĭeț
— беле млечне печурке су укусне, ако се прже са јајима у тугању burĭețî aĭ ĭuț îs buń dăkă să frig în ćigańe ku uavă
— буковача расте на букви burĭețî aĭ ńegri krĭesk pră fag [Hom.]
— печурка ниче на дрвету, а гљива на земљи burĭaćiļi dă pi ļemn, da śuparka pi kîmp [Por.]

гнездашце (i. s.) — kuĭbiț /cuibiţ/
— направила птичица гнездашце под надстрешницом старе куће a fakut pîsarika un kuĭbiț supt streșînă la kasa batrînă [Por.]

гнездити (gl. p. ref.) — kuĭbari /cuibări/
— птице се гнезде у пролеће păsîrļi sa kuĭbarĭesk primovara
— голубови се гнезде у дупљи golîmbi sa kuĭbarĭesk în butuarkă
— када се гнезде, птице раде упарено kînd sa kuĭbarĭaḑă, păsîrļi lukră înparekĭaće
— насадити квочку носиљу (u izr.) kuĭbari gaina outuare [Por.]

гнездо (i. s.) — kuĭb /cuib/
— гнездо је птичја кућа kuĭbu ĭe kasa păsîrilor
— свака птица прави гнезди на свој начин, једне на гранама, друге у шупљикама, треће у бусенима по ливадама, четврте по рупама у кршевима tuata pasîrĭa faśe kuĭb đi trĭaba iĭ, uńiļi pi krĭeînź, alćiļi pin butuorś, a triļa pin mușuruaĭe pi ļivĭeḑ, a patruļa pin kuoś pi kîrșuaće
— рода се гнезди на врху димњака, а ластавица под надстрешницом stîrku sa kuĭbarĭaḑă în vîru kuoșuluĭ, da rîndurika supt streșînă
— птице у гнезду носе јаја, легу их неко време, а на крају се из њих излегу пилићи păsîrļi uauă-n kuĭb, ļi klośesk vro vrĭame, șî la urmă skuot puĭi
— кокошје гнездо kuĭbu gaińilor
— љубавно гнездо kuĭb ibomńiśiesk [Por.]

гној (i. ž.) — koptu /coptură/
— кад плик на кожи сазри, напуни се гнојем kînd buba pi pĭaļe sa kuaśe, sa umpļe đi koptură [Por.]

гњецав (prid.) — kļiuos /cleios/
— гњецаво је нешто што је меко и лепи се за прсте śeva ĭe kļiuos kînd ĭe muaļe șî sa ļipĭașće đi źeĭśće
— гњецав је хлеб кад је недопечен kļiuasă ĭe pîńa kînd ĭe ńikuaptă [Por.]

гњида (i. ž.) — ļinđină /lindină/
— кад је човек вашљив, коса му је пуна гњида kînd ĭe uomu pădukĭuos, păru-ĭ pļin đi ļinđiń [Por.]

гњио (prid.) — pîșkovit /pâșcăvit/
— отишао је на пијац са гњилим воћем, и није продао ништа s-a dus ku puame pîșkoviće la piĭaț, șă n-a vindut ńimika [Por.]

гњити (gl. p. ref.) — pîșkovi /pâșcăvi/
— воће угњили и смекша кад предуго зри на дрвету puamiļi sa pîșkovĭesk kînd sa muaĭe kî sa kuok prĭamult în ļemn
— шљивар је пун гњилих шљива, јер није имао ко да их сакупи pruńi sînt pļiń đi pruńe pîșkoviće, kă n-avut kare să ļi aduńe [Por.]

говедарац (i. m.) — vaka /procoruș/
— говедарац је мал речна риба, слична кркуши vakarĭu ĭe pĭașće mik đi pi rîu, samînă ku kîrkușa [Por.]

говно (i. m.) — kakat /căcat/
— једе говна (лаже) manînkă kakat
— велико говно је тај човек mare kakat ĭe uomo-la
— смрди на говно puće la kakat [Por.]

говорити (gl. p. ref.) — vorbi /vorbi/
— завежи уста, немој говорити што не треба ļagă-ț gura, nu vorbi śe nu trîabe
— не знам зашто ме толико оговора, када му нисам учинио ништа nu șću đi śe atîta ma vorbĭașće đi rău, kî nu ĭ-am fakut ńimika [Por.]

говорљив (prid.) — vorbituo /vorbitor/
— чича је говорљив и причљив човек, а баба је намћор и ћуталица muoșu ĭe uom vorbituorĭ șî povĭestîtuorĭ, da baba ĭe ponćură șî takută
— од девојке се тражи не само да буде лепа и вредна, него и весела и речита la fată sa kată nu numa să fiĭe frumuasă șî vrĭańikă, numa șî vĭasîlă șî vorbituarĭe [Por.]

говорник (i. m.) — vorbituo /vorbitor/
— скупила се гомила говорника и сви причају у један глас, ни ђаво их не разуме s-a adunat o granadă đi vorbituorĭ, șî tuoț vorbĭesk într-un glas, ńiś draku nu-ĭ înțaļiaźe
— говорника колико хоћеш, а радника нема ни једног vorbituorĭ kîț vrĭeĭ, da lukratuorĭ nuĭe ńiś unu [Por.]

год (part.) — guod /ori - ?/
— какогод kumguod
— когод kareguod
— кадгод kîndguod
— штогод śiguod
— гдегод unđiguod [Por.]

година (mn. ) — an /an/
— ова година ano-sta
— година дана anu đi ḑîļe
— протекла година anu trĭekut
— на годину, за годину (дана) la anu
— има године, поживеће још măĭ are ań
— смањио се преостали број година, приближила се смрт s-a înpuțînat ańi
— година у којој касни зрење пољопривредних култура an tîrḑîu
— протекле су године и године, прошло је много времена a trĭekut ań șî ań
— годишњи помен, даћа на годишњици смрти pomana la anu
— пола године žumataće đi an
— истекла је година, навршила се a ĭeșît anu
— на крају године la svîrșîtu anuluĭ
— нова година anol nou
— то је било прошле године aĭa a fuost an
— до пре неку годину беше свима добро (u izr.) pănă măĭ đ-a-l an fusă lu tuoț bińe [Por.]

годови (i. ž.) — ańi /inele anuale/
— бројимо године дрвета са његовог пања numarăm ańi lu ļiemn đi pi bușćanu luĭ [Por.]

гозба (i. ž.) — gostîĭe /gostie/
— гозба је обичај да се скупљају званице код некога који слави славу, прави свадбу, или игранку са јелом и весељем gostîĭa ĭe ađet kînd s-adună lumĭa kĭemată la vrunu kare faśe prazńik, nuntă or źuok ku mînkare șî visaļiĭe
— свадбена гозба трајала је три дана gostîĭa la nuntă a țînut triĭ ḑîļe [Por.]

гојазан (prid.) — gras /gras/
— гојазан човек је у истовремено и трбушаст uom gras ĭe totodată șî burtanuos
— толико је дебео да се не може сагнути да се обује atîta ĭe đi gras, đi nu puaće sî sa apļaśe sî sa-nkalță
— има две дебеле свиње, једну ће заклати за Игњатијевдан are duoĭ puorś graș, unu-l taĭe đi Iginat [Por.]

гојазан (prid.) — durdulău /durduliu/
— некад ниси могао видети гојазног човека, а сада су готово сва деца гојазна đemult n-aĭ vaḑut uom gras, d-akuma șă kopiĭi gata tuoț sînt durdulăĭ [Por.]

голаћ (prid.) — golaș /golaș/
— голаћ је псето без длака и толико мршаво да му се виде ребра golaș ĭe kîńe fara păr ș-atît đi uskat đi-ĭ sa văd uasîļi
— узели се у опкладу у жгољаво псето s-a luvat la ramaș pi un kîńe golaș [Por.]

голет (i. ž.) — golaĭe /goliște/
— лоше земљиште, само голет без шуме и траве pomînt rău, numa golaĭe fara padure șî fara ĭarbă [Por.]

голет (i. m.) — rușć /rușchiu/
— голет је падина без растиња rușć ĭe pomînt stîrminuos fara verđață [Por.]

голоног (prid.) — golokrak /cu picioarele goale/
— голоног је свако који нема панталоне или сукњу на себи golokrak ĭe tot nata kare n-are pîntaluoń or suknă pi ĭel
— кад смо били мала деца, целог лета смо ишли голонози kînd am fuost kopiĭ miś, tota vara am mĭers golokraś [Por.]

голуб (i. m.) — golîmb /hulub/
— дивљи голуб golîmb sîrbaćik
— некада је шума била пун голубова, сада су се проредили, виде се само у планини đemult a fuost pļină padurĭa đi golîmbĭ, akuma s-a rarit, sa vîăd numa pi la munće
— голуб и голубица праве гнездо у дупљи golîmbu ku golîmbița fak kuĭb în butuarkă [Por.]
— код нас је било „вучјих” голубова, тако названи јер су се оглашавали са „ун-луп” (досл.) „један-вук”, и голубова гушана (Јасиково) a fuost la nuoĭ golîmbĭ lupĭeșć, kĭemaț așa kî a kîntat „un-lup! un-lup!", șî golîmbĭ popĭeșć, guļeraț [GPek]

гоља (i. m.) — golan /golan/
— гоља је човек сиромах, без ичега golan ĭe uom sarak, fara ńimik
— удала се за неког гољу са планине s-a mîritat dupa vrun golan đi la munće [Por.]

гоља (prid.) — goļișman /sărăcan/
— гоља је онај који је толики сиромах, да нема ни одећу да се обуче, него иде одрпан goļișman ĭe aăla kare ĭe atîta đi sarak, đi n-are ńiś țuaļe đi-nbrakat, numa mĭarźe rupćiguos [Por.]

гомила (i. s.) — ogluoń /grămadă/
— оставили гомилу дрва на сред пута a lasat ogluoń dă ļeamńe-n mižluoku drumuluĭ
— лежи као клада у хладу, не излази на сунце да ради stă ogluoń la umbră, nu ĭasă la suare să lukrĭe
— болестан, лежи као клада у кревету bolnăv, ḑaśe ogluoń pră pat [Mlava]

гомила (i. ž.) — grama /grămadă/
— док лупнеш о длан, скупи се гомила људи pănă daĭ đin palme, sa adună o gramadă đi lume
— чича је отишао да спали оне гомиле трња, које је са ливаде отрсио прекјуче muoșu s-a dus đinuapće, să đa fuok la gramĭeḑîļe-ļa đi spiń, kare đi pi ļivađe ļ-a tîrsît alaltîĭerĭ
— гомила сена, која се прави од навиљака, код нас се зове стог gramada đi fîn, kare sa faśe đin kupițîaļe, la nuoĭ sa kĭamă porkuoń [Por.]

гомилати (gl. p. ref.) — grîmađi /grămadi/
— чобани као да су полудели од јутрос, само се гомилају једни на друге pîkurari parke a nuroḑît đi đesńață, numa sa grimađiesk uńi pi alțî
— време је да почнемо денути пласт, јер ће нас ухватити мрак vrĭamĭa să înśepiem grîmađi klańa, kă ńi prinđe murgu
— пласт не може сам да се садене, док не пљунеш у шаке klańa nu puaće sîngură sî sa grîmađiaskă, pănă nu șkipĭ în pălmĭ [Por.]

гомилица (i. ž.) — grameźuară /grămăjoară/
— сакупио камење са ливаде, и направио низ гомилица око ње, да обележи међу adunat đi pi ļivađe petruańiļi, ș-a fakut grameźuare în șîr pi lînga ĭa, să însămńe otaru [Por.]

гонити (gl. p. ref.) — gońi /goni/
— лош кнез је био, гањао је људе као волове rău kińez a fuost, a gońit lumĭa ka pi buoĭ
— дошло је време да се јуница тера код бика (vet.) a veńit vrĭamĭa žuńinka sî sa gońaskă la bik [Por.]

гоњен (prid.) — gońit /gonit/
— хајка је терала вукове цео дан, и на крају су вукови тако гоњени прешли преко залеђеног Дунава у Влашку urkașî a mînat lupi tota ḑîua, șî la urmă lupi așa gońiț a trekut pista Dunîre îngețată în Rumîńiĭe [Por.]

гоњење (i. ž.) — gua /goană/
— никакво гањање радника није било, а они се жале да су терани као курјаци ńiś o guană ku lukratuori n-a fuost, da iĭ sa vaĭtă kă sînt mînaț ka lupi
— код краве се јавило гоњење (vet.) s-a pus guana pi vakă
— дај гас, потерај, убрзај! (u izr.) dăĭ guană! [Por.]

гоњење (i. ž.) — gońa /goneală/
— краве наскачу једна на другу, време је да иду на гоњење код бика vaśiļi săr una pe alta, vrĭamĭa ĭe sî sa dukă la bik la gońală [Por.]

горак (prid.) — amarît /amărât/
— ракија са укусом пелина rakiu amarît ku peļin
— живот ми је мучан viîața mi amarîtă [Crn.]

горе (pril.) — sus /sus/
— звезде су горе, на небу stîaļiļi sînt sus, pi śierĭ
— горњи, одозгоре, који је изнад, са горње стране đi sus
— лети изнад тла, на висини; високо zbuara pi sus
— иде не гледајући никог; иде дигнута носа (fig.) mĭarźe pi sus

горети (gl.) — arđe /arde/
— кад срце почне горети, не гаси се водом kînd ińima înśĭape a arđe, nu sa stîmpără ku apă
— ошамари га! (ошамарити ) arđeĭ palmă!
— сунце пече, жеже arđe suariļi
— ватра гори без пламена, тиња arđe fuoku ku stînsu [Por.]

горњак (i. m.) — gorńak /gorneac/
— горњак је ветар јак и хладан, који дува са севера gorńaku ĭe vînt tare șî răśe kare baće đi la mńaḑa nopțî [Por.]

горњак ? (i. s.) — mîńika /mânecar/
— горњак је кратак женски хаљетак са дугим рукавима без крагне, који се закопчава на грудима mîńekarĭ ĭe țuală skurtă muĭerĭaskă ku mîńiś lunź, făra guļir, śe sa-nkĭaptură la pĭept
— горњак се израђује од конопље, јер се носи кад је хладно преко кошуље, а испод прслука mîńikarĭu sa faśe đe pînḑă đe kîńipă, kă sa puartă kînd ĭe frig pista kimĭașă da supt băĭbarak [Por.]

горчина (i. m.) — amar /amar/
— горчина у млеку је из траве коју су пасле овце amaru-n lapće ĭe đin ĭarbă, kare a paskuto uoiļi
— отишао сам пун горчине am pļakat ku amaru-n mińe [Crn.]
— живео сам само с болом и горчином an traĭit numa ku durĭerĭ șî amară [Por.]

горчина (i. ž.) — amarĭa /amăreală/
— мој живот је сама горчина traĭu mĭeu ĭe amarĭală guală [Por.]

господин (i. m.) — duomn /domn/
— прави се господин, а он је обичан гоља sî faśe duomn, da ĭel ĭe golan pruost [Crn.]
— иако је био сељак, држао се господски, и само је са господом седео за столом dakă a fuost saćan, s-a țînut maruos, șî numa ku duomńi a șaḑut la masă [Por.]

господине (у изр.) (zam.) — dumitaļe /dumitale/
— Некада, када су се сретала два путника, један би рекао: — „Добар пут!”, а други је одговарао са: „Захваљујем, господине!” đimult, kînd s-a-ntîlńit duoĭ drumaș, unu a ḑîs: „Bună kaļa!”, d-alalalt s-a raspuns ku: „Mulțamĭesk, dumitaļe!” [Crn.]

госпођа (i. ž.) — duamnă /doamnă/
— види како се обукла, као госпођа из града uĭtîće kum s-a înbrakat, ka duamnă đin varuș [Crn.]
— прође као госпођа са уздигнутом главом, никога није погледала trĭeku ka duamna ku kapu pi sus, la ńima nu sa uĭtă [akc.

гост (i. m.) — meselnik /meselnic/
— меселник је особа која долази на славу, и као гост седи за трпезом meselnik ĭe insă kare vińe la prazńek, și șeďe ka gostu dupa masă [Kmp.]

гост (i. m.) — guost /gost/
— гост је особа која долази позвана на неку свечаност guost ĭe insă kare vińe kemată la vro gostîĭe
— само на славу је добро да дође названи гост, јер се верује да њега доводи слава, и знак је да слава помаже тој кући numa la prazńik ĭe bun să vină guost ńikemat, kă sa krĭađe kă pi ĭel ăl duśe prazńiku, șî ĭe aratare kă prazńiku ažută lu kasa-ĭa
— метанисање на слави почиње са „Праштајте, гости за софром!” înkinaśuńa la prazńik înśape ku „Ĭertaț, guoșć la masă!” [Por.]

гостити (gl. p. ref.) — gostî /ospăta ?/
— угости се човек кад га домаћин куће позове на неку светковину, па га поји и храни sa gostîașće uomu kănd stapînu kășî ăl kĭamă la vro gostîĭe, șî-ĭ dă bĭare șî mînkare
— планинци су радо гостили непознате путнике, јер се веровали да они могу бити бог који се маскирао да види какво је поштење међу људима munćeńi ku drag a gostît drumașî ńikunoskuț, kă s-a kreḑut kă iĭ puot să fiĭe dumńeḑîu profakut să vadă kum ĭe omeńiĭa-n lumĭe [Por.]

гостопримљив (prid.) — kîfadarńik /cafadar/
— гостопримљив је био човек који је радо примао госте у кућу, и свакога је нудио да једе и пије kîfadarńik a fuost uom kare a primit lumĭa-n kasă ku drag, șă pi tuot nat ambiĭat să bĭa șî să mănînśe [Zvizd]

готов (nepr.) — gata /gata/
— косидба је готова, сада се бацамо на жетву kosîtu ĭe gata, akuma ńi puńem pi sîśarat
— ја сам спреман, али се жена још није очешљала ĭo mis gata, numa muĭarĭa nu sa măĭ pipćenat [Por.]

готовински (pril.) — bańiuluĭ /pe bani/
— за робу, или готовинск и pi marfă, ore bańiuluĭ
— готовински, или у размену (разменом, трампом) bańiuluĭ, ore-n skimb [Crn.]

готовити (gl. p. ref.) — gaći /găti/
— мајка има велики посао, спрема (јела) за славу muma are lukru mare, gaćiașće đi prazńik
— ако не буде скоро свршио с тим послом, неће бити добро за нас dakă nu va gaći îndată ku lukro-la, n-o sî fiĭe bun đi nuoĭ
— није му помого нико, и он је сам завршио посао nu ĭ-ažutat ńima, șî ĭel sîngur a gaćit lukru [Por.]
— кад је он дошао, није био сав конак завршен (Манастирица, Млава) kînd ĭeal a veńit, n-a fuost tuot konaku gatat
— није никакав љубавник, пребрзо свршава nuĭe ńiś un ibuomńik, prĭaĭuta gaćiașće
— кад легне пијан на жену, не свршава целе ноћи kînd sa puńe bat pi muĭarĭe, nu gaćiașće tuota nuapća [Por.]

готовљење (i. ž.) — gaća /găteală/
— даћа тражи велико готовљење (јела) pomana kată mare gaćală [Por.]

граб (i. m.) — karpin /carpen/
— граб је јако дрво, добро за израду држаља и алата који имају дрвене делове, и јако је добро дрво за ложење ватре karpin ĭe ļemn tare, bun đi fakut držăļe, alaturĭ kare au dĭelurĭ đi ļemn, șî tare bun ļiemn ĭe đi fakut fuoku [GPek]

грабик (i. m.) — kărpińiș /cărpeniș/
— кад нас је отац делио, мени од шуме запао само неки грабик на Великој Падини kînd ń-a-mparțît tata, miĭe đin padure mĭ-a kaḑun numa ńișći kărpińiș la Pođina Mare [Por.]

грабић (i. m.) — karpińel /cărpinel/
— кад се прави прут за терање стоке, најбоље је да је одсечеш од гранчице неког младог грабића, јер је лака, танка и жилава kînd sa faśe žuardă đi mînat vićiļi, măĭ bună ĭe s-o taĭ đin vro krĭanguță đi karpińel ćinîr, kî ĭa ĭe ușuară, supțîrĭe șî žîlao [Por.]

град (i. ž.) — atră /grindină/
— град који бије с неба је залеђена киша pĭatra śe baće đin śerĭ ĭe pluaĭa-ngețată
— кад бије град, ломи све на земљи kînd baće pĭatra, frînźe tot pi pomînt [Por.]

градина (i. ž.) — grăďi /grădină/
— деца отишла од куће, у градини није посађено ништа s-a dus kopiĭi ďe a kas, n-a pus ńimik în graďină [Kmp.]
— градина је башта поред куће, ограђена због стоке и свиња građina ĭe bașćauă lînga kasă, îngrađită pintru viće șî puorś [Por.]

градиште (i. ž.) — śetaće /cetate/
— свако место где се виде рушевине неког старог града, људи зову „градиште” tuot luok unđe sa văd sudumiturļi alu vrun oraș batrîn, lumĭa kĭamă „śetaće”
— у Горњем Поречу има око четири-пет „градишта”, и за свако је везана по нека прича о старим Латинима în Poreśa đi Sus ĭastă vro patru-śinś „śetăț”, șî gata đi tuaće ĭe ļegată vro povastă đi latîń-aĭ batrîń [Por.]

грам. члан (part.) — al /al/
— црни, онај који је црн al ńegru
— мој, моје, које припада мени al mĭeu
— наши, који припадају нама aĭ nuoștri
— трећи, онај који је трећи по реду al triĭļa
— наш, наше a nuostru
— други (по реду) a doĭļa
— по трећи пут вам кажем a triĭļa uorĭ va spun [Por.]

грана (i. ž.) — krĭangă /creangă/
— грана расте из трупла дрвета krĭanga krĭașće đin tulpina ļiemnuluĭ
— суварак, сува грана krĭangă uskată
— танка грана krĭangă supțîrĭe [Por.]

граничити се (gl. p. ref.) — otarî /otări/
— били су блиски суседи, граничили су се имањем a fuost veśin apruape, s-a otarît ku moșîĭa [Por.]

грање (i. ž.) — krengarime /crengarie/
— шума је пуна грања, не може се више нико пробити до потока duosu s-a umplut đi krengarime, nu sa măĭ strabaće ńima pănă la ogaș [Por.]

граораст (prid.) — porîmbak /porumbac/
— граорасто је бело са црним или сивим пегама porîmbak ĭe alb ku pĭaće ńjagre or sure
— грахорка gaină porîmbakă [Por.]

грах (i. m.) — țîrța /ţârţar/
— грне граха, ручак за све o uală đi țîrțarĭ, prînḑ đi tuoț [Crn.]

грахорка (sint.) — gainăporîmba /găină/
— грахорке су наши стари држали јер су биле добре носиље gaiń proîmbaśe aĭnoștri aĭ batrîń a țînut kă a fuost tare ovatuare [Por.]

грбав (prid.) — gîržab /gârjob/
— грбав је човек који је од неке болести добио грбу на леђима, па се накривио на једну страну gîržab ĭe uom kare đin vro buală ĭ-a krĭeskut șauă-n șîaļe, șî ĭel s-a-ngržobat într-o parće [GPek]

грдити (gl. p. ref.) — žuđeka /judeca/
— грдили је и родитељи и пријатељи, али је она била тврдоглава, и није слушала никога a žuđekato șî parințî da șî prĭaćińi, ama ĭa a fuost tare đi kap, șă n-askultat pi ńima
— некада, за било коју сумњу, човек је ишао код кнеза да му се суди пред сведоцима, да се види да ли је крив или не đimult, pintru śe gođe napastă, uomu s-a dus la kińezu să-l žuđiśe întra marturĭ, să sa vadă fiva đevină or nu [Por.]

гребање (i. ž.) — dîrpońa /dârponeală ?/
— на тавану сечује неко гребање s-auđe-n puod o dîrpońală
— одрао сам се од чешања, и опет ме сврби ma rupsăĭ đi dîrpońală, șî ĭară ma manînkă [Por.]

гребање (i. m.) — zgîrîĭat /sgâriat/
— дете није мануло гребање ексером, иако је добило батине од оца kopilu nu s-a lasat đi zgîrîĭat ku piruońu, dakă a kîpatat bataĭe đi la ta-su [Por.]

гребати (gl.) — dîrpońa /dârponia/
— није затегао точак добро, па сад он само струже када дотакне сандук на колима n-a strîns ruata kalumĭa, ș-akuma ĭa numa dîrpuańe kînd ažunźe đi kuotur la kar
— што се чешеш толико, да ниси шугав? śe ći dîrpuoń atîta, sî nu fiĭ rîńuos? [Por.]

гребати (gl. p. ref.) — zgîrîĭa /zgâria/
— мачак гребе ноктима кад је љут mîțu zgîrîĭe ku ungiļi kînd ĭe mîńiĭuos [Por.]

гребен (i. m.) — darak /darac/
— гребен има четири реда металних зубаца: два густа, и два ретка daraku arĭe patru rîndurĭ đi đinț đi fĭer: duauă đasă, șî duauă rarĭ [Crn.]
— са гребеном се чешља вуна: најпре је влачиш руком, а онда је провучеш кроз гребен ku daraku sa diraśiașće lîna: măĭ întîń o skarmiń ku mîna, pĭeurmă o traź pin darak [Por.]

гребен (i. m.) — drîgļiaće /drâglu/
— кроз гребен се провлачи конопља, и добија се повесмо pin drîgļiaće sa traźe kîńipa, șî sa faśe fuĭuor [Por.]

гребенање (i. m.) — daraśit /dărăcire/
— јуче сам целога дана била код једне пријатељице на чешљању вуне ĭerĭ tuota ḑîua am fuost la o prĭaćină la daraśit [Crn.]

гребенање (i. m.) — drîglat /?/
— имала сам три жене на гребенању, и завршила сам посао брзо am avut triĭ muĭerĭ la drîglat, ș-am fîrșît lukru ĭut [akc.

гребенар (i. м.) — daraśituo /dărăcitor/
— са пет гребенарки, завршавам чешљање вуне за један дан ku śinś daraśituarĭe, fîrșîăsk daraśitu đi într-o ḑî [Crn.]

гребенати (gl. p.) — daraśi /dărăci/
— чешљам вуну, да бих прела за поњаве daraśesk lîna, kî sî tuork đi pîăturĭ [Crn.]

гребенати (gl. nesvrš.) — drîgla /drâgla/
— гребенала сам конопљу, јер намеравам да ткам за џакове drîglaĭ kîńipa, kî am đi gînd sî țîăs đi saś [Crn.]

гребенати (gl. p.) — dîraśi /dărăci/
— вуна се чешља гребеном lîna sa dîraśașće ku daraku [Por.]

гребенац (i. ž.) — gibură /ghibur/
— гребенац је прамен вуне који је остао на гребену после гребенања gibura ĭe zmuaćiku dă lînă kare a ramas pră darak dupa dîraśit [Mlava]
— гребенац се не баца: чува се и ставља у јастуке, зими у опанке између прстију да не зебу, или у дечје лутке од крпа (Танда) gibura nu sa labdă: sa pastrĭaḑă, șî sa puńe în kîpatîń, ĭarna întra źeĭśće în opinś să nu źeźire, or în papușă kopilarĭeșć đi trĭanță [Por.]

греда (i. ž.) — bîrnă /bârnă/
— истесао сам једну греду за ћуприју śopļiĭ o bîrnă đi punće [Crn.]
— кућа од брвана, брвнара kasă đi bîrńe, bîrnarĭață [Por.]

греда (i. ž.) — grindă /grindă/
— греда је дугачко дрвено стабло, отесано равномерно са четири стране grindă ĭe o bîrnă lungă đi ļiemn, śopļită-n patru mukĭe la masură
— плафон на колибама био је иузграђен од паралелних греда, између који су били подваљци grinda la koļibĭ a fost fakută đin grinḑ, pusă bîrabar una ku alta, da întra ĭaļe a fuost pusă valurĭ
— на плафону је било много које-чега: кука слободних за каћење торби или корпи, мотки за вешање свечаног одела la grindă a fuost mulće kare-śe: kîrļiźe slobîđe, đ-atîrnat trășćiļi or kutarițîļi, pražîń đ-atîrnat skimburļi
— дете је израсло до плафона kopilu a krĭeskut pănă-n grindă [Por.]

греда (i. ž.) — vurgi /vîrghină/
— вургина се добија од дужег дрвета, који се секиром исцепа на три-четири цепанице, од којих се прави ограда око куће, или сеник око стога vurgină sa faśe đin ļiemn lung, kare-l sparź ku sakurĭa în triĭ-patru țapăńiț, șî ku ĭaļe faś gard pi lînga koļibă, or țark pi lînga klańe [GPek]

гредељ (i. s.) — grinđiĭ /grindei/
— гредељ је део ораћег плуга grinđiĭ ĭe un parśel alu plugu đi arat
— на дрвеним плуговима, какви су били старински, гредељ је био од дрвета la plugu đi ļemn, kum a fuost đi bîtrîńață, grinđiĭu a fuost đi ļemn [Por.]

грејање (i. ž.) — îngalḑîtu /încălzitură/
— са сировим дрвима не може се гворити о добром грејању ku ļamńe vĭerḑ nu sa puaće vorbi đi vro îngalḑîtură bună [Por.]

Грекуловци (i. m.) — Grekuońi /Greconi/
— Павле Грекулов и његови Грекуловци су велика фамилија Pau lu Grĭeku ku Grĭekuońi aĭ luĭ, ńam mare [Crn.]
— Грци, из Грчке grĭeś, đin Greśiĭa [Por.]

грепсти (gl. p. ref.) — îngimpa /înghimpa/
— дете се прехладило, жали се да га нешто гребе у грлу kopilu a raśit, sa vaĭtă kă-l îngimpă śuava în gît [Por.]

грех (i. s.) — pakat /păcat/
— грех је кад човек учини нешто због чега се губи образ pakat ĭe kînd uomu faśe suava pintru śe sa pĭarđe obrazu
— грех је кад учиниш зло некоме pakat ĭe kînd faś rău la vrunu [Por.]

грешан (prid.) — graśin /păcătos/
— не боји се толико грешна да на оном свету може отићи у пакао nu sa ćiame atîta đi graśină, kî pi lumĭa-ĭa puaće să kadă în ĭad
— био је проклет од судбине још у часу кад се родио a fuost graśin đi la ursa înga în śasu kînd s-a naskut
— моји су били сиромашни, па сам имао мучно детињство aĭ miĭ a fuost saraś, ș-am avut o kopilariĭe graśină [Por.]

грешан (prid.) — pîkatuos /păcătos/
— грешан је човек који чини грехове pîkatuos ĭe uom kare faśe pakaturĭ
— попови плаше људе да грешан човек на ономе свету иде у пакао pupi spomîntă lumĭa kă uamiń pîkatuoș pi lumĭa-ĭa sa duk în ĭad [Por.]

грешити (gl.) — graśina /grăcina/
— људи не би толико грешили, када би сви веровали у бога lumĭa n-ar graśina atîta kînd ar kređa tuoț în dumńeḑîu [Por.]

грешити (gl. n.) — greșî /greși/
— није научио добро да пише, још увек греши овде-онде nu s-a învațat bińe să skriĭe, înga greșîașće koļa-koļa
— иако види да много греши, он хоће да се ожени њоме, и готово dakă vĭađe kă mult greșîașće, ĭel vrĭa sî sa însuare ku ĭa, șî gata
— верник не сме да греши, јер је његов грех тежи од грехова других kređințuosu nu kućaḑă să greșaskă, kă a luĭ pakat ĭe măĭ grĭeu đi kît pakatu alu aĭlalalț [Por.]

грешка (i. ž.) — greșa /greșală/
— велику грешку је направио кад је напустио школу mare greșală a fakut kînd s-a lasat đi șkuală
— био је млад и луд, и ишао је из грешке у грешку a fuost ćinîr șî naruod, ș-a mĭers đin greșală în greșală
— кад лажеш, крадеш и псујеш, или имаш везу са туђом женом, то није грешка него грех kînd minț, furĭ șă înžurĭ, or ći țîń ku muĭarĭa lu tuoĭa, aĭa nuĭe greșală numa pakat
— ниједан посао није без грешке ńiś un lukru nuĭe fara greșală [Por.]

грешник (i. m.) — greșăļńik /greșelnic/
— ко убије човека, велики је грешник kare omuară uomu ĭe mare greșăļńik [Por.]

грешник (i. m.) — pîkatuos /păcătos/
— грешник је човек који има грехове, који чини зла људима pîkatuosu ĭe uom kare are pakaće, kare faśe rîaļe la lume [Por.]

грива (i. ž.) — kua /coamă/
— коњ поскочи да ме збаци, а ја га ухватих за гриву, и остадох у седлу kalu sari sî ma labiđe, da ĭuo-l prinsăĭ đi kuamă, șî rîmasăĭ în șauă
— то је био велики пожар, избио је чак на гребен Визака ala a fuost pîržuol mare, a ĭeșît tumu la kuama Vizakuluĭ
— када се кућа заврши, на њено сљеме каче се дарови kînd sa gaćiașće kasa, pi kuama iĭ sa pun darurĭ
— остала је грива непокошене траве између косаца, идем да је покосим a ramas o kuamă ńikosîtă întra kosîtuorĭ, ma duk s-o do kosîăsk [Por.]

гривна (i. ž.) — brațarĭe /brăţare/
— метална гривна држи косу на држаљи brațarĭa țîńe kuasa-n držală
— испала је обујмица на столици дрвених кола a pikat brațarĭa la kapatîńu lu skamnu karuluĭ [Crn.]
— гривна је гвоздена чаура којом се везују два дела нечега brațarĭa ĭe o buśauă đi fĭer ku kare sa ļagă doă parśaļe alu śeva [Por.]
— има лепе украсе на зубуну arĭe brațărĭ mîndrĭe la zabun [Crn.]

гринђиј (i. s.) — grinđiĭ /masa moaşei ?/
— док дете није навршило три године, Власи су му приређивали обичај који се звао ’гринђиј’ pănă kopilu n-a-npļińit triĭ ań, rumîńi la Sînvasîĭ ĭ-a țînut ađet kare la kĭemat grinđiĭ
— на гринђиј је долазила бабица са торбом у коју је доносила печено пиле, колаче и друге посластице la grinđiĭ a veńit muașa ku trasta în kare a dus un puĭ fript, kolaś șî alće dulśețurĭ
— средиште обичаја био је кад је бабица стављала детенце на торбу и дизала га до таванске греде, молећи се да расте и живи у здрављу док не оседи mižluoku ađetuluĭ a fuost kînd muașa a pus kopilașu pi trastă șă đi triĭ uorĭ la rîđikat pănă la grinda puoduluĭ, rugîndu-sa să krĭaskă șî să traĭaskă în sînataće pănă nu-nkarunțașće [Por.]

грип (i. ž.) — apukatu /apucătură/
— прехладио сам се и пробија ме зној, као да ће ме ухватити грип am raśit șî ma trĭaśe apa, ka kînd o sî sa pună apukatu pi mińe
— под грипом су се подразумевале разне болести, не само оне настале од прехлада apukatu sa ḑîs la măĭ mulće buaļe, nu numa la buaļe dusă đin raśală
— ухватио га је грип (или нека друга болест, која је пропраћена дрхтавицом и температуром) l-a prins apukatu, s-a pus apukatura pi ĭel
— бајалица против грипа đeskînćik đi apukatu, đi apukatură [Por.]

гркаво (pril.) — gîngońașće /gângonește ?/
— кад се свира фрула и пева из грла, каже се да свира гркаво kînd sa ḑîśe dăn fluer, șă sa kîntă dăn gît, sa ḑîśe kă kîntă gîngońașće [Mlava]

грлица (i. ž.) — turturĭa /turturea/
— грлица се на влашком зове „туртурјауа” зато што пева само на један начин: „турр-турр” turturĭauă pi rumîńașće sa kĭamă așa, kă kîntă numa într-un fĭeļ: „turrr-turrr” [Por.]

грло (i. ž.) — îngițîtuare /înghițitoare/
— грло су врата ждрела îngițîtuarĭa ĭe ușa gîtuluĭ
— на непцима грла налази се ресица la puodu îngițîtuori ĭe ļimburușu [Por.]

грљење (i. ž.) — îmbrațîșare /îmbrățișare/
— ако им буде по вољи грљење, родитељи их неће моћи спречити dakă ļi va fi pi vuoĭe îmbrațîșarĭa, parințî n-o sî-ĭ puată opri [Por.]

грмети (gl. p.) — durai /hurui/
— грми на небу durîĭe-n śĭerĭ
— грми и сева на све стране, чекамо са страхом да видимо где ће да удари гром durîĭe șî sfulđiră în tuaće părțîļi, așćetăm ku frikă să veđem unđe o să trasńaskă [Por.]
— на западу се наоблачило и грми, терај овце у тор да их не ухвати киша la zavĭrńit a nuvarat șî dudîĭe în śerĭ, mînă uoiļi în strungă sî nu ļi prindă pluaĭa [Crn.]

грмљавина (i. ž.) — duraĭa /duruială/
— грмљавина непрекидно траје, а кише још нема duraĭala țîńe una-ntruuna, da pluaĭa înga nuĭe [Por.]

грмљавина (i. ž.) — trăsńitu /trăsnitură/
— највеће грмљавине су око Светог Илије, јер он управља громовима măĭ marĭ trăsńiturĭ sînt pi lînga Svići Iļiĭa, kă ĭel lukră ku trăsńićiļi [Por.]

грмуша (i. ž.) — skrofiță /scrofiţă/
— грмуша је налик на врапца, али је лепша птица, има складније тело skrofița kam aduśe ku bîrbĭaćiļi, ama ĭe măĭ frumuasă pasîrĭe, are trup măĭ fakut [Por.]

грне (i. ž.) — ua /oală/
— грне је глинени суд за кување на ватри, широког трбуха и уског отвора, са једном дршком са стране за држање uala ĭe vas đi pomînt đi fĭert la fuok, larg la burtă șă strîmt la gură, ku o manușă đ-oparće đi țînut
— у грнету се кува чорба în uală sa fĭarbe ļegumĭa [Por.]

грнчар (i. m.) — olar /olar/
— грнчар је човек који прави и продаје судове од земље olarĭu ĭe uom kare faśe șî vinđe vasurĭ đi pomînt
— грнчар који је живео дуго и био познат, оставио је надимак „олар” своме потомству olar kare a trait mult ș-a fuost kunoskut, a lasat poļikră „olar” la ńepuoțî luĭ [Por.]

гро (i. s.) — tuoĭ /toi/
— дошао непозван у јеку посла, кад је посао био у највећем, и наљутио се што нико није обратио пажњу на њега a veńit ńikemat în tuoĭu lukruluĭ, kînd lukru a fuost măĭ mare, șî s-a mîńiĭat kă ńima nu l-a luvat în samă
— падала је киша и подигао се ниво воде a ploĭat șî s-a rîđikat tuoĭu api
— Немци су навалили на наше свом снагом, али нису успели да се пробију mńamțî s-a pus pĭ-aĭ nuoștri ku tuoĭu-n trjeg, ama n-a putut sa strabată [Por.]

гроб (i. m.) — mormînt /mormânt/
— отишла је сестра да окади мајчин гроб s-a dus sorîmĭa să tamîńe mormîntu mumi
— сеоско гробље је на једном брду на источној страни села mormințî satuluĭ sînt pi o śuakă đi la vaļ’ đi sat [Por.]
— у Звижду сви имају гробље око куће, сахрањују мртве на своме имању în Zvižd tuoț au mormînće prînga kasă, îngruapă pr-aĭ muorț în moșîĭa luor [Zvizd]

гробар (i. m.) — gropar /gropar/
— гробар је човек који на гробљу копа гроб за умрлог човека gropar ĭe uom kare la morminț sapă gruapa đi uomo-l muort [Por.]

гробље (i. ž.) — gropișće /gropiște/
— гробље је место где се закопавају мртви gropișće ĭe luok unđe sa-ngruapă aĭ muorț [Por.]

гробље (i. s.) — mormi /cimitir/
— гробље је место где су покопани мртви mormințî sînt luok unđe sînt îngropaț aĭ muorț
— на сваки празник иду жене на гробље, да прекаде мртве la tuata sîrbatuarĭa s-a duk muĭeriļi la morminț sî tamîńe pĭ-a-ĭ muorț [Por.]

грозан (prid.) — grozau /grozav/
— јако грозан посао има, мисли да га напусти rău grozau lukru are, sa gînđiașće sî sa lasă
— тако одвратни момци неће се оженити никад așa grozavĭ baĭeț nu sa măĭ însuară ńiśkînd [Por.]

грозд (i. m.) — strugur /strugure/
— Власи Мунћани нису имали добро грожђе, па су морали да иду у Крајину по вино за славу rumîńi Munćeńi n-avut strugurĭ buń, ș-a fuost muara sî sa dukă la Kraĭna dupa vin đi prazńik
— била је на неким местима сорта грожђа са малим зрнима, тврдим и киселим, стари су је звали ћибрик a fuost pi la uńi luokurĭ o suartă đi strugurĭ ku buobe miś, tarĭ șă akri, a kĭemato aĭ batrîń ćibrik [Por.]

грозница (i. ž.) — frigurĭ /friguri/
— јако се прехгладио, добио је грозницу: само кука да му је хладно, цвокоће, зноји се и има високу температуру a raśit rău, șî sa pus frigur-ļi pi ĭel: numa sa vaĭtă k-ăĭ frig, iĭ trămură đințî-n gură, ăl trîaśe apa, are fuok mare [Por.]

грозота (i. ž.) — gruzaviĭe /grozăvie/
— не зна шта је било у јелу те га је спопала таква мучнина да само повраћа nu șćiĭe ś-a fuost în mînkare pă sa pus pi ĭel o gruzaviĭe grĭa đi numa varsă
— оженио се једном грозотом од девојке s-a-nsurat k-o gruzaviĭe đi fată [Por.]

грозота (i. ž.) — grua /groază/
— толико смрди у кокошарнику, да повраћаш од мучнине кад одеш да узмеш неко јаје atîta puće în kurĭańik, đi vĭerș đi gruază, kînd će duś să ĭaĭ vrun uou
— кад их видиш какви су, бежиш од њихове грозоте па цепаш kînd iĭ vĭeḑ kum sînt, fuź đi gruaza luor đi rupĭ [Por.]

гроктати (gl.) — gîrći /gârtoni/
— свиње грокћу највише када су гладне puorśi gîrćiesk măĭ mult kînd sînt flomînḑ [Por.]

гром (i. s.) — trăsńit /trăsnet/
— кад сева, грми и пада киша, човек никад да се не склања под усамљено дрво у пољу, јер оно најјаче вуче гром kînd sfulđiră, durîĭe șî pluaĭe, ńiśkînd uomu să nu sa pituļe supt ļemn sînguraćik în kîmp, kî ĭel măĭ tare traźe trîasńitu [Por.]

громовник (i. m.) — trăsńituo /trăsnitor/
— громовник је свети Илија, јер он, веле, управља громом: одређује где ће да загррми и кога ће гром да удари trăsńituorĭ ĭe svići Iļiĭa, kă ĭel, śikă, lukră ku trăsńitu: rînduĭe unđe sî trasńaskă șî pi kare [Por.]

груб (prid.) — dobļenguos /grosolan ?/
— прави се да је велики столар, а шта год уради, све је грубо, ружно и ни за какву вајду sa faśe tișler mare, da śe guod lukră, tuot ĭe dobļenguos, urît, șî ńiś đ-o trĭabă [Por.]

грудва (i. s.) — buș /cocoloș/
— буш је велика грудва меког снега, која настаје када се узме мала грудва и ваља се с врха брда на доле, и нарасте богзна колико, скупљајући успут лепљиви снег bușu ĭe kokoluoș mare đe zapadă muaļe, kare sa faśe kînd sa ĭa kokoluoș mik șă sa tîvaļeașće đin vîru śuośi-n vaļe, șî ĭel krĭașće boznakît, adunînd pi drum zapadă ļipiśuasă
— пошто иза „буша” остаје огољен терен, некада су се тако чистиле ливаде од снега, да би овце могле да дођу до траве још док се снег не отопи fînkă dupa buș ramîńe luoku đizgoļit, đemult așa s-a kurațat ļivĭeḑîļi đe zapadă, đi sî puată uoĭļi să ažungă la ĭarbă, înga pănă nu sa topĭașće zapada
— донео је деди повећи комад труда a dus la muoș koźa mare buș đi ĭaskă [Por.]

грудваст (prid.) — gļiuos /glios/
— земља је грудваста, пуна големих грудви, њива се не може сејати pomîntu ĭe gļiuos, pļin đi gļiĭ marĭ, luoku nu sa puaće sîmana [Por.]

грудвица (i. m.) — boboruo /boboronţ ?/
— брашно у џаковима се претворило у грудвице fańina în saś s-a fakut boboruanță
— ове куглице се зову драмлије boboruanțîļ-așća sî kĭamă dramiĭ
— детету је је на лакту искочила гука као лешник la kopil a ĭeșît în kuot un boboruonț kît aluna [Crn.]

грудвица (i. ž.) — a /pleană/
— грудвица брашна која остаје на рукама жене што меси, зове се пљана kukoluoș đi faină kare ramîńe pi mîna muĭeri śe plămăđașće, sa kĭamă pļană
— племице су комадићи теста који остају у наћвама са брашном после мешења pļemiță sînt parśeluță đe plămad kare ramîn ăn postao đe faină dupa plămăđit [Por.]

груди (i. s.) — ept /piept/
— груди су предња страна човековог трупа, од грла до пупка pĭeptu ĭe parća đinainće alu trupu uomuluĭ, đi la gît pănă la burik
— боле ме груди (izr.) ma duare în pĭept
— стеже ме у грудима (izr.) ma astupă în pĭept
— пробада ме у грудима ma îngaură în pĭept
— жена на грудима има сисе muĭarĭa la pĭept are țîță [Por.]

грудува (i. s.) — kokoluoș /cocoloș/
— сгрушало се млеко, пуно је грудвица s-a-ngroșat lapćiļi, pļin ĭe đi kokoluașă
— деца зими праве грудве од снега, и бију се њима по цео дан kopiĭi ĭarna fak kokoluașă đi zapadă, șî s-a bat ku ĭaļe tuota ḑîua
— чобани су се скупили на једно место, започели рвање и као клубе се ваљају по пашњаку păkurari s-adunat la un lok, s-a luvat la trînćală șî sa tîvaļesk kokoluoș pi pașuńe [Por.]

грумен (i. m.) — grunđin /grunz/
— овце су олизале камен соли, остало је само неко грумење од њега uoĭļi a ļins krușîțu đi sare, a ramas numa ńiśći grunđiń đin ĭel
— купио јој је момак на вашару коцку шећера, и она је, сирота, сва срећна пристала да се уда за њега ĭ-a kumparat la bîlś baĭatu un grunđin đi miriśikă, șî ĭa, saraka, đi drag ĭ-a-nbunat sî sa mariće dupa ĭel [Por.]

грумен (i. m.) — grăunťe /grăunte/
— чен белог лука grăunťe ďe usturoĭ
— грудва земље grăunťe ďe pămînt
— крупица соли grăunťe ďe sare [Kmp.]

група (i. ž.) — taĭfă /taifă/
— тајфа је група људи, окупљена око неког одређеног посла taĭfă s-a kĭamă un numîr đi inș, adunaț pi-nga vrun lukru adîns
— хајдучке дружине taĭfe oțășć
— дувачки оркестар taĭfa bandașîlor
— група људи taĭfă đi inș [Por.]

грушавина (i. ž.) — kurastă /curastă/
— кад се крава отели, прво млеко се зове грушавина, оно се не једе јер треба теле да га пије као највећи лек за своје здравље kînd fată vaka, lapćiļi đintîń sa kĭamă kurastă, ĭel nu sa manînkă, kî trĭabă să-l bĭa vițălu ka un ļak măĭ mare đi sînataća luĭ [Por.]

грч (i. s.) — zgî /cârcel/
— пливао је уморан и ухватио га грч, да је вода била дубља, удавио би се сигурно a notat ustańit, șî la prins zgîrśu, sa fi fuost apa măĭ adînkă, sa fi îńekat sigurat [Por.]

губер (i. m.) — strań /strani/
— губер је израђен од вуне, ткају га бабе „на штапу” strańu ĭe fakut dă lînă, ăl țîasă babiļi pră bît
— девојка је пала, обузета ветром, и лежала је на губеру, док смо ми играле око ње да је повратимо (Бусур) fata a kaḑut, luvată dă vînturĭ, ș-a ḑakut pră strań pănă noĭ am źukat pră lînga ĭa s-o pumeńim
— даће су се некада постављале на земљи, на губеру (Рашанац) pomeńiļi dă bătrîńață s-a-nćins źuos, pră strań [Mlava]

губити (gl. p. ref.) — pĭarđe /pierde/
— јако добар пастир не губи из вида овце преко целог дана tare bun păkurarĭ nu pĭarđe uoiļi đin uokĭ pista tota ḑîua
— чича је излапео, понекад се толико губи да ништа не зна о себи muoșu a fîntîrezît, kîć-o dată atîta sa pĭarđe đi nu șćiĭe ńimika đi ĭel [Por.]

губљење (i. ž.) — pĭerđa /pierdere/
— кад тераш стоку издалека на вашар, имаш велико губљење на мери, јер стока слаби кад дуго хода kînd mîń vićiļi đinđeparće la bîlś, aĭ mare pĭerđală la kîntarĭ, kî ĭaļe slabĭesk kînd mĭerg mult [Por.]

Гугуљан (i. m.) — Guguļan /Gugulean/
— за нас у Млави, Гугуљан је Влах који живи у планини са стоком dă nuoĭ dîn Mlaoa, Guguļan ĭe rumîn kare traĭașće-n munće ku vićiļi
— Гугуљани су заузели планине од Ждрела па до Тимока Guguļiańi a kuprins munțîļi dă la Ždrĭela pănă la Ćimuok [Mlava]

гугутати (gl.) — grînguri /gânguri/
— дете гугуче пре него што научи да говори kopilu grîngurĭașće pănă nu sa-nvață să vorbĭaskă
— за птицу кажемо да цвркуће, а за мало дете кажемо да гугуче đi pasîrĭe ḑîśem kă ćirikîĭe, da đi kopil mik ḑîśem kă grîngurĭașće [Por.]

гугутка (i. m.) — kukumau /guguștiuc/
— кад гугутка пева у близини куће, слути пустош у тој кући kînd kukumau kîntă apruape đi kasă, kobĭașće la pustînataća kășî [Por.]

гужва (i. ž.) — bîksa /îmbîcseală/
— на вашару је била велика гужва la panađur a fuost marĭe bîksală
— тескоба да не можеш да дишеш bîksală đi nu puoț sî sufļi [Crn.]
— нећу више да идем на игранке, сит сам гужви nu măĭ ma duk la źuok, mis satul đi bîksîturĭ [Por.]

гужва (i. ž.) — gužbă /gujbă/
— гужва је уплетена лијана којом су се везивале ограде gužbă ĭe înpļećitură đi kurpiń ku kare s-a ļegat gardu
— гужва уплетена од лијана била је некада врста руде, веза између дрвенога плуга и јарма, који су вукли волови gužba îmļećită đi kurpiń vrodată a fuost un fĭeļ đi proțap, ļegatura întra plugu đi ļiemn șî źugu, kare l-a tras buoĭi [Por.]

гужва (i. s.) — țambalău /tămbălău/
— неке пијанице су се потукле на вашару, једни су скочили да их раздвоје, други да се бију, па се створила општа гужва коју су жандари једва растурили (Танда) ńișći bĭețîuoș la bîlś s-a luvat la bataĭe, uńi a sarit să-ĭ đispartă, alțî sî sa bată, șî s-a fakut un țambalău ku tuot đi žîndari abĭa la spart
— синоћ су се на игранци посвађали неки момци, направили су гужву и покварили весеље (Тополница) asară la uoră s-a luvat la gîlśao ńișće baĭaț, a fakut tămbalău ș-a strîkat visaļiĭa [Por.]

гуз (i. ž.) — bu /bucă/
— пала је и повредила гузу a kaḑut ș-a vîtamat buka kuruluĭ
— изје’ш ми гузицу manînkăm buka kuruluĭ
— колико је девојка лепа, дође ти да је пољубиш у гузу kît ĭe fata đi frumuasă, ăț vińe s-o țuś în buka kuruluĭ
— гуза стражњице (u izr.) buśu kuruluĭ
— реч „бука”, у вези са храном, се изгубила, остао је једино њен корен у речи „букатурă” vuorba bukă, ļegată đi mînkare, s-a pĭerdut, a ramas numa rîdaśina iĭ în vuorbă bukatură [Por.]

гузат (prid.) — kurimanuos /curimănos/
— трбат и гузат, боже сачува каква наказа burtanuos șî kurimanuos, duamńe pazîașće śe rîtatură
— дебелогуза је јер не ради ништа, само седи и ждере kurimanuasă ĭe kă nu lukră ńimika, numa șîađe șî manînkă [Por.]

гука (i. s.) — gîlkă /gâlcă/
— баба је била гушата, имала је велику гуку на врату baba a fuost gușată, avut o gîlkă mare la gît
— детету су натекли крајници s-a umflat la kopil gîlśiļi
— даска није ни за шта, пуна је неравнина blana nuĭe đi ńimika, pļină đi gîlś
— искочио мехур на точку бицикла, треба да му ставим закрпу s-a fakut o gîlkă la guma đi ruată, trîabe să-ĭ pun un baĭluog [Por.]

гука (i. ž.) — modîlkă /modâlcă/
— кад се дете прехлади, натекну му крајници, направи му се нека гука у грлу, и оно тешко дише kînd kopilu raśiașće, iĭ sa înflă lăturuońi, iĭ sa faśe o modîlkă în gît șî ĭel suflă grĭeu [Zvizd]

гукав (prid.) — gîlkuos /gâlcos/
— упалила ми се кожа, и на неким местима сам сав гукав mi sa aprins pĭaļa, șă mis tuot gîlkuos pi la uńiluokurĭ
— нека врста букве је толико чворновата, да је ни ђаво не исцепа un fĭeļ đi fag ĭe atîta đi gîlkuos, đi ńiś draku no-l măĭ sparźe [Por.]

гумно (i. ž.) — arĭe /arie/
— гумно је место где се помоћу коња и ветра вршило и вејало жито arĭe ĭe luok unđe sa trăirat șî s-a vînturat grîu ku kalu șî ku vîntu [Por.]

гундељ (i. m.) — gîndak /gândac/
— плави гундељ живи под кором белог јасена, њиме су стари лечили полне болести: сифилис, трипер и неки „шенгер” који је био најгори gîndaku al vînît traĭașće supt skuarța lu frasîno-l alb, ku ĭel aĭ batrîń a ļekuit buaļiļi ibomńiśieșć: frĭenga, konkau șî vrun șenger kare a fuost măĭ rău [Por.]

гунђајући (pril.) — bombońind /bombonind/
— прође поред нас гунђајући treku pi lîngă nuoĭ bombońind [Crn.]

гунђање (i. ž.) — bombońa /bombăneală/
— велико гунђање у народу, због муке и тешкоћа mare bombońală-n lume, đi nakaz șî greotaće [Crn.]

гунђати (gl. p. ref.) — bombońi /bombani/
— гунђа, јер је љут на свакога bombońașće, kî ĭe mîńiĭuos pi tuoț [Crn.]
— не ради ништа, само гунђа по цео дан (Рдуна Глава) nu lukră ńimika, numa boambîńe tuota ḑîua [Por.]

гурање (i. ž.) — împinsuare /împinsătură/
— не може се ући тамо без гурања из све снаге nu sa puaće tuna akoluo fara împinsuare đin tuata pućarĭa [Por.]

гурати (gl. p. ref.) — împinźe /împinge/
— има јако тежак посао, у руднику гура вагоне пуне руде are lukru tare grĭeu, la rudnik împinźe la vaguańe pļińe đi rudă [Por.]

гусан (i. m.) — gîsak /gânsac/
— имам пет гусака и једног гусана am śinś gîșć șî un gîsak [Por.]

гусеница (i. ž.) — omi /omidă/
— гусеница је длакави црв, који настаје из лептирових јаја, а једе лишће дрвећа толико брзо да сатире целу шуму omida ĭe vĭarme flokuos, kare sa faśe đin uauļi fluturluĭ, da manînkă frunḑa đin ļemn atîta đi ĭuta đi zatrĭașće padurĭa-ntrĭagă [Por.]

гуска (i. ž.) — gîskă /gâscă/
— гуске држе они који су у близини реке gîșć țîn aăĭa kare sînt apruape đi rîu
— гуска гаче gîska gîgîĭe
— гуска има дуг врат и бело перје gîska are gît lung, șî pĭańe albe [Por.]

густ (prid.) — vîrtuos /vârtos/
— мешај добро качамак, да не буде превише тврд mĭastîkă bińe koļașa, să nu fiĭe prĭa vîrtuasă
— овчје млеко је у јесен густо lapćiļi uoilor tuamna ĭe vîrtuos
— каже се за краву, овцу или козу, да је тешкомузна, када има мали отвор на вимену, и тешко се музе sa ḑîśe đi vakă, uaĭe or kapră, kî ĭe vîrtuasă, kînd are mik svîrk la țîță, șî grĭeu sa mulźe [Por.]

густа каша (i. ž.) — groșa /grosoală/
— каша се прави од куваног млека и брашна groșala sa faśe đin lapće fĭert ku fańină đi kukuruḑ
— каша од млека и брашна је јака храна и велика посластица за псе који чувају стоку у планини groșală ĭe mînkare țapînă șî dulśață mare đi kîń kare pazîăsk uoiļi la munće [Por.]

гутање (mn. îngițîturĭ) — îngițît /înghițit/
— кад човека боли грло, њему је гутање јако болно kînd pi uom ăl duare în gît, luĭ ĭe îngițîtu tare dureruos [Por.]

гутати (gl. p. ref.) — îngițî /înghiți/
— кад се добро сажваће у устима, храна се прогута dupa śe sa mĭastîkă bun în gură, mînkara sa îngiće
— смук може да прогута целог миша balauru puaće să îngită șokîćiļi întrĭeg [Por.]

гутљај (i. ž.) — îngițîtu /înghițitură/
— боли га грло, и сваки гутљај пролази са боловима ăl duare gîtu, șă tuata îngițîtura trĭaśe ku durerĭ [Por.]

гушобоља (i. ž.) — gîrliță /gârliţă/
— „грлица” је свињска болест gîrliță ĭe buală porśaskă
— свиња оболела од „грлице” не једе, не креће се, пада, има температуру, тешко дише, кркља, и на крају липше puorku bolnau đi gîrliță nu manînkă, nu măĭ mĭarźe, kađe žuos, are fuok, suflă grĭeu, fîrfuanje, șî la urmă ļipsîașće
— болесне свиње лечиле су се посебном травом, која се звала „трава за грлицу” puorśi bolnavi s-a ļikuit ku o buĭađe adînsă, kare a kĭemato „buĭađe đi gîrliță” [GPek]

гуштер (i. s.) — șopîrlă /șopârlă/
— има две врсте гуштера, једна браонкаста, живи по камењарима, а друга, зелена, више се налази по буџацима ĭastă duauă fĭelurĭ đi șopîrļe, una murgă, traĭașće pin luokurĭ petruasă, da alaltă, vĭarđe, măĭ mult sa gasîașće pin buĭeḑarĭ [Por.]
д


да (pril.) — da /da/
— да, тако је како ти кажеш da, așa ĭe kum tu ḑîś
— да или не da or ba [Por.]

да (vez.) — //
— дошла бих ја, али мајка неће да ме пусти aș veńi ĭuo, numa nu vrĭa muma sî ma lasă
— нека каже ко шта хоће, она не да ни две паре на њихове приче sî spună kare śe vrĭa, ĭa nu dă ńiś doă parîaļe pi povĭeșćiļi luor
— молио је да се пресели из тог села, није хтела ни да чује a rugato sî sa muće đin sato-la, n-a vrut ńiś s-audă [Por.]

давање (i. ž.) — darĭe /dare/
— са толиким давањем, не може се изаћи на крај ku atîta darĭe, nu sî puće ĭeșî la kapatîń [Crn.]
— давање и немање су брат и сестра darĭe ku narĭe sînt fraće ku suora [Por.]

давити (gl. p. ref.) — ńeka /neca/
— сви се чуде како се удавио у плиткој води tuoț sa miră kum s-a îńekat în apă skundă
— не гутај тако халапљиво крупне залога, јер ћеш се задавити nu-ndopa așa ĭuta bukatură mare, kă ći îńeś
— кад се пси кољу са вуковима, они хватају једни друге зубима за гушу kînd sa îńakă kîńi ku lupi, iĭ prind uńi pi alțî ku đințî đi gît [Por.]

давно (pril.) — đimult /demult/
— некада су људи живели у земуници đimult lumĭa a trait în borđeĭ [Crn.]
— (комп.) давно, давније, најдавније đimult, măĭ đimult, șî măĭ đimult [Por.]

давно (pril.) — đemult /demult/
— то је било давно, нико више и не памти aĭa a fuost đemult, ńima ńiś nu măĭ țîńe minće
— давно, давније, још давније (komp.) đemult, măĭ đemult, șî măĭ đemult [Por.]

дада (i. ž.) — da /dadă/
— био дечак, била девојчица, старију сестру треба да ословљава са „дада” fiva kopil, fiva fată, la suora măĭ batrînă trîabe sî ḑîkă „dadă”
— дада Марија је моја старија сестра dada Mariĭa ĭe suora-mĭa măĭ mare
— да(да) Лена је била две године старија од мене da-Ļena a fuos’ ku doĭ ań măĭ mare đi kît mińe [Por.]

дадаори (i. m.) — dadauo /?/
— ово коло се игра у свим селима, али се зове и „трамуриша” ura-sta s-a žukat în tuaće saćiļi, ama sî kĭamă șî tramuriśa [Crn.]

даждевњак (i. ž.) — solomîzdră /solomâzdră/
— даждевњак је животиња налик на гуштера, али је црна са жутим пегама; јавља се после кише поред потока solomîzdra ĭe o žuavină ka șopîrla, ama ńagră ku pĭaće galbińe; ĭasă dupa pluaĭe pi lînga boruź [Por.]

дакако (pril.) — dakum /dacum/
— како да не dakum đi nu
— Идеш сутра на посао? - Идем, наравно. Ći duś mîńe la lukru? - Ma duk, dakum. [Por.]

дакле (pril.) — đi /adică/
— ти се, даклем, не слажеш са нама tu, đikă, nu ći ogođeșć ku nuoĭ [Por.]

дал (part.) — dar /dar/
— дал је тако, дал није тако, нико не може знати dar va fi așa, dar nu va fi, ńima nu puaće să șćiĭe
— па како може другачије да га уради, кад не зна? dar kum puaće altfĭeļ să-l fakă, kînd nu șćiĭe?
— да ли он то зна, или не, то ћемо видети dar șćiĭe ĭel aĭa, or nu, aĭa o să veđiem
— зар ти ниси могао сам да видиш да то не иде на добро? dar nu putuș tu sîngur sî vĭeḑ kî aĭa nu mĭarźe la bun? [Por.]

далек (pril.) — ďeparťe /departe/
— издалека ďin ďeparťe [Kmp.]

далеко (pril.) — điparće /departe/
— Ниш је далеко, а Београд је још даље điparće ĭe Ńișu, da Beļigradu ĭe șîmîĭ điparće [Crn.]
— маните се лакрдија, јер су отишле предалеко lasațî-va đi lukrușală, kî s-a dus prîa đeparće
— (досл.) отишао далеко (фиг.) успео у животу s-a dus đeparće [Por.]

дан (i. ž.) — î /ziuă/
— иде јесен, дан је све краћи vińe tuamna, ḑîua ĭe tuot mîĭ mikă
— сутра је празник, не ради се mîńe ĭe ḑîuă marĭe, nu să lukră
— посејао сам пшенице око три дана орања am pus grîu vro tri ḑîļe đi aratură
— до Ниша има два дана хода pînă-n Ńiș ĭastă duauă ḑîļe đi mĭers [Crn.]
— радио је даноноћно, и на крају опет ништа a lukrat ḑîua-nuapća, șî la urmă ĭar’ ńimika [Por.]

дан (mn. ḑîļe) — ḑî /zi/
— од тада има дан и више (=више од једног дана) đ-autunśa ĭastă o ḑî șî măĭ bińe
— један радни дан o ḑî đi lukru
— један дан кошења o ḑî đi kosît
— нека дође кад буде нерадан дан să vină kînd va fi vro ḑî mare
— преко дана pista ḑî [Por.]

данас (pril.) — astîḑ /astăzi/
— на данашњи дан în ḑîua đi astîḑ
— данас-сутра astîḑ-mîńe
— од данас до сутра đi astăḑ pănă mîńe [Por.]

данас (pril.) — astăz /astăzi/
— данас је лепо време astîḑ ĭe vrĭamĭă bună [Por.]

данга (i. ž.) — dangă /danga/
— линија повучена оловком dangă trasă ku pļeĭvazu
— зарежи ножем једну линију на тој дасци, означи где треба да је пресечем fă o dangă ku kuțîtu pi blana-ĭa, însamnă unđe trîabe s-o taĭ
— причало се да су Турци жигосали људе усијаним гвожђем s-a puvestît kă turśi a tras dangă la uamiń ku fĭer ruoșu
— видех својим очима: пролете змај небом, и остаде ватрени траг иза њега vaḑuĭ ku uoki miĭ: trĭeku un zmău pi śĭerĭ, șî ramasă o dangă đi fuok în urma-luĭ [Por.]

дангуба (i. ž.) — dangu /?/
— седење са вама је само једна велика дангуба, одо’ ја кући șađarĭa ku vuoĭ ĭe numa o dangubă marĭe, ma dusăĭ ĭuo akas [Crn.]
— дангуба, не ради ништа, живи на туђој грбачи dangubă, nu lukră ńimika, traĭașće pi șîaļiļi alu tuoĭa [Por.]

дангубити (gl.) — dangubi /?/
— не дангуби око тога што не знаш да урадиш, зови мајстора nu dangubi pi lîngă aĭa śe nu șćiĭ faśa, kĭamă maĭsturu [Crn.]
— цео дан дангуби по селу tuota ḑîua dangubĭașće pin sat [Por.]

дар (i. m.) — dar /dar/
— некада давно млада је на свадби свекру поклањала кожух као дар đimult la nuntă guoviĭa lu taĭkî-su a dat kožuok đi dar [Por.]
— има дара за певање arĭe dar đi kîntat [Crn.]

дарежљив (prid.) — darńik /darnic/
— он ће ти дати, само ако има, јер је дарежљив човек ĭel îț dîă, numa dakă arĭe, kî ĭe uom darńik [Crn.]
— радодајка muĭare darńikă [Por.]

дарежљивост (i. ž.) — darńiśiĭe /dărnicie/
— као да је оболео од дарежљивости, све би дао из куће parke ĭe bolnau đi darńiśiĭe, tuot ar da đin kasă [Por.]

даривати (gl. p. ref.) — darui /dărui/
— млада на свадби дарује кума и куму guoviĭa la nuntă dăruĭe nașu șî nașîța [Crn.]
— младине дарове на свадби, носили су људи који су били позвани само за то, и они су се звали „дрзари” darurļi alu guove la nuntă a dus uamiń kĭemaț adîns đ-așa lukru, șî pi iĭ ĭa kĭemat dîrzarĭ [Por.]

дарован (prid.) — daruit /dăruit/
— и кумче је било даровано од стране кума șî finu a fuost daruit đin parća nașuluĭ
— надарен је за певање, нико није у селу бољи од њега daruit ĭe đi kîntat, ńima nuĭe-n sat mîĭ bun đi-kît ĭel [Crn.]

дарован (prid.) — dăruit /dăruit/
— даровани људи иду натоварени поклонима lumĭa dăruită mĭarźe-nkarkată ku darurĭ [Por.]

даровање (i. ž.) — dăruĭa /dăruiala/
— закаснио сам за даровање младе на свадби, и она са наљутила на мене m-am amînatat đi dăruĭala guovi la nuntă, șî ĭa s-a mîńiĭat pi mińe [Por.]

даровати (gl. p.) — dărui /dărui/
— снајка дарује свекрву кад први пут улази у кућу nuora dîăruĭe pi suakrî-sa kînd tună măĭ întîń în kasă [Por.]

даска (i. ž.) — bla /blană/
— храстове даске blăń dă gorun [Hom.]
— раван као даска ńaćid ka blana
— отишли су на стругару да режу даске s-a dus la firizană să taĭe la blăń
— теше даску секиром śopļașće blana ku sakurĭa [Por.]

дати (gl.) — da /da/
— не дај му новац, јер ће га дати на пиће nu-ĭ da bań, k-îĭ dîă pi bĭare
— сетио се (пало му је на памет) ĭ-a dat în gînd
— наљутио, више не свраћа код мене s-a mîńiĭat, nu măĭ dîă pi la mińe
— крава не прихвата јарам vaka nu sa dîă la źug
— ја сам ишао горњом страном, а он доњом ĭuo am dat pi đin đal, da ĭel pi đin vaļe
— држ’ се добро, не дај се țîńće bińe, nu ći da
— тврдоглав, не слуша никог tare đi kap, nu sa dîă la ńima
— кад ти ударим шамар, видећеш зелене звезде kînd îț dau o palmă, vĭeḑ stîaļe vĭerḑ [Por.]

даћа (i. ž.) — țară /ţeară ?/
— „цара” је даћа која се намењује покојнику на дан када га укопају țara ĭe pomană kare sa dîă la-l muort în ḑîua-ĭa kînd ăl îngruapă [Por.]

даћа (i. ž.) — poma /pomană/
— даћа је обичај који се држи седам година после смрти човека pomana ĭe ađet kare sa țîńe șapće ań dupa muarća uomuluĭ
— помана садржи хлебове и колаче израђене посебно за одређеног покојника, и одређују се према томе ко је био он и како и када је умро pomana kuprinđe pîń șî kolaś fakuț adîns đi pomana muortuluĭ, șî sa ļagă đi ĭel đispre aĭa śi ĭe ĭel șă kum șî kînd a murit
— има једна врста колача која се зове закони ĭastă un fĭeļ đi kolaś kare sa kĭamă zakuańe [Por.]

даћар (i. m.) — pomenaș /pomenaș ?/
— даћар је онај који је позван да дође на даћу pomenaș ĭa ăla kare ĭe kĭemat să vińă la pomană [Mlava]

дахтање (i. ž.) — gîfaĭa /gâfâială/
— од велике врућине њему је отежао корак, а на узбрдици ухватило га је и неко тешко дахтање đin zăpușală mare, luĭ iĭ s-a-ngreonat pașu, da la pripur l-a prins ș-o gîfaĭală grĭa [Por.]

дахтање (i. s.) — ikńet /icnet/
— на пландишту пуном оваца, чује се само овче дахтање la ḑîkatuarĭe pļină đi uoĭ, s-auđe numa ikńetu uoiluor [Por.]

дахтати (gl.) — gîfăi /gâfâi/
— дахће се каже за човека или животињу који тешко дишу gîfîĭe sa ḑîśe đi uom or đi žuavină kare suflă grĭeu
— дахће јер се угојио као свиња gîfîĭe kă s-a-ngrașat ka puorku [Por.]

дахтати (gl.) — ikńi /icni/
— овце дахћу кад је велика врућина uoĭļi ikńesk kînd ĭe mare zîpușală [Por.]

дација (i. ž.) — dațîĭe /dare/
— продао сам краве да платим дажбине држави am vindut vaśiļi sî plaćesk dațîĭa la držauă [Crn.]

дашчица (i. ž.) — blanuță /blănuță/
— разбила се лада у којој је држао неке своје стварчице, остале су само дашчице од ње s-a spart lada în kare a țînut ńișći lomańe aluĭ, a ramas numa blanuțîļi đi-ńa [Por.]

два (br.) — du /doi/
— човек има два ока у глави и две руке у раменима uomu arĭe duoĭ uokĭ în kap, șî duauă mîń în umirĭ
— два одсто, два процента duoĭ đin sută [Crn.]
— два дечака иду улицом и гледају две девојке doĭ kopiĭ mĭerg pe drum și să uĭtă la doo feťe [Kmp.]

двадесет (br.) — duauăḑîăś /douăzeci/
— кад сам напунио двадесет година, отишао сам у војску kînd am înpļińit duauăḑîăś đi ań, m-am dus în vuoĭskă [Crn.]

двадесет (br.) — doaḑăś /douăzeci/
— двадесет, двадесет и један, двадесет и два ... doaḑăś, doaḑăś șî unu, doaḑăś șî duoĭ ... [akc.
— двадесет година сам чекао да дође duaḑăś đi ań am așćetat să vină [Por.]

двадесети (br.) — doaḑăśiļa /douăzecilea/
— родио сам се двадесетог фебруара m-am fakut în a doaḑăśiļa ḑî în fîurarĭ [Por.]

дванаест (br.) — duoĭsprĭaśe /doisprezece/
— дванест месеци има у једној години duauăsprĭaśe luń ĭastă pi un an [Crn.]
— дванаест жена копа на њиви doăsprîaśe muĭerĭ sapă-n luok [Por.]

дванаести (br.) — duoĭsprîaśiļa /doisprecelea/
— дође некако и дванаестги месец, завршиће се ваљда и ова година једном do veńi kumva ș-a doĭsprîaśiļa lună, sa do va înkeĭa șî anu-sta odată [Por.]

дванести (br.) — duoĭsprĭaśeļa /doisprezecelea/
— децембар је дванаести месец у години luna marĭe ĭe duauăsprĭaśeļa lună-n an [Crn.]

двапут (pril.) — dîdauo /de două ori/
— разумном детету довољно је да кажеш једанпут-двапут, и оно ће запамтити la kopil înțaļes đestul să-ĭ ḑîś odată-dîdauorĭ, șî ĭel îa la kap [Por.]

двеста (br.) — doăsuće /două sute/
— двеста је кад се саберу сто и сто doăsuće sînt kînd sa adună o sută șî o sută [Por.]

двоколица (i. ž.) — kalamantă /trasură/
— каламанта је врста двоколице, за превоз лакшег терета kalamantă ĭe un fĭeļ dă karuță ku doă ruoț, dă dus tovar măĭ ușuor
— каламанта има једну осовину са два точка, и отворен сандук, закривљен као млад месец kalamanta are o osiĭe ku doă ruaće, șî kotur dășkis, înkonveĭat ka luna ćinără [Mlava]

двориште (i. ž.) — pîrvaļiĭe /curte/
— двориште је простор испред куће, ограђен или неограђен pîrvaļiĭe ĭe luok đinainća kășî, îngrađit, or ńingrađit [Por.]

де (vez.) — đe /de/
— де, бре, није то тако како се прича đe, mă, nuĭe aĭa așa kum sa puvestîașće
— те креће, те не креће, не зна ни он сам шта да ради, сирома ц. и, или đe pļakă, đe nu pļakă, nu șćiĭe ńiś ĭel śe sî fakă, saraku
— и да хоће, и да неће, једнако му дође đe va vrĭa, đe nu va vrĭa, tuot una-ĭ vińe [Por.]

Дебели Луг (i. m.) — Dăbiļug /Dăbiliug ?/
— Дебели Луг је село у Горњем Пеку, у близини мајданпечког рудника Dăbiļugu ĭe sat în Pĭekol đi Sus, apruape đi rudńiku măĭdanuluĭ
— на задњем попису ( în popiso-l đi la urmă (în anu 2011), satu avut 405 đi inș, ka sîrbĭ sa skris iĭ 221, da ka rumîń 99, 80 đi inș n-a spus śe sînt [GPek]

дебелина (i. ž.) — grasîme /grăsime/
— одвојио је на страну месо без сланине a pus în lăturĭ karńa fara grasîme [Por.]

Дебелолужанин (i. m.) — Dăbļiźan /Dăbligean ?/
— готово сви Дебелолужани су за време Тита радили у руднику, и имали добре плате gata tuoț Dăbļiźeńi đi vrĭamĭa lu Tita a lukrat în rudńik, ș-avut plăț buńe
— Дебелолужанка Dăbļiźană, Dăbļiźankă [GPek]

дебељуца (i. m.) — grăsulan /grăsulean/
— има двоје деце, обоје дебељуце are duoĭ kopiĭ, amînduoĭ grăsulań [Por.]

дебео (prid.) — gruos /gros/
— дебело дрво ļiemn gruos
— дебела даска blană gruasă
— дебео конац ață gruasă
— густо млеко lapće gruos
— дубок и рапав глас glas gruos șî spîrćiguos
— тврдоглав; туп gruos đi kap
— тврд на образу gruos đi obraz
— има дебео новчаник gruos la pungă [Por.]

дебљи крај (i. m.) — botur /butur/
— скрати дрво на дебљем крају за једно две шаке skurtă ļiemnu la botur đi vro duauă palmĭe
— наши штапови су на дебљем крају готово једнаки bîćiļi nuaștre la botur sînt gata tot una [Crn.]
— дрво, штап, грана или тако нешто дугуљасто, има два краја: један је тањи или оштрији, и тај се зове „врх”, а други је дебљи или тупљи, и тај се део зове „ботур” ļiemnu, bîtu, krĭangă șî așa śeva śi ĭe lunguĭat, are duauă kîpatîńe: unu ĭe măĭ supțîrĭe, or măĭ askuțît, șî ĭel sa kĭamă vîr, da alalalt ĭe măĭ gruos, or măĭ tîmpit, șî la aăla sa ḑîśe botur [Por.]

дебљина (i. ž.) — grosîme /grosime/
— причало се да је некада у шуми било букви толике дебљине, да их нису могли петоро људи обухватити s-a puvestît kă-n padure vrodată a fuost faź ku atîta grosîmĭe đi n-a putut śinś inș să-ĭ kuprindă [Por.]

деведесет (br.) — noaḑăś /nouăzeci/
— кад имаш деведесет, треба ти још десет па да имаш сто kînd aĭ noaḑăś, ăț trîabe măĭ ḑîaśe đe sî aĭ o sută
— угојена свиња имала је деведесет кила puorko-l gras avut noaḑăś đi kiļe [Por.]

деведесети (br.) — noaḑăśiļa /nouăzecilea/
— чича је ушао у деведесете muoșu a tunat în noaḑăśiļa [Por.]

девет (br.) — nua /nouă/
— сада је девет и по сати akuma ĭe nuauă śasurĭ, șî žumataće
— жена носи девет месеци muĭarĭa puartă nuauă luń [Por.]

девети (br.) — nuauļa /nouălea/
— врачара је рекла да треба да ми баје девет пута, ако девето бајање не помогне, лека неће бити vrîžîuarĭa a spus kă trăbe să-m đeskînće ši nuauă uorĭ, dakă n-ažută đeskînćiku a nuauļa, ļiak n-o sî fiĭe [Por.]

деветнаест (br.) — noasprîaśe /nouăsprece/
— са деветнаест година отишао је у стране земље đi noasprîaśe ań s-a dus pin țîăriļe strińe
— број деветнаест је за један мањи од броја двадесет numîru noasprîaśe ĭe đi unu măĭ mik đikît număru doaḑîăś [Por.]

деветнаести (br.) — noasprîaśiļa /nauăsprecelea/
— данас је деветнаести март, још дан-два и улазимо у пролеће astîḑ ĭe noasprîaśiļa în marțîșuor, măĭ o ḑî-duauă șî tunăm în primovară
— бројао сам овце, и кад сам прешао деветнаесту, уместо да кажем двадесет, ја се забројах и заборавих колико их је било numaraĭ uoiļi, kînd trĭekuĭ pĭ-a noasprîaśiļa, în luok să ḑîk doaḑîăś, sminćiĭ đin număr, șî ma zuĭtaĭ kîć-a fuost [Por.]

девица (i. ž.) — fećiua /fecioară/
— невина девојка, још увек не зна шта су мушка посла fată fećiuară, înga nu șćiĭe śi ĭe lukru voĭńiśesk [Por.]

девојачки (prid.) — fećesk /fetesc/
— био је добар виолиниста који је знао многе девојачке песме a fuost bun lăutarĭ kare a șćut mulće kînćiśe fećeșć
— девојачка љубав је најдубља dragu fećesk ĭe măĭ adînk [Por.]

девојка (i. ž.) — fa /fată/
— девојка је неудата женска особа fată ĭe famĭaĭe ńimăritată
— млада девојка fată ćinîră
— баба девојка; уседелица fată batrînă
— лепа девојка fată frumuasă [Por.]

девојче (uzv.) — fa /fa/
— „фа” може да каже било ко женској особи, само ако су баш добри пријатељи, и ако међу њима нема никакве љутње „fa” puaće să ḑîkă fiĭekare la o famĭaĭe, numa dakă sînt baș prĭaćiń buń, șî nuĭe ńiś-o mîńiĭe întra iĭ
— девојче, Марија, чујеш ли ти мене, бре, или се правиш глува? fa, Mariĭo, m-auḑ tu, ba, or ći faś surdă?
— „фа” показује велику блискост између две жене „fa” arată mare dragusta întra duauă muĭerĭ [Por.]

девојчица (i. ž.) — fećiță /fetiţă/
— девојчица је мала девојка, дете fećița ĭe fată mikă, kopil
— девојчице су стасале за школу fećițîļi ažuns đi șkuală
— прође једно момче, с девојчетом испод руке trĭeku un baĭețîăl ku fećița đi supt mînă
— имам девојче са слатким усташцем am o fećiță ku dulśe guriță [Por.]

девојчурак (i. ž.) — fataluankă /fătăloancă/
— израсла је довојчица, сада је прави девојчурак a krĭeskut fećița, akuma ĭe o fataluankă întrĭagă [Por.]

дедовина (i. ž.) — moșîĭe /moșie/
— дедовина је човекова својина, коју је наследио од предака moșîĭa ĭe averĭa uomuluĭ kare a moșćeńito đi la stramoșî luĭ
— некад се водило рачуна да се од дедовине не изгуби ни бразда земље đimult s-a purtat griža să nu sa pĭardă đin moșîĭe ńiś o brĭazdă đi pomînt [Por.]

Дели Јован (i. m.) — Guol /Gol/
— Дели Јован је велика планина, међа између Неготинске Крајине и Пореча Guolu ĭe munće mare, otar întra Kraĭna șî Porĭeśa
— под Дели Јованом су два влашка села: Танда и Црнајка supt Guol sînt duauă saće rumîńeșć: Tanda șî Țîrnaĭka
— Дели Јован је на хрбату голет, без икакве вегетације Guolu pi kuamă ĭe o golaĭe, fara ńiś un fĭeļ đi verđeț
— баба је говорила: имам осамдесет година, и откад памтим, ми Црнајчани ово брдо зовемо „Гол”, сада чујем да га неки зову Дели-Јован mama spuńa: am opḑăś đe ań, șî đi kînd țîn minće, nuoĭ Țrnaśeńi śuaka-sta kĭemăm Guol, akuma aud kă uńi iĭ ḑîk Dăļi-Ĭovan [Por.]

делилац (i. m.) — împarțîtuo /împărțitor/
— делилац је онај који нешто дели împarțîtuorĭ ĭe aăla kare împarće śuava
— верује се да сваки човек има неко биће које му на рођењу дели судбину какву ће имату кроз живот sa krĭađe kî tuot uomu are vro insă kare la nașćire iĭ împarće śe ursă o să aĭbă în traĭu luĭ
— у рају постоји делилац који прима помане, и дели их коме су намењене în raĭ ĭastă împarțîtuorĭ kare primĭașće pomĭeńiļi, șî ļe-nparće lu kuĭ sînt nîmeńiće [Por.]

делити (gl. nesvrš.) — parțî /părți/
— ретко ко каже делити, чешће се каже поделити rar kare ḑîśe parțî, măĭ đes sa ḑîśe împarțî [Por.]

делити (gl. p. ref.) — împarțî /împărți/
— дели се нешто кад од целине правиш делове sa împarće śuava kînd đin îtrĭeg faś parśaļe [Por.]

дељење (i. ž.) — împarțîre /împărțire/
— отац их је окупио да направи деобу имања tatî-su ĭ-adunat să fakă împarțîre la moșîĭe [Por.]

дељати (gl. p.) — mezdri /mezdri/
— деда од јутрос ради са макљом, деље држаља за мотике и секире moșu lukră ku mezdrĭala đi đesńață, mezdrĭașće dîržălurĭ đi sîape šă đi sakurĭ
— Тито је уништио козе јер су брстиле шуму Tita a zatrit kaprîļi, kă a mezdrit padurĭ [Por.]

дењење (i. s.) — grîmađit /grămădire/
— имао сам много сена, а на дењењу су ми помагали само отац и мајка am avut fîn mult, da la grîmađit mĭ-ažutat numa tata ku muma [Por.]

десет (br.) — ḑîaśe /zece/
— на рукама имаш десет прстију, па нису сви једнаки la mîń aĭ ḑîaśe źaĭśće, șî nu sînt tot una [Crn.]
— око десет сати терали смо овце на пландиште pi la ḑîaśe śiasurĭ am mînat uoĭļi la ḑîkatuare [Por.]

десети (br.) — ḑîaśeļa /zecelea/
— десетог дана набасасмо на једну кућу a ḑîaśeļa ḑîuă buturirîm la o kasă [Crn.]
— десети пут сам ти поновио, а ти још ниси схватио a ḑîăśiļa uorĭ ț-am prospus, da tu înga n-aĭ luvat la kap [Por.]

десити се (gl.) — întîmpla /întâmpla/
— изненада је нестао, шта ли се десило са њим, нико не зна đintr-odată s-a pĭerdut, śe s-a fi întîmplat ku ĭel, ńima nu șćiĭe
— шта се збива у вашем селу па се људи пуни мржње бију сваки дан? śe sa întîmplă-n satu vuostru pă lumĭa pļină đi mîrză sa baće în tuota ḑîua? [Por.]

десни (i. ž.) — źinźiĭe /gingie/
— зуби се клате, а десни крваре đințî sa klaćină, da źinźiĭi sînźarĭaḑă [Por.]

десно (pril.) — đirĭapta /dreapta/
— на десно, удесно la đirĭapta
— сдесна, са десне стране đi đirĭapta
— десна страна (фиг. праведна страна) parća đirĭaptă
— идеш све на десно, док не наиђеш на један поток mĭerź tot la đirĭapta, pănă nu daĭ pista un ogaș
— одузела му се десна рука и десна нога, шлогиран лежи у кревету iĭ s-a luvat mîna đirĭaptă, șî piśuoro-l đirĭept, uloźit ḑaśe în pat [Por.]

дете (i. m.) — kopil /copil/
— имао је са првом женом троје деце avut ku muĭarĭa đintîń triĭ kopiĭ
— мала деца kopiĭ miś
— копиљаци, ванбрачна деца kopiĭ đin fluorĭ
— сахранила је двоје рођене деце a-ngropat duoĭ kopiĭ đi la ińima
— одрасла деца kopiĭ krĭeskuț [Por.]

дете (i. ž.) — glua /gloată/
— са првом женом није имао децу, а са другом има четворо ku muĭarĭa đi-ntîń n-avut gluaće, da ku adăurată are patru
— чуди се како јој деца нису помрла од глади за време рата sa miră kum gluaćiļi nu ĭ-a murit đi fuame đi vrĭamĭa đi rat [Por.]
— чича је у Црној Гори убио неког Турчина, покупио чељад и реко Мораве побегао у Млаву (Манастирица, Млава) muoșu în Țîrna Gora a omorît pră vrun turk, îș a luvat gluaćiļi șă prăsta Muraua a fuźit în Mlaua [Mlava]

детелина (i. ž.) — deteļi /lucernă/
— покосио сам хектар детелине, и идем да је превезем am kosît un ĭektîr đi deteļină, șî ma duko s-o kar [Crn.]
— када ти крава утекне у детелину, и напаса се док се не насити, надува се и може да липше, ако не стигнеш на време да јој набијеш калем у дупе, да се издува kînd îț skapă vaka-n dîtaļină, șî manînkă pănă sa satură, sa înflă șî puaće sî muoră, dakă n-aźunź la vrĭame să-ĭ baź mosuoru-n kur, sî rasufļe [Por.]

детињаст (prid.) — kopilarĭesk /copliăresc/
— клис је детињаста игра, није за маторе људе kļisu ĭe žuakă kopilarĭaskă, nuĭe đi uamiń batrîń [Por.]

детињачки (pril.) — kopilarĭașće /copilărește/
— игра у колу некако детињачки, па се зато ниједна девојка не хвата до њега žuakă în uară kumva kopilarĭașće, șî đi aĭa ńiś o fată nu sa prinđe lînga ĭel [Por.]

детињство (i. ž.) — kopilariĭe /copilărie/
— детињство брзо пролази, али се дуго памти kopilariĭa trĭaśe ĭuta, ama mult sa țîńe-n gînd
— матора дртина, а прави детињарије uarkă batrînă, da faśe la kopilariĭe [Por.]

детлић (i. ž.) — vîrdare /verdare/
— детлић је птица која се креће по дрвету горе-доле и куцка кљуном по деблу тражећи црве vîrdarĭa ĭe pasîre kare mĭarźe pi ļiemn însus-înźuos șî ćokńașće ku ćiku în butuarkă katînd la vĭermĭ
— детлић се гнезди у дупљи vîrdarĭa sa kuĭbĭaḑă în butuarkă
— детлић је птица чукачица vîrdarĭa ĭe pasîrĭe ćokńituare [Por.]

децембар (i. s.) — andrĭa /andrea/
— „андреја” је последњи месец у години, њиме се завршавала година у бапском календару andrĭaua ĭe luna đi la urmă în an, ku ĭa s-a-nkĭeptorat anu pi kîļindarĭu ăl babĭesk
— „андрејом” су се називале и две недеље у последњем месецу у години, када су се парили вукови andrĭaua đe mult s-a kĭemat șă doă stamîń pi luna đi la urmă în an kînd s-a vișńit lupi [Por.]

децембар (i. m.) — luna /lunar/
— данас се ретко ко међу старијима сећа да се последњи месец бапског календара, поред „андреје”, звао и „лунар” astîḑ rar đin-tra-ĭ batrîń kare măĭ țîńe minće kă luna đi la urmă pi kîļindarĭo-l babĭesk s-a kĭemat, pi lînga andrĭauă, șî lunarĭ
— почео је децембар, завршава се година a tunat lunarĭu, sa-nkĭaptură anu [Por.]

дечја глиста (i. m.) — ļimbrik /limbric/
— дечја глиста личи на дугачку глисту, имају је мала деца ļimbriku samînă la rîmă lungă, ăl au kopiĭi aĭ miś [Por.]

дечурлија (i. zb.) — kopila /copilamă ?/
— често код нас најсиромашнији имају гомилу дечурлије đes la nuoĭ aĭ măĭ saraś au o gramadă đi kopilamă [Por.]

дивизма (sint.) — kuadavaśi /coada-vacii/
— крављи реп kuada vaśi
— дивизма је висока биљка, са жутим цветом kuada vaśi ĭe buĭađe înaltă, ku fluorĭ galbińe
— са дивизмом су стари ловили рибу за славу, кад им је требала већа количина рибе ku kuada vaśi aĭ batrîń a prins pĭeșć đi pazńik, kînd ļ-a tîbuit pĭeșć măj mulț
— дивизму без корена стављали су у џак, и мотком је млатили преко тог џака, узводно од места где је било доста рибе kuada vaśi fara rîdaśiń a puso în vrun sak, șa batuto pista sako-la ku buata, măĭ la đal đi luoku ku pĭeșć mulț
— рибе које су се нагутале воде са млеком дивизме, превртале су се на леђа, и пливале површином реке као да су отроване pĭeșći kare a-ngițît apa ku lapćiļi đi kuada vaśi, numa sa-ntuors pi șîaļe, ș-a mĭers pi rîu ka kînd sînt otraviț [Por.]

дивља гуска (i. ž.) — gîrlu /gârliţă/
— „грлуга” је птица, дивља гуска (Рудна Глава) gîrlugă ĭe pasîrĭe, gîskă sîrbaćikă
— прође јато дивљих гусака, иде лоше време (Танда) trĭeku un șuk đi gîrluźi, vińe vrĭamĭa rîa [Por.]
— лете „грлуге” небом, беже од лошег времена (Бучје) trĭek gîrluźiļi pi sus, fug đi vrĭamĭa rîa [Crn.]

дивља јабука (i. ž.) — korikuvă /coricova/
— некада су људи киселили туршију сирћетом од дивљих јабука đimult lumĭa a akrit turșîĭa ku oțîăt đi korikuvĭe [Crn.]

дивља свиња (sint.) — puorksîrbaćik /porc sălbátic/
— наше планине су пуне дивљих свиња muńțîļi nuaștre sînt pļińe đi puorś sîrbaćiś [Por.]

дивље грожђе (i. ž.) — guri /aguridă/
— гурида је врста дивљег грожђа, која расте по шуми, има мала плава зрнца, која су толико кисела кад сазру да ти се уста сва стегну од киселости gurida ĭe un fĭeļ đi viĭe sîrbaćikă, kare dă pi duos, are buobe miś vînîće, kare kînd sa kuok sînt atîta akre đi gura sa strînźe đi tuot đi akrĭală [Por.]

дивљи (prid.) — sîrbaćik /sălbatic/
— вук и медвед су дивље животиње, јер живе у шуми lupu șî ursu sînt žuavińe sîrbaćiśe, kî traĭesk în padure [Por.]

дивљи грашак (i. ž.) — maḑîre /mazere/
— дивљи грашак има ружичасте цветове, препознају се са даљине: стоје нанизани по пет-шест као минђуше, а када сазри, дивљи грашак прави махуне maḑîrĭa are fluorĭ bilovinś, sa kunuosk đin đeparće: stau înșîraće kîći patru-śinś ka marźeļiļi, da kînd sa kuaśe, maḑîrĭa faśe postăĭś [Por.]

дивљи лук (i. m.) — uș /aiuș/
— дивљи лук расте у виноградима, и на влажним местима aĭușu krĭașće în viĭ, șî pi luokurĭ uđiluasă [Crn.]

дивљина (i. ž.) — sîrbaśiĭe /sălbăticie/
— причали стари да кад су дошли овде да се населе, није било никог нигде, само дивљина на све стране a puvestît aĭ batrîń kă kînd a veńit aiśa sî sa kăsătorĭaskă, n-a fuost ńima pusta, numa sîrbaśiĭe în tuaće părțĭļi [Por.]

дивно (prid.) — mîndru /mândru/
— мајка је ткала дивне ћилимове, али деца нису била вољна да их сачувају muma a țasut mîndre đi păturĭ, ama la kopiĭi n-a fuost pi vuoĭe să ļi pazîaskă
— девојка има дивног момка fata mare are mîndru đi baĭat [Por.]

дивота (i. ž.) — mîndrĭață /mândreață/
— лепота девојка mîndrĭață đi fată
— сунце излази, птице певају, шума мирише, дивота једна на све стране suarļi rasîare, păsîrļi kîntă, padurĭa mirusă, mîndrĭață odată în tuaće părțîļi
— невиђена лепота; прекрасно mîndrĭață ńivaḑută
— дивота једна, опет је побегао из школе mîndrĭață đi lukru, ĭară a fuźit đi la șkuală [Por.]

дизати (се) (gl. p. ref.) — arďika /ridica/
— кад легне, тешко се диже kînd sa kulkă, greu s-arďikă [Kmp.]

дика (i. ž.) — điđi /mândrie ?/
— нека су ти на понос таква деца să-ț fiĭe đi điđikă așa kopiĭ
— празна хвала (кад се од хвале нема користи) điđikă guală [Por.]

дим (i. ž.) — mn.fumurĭ /fum/
— дим настаје из неког сагоревања fumu sa faśe đin vro arsură
— има неког код куће, јер излази дим кроз оџак ĭastă la kasă śińiva, kă mĭarźe fumu pi kuoș
— дај и мени да повучем један дим из луле dăm șî miĭe, să trag un fum đin lulă
— бели дим, црни дим fum alb, fum ńiegru
— тера чезе са коњима да се прашина диже за њима mînă karuța ku kaĭ, đi fumu sa rađikă dupa iĭ [Por.]

димити (gl.) — afuma /afuma/
— дими као локомотива afumă ka mașîna đi vuoz
— дими месо да се не поквари afumă karńa sî nu să strîśe
— задимљује воћке да их заштити од слане afumă puomi đi brumă [Crn.]
— нисам пушач, палим (цигару) само понекад nu mis tutunźiu, afum numa kînd șî kînd [Por.]

Димитрије (i. m.) — Dumitru /Dumitru/
— Димитријев alu Dumitru [Por.]

Димитрика (i. m.) — Dumitri /Dumitrică/
— чичу Думитра од малена су звали Думитрика, и такав надимак му је ослао до смрти; прешао је на његову децу, коју људи зову „Думитрикићи” la moșu Dumitru đi mik ĭa ḑîs Dumitrikă, ș-așa poļikră ĭ-a ramas pănă la muarće; a trekut șî pi fiśuori luĭ, pi kare lumĭa iĭ kĭamă „Dumitrikońi” [Por.]

димљен (prid.) — afumat /afumat/
— димљено месо karńe afumată
— соба је пуна дима suobă ĭe pļină đi fum [Crn.]
— није га закрпио добро, само га је замазао калајем nu l-a kîrpit kalumĭa, numa l-a afumat ku kalaĭu [Por.]

димњача (i. ž.) — fumări /fumărică/
— димњача је биљка са љубичастим цветом, који има врх као да је задимљен fumărika ĭe buĭađe ku fluare bilovinkă, kare are vîr ka kînd ĭe afumat [Por.]

димчина (i. ž.) — fumariĭe /fumărie/
— пуше сви као Турци, напуни се соба димчине да не можеш да дишеш tutuńesk tuoț ka turśi, sa umplu suoba đi fumariĭe đi nu puoț să sifļi [Por.]

динар (i. m.) — dina /dinar/
— није скупо, кошта ме само динар и десет пара nuĭe skump, ma koștuaĭe numa un dinarĭ șî ḑîaśe parîaļe
— ради, јер се без динара не може lukră, kă fara dinarĭ nu sa puaće
— без динара у џепу fara dinarĭ în pîzanarĭ [Por.]

диња (i. m.) — epin /pepene/
— диња је дулек са рапавом кором и жутим месом, слатким као мед pĭepinu ĭe un duļaće ku kuaža rîpată șî ku mńeḑu galbin, dulśe ka mńarĭa [Por.]

дирати (gl.) — dîrî /atinge/
— не дирај осињак, јер ће те ујести осе nu dîrî vesparĭu, kî ći muśkă vĭaspiļi [Crn.]
— не ометај човека, пусти га да ради nu dîrî uomu, lasă-l sî lukrĭe [Por.]
— не задиркуј ме, јер не могу да поднесем твој безобразлук nu ma dîrî, kî nu puot sî rîăbd ńiomeńiĭa-tîa [Crn.]
— оно дете као да је полудело, не учи ништа, само дира девојчице у школи kopilo-la ka kînd a noroḑît, nu-n vață ńimik, numa dîrîașće fĭaćiļi la șkuală
— он ме је изазвао, па смо се потукли ĭel ma dîrît, șî ń-am luvat la bataĭe [Por.]

дисати (gl. p. ref.) — sufla /sufla/
— погледао сам га добро: не дише, пресече ме страх да је умро ma uĭtaĭ bińe la ĭel: nu suflă, ma taĭe frika k-a murit
— чича неће дуго, из дана у дан све теже дише nu țîńe muoșu mult, đi ḑî în ḑî tuot măĭ grĭeu suflă
— од малена сам почео да дувам у трубу đi mik am înśeput să suflu în bandă
— дуни у ту свећу, угаси је јер је време за спавање suflă în lumanarĭe, stînźo kî ĭe vrĭamĭa đi kulkarĭe [Por.]

длакав (prid.) — flokuos /flocos/
— данашње момке не разликујеш од девојака, јер су сви космати, и они носе дугу косу baĭețî đi astîḑ nu-ĭ razńeșć đin fĭaće, kî tuoț sînt flokuoș, șî iĭ puartă păru lung [Por.]
— олињала овца је она којој је опала вуна, па су остали само праменови овде-онде (Дебели Луг) uaĭe flokuasă ĭe aĭa la kare ĭa pikat lîna, ș-a ramas numa fluoś koļa-koļa [GPek]

длакави шаш (i. ž.) — skra /scradă/
— длакави шаш је трава која расте између каменова по кршу и по шуми у планини, и тамо где она расте терају се овце на пашу skradă ĭe ĭarbă kare dîă pintra pĭetre pi kîrșĭe șî pin padure la munće, ș-akolo unđe ĭastă skradă sa mînă uoĭļi la pașuńe [GPek]

Длбокићи (i. m.) — Dîlbośeșći /Dîlbea ?/
— већина Длбокића имају куће у селу, а раде у руднику mîĭ mulț Dîlbośeșć au kîăș în sat, da lukră în maĭdan [Crn.]

длето (i. ž.) — daltă /daltă/
— длетом се дуби рупа у дасци ku dalta sa faśe skobitură în blană [Crn.]
— длето ми се отупело, треба да га наоштрим dalta mi s-a-ntîmpit, trîabe s-o askut
— дрвено длето daltă đi ļiemn
— гвоздено длето daltă đi fĭer [Por.]

длето (i. s.) — gin /ghin/
— „гин” је метална дубилица, са полумесечастим сечивом ginu ĭe o skuabă đi fĭer, ku taișu înkîrśurat ka luna ćinără
— „гином” се радило на ведрици за млеко, на ципуну за воденицу ku ginu s-a lukrat la gaļiată đi lapće, șî la gaļețuaĭka đi muară [Pom.]

дно (i. m.) — fund /fund/
— дно лонца fundu uaļi
— о јелу: загорело јело, ухватило се за дно посуде s-a prins đi fund
— поклопи кофу, да не падне труње у воду puńe fundu pi kuafă, sî nu piśe luomurĭ în apă
— хлеб се меси на лопару, и њиме се уноси у пећницу pîńa sa plumađiașće pi fund, șî ku ĭel sa bagă-n koptuorĭ
— врачара баца зрна на лопару vrîžîtuarĭa dă ku bobiļi pi fund
— клизао се на леду на задњици, па је поцепао панталоне на туру s-a karat pi gĭață pi kur, ș-a rupt śuariśi la fund
— дно дубодолине, потока, реке fundu boruźi, ogașuluĭ, rîuluĭ
— пао је на дно, нико га више не ферма ни за шта a kaḑut la fund, ńima nu-l măĭ fuarmîĭe đi ńimika
— са толиким гресима, ни на дну пакла неће бити места за њега ku atîta pakaće, ńiś la fundu ĭaduluĭ n-o sî fiĭe luok đi ĭel [Por.]

до- (pref.) — do- /do-/
— неким речима се ставља „до” испред, кад се жели рећи да је радња, после дужег времена, готова la ńișće vuorbe sa puńe „do” đinainće, kînd vrĭa sî sa spună kî ĭe vrun lukru, dupa multă vrĭame, gata
— чекали су цео дан да дође, на крају је он коначно стигао, али увече, када више није било никог doveńi (do + veńi): așćetară tuota ḑîua să vină, la urmă ĭel doveńi, ama sara, kînd n-a măĭ fuost ńima
— такве речи су: дорадити, допевати, доставити, допунити, достићи (доспети), дотући, и друге așa vuorbe sînt: dofaśa (do + faśa, „doraditi”), dokînta (do + kînta, „dopevati”), dopuńa (do + puńa, „dostaviti”), dopļińi (do + [în]pļińi, „dopuniti”, „napuniti”), doaźunźa (do + aźunźa, „dostići”, „dospeti”), dostorî (do + storî, „dotući”, „zatreti”, „uništiti”), șî alćiļi [Por.]

добар (prid.) — bun /bun/
— добар дан buna ḑîua
— добро вече buna sara
— плодна земља bun pomînt
— добар човек, добричина uom bun
— срећан рад, да си жив и здрав bun lukru, să fĭ sînatos [Hom.]
— добар и луд су браћа (izr.) bun ku al naruod sînt fraț
— пријатно (изр. за столом, пре почетка обеда) puoptă bună
— рођени брат fraće bun
— рођена сестра suoră bună
— нашао сам га добро расположеног ăl gasîĭ în vuoĭa bună [Por.]
— добро, онда смо се договорили bun, atunśa ń-am vorbit
— па, добро, кад ти кажеш, нека буде тако pă, bun, kînd ḑîś tu, aĭ să fiĭe așa
— добро, добро, не треба двапут да ми кажеш bun, bun, nu trăbe să-m spuń đi dîdauorĭ [Por.]

добар (prid.) — faĭn /fain/
— ручаше добро, и прилегоше да мало одспавају prînḑîră faĭn, șî sa kulkară sî duarmă o țîră
— људи сасвим добри faĭń uamiń đi tuot
— ово одело ми стоји добро țuala-sta îm stă faĭn [Por.]

добијен (prid.) — dobînđit /dobândit/
— овај грип је болест добијена прехладом apukatura-sta ĭe buală dobînđită đin raśială
— њихово богатство добијено је крађом bogațîĭa-luor ĭe dobînđită ku furaluku [Por.]

добитак (i. ž.) — dobîndă /dobândă/
— од тога посла немаш никакву корист đin aăla lukru n-aĭ ńiś o dobîndă [Por.]

добитак (i. ž.) — kîpatare /căpătare/
— узалуд чека, од тога неће бити никакав добитак điźaba așćată, đin aĭa n-o să fiĭe ńiś o kîpatare [Por.]

добитак (i. s.) — kășćig /căștig/
— вашар је био слаб, и није имао никакав добитак од препродаје стоке bîlśu a fuost slab, șă n-avut ńiś un kășćig đin provinḑarĭa vićiluor
— радио је бадава, без икакве користи a lukrat điźaba, fara ńiśun kășćig [Por.]

добити (gl.) — dobînđi /dobândi/
— лукав човек, не можеш га лако придобити uom vikļan, nu-l puoț ļesńe dobînđi [Por.]

добити (gl. p. ref.) — kîpata /căpăta/
— што је тражио, то је и добио ś-a katat, a kîpatat
— болест је добио на послу buala a kîpatato la lukru
— на крају, добише новац који су тражили la urmă, do kîpatară bańi kare a katat
— бежи, да не добијеш и ти батине fuź, să nu kapiț șă tu bataĭe
— пензију прима на време penzîĭa kapîtă la vrĭame [Por.]

добошар (i. m.) — tobașîa /toboșar/
— Јанко Андријев из Оснића и Мартин из Бачевице, били су наши најбољи бубњари Ĭanku lu Andriĭ đin Osńiśa șî Marćin đin Baśevița, a fuost anuoștri mîĭ buń tobașîarĭ [Crn.]

Добрица (i. m.) — Dobriță /Dobriţă/
— име Добрица било је код Влаха и некада, а има га и сада nume Dobriță la rumîń a fuost șî đemult, da ĭastă ș-akuma
— потомци човека по имену Добрица зову се Добрицони или Добрицани, а на српском су Добрицановић firu lu uom ku nume Dobriță sa kĭamă Dobrițuońi, or Dobrițańi, da pi sîrbĭașće Dobricanović [Por.]

Добрицани (i. m.) — Dobrițuońi /Dobriţoiu/
— Добрицани су грана Балабана, старе рудноглавске фамилије, која је дошла из Бошњака у румунском Банату Dobrițańi sînt o krĭangă đin Bîlabańi, famiļiĭe batrînă în Arnaglaua, veńită đin luok Bușńak în Banatu-l rumîńesk
— Бошњак је данас Молдава на обали Дунава, преко пута Голупца Boșńaku ĭe astîḑ Moldova la marźina Dunîri, în prĭežba lu Golumbăț [Por.]

добро (i. n.) — bińe /bine/
— добро си му рекао, али ниси имао коме bińe ĭaĭ spus, ama n-aĭ avut la kare
— учинио је велику ствар (добро дело) a fakut mare bińe
— чувај добро невиност pazîa bińe fećinźiĭa
— добро обрати пажњу bagă sama bińe [Por.]

добро (i. ž.) — bunataće /bunătate/
— добричина bunataće đi uom
— хтео је да му продам моју имовину за две паре ИИ. вар. буну a vrut să-ĭ vind ĭuo bunataća a mĭa pi duauă parîaļe
— Не враћам (=одбацујем) добро моје стоке (из бајалице) Nu întuork bunu la stuaka mĭa
— добрица uom buńeț
— Не враћам (=одбацујем) добра моје куће (из исте бајалице) ИИИ. (рел.) доброчинство, добро дело Nu întuork buńețurļi la kasa mĭa
— живео је као светац, веровао је у бога, и његов је живот био пун доброчинстава a trait ka sfîntu, a kreḑut în dumńeḑîu, șă traĭu luĭ a fuost pļin đi bunatățurĭ [Por.]

добро (pril.) — kalumĭa /ca lumea/
— он ради добро, немам шта да кажем; немам примедбе ĭel lukră kalumĭa, n-am śe sî ḑîk
— добар, поштен човек uom kalumĭa
— није закрпио котао добро, пропушта воду n-a kîrpit kaldarĭa kalumĭa, slubuađe apă [Por.]

добро (pril.) — faĭn /fain/
— све је било добро, провели смо се врло лепо tuot a fuost faĭn, ń-am pitrekut rău frumuous
— направили су добар качамак, вечерали лепо, и легли да спавају a fakut koļașă bună, a śinat faĭn, șî s-a kulkat să duarmă [Por.]

Добро Поље (i. ž.) — Dobropuoļa /Dobropolie/
— они су се некада давно доселили од Пожаревца ĭeĭ s-a năsăļit dă vrodată dî la Požarevăț [Crn.]

добродошао (prid.) — bińeveńit /binevenit/
— поручио ти је мој отац да више ниси добродошао у нашу кућу ț-a kriśit tatî-mĭu kă nu iș măĭ bińeveńit în kasa nuastră [Por.]

доброта (i. ž.) — buńață /buneaţă/
— свет се искварио, људи су изгубили доброту s-a strîkat lumĭa, uamińi a pĭerdut buńața
— човек треба да ради за добробит своје куће uomu trăbe să lukre đi buńețu kășî luĭ
— за свако доброчинство бог ти се захваљује đi tuata buńață dumńeḑîu îț mulțamĭașće [Por.]

довршен (prid.) — dogaćit /dogacit/
— жетва је, богу хвала, довршена, и сада имамо дан-два за одмор săśiratu ĭe, mulțam la dumńeḑîu, dogaćit, ș-akuma avĭem o ḑî-duauă đi ođińit [Por.]

довршити (gl.) — dostorî /dostorî/
— пробао је да бубе уништи отровом, није успео, али је имао велику срећу да удари мраз, па их је мраз докрајчио a śerkat sî storaskă guonźiļi ku otrauă, n-a putut, ama avut naruok mare k-a dat źeru, șî źeru ļa dostorît đi tuot [GPek]

довршити (gl. p.) — dogaći /dogaci/
— баш сам се намучио са орањем, али сам га довршио јуче baș ma nîkažîĭ ku aratu, ama-l dogaćiĭ ĭerĭ [Por.]

Догаревић < — Dogarĭu /Dogariu/
— Догаревићи у Рудној Глави су директни потомци неког Петра Догара Dogarĭeșći-n Arnaglaua sînt fir đi fir alu vrunu Pîătru Dogarĭu [Por.]

додати (gl.) — adauga /adăuga/
— надовезати конац на конац a adauga fir la fir [Hom.]

додиривати (gl. p.) — aćinźa /atinge/
— на слави је обичај да се свећом додирне таванска греда la prazńik ĭe ađet sî sa aćingă grinda ku lomanarĭa [Crn.]

додирнут (prid.) — ins /atins/
— додирнути јеж скупи се у клупко ariśu aćins sî faśe gĭem
— ова песма у срце ме дирнула kînćiko-sta ińima mĭ-aćins [Crn.]

додола (i. ž.) — paparu /paparudă/
— додоле су биле цигански обичај који се приређивао лети, кад је владала велика суша paparudă a fuost ađet țîgańesk, kare s-a țînut vara kînd a fuost săśită mare
— додоле је играла група Циганки, идући од врата до врата paparudă a žukat śopîr đi țîgănś, mĭergînd đi la ușă la ușă
— док су играле додолу, Циганке су певале, а наше жене су сипале на њих воду из ведрице pănă a źukat paparuda, țîgănśiļi a kîntat, da muĭeriļi nuaștre a tuarnat apă pi ĭaļe đin gaļiată [Por.]

дођош (i. m.) — vinoćik /persoană care vine/
— мало је старинаца, сви су дошљаци са разних страна rar kare sînt đin babaluk, tuoț sînt vinoćiś đin tuaće părțîļi
— казиваху стари да су дошљаке звали и винчило, винчиловићи spuńa aĭ batrîń kî la vinoćiśi ļ-a ḑîs șî vinćilă, vinćiluońi [Por.]

дозивати (gl. p. ref.) — strîga /striga/
— дозивао је из свег гласа, али га нико није чуо од ветра a strîgat kît a putut măĭ tare, ama ńima nu l-a auḑît đi vînt
— сви га у селу зову Петар, а он је крштен као Јанко tuoț în sat ăl strîgă Pîătru, da ĭel ĭe la karće Ĭanku
— није хтела да је ико назива курвом, па се вратила мајци n-a vrut ńima s-o strîźe kî ĭe kurvă, șî s-a-ntuors la mumî-sa
— баба није трпела никог да је зове „баба” baba n-a sufarat pi ńima s-o strîźe „babă” [Por.]

док (predl.) — pă /pănă/
— док се не скупе сви, нећемо почети са ручком pănă nu sa adună tuoț, nu înśepĭem ku prînḑu
— рекла је да док се он не мане пића, она се не враћа кући a spus kă pănă ĭel nu sa lasă đi bĭare, ĭa nu sa-ntuarśe la kasă
— рекли су им до када треба да чекају, и послали их кући ļ-a spus pănă kînd să așćaće, șî ĭ-a trîmĭes la kasă
— нису знали докле смеју да иду n-a șćut pănă unđe kućaḑă să mĭargă
— кад су видели како се очешљала, пукли су од смеха kînd a vaḑuto kum s-a pipćenat, s-a rîs pănă-pănă
— убили се од посла, без икакве користи a lukrat pănă-pănă, fara ńiś o dobîndă [Por.]

доказ (i. ž.) — dova /dovadă/
— имам доказ, јер је човек видео твоје овце у мојој башти am dovadă, kî uomu a vaḑut uoĭļi tîaļe în građină mĭa [Crn.]

доказати (gl. p.) — dovađi /dovedi/
— на суђењу ћеш доказати моју кривицу, а сада иди својим путем la žuđakat vi dovađi vina mîa, da akuma du-će pi drumu tîău [Crn.]

долап (i. m.) — dalap /dulap/
— у долапу су држане панице, кашике, заструзи и храна која није потрошена în dalap s-a pus strîăkinļi, ļingurļi, zastruźiļi șî mînkarĭa śe a ramas [Crn.]
— на обали Тимока је било онолико долапа, колико и башти pi marźina Ćimuokuluĭ a fuost dalapurĭ kîće șî baśaļe [Crn.]
— долап, точак на водени погон, који је преко каиша покретао стругару или воденицу dolap, ruată la apă, kare pista kurauă a mînat stružńița, or muara [Por.]

доле (pril.) — žuos /jos/
— није добро у јесен да се седи доле, на голој земљи, јер је земља влажна па се човек лако прехлади nuĭe bun tuamna sî sa șadă žuos, pi pomînt guol, kî ĭe pomîntu uđiluos șă uomu raśeșćă ļesńe
— посечено дрво пало је на земљу ļemnu taĭat a kaḑut žuos [Por.]

долина (i. ž.) — vaļe /vale/
— долина је удубљење између два брда vaļa ĭe adînśimĭa întra doa śuoś
— дубодолина vaļa adînkă
— мала долина vaļa mikă
— велика долина: долина са реком која протиче кроз село (чест топоним) vaļa mare: vaļa ku rîu kare trĭaśe pin sat (nume đies)
— суводолина, долина којом је некада текла вода vaļa sakă, vaļa pin kare vrodată a mĭers apa
— долински (u izr.) đi vaļe
— по долини; долином; у долину/долини (u izr.) pi vaļe
— решио је да сиђе са брда, да живи у долини a rașît sî dubuară đi la śuakă, să traĭaskă pi vaļe
— низводно (u izr.) la vaļe
— кад главна река тече кроз села ка истоку, онда наши речима „ла ваље” означавају и исток kînd rî-o-l mare mĭarźe pin saće kîtra rîsarit, atunśa aĭ nuoștri ku vuorba „la vaļe” însamnă șî rîsaritu
— низбрдо; на доле (u izr.) în vaļe [Por.]

домазлук (i. m.) — dîmîzluk /tamazlâc/
— ово прасе не кољем, остављам га за домазлук purśelo-sta nu-l taĭ, ăl las đi dîmîzluk [Por.]
— ако хоћеш, даћу ти једног овнића за домазлук dakă vrĭeĭ, sî-ț dau un berbeśel đi tamazlîk [Crn.]
— домазлук је све оно најбоље што имаш од приплода, са чиме кућа напредује (Јасиково) dămăzluku ĭe măĭ bun śe aĭ în viće, ku śe kasa dîă înainće [GPek]

домаћи (prid.) — dumĭastîk /domestic/
— домаћа свиња једе кукуруз кад јој дајеш, а дивља само кад нађе puorku al dumĭastîk manînkă kukuruḑ kînd îĭ daĭ, da al salbaćik numa kînd gasîașće
— у свим селима има домаћих крушака, а и дивљих има још увек овде-онде în tuaće saće ĭastă pĭară dumĭastîśe, da șî pĭară porśeșć sa mîĭ gasîăsk unđe-unđe
— домаћа животиња (Кривељ) žuavină dumĭastîkă [Crn.]

домаћин (i. m.) — stapîn /stăpîn/
— отац му је био угледни домаћин, а он је пијандура и распикућа tatî-su a fuost stapîn kunoskut, da ĭel ĭe bĭețîuos șî strîvĭeļńik [Por.]

домаћица (i. ž.) — stapîńa /stăpâneasă/
— домаћица је жена домаћина, а може бити и домаћин куће кад је удовица stapîńasa ĭe muĭarĭa stapînuluĭ, da puaće-fi șî gazda kășî kînd ĭe văduvă [Por.]

домаzет (sint.) — źińirĭe în kasă /ginere în casă/
— зет у кући је зет који је напустио родитељску кућу, и прешао да живи у жениној кући źińirĭe-n kasă ĭe źińirĭe kare a pļekat đinkasa prințîlor ș-a trĭekut să traĭaskă în kasa muĭeri
— за зета у кући иде момак који има много браће, или је сиромашан, а иде у кућу у којој родитељи немају синове него само ћерке đi źińirĭe-n kasă s-a duśe baĭatu kare are mulț fraț, or kare ĭe sarak, da sa duśe-n kasă unđe parințî n-au fiśuorĭ numa fĭaće
— зет у кући прима тастову славу, а временом и његово презиме źińirĭe-n kasă ĭa prazńiku lu suokrî-su, da ku vrĭame, kapîtă șî poļikra dupa suokrî-su
— зет у кући, (је) ко мачка под столом (izr.) źińirĭe-n kasă, ka mîțu supt masă [Por.]

донет (prid.) — adus /adus/
— вода донета са кладенца apa adusă đi la fîntînă [Crn.]
— слично са нечим, које личи на неког, нешто adus ku śeva [Por.]

доносити (gl.) — aduśa /aduce/
— доносим кључ с места aduk kĭaĭa đin luok
— (фиг.) присећати се; долазити к памети aduśe minća [Crn.]
— дете, призови се к памети, јер нећеш добро проћи kopiļe, sî-ț aduś minća la luok, kî n-o sî će petrĭeś bun
— личи једно на друго; слаже се једно с другим aduśe unu ku altu
— у песми треба да се слажу речи и мелодија în kînćik trîabe sî sa adukă vuorbiļi ku vĭarsîku [Por.]

допадати се (gl.) — plaśa /plăcea/
— млада снаја се бојала да се свекрви неће допасти храна коју она спрема nora ćinîră s-a ćemut kă lu suakrî-sa nu-ĭ va plaśa mînkarĭa ś-o gaćașće ĭa
— то што је он урадио са новцем, није било по вољи ником aĭa ś-a fakut ĭel ku bańi, nu ĭ-a plakut la ńima [Por.]

допећи (gl. p. ref.) — raskuaśe /răscoace/
— хлеб се није добро испекао, и баба га је оставила под црепуљом да се допече pîńa nu s-a kuopt bun, șă baba a lasato supt śirińe sî sa raskuakă [Por.]

доплатити (gl.) — doplaći /doplăti/
— доплатио сам све што ми је остало до прошлога пута doplaćiĭ tuot śe mĭ-a măĭ ramas đi rîndol đintîń [Por.]

доплаћен (prid.) — doplaćit /doplătit/
— много ми је лашке када видим да је дуг исплаћен у целости mul mi ĭe măĭ ușuor kînd vîăd kî ĭ-e dîtoriĭa doplaćită întrĭeg [Por.]

Допоњи (i. m.) — Dopuońi /Dop/
— Допоњи су имали воденицу покривену каменим плочама Dopuońi a avut muară astrukată ku ļespiḑ đi pĭatră [Crn.]

дорат (i. m.) — duorśa /dorcea ?/
— дорат је врста коња, али они који су их имали, тако су их звали и по имену (Лесково) duorśa ĭe un feļ đi kal, ama aăĭa kare ĭ-avut, așa șî ļ-a ḑîs pi nume [GPek]
— имао сам два пса на бачији, један се звао Дорча а други Мурџа (Танда) am avut duoĭ kîń la baśiĭe, unu la kĭemat Duorśa, da unu Murźa [Por.]

Дорћони (i. m.) — Dorćuońi /Dorcescu/
— Драго Дорчин је радио у Борском руднику Dragu lu Duorća a lukrat în maĭdan la Buor [Crn.]

доручак (i. s.) — prînḑîșuor /prânzișor/
— доручак се јео рано ујутру код куће, док није отишао свако за својим послом prînḑîșuoru s-a mînkat đimińața đinuapće la kasă, pănă nu s-a dus tot nat dupa lukru luĭ [Por.]

доручак (i. s.) — fruștuk /fruștuk/
— реч фруштук је нова, донели су је сељаци који су били запослени, јер само на послу се добијала пауза за доручак vuorba fruștuk ĭe nuauă, a duso saćańi kare a fuost prinș la lukru, kă numa la lukru a kîpatat ođină đi fruștuk
— нашти стари први јутарњи оброк нису звали фруштук, него ручкић aĭ nuoștri aĭ batrîń mînkarĭa a đintîń đimińața n-a kĭemat fruștuk, numa prînḑîșuor [Por.]

доручковати (gl. p.) — fruștukui /fruștuca/
— време је доручку, треба да доручкујемо што пре, јер ћемо умрети од глади, а они су можда доручковали па их није брига vrĭamĭa đi fruștuk, trăbe să fruștukuim măĭ îndată, kă murim đi fuame, da iĭ puaće kă a fruștukuit șă nu ļi sa pasă [Por.]

Дорча (i. m.) — Duorća /Dorca/
— од имена Дорча настао је породични надимак Дорчони (Оснић) đin nume Duorća s-a fakut poļikra lu ńam Dorćuońi [Crn.]

досада (i. ž.) — dosa /dosadă/
— опрости ми, можда сам ти био досадан ĭartă-ma, puaće fi îț fakuĭ dosadă [akc.

досадан (prid.) — dosađieļńik /?/
— стража је досадан посао, брзо те успава straža ĭe lukru dosađeļńik, ći aduormĭe ĭuta
— досадан човек uom dosađieļńik [Por.]

досадити (gl. p. ref.) — dosađi /dosădi/
— пођи, немој више досађивати човеку pļakă, nu măĭ dosađi uomu [Por.]

досадник (i. m.) — dosadńik /?/
— оставила га је девојка јер је велики досадник la lasat fata kî ĭe mare dosadńik [Por.]

досетљив (prid.) — nădăĭeļńik /nădăielnic/
— у причама се помиње неки Досетљиви Стојан који је знао све и био мудар човек pin povĭeșć sa pumeńașće vrun Stoĭan Nădăĭeļńiku kare a șćut tuot ș-a fuist uom vikļan [Por.]

досника ? (i. m.) — duosńikă /dosnică/
— „досника”, шумска биљка са лишћем окренутим леђно једно према другом, била је позната само врачарама duosńikă, buĭađe padurĭaļnikă ku frunḑă întuarsă ku duosu una kîtra alta, a fuost kunoskută numa lu vrăžîtuorĭ
— врачаре су веровале да таква биљка, са лишћем окренутим „леђа у леђа”, може да натера зло да окрене леђа болеснику, и да га остави здравог vrîžîtuorļi a kreḑut kă așa buĭaḑe, ku frunḑă întuarsă „șăļe-n șăļe” puaće să mîńe rău să-ntuarkă șăļiļi la-l bolnau, șî să-l lasă sînatuos [Por.]

доспео (prid.) — doaźuns /doaźuns/
— кукуруз је коначно дозрео за бербу kukuruḑu ĭe doaźuns đi kuļes
— деца су коначно стасала за школу kopiĭi sînt doaźunș đi șkuală [Por.]

доста (prid.) — đestul /destul/
— радио је доста, отишао је на одмор a lukrat đestul, s-a dus la ođină [Por.]

доста (pril.) — đistul /destul/
— довљно је било једном да ми каже đistul a fuost odată să-ĭ spună
◊ вар. ђестул [Por.]

достигнут (prid.) — uns /ajuns/
— сустигли су их разбојници на путу, и убили ĭa aźuns uoțî pi drum, șî ĭa omorît
— био је вредан, и достигао је да буде на високом положају a fuost vrĭańik, șî aźuns să fiĭe la luok mare
— имам довољно пара да то купим am bań đi aźuns să kumpîr aĭa
— девојка је зрела за удају fata aźuns đi mîritat
— кукуруз је зрео за бербу kukuruḑu aźuns đi kuļes
— тесто је стигло за мешење aluvatu aźuns đi plumađit
— дете је стигло из школе aźuns kopilu đi la șkuală
— оболео је од падавице la aźuns buala rîa
— нешто га је спопало la aźuns śe l-aźuns [Por.]

достићи (gl.) — doaźunźa /ajunge/
— тешко ће он достићи оно до чега сам стигао ја amunka ĭel doaźunźe la aĭa la ś-am aźuns ĭuo [Por.]

доступно (pril.) — îndamî /îndemână/
— кад човек живи у планини, треба увек да држи нож или секиру на дохват руке kînd uomu traĭașće la munće, trăbe să țînă întođeuna kuțît or sakure îndamînă
— убио се тражећи, али није нашао, вероватно је суђено да њему не буде доступно s-a omorît katînd, șî n-a gasît, basama a ursat să nu-ĭ fiĭe luĭ îndamînă
— није му био нож при руци, а заклао би га ко свињу nu ĭ-a fuost kuțîtu îndamînă, da la fi taĭat ka pi puork [Por.]

доћи (gl.) — veńi /veni/
— ускоро ће нам доћи мајка, доноси нам храну akuș ńi vińe muma, ńi duśe mĭnkare
— отац је одавно дошао, али је легао јер је уморан tata đemult a veńit, numa s-a kulkat kî ĭe ustańit
—ово не долази на место (=не уклапа се), треба још да се обрађује asta nu vińe la luok, măĭ trăbe lukrat
— не иду једно с другим, нису пар nu vin unu ku altu, nu sînt parĭake
— оно што су њих двојица урадили пијани, пред светом, не иде никако да раде одрасли људи aĭa ś-a fakut iĭ duoĭ bĭeț, întra lume, nu vińe ńiśkum să fakă lumĭa krĭeskută
— рекао му је путник нешто, али он није разумео шта то значи ĭ-a spus drumașu śeva, ama ĭel n-a-nțaļes kum vińe aĭa [Por.]

доцније (pril.) — piurmă /pormă/
— наврати касније до мене dăĭ piurmă pi la mińe
— у почетку није хтео, али после, кад је видео шта је, он је дошао сам măĭ întîń n-avrut, ama piurmă, kînd vaḑu śi ĭe, ĭel a veńit sîngur [Por.]

дошљак (i. m.) — veńit /venit/
— није од старина у селу, његови су дошљаци nuĭe đin babaluk în sat, a luĭ sînt veńiț
— наши Власи су готово сви дошљаци из Влашке Rumîńi nuoștri sînt gata tuoț veńiț đin Rumîńiĭe [Por.]

дошљакиња (i. ž.) — vinoći /persoană care vine/
— оженио се дошљакињом из другог села s-a-nsuart k-o vinoćikă đin alt sat [Por.]

драг (i. m.) — drîgalaș /drăgălaș/
— полудела је, иде јавно са својим љубавником руку под руку a noroḑît, mĭarźe a ĭevi ku drîgalașu-ĭeĭ đi supt mînă [Por.]

драга (i. ž.) — mîndră /mândră/
— велики љубавник је био, у сваком селу је имао по једну љубавницу mare ibomńik a fuost, în tuot satu avut kîć-o mîndră
— рекао јој је отворено: мила моја, драга моја вољена, мишта од наше љубави ĭ-a spus đeșkis: mîndra mĭa, draga mĭa ĭubită, ńimika đin dragu nuostru [Por.]

драги (i. m.) — naĭkă /naică/
— дошао јој је драги, са цветом на шеширу ĭ-a veńit naĭka ku fluarĭa la pălariĭe
— у свим влашким песмама, љубавник се назива ’најка’ în tuaće kînćiśe rumîńeșć, la ibomńik sa ḑîśe naĭka
— драганче (demin.) naĭkuță
— драгана naĭkuța [Por.]

Драго (i. m.) — Dragu /Dragu/
— Драгов alu Dragu
— Драго Петра Балића имао је добро имање на Рудноглавском брду Dragu lu Truță Bala avut moșîĭe bună la Śuaka Arnaglăvi [Por.]

Драгобан (i. ž.) — Ćirikuavĭe /Dragobete/
— Ћирикова је један дан у марту, тада је птичја свадба Ćirikuavĭa ĭe o ḑîvă în marta, atunśa ĭe nunta păsîrilor
— тада живину не вабиш на зрна, него је пушташ да се скупља сама atunśa gaińiļi nu strîź la buobe, numa ļe laș sî sa aduńe sîngure [Zvizd]

Драгобан (i. m.) — Dragobĭaće /Dragobete/
— Драгобан је птичји дан, тада се спарују птице и стављају сламку на сламку, праве гнездо Dragobĭaće ĭe ḑîua păsîrilor, atunśa sa-npreună păsîriļi șî pun paĭu unu pi altu, fak kuĭb
— са Драгобаном почињу дванаест баба у марту ku Dragobĭaće înśep aļi doasprăśe babe în marta [Por.]

Драгобан (i. ž.) — Ćirikuva /Dragobete/
— Ћирикува је празник великих птица, и пада у среду Шарене недеље, која је пре седмице са Пихтијним задушницама Ćirikuva ĭe ḑîua śuarîlor aļi marĭ, șî sî kađe mńerkurĭ pi Saptamîna pistriță, karĭe ĭe înainća saptamîńi ku Muoșî đi pipćeĭ
— од свих села у Црној Реци, Ћирикува се празнује само у Оснићу đin tuaće saćiļi pi Vaļa Ćimuokuluĭ, Ćirikuva sî sarbĭaḑă numa în Osńiśa [Crn.]

драгољуб (i. m.) — drăgoļub /călţunaș/
— драгољуб има црвен цвет, то је код нас старо цвеће, гајено у башти drăgoļubu are fluare ruoșîĭe, la nuoĭ ĭe fluare batrînă, pusă-n građină [Por.]

Драгуловићи (i. m.) — Draguļeșći /Drăgulescu/
— Драгуловићи који су имали кућу поред Шарбановачке реке, били су ковачи Draguļeșći ku kasa lîngă rîu Șarbanuțuluĭ, a lukrat la fĭer [Crn.]

Драгутин (i. m.) — Drîgoćin /Drăgotin/
— Драгутин као врста мушког имена, ушао је међу Влахе код су се изгубила стара влашка имена као што су била Јон и Флорја Drîgoćin ka un fĭeļ îi nume barbațăsk a tunat în Rumîń dupa śe s-a pĭerdut numiļi rumîńeșć aļi batrîńe kum a fuost Ĭuon șî Fluorĭa [Por.]

дражити (gl. p. ref.) — întărîta /întărâta/
— не дражи псето, јер ако скочи на тебе, нећу те моћи одбранити nu întărîta kîńiļi, kă dakă sîare la ćińe, n-o sî ći puot apîra
— само га је радражио, и отишао numa la întărîtat, șî s-a dus [Por.]

драм (i. s.) — drĭam /dram/
— заборавили су сви шта је драм (Клокочевац) s-a zuĭtat tuoț śi ĭe drĭam [Por.]

драмлија (i. ž.) — dramiĭe /alic/
— са мало драмлија не можеш погодити птицу у лету ku puțîńe dramiĭ, nu puoț lovi pasîrĭa în zbuor [Crn.]

драње (i. ž.) — župuĭa /jupuială/
— неће завршити драње скоро, јер има много заклане стоке n-o sî gaćaska župuĭala îndată, kă a taĭat mulće viće
— кад су се ваљале каменчине по воћњаку kînd s-a tîvaļit bikuań-aĭ marĭ pin puomĭ, unđe guod atîrnat puomi, a ramas urmă đi župuĭală [Por.]

драти (gl. p. ref.) — župui /jupui/
— кад се коље нека животиња ради меса, она се прво одере, скине јој се кожа kînd sa taĭe vro žuavină pintru karńe, ĭa măĭ întîń sa župuaĭe, îĭ sa dubuare pĭaļa
— липа или врба се гуле од коре, да остане само бељика за обраду čiĭu or salka sa župuaĭe đi kuažă, să ramînă numa albățu đi lukru [Por.]

дрвен (prid.) — ļemnuos /lemnos/
— дрвено је све што је направљено од дрвета ļemnuos ĭe tuos śi ĭe fakut đi ļemn [Por.]

дрвенарија (i. ž.) — ļemnariĭe /lemnărie/
— на стругари, дрвенарија разбацана на све стране la firizană, ļemnariĭe sprînžîtă în tuaće părțîļi [Por.]

дрвљаник (i. s.) — tutuk /tutuc ?/
— дрва донета из шуме за огрев, цепају се секиром на дрвљанику, подаље од куће ļiamńiļi đi fuok dusă đin duos, sa sparg ku sakurĭa la tutuk, în lăturĭ đi kasă
— дрвљаник може бити и под шупом, ко је има, јер тада киша или снег не квасе дрва tutuk puaće fi șî supt șupă, kare o are, kă atunśa pluaĭa or zapada nu udă ļiamńiļi [Por.]

дрво (i. s.) — ļemn /lemn/
— дрво расте у шуми ļemnu krĭașće în padure
— зелено дрво ļemn vĭarđe
— суво дрво ļemn uskat
— високо дрво ļemn înalt
— сељак се зими греје на дрва saćanu ĭarna sa-ngalḑîașće ku ļamńe
— од дрвета, дрвен đi ļemn [Por.]

дрвосеча (i. m.) — toporaș /topraș/
— топораш је човек који је радио са секирчетом, са секиром toporaș ĭe uom kare a lukrat ku toporu, ku sakurĭa
— реч се изгубила из говора, остала је једино у бајалицама, и то ретко s-a pĭerdut vuorba đin taĭnă, a ramas numa pin đeskînćiśe, șî aĭa rar [Por.]

дрдавка (коло) (i. s.) — dîrdaku /dârdacu ?/
— најлепше, а и нејчешће, дрдавку је играо неки чича Брлан, па су га зато назвали „Брланово коло” măĭ frumuos, da șî măĭ đies, dîrdaku a žukat vrun muoșu Bîrlan, șî đi aĭa la poļikrit „źuoku lu Bîrlan” [Por.]

дрен (i. s.) — kuorn /corn/
— дрен је мало, жилаво, чворновато и јако дрво kuorn ĭe ļemn mik, žîlau, nodoruos șî tare [Por.]

дрењина (i. ž.) — kuarnă /coarnă/
— дрењина је плод дрена kuarna ĭe puama kuornuluĭ
— од дрењине жене праве слатко đin kuarńe muĭeriļi fak dulśață [Por.]

дреш (i. s.) — drĭeș /batoză/
— дреш је велика вршалица коју је покретао мотор преко дугачког каиша, а када су се појавили трактори, покретао је трактор drĭeșu ĭe mașînă đi trăirat mare, kare a mînato motuoru pista o kurao lungă, da kînd s-a ivit traktur-ļi, a mînato trakturu
— дреш је тражио широке колске путеве, и много радника drĭeșu a katat drumurĭ đi kar larźe, șî mulț lukratuorĭ [Por.]

држава (i. ž.) — ța /ţară/
— за шест година прошао сам кроз три рата, преко три државе, и вратио се одакле сам кренуо đi șasă ań am trekut triĭ raturĭ, pistă triĭ țîărĭ, ș-am ažuns đi unđe am pļakat [Crn.]
— туђа земља, друга држава; иностранство țară strină
— Влашка Țara rumîńaskă [Por.]

држаље (i. ž.) — dîrža /dârjală/
— држаље је глатко и танко дрво на које је насађена нека алатка која се држи рукама док се њоме ради, као што је секира, коса, мотика, трнокоп dîržala ĭe ļemn ńićeḑat șî supțîĭat în kare ĭe pus vrun alat śe sa țîńe-n mîń kînd sa lukră ku ĭel, kum ĭe sakurĭa, kuasa, sapa, tîrnakuopu
— држаље се прави од лаганог и јаког дрвета, највише од јасена и багрема dîržala sa faśe đin ļemn ușuor șî tare, măĭ mult đi frasîn șî bagrĭem [Por.]

држати (gl.) — țîńa /ţinea/
— жена је држала узде, а муж је подметнутим раменом придржавао кола да се не претуре muĭarĭa a țînut frîu, da uomu ku umîru supus a țînut karu sî nu să rastuarńe
— Војин Думан има жену из Валакоња Vuoĭna Duman țîńe muĭarĭe đin Vaļakuańa
— задржао ме у разговору до заласка сунца ma țînu la vuorbă pînă-n zavrńitu suariluĭ
— пси су ме пратили док не пређох кривину sî țînură kîńi đi mińe pîn nu trekuĭ konvĭeĭu
— мој прадеда је памтио много прича tata-muoș a țînut minće mulće povĭeșć
— мајка ме бранила кад је отац хтео да ме бије 7. пратити некога или нешто погледом muma mi-a țînut parće kînd a vrut tata sî ma bată
— прати је погледом док пролазила путем 8. чувати țîńe uoki la ĭa pînă trăśe pi drumu
— чува старе обичаје țîńe dăćinļi aļi batrîńe [Crn.]
— враголаст човек је био, имао је много љубавница aldrakuluĭ uom a fuost, s-a țînut ku mulće muĭerĭ [Por.]

држећи (prid.) — țînatuo /ţânator ?/
— још је он држећи, иако има много година înkă ĭe ĭel țînatuorĭ, dakă arĭe mulț ań [Crn.]

дрзак (prid.) — dî /dârz/
— превише је дрзак, јер ради оно што други не сме prĭa mult ĭe dîrž, kî lukră aĭa śe alțî nu kućaḑă [Crn.]

дрзар (i. m.) — dîrza /dârzar/
— дрзар је јахао коња, и носио младину спрему dîrzarĭu a mĭers kalîărĭ pi kal ș-adus dîrzîļi guovi [Crn.]
— није могла да буде свадба без дрзара, они су ишли на коњима испред свадбара n-a putut să fiĭe nuntă fara dîrzarĭ, iĭ a mĭers pi kaĭ înainća lu nuntașî
— дрзар не само што је преносио дарове, него их је он и показивао, да виде људи у селу колико је млада спремна dîrzarĭu nu numa śe adus dîrzîļi, numa ĭel șî ļ-aratat, sî vadă lumĭa-n sat kît ĭe mirĭasa đi sprimită [Por.]
— према броју дрзара видело се колико је млада богата dupa numîru lu dîrzarĭ s-a vaḑut kît ĭe guovĭa găzdoćină
— дрзари су се држали још неко време после Ослобођења, али су се после наовамо изгубили (Јаисиково) dîrzari sa măĭ țînut într-o vrĭame șî dupa Oslobođeńe, ama pĭe urmă înkuaśa s-a pĭerdut [GPek]

дрипац (i. ž.) — dîrpĭe /dârpelă ?/
— дрипац, лажов и лоповчина, такав је он dîrpĭelă, minśinuos șî oțoman, așa ĭe ĭel [Por.]

дрљаво (pril.) — grapiș /grăpiș/
— каже се да неко иде дрљаво, кад се вуче на стомаку, ослоњен само на лактове sa ḑîśe kă vrunu mĭarźe grapiș, kînd sa traźe pi burtă, sprižińit numa în kuaće [Por.]

дрљање (i. s.) — grapat /grăpat/
— после изоравања њиве, на ред долази дрљање dupa śe sa ară luoku, vińe la rînd grapatu
— дрљање је кад се после орања, ситни земља дрљачом grapatu ĭe kînd dupa arat, sa-nmarunțîașće pomîntu ku grapa [Por.]

дрљати (gl. p. ref.) — grapa /grăpa/
— сељак дрља њиву дрљачом после орања, да буде лакше за сејање saćanu grapă luoku ku grapa dupa arat, să mărunțaskă pomîntu, să fiĭe măĭ ļesńe đi sîmanat [Por.]

дрљача (i. s.) — gra /grapă/
— дрљачом се дрљала њива после орања ku grapa s-a grapat luoku dupa arat [Por.]

Дрмбаковци (i. m.) — Drîmbakuońi /Drîmbăreanu/
— Дрмбаковци су на ивици села, према Краварнику Drîmbakuońi sînt în marźina satuluĭ, kîtră Kravarńik [Crn.]

дрн! (uzv.) — drîn! /drân! ?/
— „дрн!” и „дрр!” није исто: „дрр!” даје шкрипу, звук ружан и непријатан за уши, а „дрн!” је лепши, отворенији, звучнији глас ... „drîn!” șî „drr!” nuĭe tuot una: đin „drr!”, or kă „dîrr!” ĭasă dîrpońală, glas urît șî grĭeu đi urĭekĭ, da „drîn” ĭe măĭ frumuos, măĭ đeșkis, rasună ... [Por.]

дрндало (i. m.) — drînd /drând ?/
— дрндало се прави од тврдог дрвета, да се не би поломило drîndu sî faśe đin ļiemn tarĭe, đi sî nu să frîngă [Crn.]
— дрндалом се тресе вуна, да изађе из ње труње, прљавштина која се ухватила за овчје руно док је овца пасла ku drîndu sa skutură lîna, să ĭasă đin ĭa luomurĭ, imală kare s-a prins pi lîna uoĭi pănă uaĭa a paskut
— ако хоћеш да правиш качамак, треба ти кукурузно брашно, котао, качамало, лук и лопар dakă vrĭeĭ sî faś koļașă, îț trîabe fańină đi kukuruḑ, feruaĭkă, koļeșîărĭ, drînd șî fund [Por.]
— свира у дромбуље (Плавна) kîntă-n drînd [Pad.]

дрндар (i. m.) — drînda /?/
— дрндара је било некад, сада су се изгубили drîndarĭ a fuost đe mult, akuma s-a pĭerdut [Por.]
— дрндари су ишли од куће до куће са дрндалом на леђима, и дрндали људима вуну drîndari a mĭers đi la kasă la kasă, ku drndu-n șîaļe, șa drîndait lîna la uamiń
— дрндари су се проредили када су се појавили гребени, а нестали су сасвим када су почеле да се дижу вуновлачаре (Јасиково) drîndari s-a rarit kînd a ĭeșît daraśiļi, da đi tuot s-a pĭerdut kînd a-nśeput sî sa fakă mașîń đi miță [GPek]

Дрндаревићи (i. m.) — Drîndarĭeșći /Drîndarești/
— имовина Дрндаревића захвата извор Дрндаревог потока imańa lu Drîndarĭeșći kuprinđe izvuoru alu Ogașu Drîndarĭesk [Crn.]

дрндати (gl. p.) — drîndai /?/
— сабијена вуна се растреса да би се разбиле грудве lîna pođită sî drîndîĭe đi sî să rupă kokoluașîļi [Crn.]
— не дрндај, јер те више нико не слуша nu drîndai, kî nu ći măĭ askultă ńima
— не зна да свира, само бадава дрнда ону виолину, од њега никад свирач неће бити nu șćiĭe sî kînće, numa drîndîĭe lauta-ĭa đi źaba, đin ĭel kîntatuorĭ n-o sî fiĭe ńiśkînd [Por.]

дробити (gl. p.) — đimika /dumică/
— кад се сетим како сам на бачији дробио качамак у зделу са млеком, стомак ме заболи kînd îm dă-n gînd kum la baśiĭe đimikam koļașe-n bļidu ku lapće, la burtă ma duare [Por.]

дрозд (i. m.) — sturḑ /sturz/
— дрозд је шарена птица, са сивим кљуном, нешто већа од коса sturḑu ĭe pasîrĭe porîmbakă, ku ćiku sur, kîta măĭ mare đikît mĭerla [Por.]

дромбуља (i. m.) — drîmb /drâmbă/
— дромбуљу стављаш између усана, дуваш, а палцем окидаш његов језичак drîmbu puń întra buḑă, sufļi, da ku źaĭśtu al marĭe daĭ în ļimba luĭ [akc.

дромбуљање (i. ž.) — drîmbońa /drâmboneală ?/
— од некуда се чује неко дромбуљање đi vrunđiva s-auđe o drîmbońală
— ништа је не разумем, само дромбуља замном n-o-nțaļeg ńimika, numa drîmbuańe dupa mińe [Crn.]
— ућити, дођавола, већ једном, немој да дромбуљаш толико, слушају те пролазници, и смеју ти се astupî-će, drakuluĭ, odată, nu măĭ zdrîmbońa atîta, ći askultă drumașî, șî sa rîd đi ćińe [Por.]

дромбуљати (ĭuo drîmbuon, îel drîmbuańe) — drîmbońi /drâmboi/
— набавио сам дромбуљу, и учим да дромбуљам am gasît un drîmb, șî ma-nvîăț sî drîmbuon ku ĭel [Crn.]

дроњав (prid.) — țurfuruos /zdrenţăros/
— и сада иде сав дроњав, иако ради, и има одакле да себи направи људску одећу ș-akuma ĭasă-n lume tuot țurfuruos, dakă lukră, ș-are đin śe s-îș fakă țuaļe uomeńeșć [Por.]

дроњав (prid.) — zdrențuruos /zdrenăros/
— дроњав човек је онај који иде у поцепаној одећи uom zdrențuruos ĭe aăla kare mĭarźe ku țuaļe rupće [Por.]

дроњав (prid.) — rupćiguos /rupcigos/
— одрпан је човек који носи поцепану одећу rupćiguos ĭe uom kare puartă țuaļe rupće
— призетио си код неких сиромаха, који немају ни кучета ни мачета s-a dus źińirĭe-n kasă la ńișći rupćiguoș, fara mîț șî fara kîńe [Por.]

дроњак (i. ž.) — buarfă /boarfă/
— нећу да обучем овај дроњак од кошуље nu înbrak buarfa-sta đi klțan [Crn.]
— боранија је пуна отпадака (лике) pasuĭu al vĭarđe ĭe pļin đi buarfe [Crn.]
— борфа је код нас назив за семе и остало, што се налази у тиквама, бундевама, дулецима (Танда) buarfe la nuoĭ sa kĭamă samînțîĭa-ĭa ș-alalalt, śe ĭastă în dovļeće [Por.]

дроњак (i. ž.) — țurfură /zdreanţă/
— гледај, у какве се дроњке обукла, како је није стид? će uĭtă, în śe țurfurĭ sa îmbrakat, kum nu-ĭ rușîńe?
— толико сам био сиромашан, да сам иашао само у неким дроњцима, сакупљеним са ђубришта atîta đi sarak am fuost, đ-a-nmĭers numa-n ńișći țurfurĭe, adunaće đi pin gunuaĭe [Por.]

дроњак (i. m.) — drîsman /drâsman ?/
— био сам сиромах, нисам имао одело, носио сам неке поцепане дроњке am fuost sarak, n-am avut țuaļe, am purtat ńișći drîsmańe rupće
— дрсман се звала једна врста танког платна, које се ткало тако ретко да си могао кроз њега прст да провучеш, од кога су се шиле летње мушке панталоне, да би мушкарцима било свеже док раде (Рудна Глава) drîsman s-a ḑîs la un fĭeļ đi pînḑă supțîrĭe, kare s-a țasut atîta đi rat đ-aĭ putut pin ĭa să trĭeś ku źeĭśtu, đin kare s-a kusut nadraź đi uamiń đi vară, đi să ļi fiĭe la uamiń rakuare pănă lukră
— сашила ми је жена превелику кошуљу, стоји на мени као сламарица (Танда) mĭ-a kusut muĭarĭa un drîsman đi kimĭașă, stă pi mińe ka slamńaku [Por.]

дроњак (i. ž.) — podua /podoabă/
— види се да је сиромах, јер иде обучен само у некакве дроњке (Рудна Глава) sa vĭađe kî ĭe sarak, kî mĭarźe înbrakat numa în ńișći poduabe
— „подоба” је старо одело, бачено на таван (Танда) poduabă ĭe țuală batrînă, lupadată pi puod [Por.]

дроњак (i. ž.) — zdrĭanță /zdreanță/
— дроњак је део поцепане одеће zdrĭanța ĭe un parśel đin țuală ruptă
— некад се одело носило све док се није претворило у дроњке đemult s-a purtat țuala tuot pănă nu s-a fakut zdrĭanță [Por.]

дроњак (i. ž.) — torofļoanță /torofelac/
— сав је одрпан, вуку се за њим само неки дроњци tuot rupt, sa trag dupa ĭel numa ńișći torofļoanță
— кад се зачињава јело и умућено јаје сипа у врелу чорбу, јаје се запари и чорба се напуни са дроњцима kînd sa đirĭaźe ļegumĭa șî sa tuarnă uou batut în ḑamă fĭartă, uou sa prîvarĭașće șî ḑama sa umpļe đi torofļoanță [Por.]

дроњчић (i. ž.) — tra /stramă/
— трама је комадић конца, или дроњак са неке старе одеће tramă ĭe un krîmput đi ață, or o ruptură đin vro țuală batrînă [Por.]

дроца (i. ž.) — intă /flintă/
— дроца је жена која је пошла од мужа, иде као уличарка, не води рачуна о облачењу, нити шта говори, или с ким спава fļintă ĭe muĭarĭa kare a pļekat đi la uom, șî mĭarźe ka uļimișńița, nu puartă griža kum ĭe-nbrakată, ńiś śe vorbĭașće, or ku kare duarme [Por.]
— дроца је џукела од жене (Манастирица, Млава) fļintă ĭe o žîguare dă muĭare [Mlava]
— флинта је жена која нема реда, која много блебеће, и оговара људе без икаквог разлога (Јасиково) fļinta ĭe muĭare fara rînd, kare fļikaćiașće mult, șî vorbĭașće lumĭa đe rău fara ńiśkotrĭabă [GPek]

дрпати (gl.) — drpeļi /jerpeli/
— одрао га до коске la drpeļit păn’ la uos [Por.]

дрпити (gl. p.) — dîrpeļi /dârpeli/
— одраше ме лопови, не оставише ми ништа ma dîrpeļiră oțomańi, nu-m lasară ńimika [Por.]

дрр! (uzv.) — drr! /?/
— чујем кат-кад у ковачници: "дрр! дрр!" - шта ли дрља, ђаво ће га знати, страх ме је да одем и видим шта је aud kînd șî kînd în kuzńiță: „drr! drr!” - śe va dîrai, draku va șći, mi frikă sî ma duk sî vîăd śiĭe [Por.]

дртина (i. ž.) — dîrkĭe /dârchelă/
— није ми жао што сам га продао касапину, тај коњ је био матора мрцина nu-m pare rău kă l-am vindut la kasapu, kalu-la a fuost o dîrkĭelă batrînă
— баба је вредна, а деда је дртина од човека baba ĭe vrĭańika, da muoșu ĭe o dîrkĭelă đi uom [Pom.]

друг (i. m.) — păĭtaș /păitaș/
— отишао је са једним другом у риболов s-a dus ku-n păĭtaș în pĭeșkariĭe
— били су добри другари a fuost buń păĭtaș [Bran.

другарица (i. ž.) — păĭtașîță /păitașiţe/
— биле су добре пријатељице од детињства, до смрти a fuost buńe păĭtașîță đi la kopilariĭe, pănă la muarće [Bran.

другачије (pril.) — altkum /altkum/
— другачије је некада било altkum a fuost vrodată [Crn.]
— ако знаш другачије, уради, ако не: ћути dakă șćiĭ altkum, fă, dakă nu: taś [Por.]

другачије (pril.) — altfĭeļ /altfel/
— другачији (по изгледу или начину настанка) fakut altfĭeļ
— на други начин, другачије în altfĭeļ [Por.]
— они су друга врста људи ĭeĭ sînt altfĭaļ đi lume
— друга врста грожђа altfĭaļ đi strugurĭ [Crn.]

другачије (pril.) — aĭmintrĭa /altmintrelea/
— не личи на ово, другачије је направљен nu samînă ku asta, aĭmintrĭa ĭe fakut [Por.]

другде (pril.) — altunđe /altundeva/
— овде није као другде aiśa nuĭe ka altunđe [Por.]

другде (pril.) — altunđeva /altundeva/
— Турци су га тражили на појати, али он је био скривен негде другде, па се извукао жив turśi la katat la koļibă, dar ĭel a fuost pitualat altunđeva, ș-a skapat viu [Por.]

други (prid.) — alt /alt/
— други човек, другачији, није исти као што је био раније alt uom
— друге ствари, друге сплетке (vulg.) alće puļe
— ово-оно una-alta
— и једно и друго, и ово и оно șî una șî alta [Por.]

други (pril.) — adăurat /adăurat/
— са другим мужем живела сам добро ku uomo-l adăurat am trait bun
— полубрат, полусестра fraće, sora dăorată [Por.]

други (br.) — duoĭļa /doilea/
— по други пут су моме оцу оперисали око a duoĭļa uară lu tata a operesît uokĭu [Crn.]
— (за сродство) треће колено vĭerĭ a duoĭļa
— ја и Јанко смо треће колено ĭuo ku Ĭanku sînćem vĭerĭ a duoĭļa [Por.]

други пут (pril.) — altadată /altădată/
— пусти, завршићемо посао други пут lasă, gaćim lukru altadată  [Por.]

други пут (pril.) — altaua /altăoară/
— доћи ће други пут да заврши посао vińe đi altauară să gaćaskă lukru
— говорим ти по други пут да није добро то што радиш îț spun đi altauară kî nuĭe bun aĭa śe faś [Por.]

друго (prid.) — alalt /alalt/
— друго време је било тад alaltă vrĭame a fuost atunśa
— за други посао се не хвата, само седи и пије đ-alalt lukru nu sa prinđe, numa șîađe șî bĭa
— то си ми рекао, кажи ми друго шта има ново код вас? aĭa mĭ-aĭ spus, spuńem alalt śeva śe ma ĭastă nou pi la vuoĭ? [Por.]

друго (prid.) — alalalt /alălalt/
— развела се и преудала, и са другим човеком је живела добро s-a đisparțît șî s-a promîritrat, șî ku alalalt uom a trait bińe
— убијао је људе, и чинио много којих других зала a omorît lumĭa, șî a fakut mulće đ-alalalće rîaļe [Por.]

друго нешто (zam. neodr.) — altśeva /altceva/
— мислио је на нешто друго a ginđit la altśeva [Por.]

другом приликом (pril.) — altkînd /altcândva/
— завршимо посао сада, у другој прилици не зна се шта ће бити gaćim lukru akuma, kî altkînd nu sa șćiĭe śe o să fiĭe [Por.]

друкчије (pril.) — altkumva /alcumva/
— ја сам очекивао да ће овај проблем бити друкчије решен, а не овако ĭuo am așćetat să fiĭe trĭaba-sta altkumva rașîtă, da nu așa [Por.]

друм (i. s.) — drum /drum/
— одавде до Бољевца пут је широк и прав đ-aiś pîn în Buļuoț drumu ĭe larg șĭ đirĭept [Crn.]
— велики пут, јавни пут, главна саобраћајница drumo-l mare
— скита као кучка, и олајава ме јавно (=оговара) mĭarźe ka kațaua, șî ma latră pi drumo-l mare
— живи као бескућник, скитница traĭașće pi drumo-l mare
— мали пут, споредни пут, путељак, стаза; пречица drumo-l mik
— кад су се вратили са вашара, ударили су пречицом, па су зато брзо стигли kînd s-a întuors đi la bîlś, a dat pi drumo-l mik, șî đ-aĭa aźuns ĭuta
— прав пут ц. drum înćins
— колски пут д. drum đi kar
— сточни пут, пут којим иде стока на пашу или појило drum đi viće [Por.]

друм (i. s.) — șļau /șleau/
— сав се одрао кроз густу шуму, док није изашао на пут s-a rupt tuot pin padure đasă, pănă n-a ĭeșît la șļau
— долином Шашке пролази пут из Мајданпека за Рудну Главу pi vaļa Șășki trĭaśe șļau đi la Măĭdan kîtra Ărnaglaua
— дуго се иде колским путем преко Вујанове косе док се не сиђе на главни пут (Тополница) mut sa mĭarźe pe drum đe kar pista Kraku Vuĭeńi, pănă nu sa kubuare la șļau [Por.]

друштво (i. ž.) — soțîĭe /societate/
— ишао је са њом ради друштва, да не иде сама кроз шуму a mĭers ku ĭa đi soțîĭe, să nu mĭargă sîngură pin padure
— на послу је имао добро друштво la lukru avut soțîĭe bună
— друштво је покварило дете soțîĭa a strîkat kopilu [Por.]

дрхтање (i. ž.) — dîrdaĭa /dârdâială/
— прехладио се, и ухватило га је неко дрхтање да се сав тресао, као да га је неко дрмао рукама s-a pus frigu pi ĭel, șî la prins o dîrdaĭală đ-a trîmurat tuot ka kînd la zgîndîrat śińiva ku mîńiļi
— дрдавку су играли само они који су умели да док играју изведу дрхтање целог тела, и то дуго да издрже dîrdaku a žukat numa aăĭa kare a șćut să fakă pănă žuakă dîrdaĭală đin tuotă pućarĭa, șî s-o țînă mult [Por.]

дрхтати (gl.) — dîrdai /dârdâi/
— мост подрхтава док камиони пролазе преко њега puodu dîrdîĭe pînă kamiĭuańiļi trĭek pista ĭel [Crn.]
— ушао ми је мраз у кости, сав се тресем од хладноће mi s-a bagat źeru-m uasă, dîrdîĭ tuot đi frig [Por.]

дубац (i. ž.) — skua /scoabă/
— дубац је врста ножа за дубљење у дрвету, закривљеног сечива, са оштрицом само на страни којом се сече skuaba ĭe un fĭeļ đi kuțît đi skobit la ļemn, ku taișu înkoveĭat, ș-askuțît numa pi parća-ĭa ku kare sa taĭe
— има више врста дубаца српастог облика, јер има и различтиих послова који се њиме раде ĭastă mulće fĭelurĭ đi skuabe, fakuće ka sîaśira, fînka ĭastă mulće lukrurĭ kare sa lukră ku ĭa [Por.]

дубина (i. ž.) — adînśime /adâncime/
— дубина реке adînśimĭa rîuluĭ [Por.]

дубити (gl.) — adînśi /adînci/
— треба продубити овај канал trîabe adînśi ĭaruga-sta
— почео сам да продубљујем јаругу, али немам добру мотику m-am pus să adînk ĭaruga, numa n-am sapă bună
— киша продубљује вододерину pluaĭa adînkĭaḑă boruga [Por.]

дубити (gl. p. ref.) — skobi /scobi/
— Циганин дуби кашику у меком дрвету țîganu skobĭașće ļingura în ļemn muaļe
— некада је свако имао свој штапић којим је после јела чачкао зибе đimult tot nat avut bîtu luĭ ku kare dupa mînkare a skobit đințî [Por.]

дубодолина (i. ž.) — funduańe /fundoaie/
— отишао је са стоком у дубодолину, неће доћи скоро s-a dus ku vićiļi la funduańe, nu vińe îndată
— Дубодолина, заселак Горњане, дубока и дугачка котлина, затворена кршем, на међи између Горњана и Бучја Funduańe, kotunu Gorńeńi, vaļe adînkă, lungă șă înkisă întra kîrșuaće, la otar întra Gorńana șî Buśa [Por.]

дубок (prid.) — adînk /adânc/
— дубока вода apă adînkă
— густа и велика шума padurĭe adînkă
— дубока долина vaļe adînkă
— дубок сан suomn adînk [Por.]

дубрава (i. ž.) — dumbra /dumbravă/
— шума која је остала цела, која није сечена, густа шума са дрвећем које није превише високо kuodru kare stă întrĭeg, nuĭe taĭat đin ĭel, padure đasă, ku ļiamńe nu prĭa marĭ
— има једна Дубрава у Горњани и једна у Лазници ĭastă o Dumbrauă la Gorńana șî una la Lazńița [Por.]

дуван (i. m.) — tutun /tutun/
— раније су људи садили дуван у својим баштама, и дуван није био отров као што је сада đemult lumĭa a sađit tutun în građina lor, șî tutunu n-a fuost otrauă kum ĭe akuma
— дуван је ђаволова биљка tutunu ĭe buĭađa drakuluĭ
— наши стари пушили су дуван од кадифице, тај дуван је био јак и љут a nuoștri aĭ batrîń a tutuńit tutun đin fluarĭa mare, ala tutun a fuost tare șî ĭuće [Por.]

дуг (i. ž.) — datoriĭe /datorie/
— дуг отежава живот јер се не заборавља datoriĭa îngreońaḑă viĭața, kî nu să muĭtă [Crn.]
— тешко се живи, никако да утекнемо од проклетих дугова grĭeu sa traĭașće, ńiśkum să skapăm đi pîrdańiśiļi đi dîtoriĭ
— не дугујеш ти мени ништа nu iș tu miĭe datuorĭ ńimika [Por.]

дуг (prid.) — duļiźak /?/
— кад нема дрва, ложи се „дуга” ватра (тј. ватра која тихо сагорева и која ће дуго да траје ) kînd nus ļiamńe, fuoku sa faśe ku duļiźaku [Por.]

дуг (prid.) — lung /lung/
— чека нас дуг пут ń-așćiată drum lung
— лети је дан дуг vara ĭe ḑîua lungă
— носи дугу косу puartă pîăru lung
— дуг, подужи, дужи, још дужи, најдужи (дужи од свега) (komp.) lung, lunguț, măĭ lung, șî măĭ lung, măĭ lung đin tuot
— жена са дугачким језиком muĭare ku ļimbă lungă [Por.]

дуга (i. ž.) — daua /doagă/
— ово буре је направљено од храстових дуга butuońo-sta ĭe fakut đin dauoź đi gorun [Crn.]
— човек који је израђивао дуге, звао се „догар” uomu kare a lukrat la dauoź la kĭemat „dogarĭ” [Por.]

дуга (i. s.) — kurkubău /curcubău/
— дуга се јавља само после кише kurkubău ĭasă numa dupa pluaĭe
— дуга има две главе, и са обе пије воду са два потока или две реке kurkubău are doă kapiće, șî ku amîndoă bĭa apă đin doă ogașă or doă rîurĭ
— дуга има девет боја: плаву, љубичасту, светло жуту, тамно жуту, светло зелену, тамно зелену, црвену, светло црвену и тамно црвену kurkubău are noă fărburĭ: vînît, bilovink, galbin băl, galbin înkis, vĭarđe băl, vĭarđe înkis, ruoșu, ruoșu măĭ băl șî ruoșu înkis [Por.]

дугајлија (i. m.) — lunguļiaće /lungulete/
— пошла је са једним дугајлијом од момка, високим и танким као мотка a pļekat ku un lunguļiaće đi baĭat, nalt șî supțîrĭe ka pražîna [Por.]

дугајлија (i. s.) — talalînkă /talangă ?/
— дугајлија је човек висок и мршав talalînkă ĭe om înalt șî uskat
— нису сви људи дугајлије, има међу нама и дебелих nus toț omińi talalînś, ĭastă întra noĭ șî đ-aĭ graș
— ушао је у кафану један дугајлија, нико није знао одакле је дошао a tunat în mĭană o talalînkă ńekunoskută, ńima n-a șćut đe unđe ar vińit [Buf.]

Дуги (i. m.) — Lungu /Lungu/
— Траило Дуги је лепо свирао фрулу Trailă Lungu frumuos a kîntat în fluir
— надимак „Дуги” преноси се на његову децу и временом се цела фамилија назове „Дугић”, на крају овај надимак уђе и у књиге као презиме „Лунгуловић” poļikra Lungu sa puńe șî pi kopiĭi luļ șî vrĭame đi vrĭame ruda-ntrĭagă sa poļikrĭaḑă Lunguońi, la urmă poļikra-sta tună șîn kîărț ka prezimiļi „Lungulović” [Por.]

дугме (i. m.) — bumb /bumb/
— откопчава дугме на кошуљи, јер му је врућина dîșkĭaptură bumbu la kamașă, kă-ĭ zapuk [Hom.]
— наши стари нису знали за дугме, закопчавали су се копчама aĭ nuoștri ĭa batrîń n-a șćut đi bumb, s-a-nkiptorat ku kiptuorĭ
— жуто дугме bumb galbin [Por.]

дуговати (gl.) — datori /datori/
— радије гладуј, само немој ником дуговати ништа măĭ îndată fomĭaḑă, numa nu dîtori la ńima ńimika [Por.]

дугуљаст (prid.) — lunguț /lunguţ/
— одломио је један подужи прутић са дрвета, и навалио батинама на оно детенце a frînt un bît lunguț đin đin ļiemn, șî s-a pus ku bataĭa pi kopilașo-la [Por.]

дуд (i. m.) — dud /dud/
— калемио сам дуд, и видео сам да се примио а. am oltańit un dud, ș-am vaḑut kî s-a prins
— бели дуд dud đ-aĭ albĭ (Morus alba)
— имам у дворишту бели дуд, стар колико и ја am în obuor un dud đ-aĭ albĭ, batrîn ka mińe
— црни дуд dud đ-aĭ ńegi (Morus nigra)
— није дудово дрво црно, него оно рађа црне дудиње nuĭe ļiemnu duduluĭ ńegru, numa ĭel faśe duđe ńagrĭe [Crn.]

дудиња (i. ž.) — du /dudă/
— сакупио сам један чабар дудиња за ракију am adunat un śubîăr đi duđe đi rakiĭe [Crn.]
— има две врсте дудиња, беле и црне, ја више волим црне ĭastă duauă fuarme đi duđe, albe șî ńagrĭe, miĭe măĭ mult îm plak aļi ńiagre [Por.]

дудурајка (i. ž.) — duduraĭkă /dudă ?/
— девојке су правиле дудурајке од маслачка, и дувале су у њих када су желеле да момци чују где су, и да дођу на састанак fĭaćiļi marĭ a fakut dudurăĭś đin laptukă, ș-a sufļat în ĭaļe kînd a vrut s-îĭ audă baĭețî unđe sînt, șî sî vină sî sa gasîaskă
— дудурајке су биле направљене од две маслачкове цевчице, једне краће и једне дуже, зато су имале два гласа, нижи и виши dudurîăĭśiļi a fuost fakuće đin duauă duđe đi laptukă, una măĭ skurtă, una măĭ lungă, đ-aĭa avut duauă glasurĭ, măĭ supțîrĭe șî măĭ gruos
— девојке које су били спремније, могле су на дудурајци да изведу лепу мелодију, која је одјекивала преко долина, и чула се надалеко (Рудна Глава) fĭaćiļi kare a fuost măĭ sprimiće, a putut în duduraĭkă sî fakă kînćik frumuos, kare a rîsunat pista vîăĭ, șî s-a-uḑît đeparće
— правиле су се дудурајке и од зове, јер маслачак са ливаде није трајао дуго (Танда) s-a fakut dudurăĭśiļi șî đin țauă đi suok, kî laptuka pi ļivađe n-a țînut mult [Por.]

дужан (prid.) — datuo /dator/
— дужан сам новац, јер сам узео на зајам sînt datuorĭ bań, k-am luvat înprumut [Crn.]
— дужан сам чича Павлу један дан кошења mis datuorĭ la muoșu Pau o ḑîuă đi kosît
— Балићима смо дужни да им одемо на свадбу са печеницом, јер су и они код нас дошли са печеним прасетом la Baluońi sînćem datuorĭ sî ńi duśem la nuntă ku pripașu, kî șî iĭ la nuoĭ a veńit ku purśelu fript [Por.]
— деца су дужна да брину о родитељима, када ови остаре kopiĭi sînt datuorĭ sî vadă đi parinț, kînd ĭeĭ înbatrîńesk [Crn.]
— нисам никоме ништа дужан nu mis datuorĭ la ńima ńimik [Por.]

дужина (i. ž.) — lunźime /lungime/
— по дужини, пут преко брда је краћи la lunźime, drumu pista śuakă ĭe măĭ skurt
— измерио је дужину кораком a masurat lunźimĭa ku pașu
— дужина живота се повећала lunźimĭa viĭețî s-a marit
— торбу правиш да јој буде једнака дужина и ширина trasta faś să-ĭ fiĭe tuot una lunźimĭa ku lațîmĭa [Por.]

дужник (i. m.) — datuorńik /datornic/
— кад зајмиш, врати по договору, да никоме не будеш дужник kînd ĭaĭ înprumut, întuarśe la vuorbă, să nu fiĭ datuorńik la ńima [Por.]

дукат (i. m.) — galbin /galben/
— дукат је био вредан новац, са ликом Фрање Јосифа galbinu a fuost ban skump, ku kapu lu Frańa Ĭosif