KOMPOZICIJA GNEZDA REČI:

vlaškareč (mn.  reč u množini) [akcentovana reč] (gram. odrednice: imenica, zamenica, glagol ...) [grupa - deo kultura kojoj reč pripada: kuća, okućnica, lov, ribolov ... opciono ] 1. (svojstvo reči: augmentativ, figurativno, zastarelo ...) prevod na srpski, latinica, italik ◊ primer1 ― prevod primera1 (komentar uz primer1 ako ga ima) ◊ primer2 ― prevod primera2 (komentar uz primer2 ako ga ima) ◊ var. varijanta reči (kada su u ravnopravnoj upotrebi u mestu) (selo, kada se reč koristi samo u nekim mestima, a ne i u celoj oblasti opciono) [Etnogr. oblast odakle je reč: Por. Buf. Homolje, Mlava ...] ∞ v./vidi/ up./uporedi/ vlaškareč  ∞  vlaškareč1,  vlaškareč2    

◊ oznaka da sledi primer upotrebe navedene reči; ukoliko su primeri samo ilustracija upotrebe reči, onda ih treba pisati malim početnim slovom, ali ako citiramo dužu frazu, ili navodimo primer iz upravnog govora, onda rečenicu treba početi velikim slovom, i završiti je odgovarjućim znakom interpunkcije.
― seperator iza koga sledi prevod na srpski jezik.
∞ poveznica, prethodi upućivanju na neku drugu reč u rečniku, koja je u nekoj vezi sa rečju u tekućoj kartici:

umbrĭel ... [Por.] ∞ parazol

Ovaj primer znači da je reč umbrĭel zabeležena u Poreču, a posetilac se upuće na reč parazol. Klikom na reč parazol "ulaze" se u njenu karticu  i po oznaci [Buf.] vidi se da je ona bufanska, vide se primeri upotrebe, akcenat i ostalo što je tamo uneto prilikom njene obrade.

vlaškareč klikom na ovo dugme prenosimo reč koju smo upisali u prvo polje "vlaški lat", u polje "gnezdo reči", a reč automatski dobija tagove za boldiranje.
(mn. klikom na ovo dugme ponavljamo unetu vlašku reč, ali u množini: (mn. <b>reč u množini</b>), npr.  umbrĭel (mn. umbrĭaļe)
[akc. ] klikom na ovo dugme, automatski unosimo vlašku reč, spremnu za označavanje akcenotvanog slova: [akc. vlaškareč]. Slovo koje označava akcenat najpre zacrnimo kursorom, a onda kliknemo na dugme B, primer: [akc. saźată].  
(gram.) Klikom na ovo dugme unosimo u gnezdo reči, posle akcenta, i skraćene oznake za gramatičke karakteristike unete reči (vidi tablicu sa skraćenicama! http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/help-skracenice.php)
[kul.] ovim dugmetom unosimo oznaku za deo tradicionalne kulture kojoj reč pripada, kao što je stočarstvo, zemljoradnja, lov, ribolov i sl. Pod uslovom da je ta oznaka prethodno utvrđena izborom sa padajuće liste. (Ovo je opciono i ne unosi se uz svaku reč. U razradi ...).

(sv.)

 Pre navođenja samog prevoda, klikom na ovo dugme prenosimo oznaku za svojstvo reči, ukoliko smo ga prethodno odredili sa padajuće liste. Detaljan spisak svojstava naveden je u helpu za skraćenice http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/help-skracenice.php (augmentativ, deminutiv, hipokoristik i sl.)

◊ var.

 ako u mestu, pored reči koja se obrađuje u tekućoj kartici, postoji još neka slična reč, (ili više njih) i ako su sve u ravnopravnoj upotrebi, treba ih navesti iza skraćenice var. ispred koje treba obavezno staviti sepatator ◊ (romb), primer: oćiśaşće .... ◊ var. oćinśaşće, ućiśaşće, ućinśaşće
 (selo ...) ako tekuća reč nije karakteristična za celo područje, koje označavamo skraćenicama [Por.], [Crn.] i slično, već je na ostatku tog regiona u upotrebi sasvim druga reč, onda ćemo pre navođenja skraćenice za region, navesti imena tih sela u zagradi (pod uslovom da smo u to sigurni), na primer:

pîtpalak (mn. pîtpalaś) [akc. pîtpalak] (i. m.) (ornit.) slepi miš ― Lat. Plecotus auritus; Nyctalus noctula (Rudna Glava, Crnajka) [Por.] ∞ iļiļak, potrńiśe

[Por.]

 Na kraju se obavezno mora dodati oznaka etnografskog područja na kome je zabeležena reč i njen sadržaj. Pregled oblasti sa skraćenicama za njihovo označavanje dat je na karti: help-karta2.php

Ikonica za "preview"! Klikom na nju, možemo da vidimo tagirani tekst koji kucamo u nekom od tri polja (Gnezdo reči, Reč u umotvorinama i Iz rumunskih rečnika) onako kako će on izgledati prilikom pregleda rečnika od strane posetilaca!
  ...