Lista zapisa - srpski redosled a, b, c, č, ć, d, dž, đ, e, f, g, h, i, j, k, l, lj, m, n, nj, o, p, r, s, š, t, u, v, z, ž,


Nr.

Srpski


Vlaški


Komentar


Vrsta

Oblast

Aprobat


Acţiune
454  Aki ti ruku ne pružam, ne moram da te gurnem.   Dakă mînă nu-ţ dau, nu ĭe muara să će-n ping.   Dakă nu puoţ să ažuţ la uom kînd kată vro ažutuare đi la ćińe, tu nu-l înpinźa să-ĭ fiĭe şî măĭ grĭeu. — Ako ne možeš da pomogneš čoveku onda kad od tebe traži neku pomoć, ti nemoj da ga odgurneš, da mu bude još teže. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
210  Ako ima dana, ima i leka. (Srp. paralela: Ako ima veka, ima i leka).   Dakă ĭastă ḑîļe, ĭastă şî ļak.   Lu kare Ursa a ursat sî traĭaskă măĭ mulće ḑîļe đi kît śe ţîńe buala, buala o să trĭakă, ĭel sa skuală, ş-o sî măĭ traĭaskă. — Kome je Sudbuna odredila da živi veći broj dana nego što traje bolest, on će ozdraviti, i živeče još. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
94  Ako imaš svoga, imaš i boga.   Dakă aĭ pi a tĭeu, aĭ şî pi dumńeḑău.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
453  Ako je star, niko ga neće u loncu kuvati.   Dakă ĭe batrîn, ńima no-l puńe în uală să-l fĭarbă.   Aşa ḑîk muĭeriļi, mîritaće dupa uamiń batrîń. — Tako govore žene udate za starije muškarce. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
289  Ako koza laže, ne laže rog.   Dakă minće kapra, nu minće kuornu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
622  Ako lažem, dabogda nikad ne dohvatio sunce nogama, ni mesec rukama.   Dakă mint, dabuogda să nu măĭ ažung suarļi ku piśuarļi, ńiś luna ku mîna.   Kînd vrunu sa žuară đin glumă. — Kad se neko kune u šali. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
455  Ako žena ne valja, bolje da joj umre čovek.   Dakă muĭarĭa nu ĭe bună, măĭ bińe să-ĭ muară uomu.   Uomu ĭe gazda muĭeri. — Muž je ženin gospodar. On odgovara za nju. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
672  ALA IZ KLENA   ALA ĐIN ŹUGASTRU   (verovanje)  PROZA     [Vezi]
34  ALA SA VELIKIM UŠIMA   ALA KU URĬEKIĻI MARĬ   Desanka lu Boža Kići (n. 1936) đin Tanda, satu đin rauonu Rîu Porĭeśi, opşćina Buor, puvestîaşće în graĭu iĭ, povasta „Ala mare, ku o urĭake aşćernută, şî ku una astrukată”. — Desanka Jović (r. 1936) iz Tande, sela u Porečkoj Reci (oština Bor), priča na svom dijalektu bajku „Velika ala, koja jedno uvo prostire, a drugim se pokriva”. (bajka)  PROZA     [Vezi]
181  Bacio kašiku na tavan. (Umro je, ne treba mu više.)   A lupadat ļingura pi puod. (A murit, nu-ĭ măĭ trîabe.)   S-a ḑîs vrodată, đ-a ăla kare a murit. — Govorilo se nekada, za onoga ko je umro. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
93  Badava imam boga, kad nemam svoga.   Đ-a fĭeća am pi dumńeḑău, kînd n-am pi a mĭeu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
461  Badava imaš Boga, kad nemaš svoga.   Đafĭeća aĭ pi Dumńeḑău, kînd n-aĭ pi a tĭeu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
38  BAJALICA OD IZDATA   ĎESKÎNŤEK ĎE IZDAT (1)   (bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
39  BAJALICA OD IZDATA   ĎESKÎNŤEK ĎE IZDAT (2)   (Prilog u obradi) bajalica  POEZIJA  ne još   [Vezi]
40  BAJALICA OD IZDATA   ĎESKÎNŤEK ĎE IZDAT (3)   (Prilog u obradi) bajlica  POEZIJA  ne još   [Vezi]
28  BAJALICA OD UROKA   ĎESKÎNŤEK ĎE ĎEOĬKĬ   Bajalica se govori detetu koje plače bez prestanka. Pretpostavlja se tada da ga je „urekla” neka osoba koja ima „zle oči”, i koja može pogledom da opčini dete, bilo zbog posesivne ljubavi, bilo zbog zlobe i zavisti. bajalica  POEZIJA     [Vezi]
84  BAJALICA PROTIV BOGINJA   ĐESKÎNĆIK ĐI BUBE   Đeskînćik đi bube, kare ļi dudîĭ ku pula mare. — Bajalica protiv boginja, koje teraš muškim udom. (bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
51  BAJALICA ZA LJUBAV   ĎESKÎNŤEK ĎE DRAGOSŤE   bajalica  POEZIJA     [Vezi]
36  BAJALICA ZA ZAPISANO   ĎESKÎNŤEK ĎE SKRISĂ   Basma se govori devojci koja želi da se uda za onoga momka koga joj je sudbina zapisala u času rođenja. Ime devojke sastavni je deo basme, da bi suđenice znale kome treba da ispune zapisanu sudbinu. (Obrada basme u toku) (bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
689  BAJALICA ZA ZAŠTITU OD ŽIVIH VAMPIRA   ĐESKÎNĆEK ĐE MOROĬU ĂL VIU   Đeskîntă şî oameńi şî muĭeriļi.
Ku bît đe śeroń şî ku briśagu. Ĭa apă orĭ kătran într-un śob în śeua. Şî dakă ĭe kătran, puńe fuok în śob şî afumă vita, om, śe-ĭ bolnav. Dakă-ĭ apă îi dă să bĭe.

Bajanje izvode i muškarci i žene.
[Baje se] cerovim štapićem i nožem. Uzme se voda ili katran u neki sud. Ako je katran, metne se žar u sud i dimi stoka, ili čovek, koji je bolestan. Ako se baje vodom, daje im se da piju.
Sursa: Anuarul1942, p. 370
(bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
17  BAJALICA ZA „ODVEZIVANJE” SUĐENIKA   ĎESKÎNŤEK ĎE ĎEZĻEGAT SKRISA   Baje se osobi koja je dugo u bezbračnom stanju, ili nema sreće u braku. Smatra se da je neka vračara, po nalogu njenoga neprijatelja, bacila čini i vezala onu drugu osobu koju je Sudbina predodredila da bude njen bračni drug. Ovim bajanjem oslobađa se „skrisa” takve osobe, čime se otklanja prepreka za zasnivanje bračne zajednice u skladu sa onim što im je Subdina „zapisala” u času njihovog rođenja. (bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
37  BAJALICA ZA „ZAPISANO”   ĐESKÎNĆIK ĐI SKRISĂ   Baje se momku ili devojci koji su sazreli za brak, ali nemaju ozbiljniju vezu. (Obrada basme u toku) (bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
42  BAJALICA „OD BOLJKE”   ĎESKÎNŤEK „ĎE BOALĂ”   Bajalica „od boljke” (padavice, epilepsije). (bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
208  BAJANJE DA SE OSTVARI ZAPISANO   ĐESKÎNĆIK ĐI SKRISĂ   (bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
195  BAJANJE ZA ZUBOBOLJU   ĐESKÎNĆIK ĐI MASAUĂ   (satira)  POEZIJA     [Vezi]
674  BALADA O BABEJIĆU   KÎNĆIKU LU BĂBĂU   (balada)  POEZIJA     [Vezi]
235  Bare da bude, a žabe će se skupiti.   Baltă să fiĭe, da bruoşćiļi sa adună.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
443  Batina zemlju drži.   Bîtu ţîńe pomîntu.   Numa ku sîla şî ku bataĭa sa ţîńe rîndu întra lumĭe pi pomînt. — Samo silom i batinom održava se red među ljudima na svetu. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
78  Batrga se u izvoru,
Kao da je na umoru,
Ti ga vrebaš na pomolu.  
Rakaĭ-bikaĭ pin izvuară,
Or sî ĭasă, or sî muară,
Da-l aşćeţ ku gura guală.
  
(zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
644  Bemte u dupence, mrtvog.   Futuće-n kuriţ, muort.   (psovka)  PAREMIJA     [Vezi]
706  Besposleni pop krsti svoja muda.   Puopa fara lukru îş boćaḑă kuaiļi.   (izraz)  PAREMIJA     [Vezi]
542  Bez rakije veselje nije.   Fara rakiĭe nu ĭe visaļiĭe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
416  Bezglavi konj na putu bez trave.   Kalu fara kap pi drum fara ĭarbă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
95  Bežiš od đavola, naletiš na vraga.   Fuź đi draku, daĭ đe prokļetu.   Đi rău nu puoţ sî skîăpĭ. — Od zla ne možeš uteći. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
442  Biješ samar da oseti kobila.   Baţ samaru să priśapă nalba.   Kînd în taĭnă daĭ în okuol, să nu sa priśapă śe vrĭeĭ sî ḑîś, kum ĭapa nu priśape ńimika kînd daĭ în samar. — Kad se u razgovoru okoliši, da se ne oseti šta želiš da kažeš, kao što kobila ne oseća ništa kad je udaraš po samaru. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
389  Bodlja crvena, starcu u dupe nabijena.   Un ţaruş ruoşu în kur la muoşu.   Kaldarĭa la kamin, atîrnată pi ḑalarĭ, da supt ĭa arđe fuoku. — Bakrač na kaminu, okačen o verige, a pod njim gori vatra. (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
677  Bog ga ubio, da ga ubije.   Bată-l domńeḑău, să-l bată.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
167  Bog te pokriva ponjavom, a đavo otkriva, i bije doboš za tobom da ti se ljudi smeju.   Dumńeḑîu ć-astrukă ku pîătura, da draku ći đestrukă, şî baće tuoba dupa ćińe sî sa rîdă lumĭa.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
450  Bogatstvo stoji na jednoj nozi, a siromaštvo na sve četiri.   Gîzdariĭa stă într-un piśuor, da sîraśiĭa în tuaće patru.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
552  Bol boluje, a džak prazni.   Buala boļiaşće, da saku goļaşće.   Đa-ĭ bolnav pi minśună, kare sa vaĭtă kî sînt bolnavĭ, da nu ļi ńimika, kî manînkă parĭake ku aĭ sînatuoş. — O lažnim bolesnicima, o onima koji se neprestano vajkaju da su bolesni, a nije im ništa, jer jedu jednako kao i zdravi. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
156  Bolest da ne kriješ, jer će sakriti ona tebe.   Buala să nu pituļ, kă ći pitulă ĭa pi ćińe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
168  Bolje je s kurcem u pički, nego s motikom na ramenu.   Măĭ bun ku pula-n pizdă, đi kît ku sapa pi umăr.   Aşa a vorbit vrunu đi Mărilońi în Măĭdan. — Tako je govorio neko od Marilovih u Majdanpeku. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
499  Bolje pijan pod krevetom, nego bolestan na krevetu.   Măĭ bińe bat supt bat, đikît bolnau în pat.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
220  Božja priča   Povesťa lu Dumńezău   Fragment bajalice koja se izgovara teško oboleloj osobi, koja se dugo muči, da joj se olakša smrt, ukoliko joj je tako suđeno, ili da se povrati i ozdravi. (bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
197  Braća su braća dok ne počnu da dele hleb.   Fraţî sînt fraţ pănă nu-nśiep să-npartă pîńa.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
385  Bradati čiča svinje* u šumu tera.   Un muoş barbuos, mînă puorśi-n duos.   *svinje = vaške (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
87  BRDO J’ BRDO, A DOLJA DOLJA   ĐALU Ĭ’ ĐAL ŞÎ VAĻA Ĭ’ VAĻE   Kînćik dă dragusta, kare laptari la ḑîs pănă s-a žukat în uoră. Spuńe kî ĭe mîndriĭa muĭerilor şî dragusta dă veśiĭe. — Pesma koju su laptari pevali uz igranje kola. Govori o tome da su ženska lepota i ljubav večne. (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
335  Brk usuče, u rupu se uvuče.   Mustaţa susuļi, în gaură stupi.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
82  BRZO, BRZO, TALJIGAMA   DURA, DURA, KU KARUŢA   (uspavanka)  POEZIJA     [Vezi]
190  Bubica mala, dupe ti podiže.   O gongiţă mikă, đi kur ći rađikă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
705  Budale se ne seju, one same niču.   Aĭ pruoşć nu sa samînă, iĭ rasăr sîngurĭ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
700  Budi brat i s đavolom, dok brvno ne pređeš.   Fî će fraće şi ku draku pănă nu treč punća.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
134  BАBА МАRТА SА DVANAEST KОŽUHА   BABA MARTA KU DOĂSPRÎAŚE KOŽUAŚE   (mit)  PROZA     [Vezi]
145  CAR I VODENICA NA VRHU BRDA   ŢARU KU MUARA-N VÎRU ŚUOŚI   Kum un sarak a-nvaţat pi ţaru kă n-a lukrat bun. — Kako je jedan siromah naučio cara da nije radio dobro. (legenda)  PROZA     [Vezi]
398  Car večera, a buzdovan mu igra.   Ţaru śină, da buzduganu iĭ žuakă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
655  Cara je daće koja se daje pokojniku na dan sahrane, i postavlja se po povratku ljudi sa groblja.   Ţara ĭe pomană kare sa dă la-l muort în ḑîua-ĭa kînd ăl îngruapă, şî sa puńe dupa śe sa-ntuarśe lumĭa đi la morminţ.   (obicaj)  PROZA     [Vezi]
390  Ciganin u selu, s hiljadu svrdla po telu.   Un ţîgan în ţîgańiĭe, ku o miĭe đi burgiĭe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
69  CIGU-LIGU   ŢÎĻIĻIU-TÎĻIĻIU   S-a kîntă la kopilol mik, kare plînźe kî ĭe đizmĭerdat. — Peva se malom detetu, koje plače jer je razmaženo. (uspavanka)  POEZIJA     [Vezi]
130  CIGU-LIGU NA PROJARI   KRŢA, KRŢA PI MALAĬ   (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
399  Cinciri-minciri* putem idu, kezalo-zubalo kraj puta vreba.   Ţinţiri-minţiri trĭek pi drum, şolđa-bolđa stă supt drum.   * verovatno onomatopeja mnogbobrojnih zvončića na stadu. (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
400  Cišti-fišti, ololonk-tres.*   Ţîşćo-fîşćo, ololonk-tronk.   * onomatopeje kretanja čunka i lupanje brdila na razboju (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
91  Crkvi koja ti ne pomaže, nemoj se moliti.   La bisîarikă śe nu-ţ ažută, nu će ruga.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
308  Crna se koka po pepelu igra.   Gainuşă porîmbuşă, dă ku kuru pin śanuşă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
420  Crno pseto o nebo visi.   Kîńe ńegru în śerĭ atîrnat.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
382  Crven konj po košari skače.   Un kal ruoşu pin koşăre săre.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
342  Crvena krava stog pojede, al se ne nasiti.   O vakă ruoşe klańa manînkă, şî nu sa satură.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
693  Curik, curik, stani da se popnem!   Ţuĭ, ţuĭ, stăĭ sî ma suĭ!   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
63  ČAURICE, ČAURO   ĆAURIKĂ, ĆAURĂ   Un kînćiśel ruşînuos, kare la kîntat pîkurari dupa viće. — Lascivna pesmica, koju su pevali čobani. (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
646  Čega nema tri na svetu?
— Da se vratiš odakle si izašao, da oživiš posle smrti, i nema stepeništa do neba.  
Śe nu ĭastă triĭ în lumĭe?
— Sî ći-ntuorś đi unđe aĭ ĭeşît, sî măĭ înviĭ dupa muarće, şî nus skărĭ pănă-n śerĭ.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
241  Čega nema, ni car ne jede.   Śe nu ĭe, ńiś ţaru nu manînkă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
79  Četiri četrinke,
Četiri bobinke,
I jedan čorombok!  
Patru ćetrinkurĭ,
Duauă bobiknurĭ,
Şî un ćorombok!
  
(zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
355  Četiri stoje, četiri doje, a četiri se Bogu mole.   Patru stau, patru iĭ dau, da patru sa ruagă la Dumńeḑîu.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
354  Četiri uprta, četiri uvrta, četiri stoje, četiri doje, četiri se Bogu mole, i jedan palavrtak.   Patru propćiće, patru śuļiće, patru stau, patru iĭ dau, patru sa ruagă la Dumńeḑîu, şî un fîlfastan.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
264  ČIČA SA TVRDOGLAVOM BABOM I ĆERKOM   MUOŞU KU BABĂ ŞÎ FATĂ TARE ĐI KAP   Povasta đi o babă ku fată kare a fuost tare đi kap, şî tuot a lukrat îndarećişļa. — Priča o babi i ćerki koje su bile tvrdoglave, i sve radile naopako. (pripovetka)  PROZA     [Vezi]
449  Čovek ne polazi na put dok ne zapevaju petli.   Voĭńiku nu pļakă la drum pănă nu kîntă kokuoşî.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
541  Čovek pije ono što ni svinje ne bi.   Uomu bĭa aĭa śe n-ar bĭa ńiś puorśi.   Đa-ĭ bĭeţîuoş. — O pijandurama. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
540  Čovek traži đavola, a ne đavo čoveka.   Uomu-l kată pi draku, da nu draku pi uom.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
185  ČUDIM TI SE, KUKAVICE   MA MIR, KUČE, ŞI MA MIR   (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
683  Čumalka, čumalka, hvata te za vilicu i udara tobom o vrbicu.   Śumalkă, śumalkă, će prinđe đe falkă şî dă ku ćińe đi salkă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
433  Čumu, čumicu, hvatam za vilicu i mlatim njome o vrbicu.   Śumalkă, śumalkă, će prind đe falkă, şî dau ku ćińe đe salkă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
121  Ćeramidar sa ćeramidarkom, sede u kući ćeramidarskoj i govore ćeramidarski.   Un kîrîmidarĭ ku kîrîmidariţa şîađe în kasă kîrîmidarĭaskă, şî vorbĭaşće kîrîmidarĭaşće.   (brzalica)  PAREMIJA     [Vezi]
207  ĆIĆIRIKA, ĆAKA   ĆIĆIRIKĂ, ĆAKĂ   (satira)  POEZIJA     [Vezi]
533  Ćutanje je slatko ko med, pričanje klizavo ko led.   Taśiarĭa dulśe ka mńiarĭa, taĭna kîrśură ka saĭna.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
111  Ćutanje pravi jebanje.   Muta faśe futa.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
673  Da imaš bogatstvo i moć!   Sî aĭ averĭe şî pućerĭe!   (zdravica)  PROZA     [Vezi]
625  Da odeš na Dunav po mutnu vodu, ime da ti dođe, a ti da ne dođeš.   Sî će duś la Dunîrĭe dupa apă tulburĭe, numiļi sî-ţ vină, tu sî nu măĭ viń.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
626  Da odeš, ženo, ko vetar, da obiđeš ceo svet; za dan i noć da obiđeš zemlje sve; a za veče i jedan dan, da izađeš iz sveta van!   Sî će duś, muĭarĭe, ka vîntu, şî sî okoļeşć tot pomîntu; đi o ḑî şî đ-o nuapće sî okoļeşć ţărļi tuaće; đi o ḑî şî đ-o sară - sî ĭeş şî đin ţărĭ afară!   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
1  Da pomogne, da potraje! Da traje i napreduje! Na mnogo godina u zdravlje!   S-ažuće, să nu skurće! Să traĭaskă, şî să krĭaskă! La mulţ ań ku sînataće!   Izgovara se pred početak nekog važnog posla, a redovno na slavi („prazńiku”), prilikom kucanja i ispijanja pića. (zdravica)  PAREMIJA     [Vezi]
560  Da sam đavo, ne bih bio siromah.   Dakă aş fi drak, n-aş fi sarak.   Aş şći sî skăp đi la sîraśiĭe. — Znao bih kako da uteknem od siromaštva. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
602  Dabogda crko onaj koji noću spava.   Dabuogda să-l ĭa muarća pi aăla kare duarme nuapća.   Oţaskă. — Hajdučka. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
621  Dabogda da budeš žena kad vrba bude pravila med.   Sî đa dumńeḑîu atunś sî ći faś muĭare kînd va faśa rakita mńare.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
109  Dabogda gde večeraš, da ne ručaš.   Dabuogda unđe śiń sî nu prînḑ!   Să n-aĭbă ńiś unđe paśe ńiś konaśe; tuot înainće să mĭargă. — Nigde da nema mira ni staništa, stalno da luta. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
605  Dabogda gde večeraš, da ne ručaš.   Dabuogda unđe śiń, să nu prînḑ.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
623  Dabogda imao samo sede u kući, a unuke nikad oko stola.   Sî đa dumńeḑîu sî aĭ tot karunţ în kasă, da ńepuoţ ńiśkînd pi lînga masă.   Sî-ĭ sa pĭardă samînţa. — Da mu se zatre seme. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
110  Dabogda kraj mog (mrtvog) oca (u zemlju) da uđeš.   Dabuogda lînga tata mĭeu sî će baź!   S-a blastîmă aăla karĭe s-anpinźe ku sîla sî s-a baźe în śeva unđe nu-ĭ luoku. — Kune se onaj ko navaljuje silom da uđe negde (ili u nešto) gde mu nije mesto. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
603  Dabogda mu kurac iz korena otpao.   Dabuogda să-ĭ piśe pula đin rîdaśină.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
601  Dabogda mu lipsali volovi u jarmu, oranje da ne završi.   Dabuogda buoĭi sî-ĭ muara în źug, aratura să nu măĭ fakă.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
157  Dabogda noću da te bole zubi, a danju da te žuljaju cipele.   Dabuogda nuapća să ći duară đinţî, da ḑîua să ći bată papuśi.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
604  Dabogda samo napred da ideš, nazad nikad da se ne vratiš.   Dabuogda tuot înainće sî će duś, ĭn urmă să ni ći măĭ întuorś.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
89  Dabogda samo napred išao, natrag se nikad ne vratio.   Dabuogda tuot înainće sî će duś, în urmă să ni ći măĭ întuorś.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
103  Dabogda ti kurac otpao iz korena!   Dabuogda s-ăţ piśe pula đin rîdaśină!   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
686  DABOGDA TI MUŽ ŠLOGIR’O   MÎNDRO, BĂRBĂŢĂLŬ-AL TĂŬ   (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
624  Dabogda ti ne pomogli ni dan ni noć.   Sî đa dumńeḑîu sî nu-ţ ažuće ḑîua ku nuapća.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
270  Daješ rukom, uzimaš nogama!   Daĭ ku mîna, ĭaĭ ku piśuariļi.   Đispre împrumut. Daĭ la vrunu bań kare nu-ţ întuarśe, şî tu muara să će duś la ĭel, să ći trĭapiḑ ńiśkotrĭabă pănă iĭ skuoţ bańi. — O pozajmici. Daješ novac nekom koji ti ne vraća, pa ti moraš da ideš k njemu, da se mlatiš bez potrebe dok mu ne izvučeš novac. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
281  Darivanjem more pređeš.   Ku darĭa trĭeś marĭa.   Ku mită trĭeś tuot. — Mitom sve prebrodiš. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
27  DASKA SA EKSERIMA   DUASKA KU PIROAĬE   Šala (vic) na osnovu zagonetke o ustima i zubima. (vic)  PROZA     [Vezi]
101  Deca su puna vragova, ko vodenica džakova   Kopiĭi sînt pļiń đi draś ka muara đi saś.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
489  Dete iz sela nikad ne može biti planinac.   Kopil đin sat no-l măĭ faś đi śuakă.   Kopil kare krĭaşće în sat, nu sa-nvaţă ńiśkînd să traĭaskă în munće. — Dete koje raste u selu, nikad se ne može naučiti da živi u planini. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
337  Devet vrata, devet okna, kud god kreneš, tuda prođeš.   Noă uş, noă ferĭeşć, pi unđe daĭ, pi aśi trĭeś.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
20  DEVOJAČKI LIK   FATA KU ĻIK   Kînťek kare îş baťe žok ďe fata ļenoasă. — Pesma koja ismeva lenju devojku. (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
23  DOBAR DAN NA BADNJI DAN   BUNĂ ZĂUA LA AŽUN   Kînťek če kîntă kopiĭi kînd să duk ďimińaţa în koļindat ďin kasă în kasă în zăua ďe Ažun. — Pesma koju pevaju deca (koledari) kada idu od kuće do kuće obično rano ujutru, na Badnji dan (obredna)  POEZIJA     [Vezi]
77  DODOLA   PAPARUDĂ   Kînćik kare a kîntat ţîgîăńśiļi đi vrĭamĭa đi sîaśită mare. A veńit ţîganka ku fata la vrakńiţă ş-a kîntat, fata-iĭ a žukat, da muĭarĭa đin kasă a turnat apa pi ĭa. Dupa śe a gaćit kînćiku, ĭa dat kîći śeva đi mînkare. — Pesma koju su pevale Ciganke za vreme velike suše. Dolazila je Ciganka sa ćerkicom na kapiju i pevala, devojčica je igrala a domaćica je na nju sipala vodu. Posle toga joj je davala ponešto od namirnica. (obredna)  POEZIJA     [Vezi]
419  Dok beše slepa, beše dobra, dobi oči - nije ni za šta.   Kîn’ fu kĭară, fu bună, kîpată uokĭ - nu ĭe đi ńimika.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
73  DOK JE BILA PUNA KESA   KÎT A FUOST KESAUA PĻINĂ   (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
188  Dok je mlad, čovek je tvrde glave. (Ne sluša nikog).   Pănă ĭe ćinăr, uomu ĭe gruos đi kap. (N-askultă đi ńima).   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
57  Dok stigneš do Boga, pojedu te sveci.   Pănă ažunź la Dumńeḑîu, ći manînkă svînţî.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
707  Dok su medveda popeli na krušku, počupali mu uši, a dok su ga sa kruške smakli, pokidali mu rep.   Pănă a suit pi urs în păr, ĭ-a rupt urĭekiļi, da pănă la dubarît đin păr, ĭ-a rupt kuada.   Dupa rat ku mńamţî, kînd a-nśeput uamiń vikļeń sî tragă unu pi altu sî sa suĭe pi skamńe marĭ, đi kare n-a fost daţ, or sî sa prindă la lukru đi kare n-avut şkuală. — Posle Drugog svetskog rata, kad su promućurni ljudi počeli da guraju jedni druge na vlast, za koju nisu bili rođeni, ili da se prime posla, za koji nisu bili školovani. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
418  Dok ulazi, boli, a kad uđe, milo ti.   Kînd tună, ći duare, dupa ś-a tunat, ţî drag.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
244  dosl. Slatka reč mnogo donosi. (fig.) Lepa reč gvozdena vrata otvara.   Vuorba dulśe mult aduśe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
460  Dosta je jedna tojaga za kola krčaga.   Đestul o buată la un kar đi uaļe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
353  Dronjava Ciganka sa gospodom za trpezom sedi.   O ţîgankă zdrănţuruasă şîađe ku guoşći la masă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
495  Drvo se drvetu žali, a čovek pred čovekom suze lije.   Ļemn la ļemn sa žaļiaşće, da uom la uom lakrîmĭ varsă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
492  Dupe smrti, al’ ga nosiš sa sobom.   Kuru puće, ama-l duś ku ćińe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
70  DURU, DURU, DURUJAN   DURU, DURU, DURUĬAN   Kînćik đi adurmit kopiĭi. — Uspavanka. Verbalna magijska formula kojom se podstiče rast („lastarenje”) male dece. (uspavanka)  POEZIJA     [Vezi]
592  Duša u vetar, kosti u zemlju.   Sufļitu-n vînt, uasîļi-n pomînt.   Sa spuńe dupa povĭeşć babĭeşć kî uomu kînd muare, trĭaśe pi lumĭa-ĭa, ş-akoluo traĭaşće ka pi lumĭa-sta, numa đi vĭeśiĭe. — Komentar na bapske priče da umrli prelazi na drugi svet, i tamo živi kao i na ovom, ali večno. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
315  Dva čabra tanana, i u njima kajgana.   Duauă śuberĭaļe pļińe đi žumerĭaļe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
457  Dva dobra ne idu zajedno.   Duauă buńe nu mĭerg tot odată.   Rău ku bińe sa skimbă, şî sa-npļećiesk kum ţî ursat. — Zlo i dobro se smenjuju, i prepliću kako ti je suđeno. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
44  Dva plasta na padini stoje, a ne padaju.   Doo klaĭuţă stau în rîpă, şi nu să surupă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
314  Dva su plasta na padini, al se nikad ne prevrnu.   Duauă klăń pi o faţă, nu sa măĭ rastuorn ńiśkînd.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
312  Dvanaest konja u štali, svima repovi van ispali.   Doĭsprîaśe kaĭ în ştală, tuoţ ku kuoḑîļi afară.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
313  Dve kapi žive, kud ih šaljem, tamo odu.   Duauă boboloaşă đi arźint, unđe ļi trîmĭet akolo sa duk.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
33  ĐAVO I BOG SADE USEVE   DRAKU KU DUMŃEḐÎU PUN BUKAĆE   Povasta lu dumńeḑîu ş-alu draku, kum a trĭekut draku kînd a vrut sî s-a lasă đi drîkoviń. — Priča o bogu i đavolu, kako se proveo đavo kada je hteo da se mane đavolija. (pripovetka)  PROZA     [Vezi]
456  Đavo je dobar čovek, samo ga čovek kvari.   Draku ĭe bun uom, ama uomo-l strîkă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
292  Đavo niti ore, niti kopa, samo te podbada u zadnjicu (da činiš zla).   Draku ńiś nu ară, ńiś nu sapă, numa ći bolđaşće la kur (să faś rîaļe).   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
562  Đavo prvo pokriva ponjavom, a posle je svuče da se sve vidi.   Draku mi-ntîń astrukă ku pătura, da pĭeurma o traźe đi tuot sa vĭađe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
128  ĐEĐU - ZET ŽIGMANA KRALJA   ĐEĐU - ŹIŃIRĻI LU ŽÎGMAN KRAĻU   (balada)  POEZIJA     [Vezi]
22  ĐIHAJ, ĐIHAJ, ĐIHAJ, ĐE   ĎIKAĬ, ĎIKAĬ, ĎIKAĬ, ĎA   Kîńťek ďe ruşińe, ďe fată kare vrea să să măriťe. — Vulgarna erotska pesmа, o devojci koja želi da se uda. (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
150  FUTROLA ZA TRNOKOP   ĆAKĂ ĐI TÎRNAKUOP   (anegdota)  PROZA     [Vezi]
381  Gde crvenko spava, tu ne raste trave.   Unđe duarme ruĭan, nu măĭ dă buruĭan.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
304  Gde ima ovaca, ima i mehova.   Unđe ĭastă uoĭ, ĭastă şî fuoĭ.   (anegdota)  PROZA     [Vezi]
537  Gde je dobro, niko me ne prima, ge je zlo - samo mene ima.   Unđe bińe, nu ĭe lok đe mińe, unđe rău - tot ĭeu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
538  Gde je mnogo kočeva, jedan te ubode u zadnjicu.   Unđe mulţ parĭ, unu dă şî-n kur.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
238  Gde je vune ruke nema, gde je ruke, vune nema.   Unđe lînă nu ĭe mînă, unđe mînă nu ĭe lînă.   Unđe ĭe bogaţîĭe şî ĭastă đi lukru, lumĭa ļenuasă, da unđe sînt aĭ vrĭańiś kare sa-r rupĭa đi lukru, sîraśiĭe şî nu ĭe đi lukru. — Gde je bogatstvo i ima posla, ljudi lenji, a gde su vrednici koji bi se pokidali od posla, siromaštvo je i posla nema. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
651  Gde krava ima najviše mesa?
— Pod kožom.  
Unđe are vaka măĭ multă karńe?
— Supt pĭaļe.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
173  Gde pase kozica, tu i jarence.   Unđe paşće kapruţa, akolo şî ĭaduţa.   Ne pada iver daleko od klade. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
54  GICE KATANJICA   GIŢĂ KÎTAŃIŢĂ   (balada)  POEZIJA     [Vezi]
240  Gladan ne čeka pečenje, nag ne čeka beljenje.   Flomîndu n-aşćată kuoptu, guolu n-aşćată nalbitu.1)   Uomo-l flomînd n-are kînd să aşćaće sî sa fakă mînkarĭa, sî sa kuakă malaĭu, şî alće kare-śe kare mĭerg pi rînd la prînḑ, kă muare đi fuame, da ăla śi ĭe în pĭaļa guală kată ĭut sî sa astruśe ku vro zdrĭanţă đi ţuală, nu puaće să aşćaće tuaće lukrărurļi kare s-a mînat pi rînd, ş-a ţînut multă vrĭame pănă ţuala nu s-a gaćit. — Gladan čovek ne može da čeka da se gotovi jelo, da se peče proja, i ostalo što ide po redu kad se ručava, jer će umreti od gladi, a onaj koji je nag traži samo da se brzo pokrije nekim komadom odeće, ne može da čeka sve poslove koji su se vršili redom i trajale dugo vremena dok odeća nije bila gotova.

1)Nalbitu (beljenje platna) bio je jedan od mnogih poslova u toku starinskog načina izrade odeće.
(izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
191  GLEDAM SVOJU ORANICU   KÎND M-A UĬT PI LUOK LA VAĻE   (satira)  POEZIJA     [Vezi]
92  Glista, kad progleda, krene uz drvo, al’ dođe kos pa je čukne u glavu.   Rîma, kînd kapîtă uokĭ, o ĭa pi ļemn în sus, ama vińe mĭerla ş-o ćokńaşće-n kap.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
193  Gluvom ne govori, slepom ne pokazuj.   La-l surd nu vorbĭa, la-l kĭuor nu arata.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
524  Goji se svinja koja ne bira pomije.   Puorku śe nu aļiaźe laturļi, sa-ngraşă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
288  Golem stomak teško pašeš.   Burta largă grĭeu sa strînźe.   Pĭa-l alaviśuos śă-l ńisîturat amunka stokńeşć. — Alavog i nesitog teško je obuzdati. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
100  Gospodsko sedenje, vučje trčanje.   Şađerĭa domńaskă, aļergatura lupĭaskă.   Đ-aĭ ļeńuoş, đ-aăĭa kare nu gaćesk lukru la vrĭame kî ļi măĭ drag sî şadă; pĭe urmă aļargă ka lupu. — Za lenčuge, za one koji ne svršavaju posao na vreme, jer više vole da sede, pa posle trče kao kurjaci. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
278  GREŠNI CIGA KOJI JE JEBO KOBILU   ŢÎGANO-L PÎKATUOS Ś-A FUTUT ĬAPA   (vic)  PROZA     [Vezi]
108  Grom ti spalio poreklo, dabogda!   Trasńirĭa-n ţîka-tĭa, dabuogda!   S-a blastîmă ńamu, fîmeļiĭa, poļikra: sî s-a storîaskă aşa fĭeļ đi lume đi pi pomînt. — Kune se rod, familija, poreklo: da nestane takav soj ljudi sa zemlje. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
202  GRUJA NOVAKOV   GRUĬA LU NOVAK   Balada o Gruji, junačkom sinu Starine Novaka, koga je sluga izdao Turcima. (balada)  POEZIJA     [Vezi]
608  Gubi se na devet godina, (računajući) od nedelje na tamo.   Duće la noă ań, đi dumińika înainće.   Înžuramînt bužukuruos. — Šaljiva psovka. (psovka)  PAREMIJA     [Vezi]
609  Gubi se, da te vidim kad budem video svoje dupe.   Duśa-ća-ĭ, să ći măĭ văd kîn’ mĭ-aĭ veđa gaura kuruluĭ.   (psovka)  PAREMIJA     [Vezi]
685  HAJDUK-VELJKOVA PESMA   KÎNĆIKU LU AǏDUK VǏELKU   (balada)  POEZIJA     [Vezi]
687  HEJ, HEJ, DUNAVE   AĮ, AĮ, DUNĂRĮA   (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
62  HITLER TI JE MOMAK LEP   HITLER ĬE FRUMUOS BAĬAT   Satirična pesma o Hitleru koji je kao neženja sanjao devojku iz Staljingrada, pa je krenuo sa svatovima da je ženi. Pesmu je spevao partizanski borac Janko Simeonović iz Podgorca, i objavio 1946. godine u brošurici na vlaškom jeziku, sa još 13 pesama propagandnog karaktera. Pesme su se uglavnom recitovale. Kazivaču ove pesme bilo je poznato da je pesme spevao „neki Janko iz Podgorca”. (satira)  POEZIJA     [Vezi]
386  Hladno gvožđe Dunav prođe.   Un rastău rîaśe Dunîrĭa trĭaśe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
401  Hop onde, hop onde, i dunavske pređoh vode.*   Ţup koļa, ţup koļa, trĭekuĭ Dunîrĭa.   * Do izgradnje HE „Đerdap” Dunav se zimi ledio pa su veoma lako, naročito u Đerdapu, preko njega prelazile životinje, a neretko i ljudi. (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
347  Hop-cup, sejem novce, širim konce, klubad skupljam.   Op-trop, bań îngruop, fuńe-nćing, gĭame astrîng.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
310  Hrastovina dobrog čuva: kad se dobri onedobri, sav se narod raznarodi.   Gorunu ţîńe bunu: kînd bunu sa ńebuńeaşće, tuata lumĭa noroḑaşće.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
549  I crna ovca belo mleko daje.   Şî uaĭa ńagră dă lapće alb.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
437  I dobro i zlo kroz narod idu zajedno.   Aļi rîaļe şî ńebuńe mĭerg tuot pin lumĭe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
58  I laž je reč.   Şî minśuna ĭe vuorbă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
598  I stoka pije, ali zna koliko.   Şî vita bĭa, ama şćiĭe kît.   Kînd sa bĭa prĭa mult. — Kad se pretera u piću. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
364  Ide na pojilo, al se ne poji.   Sa duśe la apă, da nu sa adapă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
580  Ide, i ćuti kao vampir.   Mĭarźe, şî taśe ka moruońu.   Sa krĭađe kă moruońu nu vorbĭaşće. — Veruje se da vampir ne govori. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
694  Ide, ide i ne staje.   Mĭarźe, mĭarźe, nu măĭ stă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
704  Ideš na svadbu bez ražnja za pečenicu.   Će duś la nuntă fara fus dă pripaş.   Înfrumoșat alu: Će duś la nuntă fara pulă. — Ulepšana var. izreke: Ideš na svadbu bez kurca. (izraz)  PAREMIJA     [Vezi]
606  Idi bstraga ko topolov list.   Duće bĭestrîga ka frunḑa đi pluop.   (psovka)  PAREMIJA     [Vezi]
104  Idi do đavola u zelenu baru.   Duće la draku în balta vĭarđe.   Draku traĭaşće în balta vĭarđe. — Đavo živi u zelenoj bari. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
607  Idi đavolu u zelenu baru.   Duće la draku în balta vĭarđe.   (psovka)  PAREMIJA     [Vezi]
610  Idi, kud je otišao mutavko sa konjem.   Duśa-ća-ĭ, unđe sa dus mutu ku kalu.   Đin povasta lu Svići Iļiĭa: ĭel avut o slugă kare a fuost mut şî surd, şî Svići Iļiĭa ăl rînduĭe unđe sî sa dukă sî trasńaskă, ĭel n-auđe kalumĭa, şî sa duśe ku kalu în parća-laltă, şî trasńiaşće đi trĭaba luĭ. Đin aĭa pi śierĭ s-aud trăsńiturĭ đipartaće, şî slabe. — Iz mita o Svetom Iliji: on je imao slugu koji je bio nem i gluv, i Sveti Ilija mu naredi gde da ode da grmi, on ne čuje dobro, i ode sa konjem na drugu stranu, i tamo grmi za svoj groš. Zbog toga se na nebu čuju udaljene i slabe grmljavine. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
464  Igra glupa glavu lupa. (=Igračka, plačka.)   Źuaka sparźe truaka.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
516  Il’ pukovnik, il’ pokojnik.   Or pukovńik, or pokoĭńik.   Luvat đi pi la sîrbĭ; sa ḑîśe kînd ĭe śuava aspur, şă puoţ să faś trĭaba, or să pĭerḑ kapu. — Preuzeto od Srba; kaže se kad je situacija opasna, pa možeš da uradiš posao, ili da izgubiš glavu. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
250  Imam babu, upliće tarabu.   Am o babă, înpļećiaşće la tarabă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
251  Imam baštu punu ovaca, sve stoje na jednoj nozi.   Am o građină pļină đi uoĭ, tuaće stau într-un piśuor.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
255  Imam jedno drvo: u korenu zeleno, u sredini osušeno, na vrhu sjaji cvet.   Am un ļemn: la rîdaśină vĭarđe, la mižluok uskat, la vîr fluarĭa lumină.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
254  Imam jednog vola, hranim ga senom i leti i zimi, a on se ne goji.   Am un buou, fîn iĭ dau şî vara şî ĭarna, şî nu sa măĭ îngraşă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
701  Imam ovčicu šarenih creva.   Am o mńoriţă ku maţîļi pistriţă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
253  Imam ovna s crevima na leđima.   Am un berbĭaśe ku maţîļi în şîaļe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
252  Imam pokrivač: ceo svet pokrivam, samo svoju sestru ne mogu.   Am o pătură: pi lumĭa tuată astruk, da pi suora mĭa nu puot.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
256  Imam svinjče-nemirče: njuškom njuškuje, zadnjicom ograđuje.   Am un purśel rîpat: ku fļitu fļituĭaşće, da ku kuru îngrađiaşće.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
291  Inat glavu jede.   Inatu manînkă kapu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
25  IZ DOLINE DRAGI IDE   ĬASĂ NAĬKA ĐI PI VAĻE   Kînćik ibomńiśiesk. — Ljubavna pesma. (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
106  Iz usta da ti izađe, po vratu da te mlati!   Đin gură sî-ţ ĭasă, dupa kap sî-ţ ţîasă!   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
616  Izjele te muve zelene.   Mînkaćar muska vĭarđe.   Ăl blastîmă sî muară, kî la mortaśină vińe muska vĭarđe. — Kune ga da umre, jer na lešinu dolaze zelene muve. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
617  Izjele te zmije i blavori.   Mînkaćar şărpi şî balauri.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
676  Izjeli ga crvi, da ga izjedu.   Mînkalar vĭermi, să-l manînśe.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
653  Ja dobrim oko tebe, a ti kurcem oko mene.   Ĭo ku bińe dupa ťińe, tu ku pula dupa mińe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
469  Ja ne mogu sa nebesa da pomažem.   Ĭuo nu puot đi pi sus să ažut.   Sa spuńe kînd kată ažutarĭe vrunu kare ĭe atîta đi pĭerdut, đi numa Dumńeḑîu puaće să-ĭ ažuće. — Kaže se kad traži pomoć neko ko je toliko izgubljen, da samo Bog može da mu pomogne. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
131  JA OTIDOH NA SEDELJKU   MA DUSĂĬ LA ŞÎḐÎTUARE   (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
413  Ja rodih majku, majka rodi mene.   Ĭuo am fakut pi muma, muma m-a fakut pi mińe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
201  Ja sam babino dete, a ne pečurka od jedne noći.   Ĭo sînt kopil đe babă, da nu śuparkă đe o nuapće.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
325  Jabučica-šarenica, u pepelu joj zadnjica.   Iriuşă-porîmbuşă, stă ku kuru în śanuşă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
214  Jadna mu majka!   Vaĭ đi maĭka luĭ.   Za nekoga koji je upao u problem pa može stradati, a majka će mu zakukati. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
223  Jaje nikad nema bolest. (Nikad se ne razboli.)   Uou ńiśkînd n-are buală. (Nu sa bulnavĭaşće ńiśkînd.)   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
178  JARČEVA PRIČA   POVASTA LU PÎRŚ   Đi śe ĭe kapra žuavina draśiaskă? — Zašto je koza đavolja životinja? (basna)  PROZA     [Vezi]
158  Jebem ga u dupe mrtvog, na položenoj dasci.   S-ăl fut în kur muort, pi blană-nćinsă.   (psovka)  PAREMIJA     [Vezi]
666  Jebem li ga u dupe mrtvog, vezanog za ogradu konopcem za slamu.   Să-l fut în kur muort, ļegat đe gard ku iţuoń đe paĭe.   Iţuoń đe paĭe — uže kojim se vezuje i na leđima nosi bala slame. (psovka)  PAREMIJA     [Vezi]
174  JEBI CURU   FUĆE FATA   Un krîmput đi kînćik pîkurarĭesk đi ruşîńe, însamnat în Arna Glaua în Sîrbiĭa răsărićană, đ-anpreuna ku unu śe samînă ku ĭel, skris în Rumîńiĭe, în sat Sadu lînga Sibiu, în Arđal. Odlomak iz pastirske erotske pesme, zabeležen u Rudnoj Glavi, u istočnoj Srbiji, uporedno sa sličnim primerom, zabeležen u Rumuniji, u selu Sad pored Sibiua, u Erdelju. (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
246  Jebi siroticu, al’ je gledaj u oči.   Fuće saraka, ama kato la uokĭ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
345  Jedan brod pun vode, a u vodi nije.   O lađe pļină đi apă, da nu ĭe-n apă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
388  Jedan mrtav između dva živa.   Un muort întra duoĭ viĭ.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
394  Jedan panj pored kuće, na sve strane strelom tuče.   Un śuśuļiaće stă supt parĭaće, în tuaće părţîļi dă ku saźiaće.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
149  Jedan vo, šaren volušaren, upao u krave Volušarenovih, i izvolušario krave Volušarenove!   Un buou, brĭaz bolobrĭaz, s-a bagat în vaśiļi alu Bolobrezuońi, ş-a bolobrezît vaśiļi la Bolobrezońi!   (brzalica)  PAREMIJA     [Vezi]
216  Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset.   Unu, doru, tiru, paru, şiru, şaru, şapru, opru, nopru, dopru.   Numaratura kopiĭiluor rumîńeşć, naskuţ în Rîu Porĭeśi pi la kîpatîńu vakuluĭ al XIX. — Brojanica vlaške dece, rođene u Porečkoj Reci krajem XIX veka. (brzalica)  PAREMIJA     [Vezi]
668  Jede balegu!   Manînkă baļigă!   Sa ḑîśe đi vrunu kare puvestîăşće śe nu trîabe. Măĭ đes sa ḑîśe kî vrunu manînkă baļigă đikît kakat, ka la sîrbĭ, sigurat pintru śe sînt rumîńi măĭ mult kuprinş ku viće đikît srbi. — Kaže se za nekog koji priča koještarije, baljezga. Češće se kazuje da neko jede balegu nego govna, kao kod Srba, verovatno zato što su Vlasi više okupirani stokom nego Srbi. (izraz)  PAREMIJA     [Vezi]
192  Jede srž iz creva. Fig. Priča gluposti, tj. jede ono što ne treba.   Manînkă moduva đe pĭe maţă.   S-a ḑîśe la vrunu kînd lozîaşće, da nu vińe să-ĭ spuń în uokĭ kă manînkă kakat. Maţu n-are moduvă, ĭel ĭe pļin đe kăkalarĭe, da moduvă are uosu, şî moduva uosuluĭ ĭe un fĭeļ đe dulśaţă. — Kaže se nekom kada lupeta, a ne ide red da mu u oči kažeš da jede govna. Crevo nema srž, ono je puno govana, a srž ima koska, i koštana srž jeste vrsta poslastice. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
428  Jedeš iz nje, a ne pereš je.   Manînś đin ĭa, da n-o măĭ spĭeļ.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
45  Jedna Ciganka dronjava sedi za stolom s bojarima.   O ţîgankă trenţuruasă şeďe ku boĭeri la masă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
352  Jedna moma u jeleku proju glođe na direku.   O fată mare în iļek, şîađe pi dirĭek, şî ruađe malaĭ săk.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
133  JEDNA PRIČA, NEČUVENA, NEVIĐENA   O POVASTĂ ŃEAUDZÎTĂ, ŃEVĂDZUTĂ   Rumunska paralela vlaške bajke ALA KU URĬEKIĻI MARĬ (ALA SA VELIKIM UŠIMA), zapisana 1934. godine u selu Šopotul-Nou (područje Almaš, u rumunskom Banatu). Vlaška bajka snimljena je u selu Tandi u Gornjem Poreču, u kome su otkriveni rodovi poreklom iz Almaša. (bajka)  PROZA     [Vezi]
384  Jedna proja sa dva lica.   Un malaĭ ku doă fĭaţă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
380  Jedna veli: nek je dan, jedna veli: nek je noć, a sledeća: neka bude bilo kako, meni teško podjednako.   Una ḑîśe: făće ḑîuă, una ḑîśe: făće nuapće, alalaltă: făće śe vi vrĭa, miĭe đi grĭeu tot aşa.   O tavansku gredu bili su okačeni razni predmeti koji se preko dana skidaju, pa je gredi lakše danju, vrata se samo noću odmaraju jer se tada retko izlazi ili ulazi, a krevet, vele Vlasi, "trpi muke" u svako doba dana i noći. (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
124  JEDNOLIKA I DVOLIKA   UNOĻIKA ŞÎ DOĻIKA   (uspavanka)  POEZIJA     [Vezi]
421  Jednom šibom ceo svet zahvatim.   K-o nuĭauă kuprind lumĭa tuată.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
19  JEDNU NOGU GLJIVA IMA   UN PIŚUOR ŚUPARKA ARE   Un fĭeļ đi kioćală în źuok; a kîntat lîutari pănă lumĭa a źukat, da şî đi pin źukatuorĭ a kîntat ku iĭ kîći uńi, kare a fuost voĭuoş, ş-a şćĭut vuorbiļi! — Vrsta poskočice; pevali su je violonisti dok su ljudi igrali u kolu, a sa njima su pevali i neki igrači koji su bili veseli, i koji su znali reči. (poskocica)  POEZIJA     [Vezi]
217  Jen', dva, tri, peni, ronta, konta, čoa grna, tuc, kuc, tresni s guzom u ognjište.   Uńi, dońi, trońi, pińi, ronta, konta, śoa gîrna, ćok, pok, daĭ ku kuru în fuok.
(var.) Uńi, dońi, trińi, peńi, ronta, konta, ţava gîrla, ćok, pok, daĭ ku kuru în fuok.
  
Frîntura ļimbi, ku kare aĭ batrîń a-nvaţat kopiĭi să vorbĭaskă ĭuta şî aļes. — Brzalica, kojom su stariji učili decu da govore brzo i razgovetno. (brzalica)  PAREMIJA     [Vezi]
468  Jesam crn, al crna zemlja rađa.   Ĭo mis ńegru, ama pomîntu ńegru rođaşće.   Kînd đi vrunu ńegru la firĭe zbat žuok kî ĭe ţîgan. — Kad se s nekim, ko ima crn ten, zbijaju šale da je Ciganin. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
80  Jež, ježičak, vampiričak! Rekoh ti ga, pogodi ga.   Ariś, prikoļiś! Ţîăl spusăĭ, şî n-ol giśiş.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
260  Joj, joj, na vrh pruta stoji.   Au, au, în vîr đi nuĭau.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
86  JUTROM RANO, U SVANUĆE   ĐIMIŃAŢA PĂNĂ-N ZUORI   Kînćik rumîńesk, đi duor, kînta în zuorĭ muĭarĭa kare arđe đi duor dupa naĭka iĭ. — Vlaška ljubavna pesma, peva u ranu zoru žena koja gori od želje za svojim ljubavnikom. (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
228  Kad bi motika bila ko drljača, a drljača ko njiva, i Ciga bi radio u polju.   Kînd ar fi sapa ka grapa, da grapa kît luoku, şî ţîganu ar puńa-n kîmp.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
572  Kad bi svaka muva pravila med, bilo bi meda i na konjskoj zadnjici.   Kînd ar fi tuata muska đi mńare, ar fi mńare şî la kuru kaluluĭ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
305  Kad bi svaka muva pravila med, bilo bi saća i pod konjskim repom (jer tamo ima muva najviše).   Kînd ar faśa tuata muska mńerĭe, ar fi fagurĭ şî la kuru kaluluĭ (kă akolo sînt muşćiļi măĭ mulće).   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
486  Kad daješ na zajam, poslušaj kako zvoni crkveno zvono: „Daješ! - Nemaš!”   Kînd daĭ înprumut, askultă arîngu kum kîntă: „Daĭ! - Naĭ!”   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
702  Kad ga stavim - lepo mi je, kad ga vadim - muka mi je!   Kînd o bag - baş mi drag, kînd o skot - nu măĭ pot!   Aşa sa „vaĭtă” bufańi la lukru grieu. — Ovako se „jadaju” Bufani pri teškom poslu. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
247  Kad imaš višak kurca, bolje je da ga odsečeš.   Kînd aĭ măĭ multă pulă, măĭ bun s-o taĭ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
640  Kad je jaje više od vola?
— Kad ga koka snese na tavanu štale.  
Kînd ĭe uou măĭ mare đi kît buo?
— Kînd ăl faśe gaina în puodu ştăļi.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
637  Kad je krava najteža?
— Kad te nagazi na nogu.  
Kînd ĭe vaka măĭ grĭa?
— Kînd ći kalkă pi piśuor.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
639  Kad je popa čovek?
— Kad mu vidiš trag u snegu.  
Kînd ĭe puopa uom?
— Kînd iĭ vĭeḑ urma în zapadă.
  
Nu sa şćiĭe a kuĭ ĭe urmă, şî sa ḑîśe k-atrekut vrun uom. — Ne zna se čiji je trag, pa se kaže da je prošao neki čovek. (pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
638  Kad je u kupusu najviše mesa?
— Kad vo uđe u kupusište.  
Kînd ĭe în varḑă măĭ multă karńe?
— Kînd tună buou în vîrḑariĭe.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
155  Kad je žena luda, muža bole noge.   Kînd ĭe muĭarĭa naruadă, pi uom ăl duor piśuariļi.   Ăl mînă-n tuaće părţîļi, şî ku trĭabă, şî fara trĭabă. — Forta ga na sve strane, i s razlogom, i bez razloga! (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
488  Kad jedan ima nož a drugi hleb, nemaju drugo šta nego da se dgovore.   Kînd unu are kuţît da altu pîńe, n-au alta śe numa sî sa vorbĭaskă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
573  Kad jedno čuješ sa istoka, a drugo sa zapada, ti kreni kroz sredinu.   Kînd auḑ una đi la rîsarit, una đi la zovîrńit, tu pļakă pin mižluok.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
74  KAD MI BEŠE MLADOST RANA   KÎND AM FUOST ĬUO MIK ODATĂ   (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
487  Kad neba ’leba, dobar je i kačamak.   Kînd nu ĭe pîńe, bună şî koļaşă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
574  Kad pameti nema, muka golema.   Kînd minće n-are, munkă mare.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
613  Kad rak prdne u vreloj vodi, i ti da budeš devojka.   Kînd va bĭeşî raku în apă fĭartă, şî tu sî fiĭ fată.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
10  KAD SAM BILA JA DEVOJKA   KÎND AM FUOST LA MUĬKA FATĂ   Muĭarĭa kîntă kum a trait la mumî-sa pănă a fuost fată mare, da kum traĭaşće akuma, mîritată. S-a kîntat pănă a žukat. — Žena peva o tome kako je živela kod majke kao devojka, a kako živi sada, kao udata žena. Pesma se pevala uz igru u kolu. (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
222  Kad se dete krsti, kreće Božjim putem.   Kînd sa boćiaḑă, kopilu pļakă pi kaļa lu Dumńeḑîu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
575  Kad se mleko kuva, da imaš oči i na zadnjici.   Kînd sa fĭarbe lapćiļi, să aĭ uokĭ şî la kur.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
695  Kad si se rodio, nisi ga imao, sada ga imaš, i svuda ga nosiš.   Kînd ć-aĭ fakut, n-aĭ avut, akuma aĭ şă-l puorţ đarîndu.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
576  Kad srcu činiš po volji, glavi ćiniš nevolju.   Kînd faś la ińimă pi vuoĭe, la kap faśe ńevuoĭe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
641  Kad šljivova grana probada jezik?
— Kad se napiješ rakije.  
Kînd krĭanga đi prun înbrukă ļimba?
— Kînd ći-nbĭeţ đi rakiĭe.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
88  Kad udariš kamenom u lonac, razbije se lonac, a kad udariš loncem u kamen - razbije se opet lonac.   Kînd daĭ ku pĭatra-n uală, sa sparźe uala, da kînd daĭ ku uala-n pĭatră - sa sparźe ĭară uala.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
417  Kad uđe - lepota, kad izađe - divota.   Kînd tună - frumuasă, kînd ĭasă - maruasă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
271  Kad vidiš čoveka da priča sam sa sobom, ili zida kuću, ili ga je napustila ljubavnica.   Kînd vĭeḑ uomu kă vorbîaşće sîngur, or faśe kasă, or la lasat ibomńika.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
102  Kad vrba postane voćka, i ti da postaneš čovek.   Kînd sa vo faśa salka puom, şî tu sî ći faś uom.   Rumîńi aĭ batrîń n-a rîśuńit salka ka ļemn đi vro trĭabă, ĭa a fuost ļegată đi draś, kare a trait supt ĭa, în apă. Pi ĭa a blîstamato Maĭka Prĭastîśe numa sî plîngă. — Stari Vlasi nisu smatrali vrbu za neko vredno drvo; ona je bila vezana za đavole koji su boravili pod njom, u vodi. Nju je proklela Sveta Majka da večno plače. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
448  Kada radi, zaobiđi, a kad jede, ti mu priđi.   Vĭeḑ kă lukră, dăĭ okuol, vĭeḑ kî prînđe, şăḑ ku ĭel.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
614  Kada vrba voćka bude, tad i on nek bude čovek. Tada, a ni tada!   Kînd va fi salka puom, atunś şî ĭel să fiĭe uom. Atunś, şî ńiś atunś!   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
643  Kada zec menja ime?
— Kad pređe u srpsko selo.  
Kînd ĭepuru skimbă numiļi?
— Kînd trĭaśe în sat sîrbĭesk.
  
Nu-l măĭ kĭamă „ĭepur”, numa „zec”. — Ne zove se više „jepur”, nego „zec.” (pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
642  Kada zec pati od zuba?
— Kad ga ujede ker.  
Kînd pi ĭepur ăl duor đinţî?
— Kînd ăl muśkă kopuoĭu.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
491  Kakav je đavo, takava je i vrag.   Kum ĭe draku, aşa ĭe şî prokļetu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
645  Kako jarac preskače potok?
— Isto kao koza.  
Kum sîare pîrśu pista ogaş?
— Tuot una ka kapra.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
163  KAKO JE SVETI ARANĐEL NAUČIO ZANAT   KUM SVIĆI ARANŹELU A-NVAŢAT LUKRU   (mit)  PROZA     [Vezi]
147  KAKO MUŽ KUNE ŽENU   KUM BLASTÎMĂ UOMU MUĬARĬA   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
194  Kako pevaju ptice kad dođe proleće?   Kum kînta păsîrļi kînd tună primovara?   Muĭarĭa ļeńuasă tuota ĭarna n-a lukrat ńimika, d-a veńit primovara ş-a dus lukrurĭ nuoĭ. — Lenja žena cele zime nije radila ništa, a stiglo je proleće i donelo nove poslove. (satira)  POEZIJA     [Vezi]
294  Kako prostreš, tako spavaš; kako legneš, tako ustaješ.   Kum ţ-aşerń, aşa duorm, kum ći kulś, aşa ći skuoļ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
275  Kako se nekada hvatao i čuvao loj?   Kum s-a prins şî s-a ţînut său đemult?   (obicaj)  PROZA     [Vezi]
152  KAKO SE ZADIRKUJE DETE KOJE SE NALJUTILO?   KUM S-A BUŽUKURĬAḐĂ KOPILU KARE S-A MÎŃIĬAT?   (satira)  POEZIJA     [Vezi]
144  KAKO SE ZOVEŠ?

— Kako se zoveš?
— Čorbosrkalo!
— A šta srčeš?
— Srčem supu petlovsku:
Ja sam gore, a ti dole!  
KUM ĆI KĬAMĂ?

— Kum ći kĭamă?
— Sorbiḑamă!
— Da śe suorbĭ?
— Suorb ḑamă đe kokouş:
ĭuo đe supra, tu đe žuos!
  
Aşa s-a vorbit duoĭ drumaş, uom ku muĭarĭe, dakă la uom nu ĭ-a fuost pi vuoĭe sî spună kum ăl kĭamă. Da a fuost şî bažuokura kopilarĭaskă. — Dijalog između dvoje putnika, žene i muškarca, kada muškarcu nije bilo po volji da kaže kako se zove. Dijalog je bio i omiljena dečja pošalica. (satira)  POEZIJA     [Vezi]
153  KAKO SU NASTALE RUSALJE   KUM S-A FAKUT RUSAĻIĻI   (legenda)  PROZA     [Vezi]
595  Kakva glava, takva motka.   Śe kap, aşa žńap.   Kum ĭe vina, kare a fakuto uomu kî nu sa ginđit bińe, aşa şî kazna trăbe sî fiĭe. — Kakva krivica, koju je čovek učinio ne promislivši dobro, takva i kazna tgreba da bude. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
356  Kaplja kaplje, baru ledi.   Piku pikă, balta-ngĭaţă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
127  Kazala kaža da kažem da ću kas’ti,
Al’ ja ne kazah da kažem da ću kas’ti,
Jer sam kaz’o da ću kas’ti da kažem:
Da ne kažem da sam kaz’o!  
A ḑîs ḑîsa sî ḑîk k-oĭ ḑîśe,
Da ĭuo nu ḑîsăĭ sî ḑîk k-o sî ḑîk,
K-am ḑîs sî ḑîk k-oĭ ḑîśe:
Să nu ḑîk k-am ḑîs!
  
(brzalica)  PAREMIJA     [Vezi]
591  Kaži svakom, da ne kaže nikom.   Spuńe la tuoţ, să nu spună la ńima.   Kum sa pazîaşće aĭa śe nu ĭe đi spus, da tot nat spuńe la tot nat, ama ku rugamînt să nu spună la ńima. — Kako se čuva tajna, o kojoj svako priča svakom, ali uz molbu de ne kažu nikom. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
249  KIŠA, KIŠA!   PLUAĬE, PLUAĬE!   Kînd vara, đintr-odată sa puńe pluaĭa, păkurari prinş đi pluaĭe la vrun luok đeşkis, înśăp sî sară đi drag, şî sî zbĭare kît guod puot măĭ tare vuorbiļe-şća. — Kad leti iznenada udari pljusak, čobani koji se nađu negde na otvorenom počnu da skaču od radosti, i da urlaju na svag glas ove reči. (obredna)  POEZIJA     [Vezi]
661  Kišu i smrt nikad ne prizivaj, jer dolaze same.   Ploaĭa şi moarťea ńičkînd sî nu kaţ, kă vin sîngure.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
284  Kleveta ima gvozdene zube.   Napasta ĭe ku đinţî đi fĭer.   Kînd sa faśe napastă la uom kare nu ĭe đivină, puaće să kadă în fĭară la-nkisuare. — Kada se nevin osumnjiči iz pakosti, može da dopadne zatvora i da ga okuju u gvožđe. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
237  Klin se klinom vadi, ali malj vadi sve.   Kuń pi kuń skuaće, da buata pi tuaće.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
477  Ko čini dobra, produžava daću.   Kare faśe bińe, ăş lunźaşće pomana.   Ăl ţîn în gînd măĭ mult, kă uomu muare đi tuot kînd ăl zauĭtă aĭ viĭ. — Duže ga pamte i pominju, jer čovek konačno umire kad ga živi zaborave potpuno. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
435  Ko čini, ima jedan greh, ko navodi - ima devet.   Al śe faśe, are un pakaće, al śe-l mînă, are nuauă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
239  Ko ćuti, taj radi.   Kare taśe, ăla faśe.   Đi lukru ibomńiśesk. Ala kare sa labdă şî spuńe mulće - nu faśe ńimika, da ăla kare taśe, ĭe ibomńik đi trĭabă. — O ljubavničkim poslovima. Onaj koji se mnogo hvali i razmeće - nije ni za šta, a onaj ko ćuti, valjan je ljubavnik. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
471  Ko đavola ne poznaje, na zelen’ travi ne opstaje   Kare draku nu şćiĭe, pi ĭarbă vĭarđe să nu fiĭe.   Nu puaće să traĭaskă pi pomînt. — Nema mu na zemlji opstanka. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
479  Ko gladuje, taj vene.   Kare fomĭaşće, ăla tînžîaşće.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
478  Ko gotovi (jela), taj ne jede.   Kare faśe, nu manînkă.   Kînd lukru tĭeu îţ ĭa altu, şî tu ramîń ku mîńiļi guaļe. — Kad ti neko otme nešto tvoje, i ti ostaneš praznih ruku. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
262  Ko jagnje umilno, ko prase nemirno.   Blînd ka mńelu, faśe ka purśelu.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
472  Ko je Božji, nije sa nama. (Umro je, uzeo ga Bog k sebi.)   Kare ĭe alu Dumńeḑîu, nu ĭe ku nuoĭ. (A murit, l-a luvat Dumńeḑîu la ĭel.)   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
473  Ko je dobar, ne boji se pola sela.   Kare ĭe bun, nu sa ćiame đu žumataće satu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
569  Ko je mrtav, pod humkom leži, ko je živ, rakiju pije.   Kare ĭe muort, ḑaśe supt kuort, kare ĭe viu, bĭa rakiu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
429  Ko kuća golem, ko svila zelen, sladak ko med, gorak ko jed.   Mare ka kasa, vĭarđe ka matasa, dulśe ka mńiarĭa, amară ka fĭarĭa.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
528  Ko medved na kurs pošo, ko medved je s kursa došo.   S-a dus ursu la kurs, ş-a veńit ĭară urs.   Dupa rat n-a fuost trîmĭeş pi la kursurĭ ćińerişu aļes pi vrĭańiśiĭe şî înţaļeźire, numa prostovań, aļeş đ-intra aăĭa kare s-a bagat măĭ adînk în kur la-ĭ marĭ, pî sa-ntuors đi la şkuoļ pruoşć kum s-a şî dus. — Posle Drugog svetskog rata, nisu bili slati na kurseve mladi ljudi birani po vrednoći i pameti, već tupanderi, birani između onihi koji su se najdublje uvlačili vlasti u zadnjicu, pa su se iz škole vraćali priprosti kakvi su i otišli. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
570  Ko može, taj glođe.   Kare puaće, aăla ruađe.   Đ-a-ĭ batrîń, kare au nakaz ku đinţî, da şî đi fiĭe kare lukru: dakă aĭ tuot śe trăbe, to-l gaćeşć. — O starijima, koji imaju problem sa zubima, ali i o bilo kom poslu: ako imaš sve što ti treba, ti ga odradiš. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
215  Ko na Uskrs nema ničeg novog na sebi, jahaće ga magarac kroz selo.   Kare la Paşć n-are ńimik nou pi ĭel, ăl kîlarĭaşće magarĭu pin sat.   Paşćiļi tuot înskimbă, ş-ar trăbuĭa şî lumĭa sî sa skimbe, să pună makra numa un pĭaćik nuou pi ţuală, dakă ĭe sarakă şî nu puaće alta ńimika nuou să aĭbă. Kređinţa-sta a mînat lumĭa să đa înainće ku averĭa, să nu sa rîdă satu đi ĭa kă ĭe puturuasă. — Uskrs sve menja, pa bi i ljudi trebalo da se promene, da stave makar samo jednu novu zakrpu na odeću, ako su siromašni i ne mogu ništa drugo novo da imaju. Ovo verovanje je teralo ljude da napreduju u imanju, da ih selo ne bi ismevalo kao lenjivce. (verovanje)  VEROVANJA     [Vezi]
571  Ko prosi, ne gine, ali ni dobro o sebi neće čuti.   Kare śĭare, nu pĭare, da ńiś bińe nu-ş auđe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
474  Ko rano rani sve vidi.   Kare pļakă măĭ đinuapće ļi vĭađe pi tuaće.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
475  Ko se čuva, i Bog ga čuva.   Kare sa pazĭaşće, şî Dumńeḑîu ăl pazîaşće.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
212  Ko se meša s’ pomijama, pojedu ga svinje.   Kar’ sa mǐastîkă ku laturļi, ăl manînkă puorśi.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
476  Ko seče, sebi teče.   Kare taĭe, parće-ş faśe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
99  Ko traži, taj i nađe.   Kare kată, aăla află.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
224  Kod glave - devica, kod guze - vedrica.   La kap fată, la kur gaļată.   Đi fĭaće kare pitulă k-a pĭerdut fećiĭa. — Za devojke koje kriju da su izgubile nevinost. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
160  KOJE JE ORUŽJE NAJJAČE?   ŚE ARMĂ ĬE MĂĬ TARE?   Kum Muma Paduri a-nvaţat kî ĭe pula măĭ tare armă. — Kako je Šumska Majka naučila da je kurac najjače oružje. (mit)  PROZA     [Vezi]
557  Kokoška se po kresti vidi kakva jaja nosi.   Gaina pi krĭastă sa vĭađe śe uauă duśe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
485  Koliko je ružan, kad bi ružnoća bolela, on bu umro od bolova.   Kît ĭe đi urît, kînd urîśuńa ar durĭa, ĭel al muri đi durĭare.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
484  Koliko je ružan, kad bi se plaćao porez na ružnoću, prodala bi mu se cela očevina.   Kît ĭe đi urît, kînd sa-r plaći porĭezu la urîśuńe, i sa-r vinđa imańa lu tatî-su tuată.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
483  Koliko je ružan, ni smrt mu put ne preči.   Kîr ĭe đi urît, ńiś muarća nu-ĭ stă-n drum.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
273  Koliko mesa ima koza?
— Koliko joj staje pod kožu.  
Kîtă karńe are kapra?
— Kît îĭ înkĭapă supt pĭaļe.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
415  Konj na konju: gornji manji od donjega.   Kal pi kal: al đisupra măĭ mik đikît al đižuos.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
568  Konj ne zna da gura, on zna samo da tegli.   Kalu nu şćiĭe să-npingă, ĭel şćiĭe numa să tragă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
567  Konja i karuce, i novac na zajam, nikom da ne daješ.   Kalu şî karuţa, şî bań împrumut, să nu daĭ la ńima.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
83  KOSTA ČOBANIN   KUOSTA PAKURARĬU   Kînćiku lu Kosta Pakurarĭu, lu kare uoţu Florinćin a furat stîna žumataće. — Pesma o Kosti Čobaninu, kome je lopov Florinčin ukrao pola stada. (balada)  POEZIJA     [Vezi]
286  Koza prdi, a ovca ispašta.   Kapra bĭasă, da uaĭa petrĭaśe.   Kînd ăl đevină skapă, kî ĭe vikļan şî labdă vina la altu, da pruostu nu priśiape ńimika, kađe-n laţ şî petrĭaśe vina lut tuoĭa. — Kad krivac utekne, jer je prepreden i baci krivicu na drugoga, a naivko ne primeti ništa, upadne u zamku, i istrpi kaznu za tuđu krivicu. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
579  Kratka pamet, duga robija.   Minća skurtă, robiĭa lungă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
490  Kratkim štapom ne meri se duboka voda.   Ku bîtu skurt nu sa masură apa adînkă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
307  Krava mrtva, a creva joj živa.   Vaka muartă, da maţîļi viĭ.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
306  Krava riče, a tele odmiče   Vaka muźe, da viţălu fuźe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
447  Krave se redom ližu.   Vaśiļi pi rînd sa ļing.   Tot nat la aluĭ ažută. — Svako svome pomaže. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
344  Kravlja koščina u vrbovoj duplji.   Odolan đi vakă, în butuarkă đi salkă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
395  Kreće-šeće parče proje,* što me u školi uče, zaboravim do kuće.   Urđiş-burđiş vržđik malaĭ, śe la şkuală învaţaĭ păn’ la kasă ma zuĭtaĭ.   * Sve do otvaranja đačkih kuhinja, đaci pešaci nosili su u svojim torbicama, pored knjiga i hranu, obično je to bilo parče proje sa sirom. (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
422  Krek, krek, i u vodu šljep.   Kuk, kuk, şî-n apă ţup.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
258  Krilo se kupuje, rep se u šumi neguje.   Aripa đin tîrg, da kuada đin krîng.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
123  Krmača mi siva, poganjiva,
Pet prasića, sivi, poganjivi:
Nasišu se kol’ko mogu
Pa u trku bež’ u šumu!  
Am o skruafă ļisă, pogaļisă,
Ku śinś purśiĭ, ļiş, pogaļiş;
Sug kît puot
Şî fug în tufă.
  
(brzalica)  PAREMIJA     [Vezi]
358  Kroz kravino crno dupe gledaš joj u bele zube.   Pin kur la vaka ńagră ći uĭţ la đinţ-aĭ albĭ.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
259  Kroz selo je prošla, a psi ne zalajaše.   A trekut pin sat, da kîńi n-a latrat.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
359  Kroz staklo prolazi, a ne lomi ga.   Pin stîklă trĭaśe, şî n-o sparźe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
360  Kroz šumicu napasam ovčicu.   Pin tufiţă pask o mńoriţă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
697  Krutovilo u gaćama.   Ţapînă în izmĭańe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
480  Kuća bez psa, ko vrata bez ključa.   Kasa fara kîńe, ka uşa fara kĭaĭe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
391  Kud god krećeš, svud ga srećeš, bez njega ti života nema.   Un-će duś, a kolo ĭastă, far đi ĭel traĭ nu ĭastă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
179  KUKAVICE, ZELEN-PERKO   KUKUĻIEŢ KU PĬAŃE VĬERḐ   (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
211  KUKURIKU, MANDA   KUKURIKU, MANDA   S-a kîntat la kopil pănă l-a ţuţait pi źanunkĭ, or kînd l-a ļiganat să-l aduarmă! – Pevalo se detetu dok su ga cupkali na kolenu, ili dok su ga ljuljali da ga uspavaju. (uspavanka)  POEZIJA     [Vezi]
200  KUME, KUME, ZAJEBANTU   NAŞ, NAŞ, FUĆELAŞ   Fragment neke rugalice, koja je smišljena od strane brđana (stočara), na račun onih koji žive u dolini (zemljoradnika i drugih); u rečniku brđana oduvek je rečna dolina ("vaļa mare") sa svojim naseljima i saobraćajnicama koje su ih povezivale, bio pojam za zgubidane, uličare, skitnice, i naročito za žene lakog morala. (satira)  POEZIJA     [Vezi]
589  Kune se da ne krade, a beži s plovkom u zubima.   Sa źuară kă nu fură, da fuźe ku raţa-n gură.   Ći fură la uokĭ. — Krade te na očigled. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
496  Lako je mišu pod velikim plastom.   Ļesńe ĭe la şokîće supt klańe mare.   Aşa măĭ đes spuńe muĭeruşkă mikă, a kuĭ ĭe barbatu uom mare şî grĭeu, kînd o dîrăsk ku-ntrăbaśuńiļi kum puaće sî ţînă supt ĭel. — Tako najčešće odgovara mala ženica, čiji je muž krupan i težak čovek, kad je zadirkuju pitanjima kako može da izdrži pod njim. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
684  LAZARIČKA PESMA   LAZARKA   (obredna)  POEZIJA     [Vezi]
151  LEK UJKE VESELINA   ĻAKU LU UĬKA VISAĻIN   (anegdota)  PROZA     [Vezi]
71  LENJKA I ŽELJKA   ĻEŃA KU DORA   Povasta kare învaţă kî ļeńa nu ĭe bună, kî ĭe rîa, ama duoru ĭe şî măĭ mare rîău, dakă uomu nuşćiĭe să-l stîmpîrĭe. — Priča koja uči da je lenjost zlo, ali i da je želja još veće zlo, ako čovek ne može da je suzbije. (anegdota)  PROZA     [Vezi]
120  Leptir na tatu, leptir na mamu!   Flutur pi tata, flutur pi muma!   Igra rečima: kada se rečenica brzo izgovara i ponavlja, reč flutur = leptir prelazi u futul = jebem ga, pa ispada da govornik vrši akt nad svojim roditeljima, što izaziva opšti smeh kod čobana. Čobanska brzalica i sprdalica. (brzalica)  PAREMIJA     [Vezi]
118  Leskov štap dobar štap bi!   Bît đ-alun bun bît fu!   Kada se brzo izgovara, reč „fu” — „bi”, splete se sa rečju „bît” — „štap” i posle više brzih ponavljanja ispadne vulg. „fut” — „jebem”. (brzalica)  PAREMIJA     [Vezi]
340  Lipova deblica puna varnica.   O butuarkă đi ćiĭ pļină đi skinćiĭ.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
129  LJELJA   ĻЕĻА   (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
333  Ljigavko uzjahao ne znam šta, i krenuo ne znam kud.   Mîkanće sa-nkîļikat pi nu şću śe, şî sa duśe nu şću unđe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
171  Ljubljenje je jebačka kapara.   Ţukatu ĭe kapara lu futaĭ.   Aşa-l dudîĭe fata pi baĭat kare minće kă vrĭa numa s-o ţuśe. — Tako devojka odbija momka koji laže da želi samo da je ljubi. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
446  Ljuta trava lek nalazi.   Buĭađa rîa află ļaku.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
692  LJUTI STARAC   MUOŞU MÎŃIĬAT   Homerovski motiv, star preko dva milenijuma, o Odiseju i vernoj Penelopi, u vlaškim baladama! (balada)  POEZIJA     [Vezi]
536  Lonac krčka sa pasuljem, al se ne zna gde je so.   Uala fĭarbe ku pasuĭu, ama nu sa şćiĭe unđe sarĭa.   Kînd śeva sa lukră la žumataće, fara rînd. — Kad se nešto radi polovično, bez organizacije. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
550  Lud za ludim ide.   Al naruod dupa-l naruod mĭarźe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
268  LUPA DOBOŠ KROZ MOLDOVU, I   BAĆE TOBA LA MOLDOVA, I   (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
269  LUPA DOBOŠ KROZ MOLDOVU, II   BAŤE TOBA LA MOLDOVA, II   (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
267  LUPA DOBOŠ U VALAKONJI   BAĆE TUOBA-N VAĻAKUAŃE   (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
346  Mačka razrogačka ide poljem i mjauče.   O mîţă zgaită pi kîmp sa kîntă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
523  Magarca zatvara gazda, a čoveka država.   Pi magarĭ înkđe gazda, da pi uom držaua.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
427  Magda-Magdalena ključ je izgubila, Mesec ga je našao, Sunce ga je uzelo.   Madga-Madgaļina a pĭerdut kĭaĭa, Luna aflato, Suarļi a luvato.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
48  Majka ti stoji, a otac joj ga udara.   Mumata stă, da tat-tu iĭ dă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
11  MALA LULA, MALA CURA   LULA MIKĂ, FATA MIKĂ   Kînćik đ-adurmit fĭaćiļi. — Uspavanka za devojčice. (uspavanka)  POEZIJA     [Vezi]
431  Mali ko jaje, težak ko vo.   Mik ka uou, grĭeu ka buou.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
392  Mali sud sa maslom ceo svet omasti.   Un śuob ku unt, tuota lumĭa ung.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
577  Malo dete, velika briga, veliko dete, briga još veća.   Kopilu mik, grižă mare, kopilu mare, grižă şî măĭ mare.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
432  Malo ko jaje, tegli ko vo.   Mik ka uou, traźe ka buou.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
482  Malo sedim, malo ne radim, i vreme prolazi.   Kĭta şîăd, kîta nu lukru, şî vrĭamĭa trĭaśe.   Đ-al ļenuos. — O lenčugi. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
402  Malo te žiže uvis podiže.   Ćićirikă mikă đi kur đi rađikă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
348  Masna sablja u zemlju ode.   O sabļe unsă, în pomînt dusă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
396  Medved mrtav, a uho mu mrda.   Ursu muort, da urĭakĭa zbaće.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
18  MLADINA PESMA   KÎNŤEKU MIRĬESΠ  Pesma se peva na vlaškim svadbama širom Negotinske Krajine, u trenutku kada se mlada oprašta od svojih roditelja. (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
311  Mlati čiča, puca snaga, a od masla nigde traga.   Dă muoşu kît puaće, da untu nu măĭ skuaće.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
502  Mnogo popova, nekršteno dete.   Mulţ puopĭ, kopilu ńibućeḑat.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
520  Mnogo ptica, svaka svoj jezik ima.   Păsîrĭ mulće, tuata are ļimba iĭ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
53  MOJ CVETIĆU UVENULI   FLORIŚIKĂ ÎNTUŃEKATĂ   Ljubavna pesma o bolu ostavljene dragane, koja svoj bol upoređuje sa cvetom koji vene. (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
378  Moja proja preko tvoje, a u guzi vreteno je.   Turta mĭa pi turta tĭa, fusu mĭeu în kuru tĭeu.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
285  Molim se za kletvu: niti da je činim, niti da je primim!   Kad pintru napastă: ńiś să n-o fak, ńiś să n-o trag!   Un rugamînt batrîn kînd s-a fakut înkinaśuńa la prazńik. — Jedna starinska molitva koja se izgovarala kada se metanisalo na slavi. (obicaj)  PAREMIJA     [Vezi]
204  Molitva mladom mesecu   Rugamînt la luna nuoă   Kînd ĭasă luna nuoă, ĭeş afară, la vrun luok kurat, ći-ntuorś kîtra lună, faś kruśe şî ḑîś rugamîntu-sta dă triĭ uorĭ. — Kad izađe mlad mesec, izađeš napolje, na neko čisto mesto, okreneš se prema mesecu, prekrstiš se i tri puta izgovoriš ovu molitvu. (bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
182  Motka drži svet i zemlju. (=Sila vlada svetom).   Buata ţîńe lumĭa şî pomîntu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
525  Može vašar bez jednoga.   Puaće bîlśu fara unu.   Sa ḑîśe kînd vrunu ćinîr prĭamult traźe sî sa dukă la vro visaļiĭe, kare înga nu ĭe đi ańi luĭ. — Kaže se kad neko mlad previše vuče da ode na neku zabavu, koja još uvek nije za njegove godine. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
659  Mrtav bolestan, a jeo bi svega.   Bolnau đi muarće, da-r mînka đi tuaće.   Đi aăĭa kare sa fak bolnavĭ. — O onima koji se prave bolesni. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
600  Mrtvi truli, a živi ga guli.   Al muort sa-mpuće, da-l viu sa fuće.   Lumĭa muare, ama traĭu mĭarźe nainće. — Ljudi umiru, ali život ide dalje. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
166  Mrtvi žgolja, kao da jede pečene prdeže.   Uskat muort, parke manînkă bĭeşîń fripće.   Đi uom uskat. — Za mršavog čoveka. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
41  NA BOŽIĆ   LA KRĂČUN   (poskocica)  POEZIJA     [Vezi]
90  Na Dunav da odeš po mutnu vodu, ime da ti dođe, ti da ne đođeš.   Sî će duś la Dunîrĭe dupa apă tulburĭe, numiļi sî-ţ vină, tu să nu măĭ viń.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
660  Na kakvoj pijaci kupiš, na takvoj prodaš.   La śe piĭaţ kumpirĭ, la-şa vinḑ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
696  Na leđima ispupčena, na stomaku ravna.   Pi şîaļe bobonată, da pi burtă înblanată.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
66  NA RAZOR, KURATI!   LA RĂZORĬEĆE, PUĻEĆE!   (pripovetka)  PROZA     [Vezi]
184  NA SPASOVDAN   LA ISPAS   (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
126  Na trem sinoć sam prilegla,
Sa glavom na ćeramidi.
Pička mi od pene bridi.
Probah iglom i kalemom,
Al bez kurca leka nema.  
Ma kulkaĭ asară-n ćindă,
Ku kapu pi kîramidă,
Şî fakuĭ albĭaţă-n pizdă.
Dau ku aku, dau ku sula,
Nuĭe ļaku ka ku pula.
  
(erotika)  POEZIJA     [Vezi]
328  Na vr’ pruta, jao njemu.   În vîr đi nuĭa, vaĭ đi ĭa.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
361  Nad dubokim dolom krivo brvno.   Pista o vaļe adînkă o punće strîmbă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
451  Nag selo obilazi a gladan ide kroz sredinu.   Guolu okoļaşće satu, da flomîndu dă pin mižluok.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
122  Nagazila koza kamen,
Kamen puk’o na četvoro!
Neka pukne kozi glava
Kao kamen na četvoro!  
A kalkat kapra pi pĭatră,
A krapat pĭatra în patru!
Kraparĭa kapu kăpri
Kum a krapat pĭatra în patru!
  
(brzalica)  PAREMIJA     [Vezi]
563  Nage ljude đavo ne vidi.   Draku nu vĭađe lumĭa-n pĭaļa guală.   Nu sa şćiĭe đi śe, sa şćiĭe numa kă vrăžîtuorļi kare lukră ku draśi la baltă, pănă nu-nśep đeskînćiku, dubuară ţuaļiļi đi pi ĭaļe şî đeskînćiku ăl fak în pĭaļa guală. — Ne zna se zašto, ali se zna da vračare, koje na bari rade sa đavolima, pre nego što počnu obred, skidaju sa sebe odeću i obred vrše potpuno nage. (verovanje)  VEROVANJA     [Vezi]
198  Najgore je kad te neko jebe mekim kurcem: ti, siroma, vrdaš da se izvučeš, a on misli da mešaš jer ti je lepo, pa te jebe još gore!   Măĭ rău ĭe kînd će fuće vrunu ku pula muaļe: tu, saraku, traź sî skăpĭ, da ĭel ginđaşće kă mĭastîś đi drag, şi će fuće şî măĭ rău!   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
498  Najteže je čoveku kad vidi da mu roditelji umiru, a deca mu stare.   Măĭ amunka la uom ĭe kînd vĭađe kă-ĭ muor parinţî, da kopiĭi înbătrîńesk.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
494  Narod je kao čorba.   Lumĭa ka ļegumĭa.   Mistakatură đi tuaće fĭelurĭ. — Mešavina svih vrsta. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
578  Narod kao čorba, al je mleko slađe,   Lumĭa ka ļegumĭa, da lapćiļi măĭ dulśe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
671  Nas niko ne treba da šiša, nama vuna opada sama.   Pi nuoĭ nu trăbe să ńi tungă ńima, noa lîna pikă sîngură.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
527  Naše selo je golemo: volovi izašli, a kola još nisu ušla.   Satu nuostru mare rău: buoi a ĭeşît, da karu n-a măĭ tunat.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
107  Ne bila ti više glava prokleta!   Sî nu mîăĭ fiĭe guguļiţa-tĭa afurisîtă!   Ăl blastîmă sî pĭardă kapu. — Kune ga da izgubi glavu. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
511  Ne budi predobar, jer ćeš gologuz na putu ostati.   Nu fi prĭabun, kă ramîń ku kuru guol în drum.   Bunaćiku ļesńe župuĭa păn la uos, kî ĭel krĭađe-n tuoţ. — Dobričinu je lako odrati do koske, jer on veruje svima. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
265  Ne čudim se što pod starost Bog uzima čoveku ruku, ili nogu, možda mu trebaju za rad ili trčanje, ali se čudim što mu uzima kurac, šta li sa njim čini, ne znam?   Nu ma mir kînd la bîtrîńaţă Dumńeḑîu i ĭa la uom mîna, or piśuoru, îĭ va trăbui đi lukru or đi aļergat, ama ma mir đi śe i ĭa pula, śe va faśa ku ĭa?   (pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
113  Ne gledaj u sunce, jer ćeš oslepiti.   Nu ći uĭta-n suare, kî kĭorăşć.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
338  Ne jede i ne pije, a ništa mu nije.   Nu manînkă, nu bĭa apă, şî nu krapă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
112  Ne loži vatru u gustoj šumi.   Nu faśa fuoku-n tufă mare.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
503  Ne mešaj se gde ti se lonac ne kuva.   Nu ći mistaka unđe nu-ţ fĭarbe uala.   Nu ći mistaka în lukru kare nu ĭe a tĭeu, ka în uală kar fĭarbe đi ćińe. — Ne mešaj se u tuđe stvari, kao ni u lonac koji ne kuva za tebe. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
539  Ne mešaj se kad se braća tuku.   Unđe sa bat fraţî, nu će mistaka.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
507  Ne muzeš kravu, dok ne ubalega travu.   Nu kapiţ lapće đi la vakă, pănă-n ĭarbă nu sa kakă.   Lukru kare duśe dobîndă, ĭe đi mulće uorĭ imuos. — Posao koji donosi korist, često je prljav. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
199  Ne otvaraj usta koliko ne (može da) prođe kroz dupe.   Nu kaska đin gură kît nu trĭaśe pin kur.   Nu vorbi măĭ mult đikît śe puoţ s-îngiţ, în alt fĭeļ: nu vorbi aĭa śe nu puoţ să ţîń kî ĭe vorba tĭa. — Ne govori više nego što možeš sam da svariš i progutaš, to jest: ne govori ono iza čega ne možeš da staneš. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
510  Ne pali se vatra u gustom žbunju.   Nu sa faśe fuoku în tufă mare.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
583  Ne plašiš vuka ovčjom kožom.   Nu spomînţ lupu ku pĭaļa uoi.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
105  Ne pomoglo ti četrdeset i četiri slava u toku godine, zajedno sa velikim danima!   Sî nu-ţ măĭ ažuće patruḑăś şî patru đi prazńiśe pi anu đi ḑîļe, şî ḑîļiļi marĭ ku ĭaļe!   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
169  Ne puštaj siromaha da umre od gladi, jer kad on umre, neće pustiti tebe da živiš.   Nu lasa pĭ-al sarak sî muară đi fuame, kî kînd ĭel muare, nu ći lasă pi ćińe sî traĭeşć.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
561  Ne radi ništa, samo doji motiku.   Nu lukră ńimika, numa dă ţîţă la sapă.   La sapat, sîpatuarĭa ļenuasă đes sa raḑîmă ku pĭeptu pi dîržaļa săpi, đ-aĭa sa ḑîśe kă-ĭ dă ţîţă. — Na kopanju, lenja kopačica često se oslanja grudima na držalje motike, pa se zato kaže da je doji. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
187  Ne sedaš za sto da jedeš, ako si sit.   Nu şăḑ la masă să mînś, dakă iş satul.   Ne radiš ono za čim nemaš potrebe. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
662  Ne staju mu kolači u torbu.   Nu-ĭ înkĭapă kolači-n traĭstă.   Ďe vrunu lu kare nu-ĭ tot pe plak. — Za nekoga kome nije sve po volji. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
336  Ne zaspiš, dok ne smešaš dlake.   Nu aduormĭ pănă nu mĭastîś fluośi.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
652  Nek dobije, dabogda, ono što je mlada dobila prve noći.   Să kapiće, dabogda, ć-a kapatat mirĭasa nopća đin tîĭ.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
654  Nek mu bog da ono što mu mislim ja.   Sî-ĭ ďa dumńezeu če-ĭ ginďesk ĭeu.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
143  Neka ti je srce dobro, kao što je pasulj petkom.   Bună s-ăţ fiĭe ińima, ka pasuĭu vińirĭa!   Vińirĭa ĭe puost, şî pasuĭu vińe ka o mare dulśaţă. — Petkom se posti, i pasulj dođe kao velika poslastica. (zdravica)  PAREMIJA     [Vezi]
221  Nekršteno dete na govna smrdi.   Kopilu ńibućeḑat puće la kakat.   Ḑîkală ku kare aĭ batrîń a dat îngînd la parinţ-aĭ ćińirĭ sî nu sa amînaćaḑă ku boćeḑu. — Izreka kojom su stariji opominjali mlade roditelje da ne kasne sa krštenjem dece. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
96  Nema krda bez repa.   Nuĭe kîrd fara kuadă.   Kînd ĭe lume multă, nu mĭerg tuoţ înainće, ĭastă kare sa traźe la urmă. — Kad je mnogo ljudi, ne idu svi napred, ima onih koji se vuku pozadi. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
506  Nema sramote, jer smo od sramete nastali.   Nuĭe ruşîńe, kă đin ruşîńe ńis fakuţ.   Kînd la vrunu iĭ grĭeu sî ḑîkă śeva, kă ĭe ruşîńe, aăla ku kare vorbĭaşe, spuńe asta ḑîkală. — Kad je nekom teško da nešto kaže, jer je sramotno, onaj s kojim razgovara kaže mu ovu izreku. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
505  Nema svadbe bez suza, i nema sahrane bez smeha.   Nuĭe nuntă fara plîns, nu ĭe muarće fara rîs.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
287  Nema uspona bez pada.   Nuĭe suiş făra kubarîş.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
709  Nemam vremena za razgovor.   Nu stau đi taĭnă.   Kînd uomu sa grabĭaşće, şă nu vrĭa să pĭardă vrĭamĭa la taĭnă guală.
Kad se čovek žuri, i ne želi da gubi vreme na prazne razgovore.
(izraz)  PAREMIJA     [Vezi]
299  Nemaš ti u glavi to što on ima u peti.   Nu aĭ tu în kap aĭa śe are ĭel în kalkîń.   Kît đi înţaļes şî învaţat uomu să fiĭe, dakă dă pista vrun bîtaĭuos, n-are ńiś o dobîndă đin şćirĭa luĭ, kă aăla puaće să-l bată, să-l frîngă, şi şă-l gazîaskă ku kraśi. — Ma koliko razuman i učen čovek bio, ako naleti na nekog siledžiju, nema nikakve koristi od svoga zanja, jer ovaj može da ga prebiije, da ga polomi, i da ga gazi nogama. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
218  Neprevodivo   Una Ĭela, duda Ĭela, kara Ĭela, kara miş, kara biş, opaţ, kopaţ, źurźu, murźu, kļanţ.   Frîntura ļimbi kopilarĭaskă. — Dečja brojalica-brzalica. (brzalica)  PAREMIJA     [Vezi]
619  Nestao preko crnog mora, dabogda.   Perđaćaĭ pista mărļi ńagre, dabogda.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
584  Nevolja dolazi na konju, a odlazi na puževima.   Ńevuoĭa vińe pi kal, da sa duśe pi kukumĭelś.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
439  Nevolja je kad drugi kuka na tvom grobu.   Amunka kînd sa kîntă altu la gruapa tĭa.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
504  Nije kome se spremalo, nego kome se sterifilo.   Nuĭe ku-ĭ s-a gaćit, numa ku-ĭ s-a putrîvit.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
177  Nije siromah onaj koji nema, nego onaj kome treba još.   Nu ĭe sarak ăla kare n-are, numa aăla lu kare iĭ măĭ trîabe şîmăĭ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
512  Niko nije u postu pravljen, nego u najvećoj slasti.   Ńima nu ĭe fakut đi puost, numa în slasta măĭ mare.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
582  Nisam ja star, samo je mnogo godina prošlo od moga rođenja.   Nu sînt ĭuo batrîn, numa mulţ ań a trekut đi kînd m-am fakut.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
515  Nit’ od koga tražim, niti kome dajem.   Ńiś nu śer la ńima, ńiś nu dau la ńima.   Am tuot śe-m trăbe. — Imam sve što mi treba; ne zavisim ni od koga. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
514  Nit’ ti biram, nit’ ti berem.   Ńiś nu-ţ aļeg, ńiś nu-ţ kuļeg.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
119  Novac imam, kesu nemam,
Novac nemam, kesu imam,
Šta staviti, šta uzeti?  
Bań am, pungă n-am,
Bań n-am, pungă am,
Śe baga, şî śe luva?
  
(brzalica)  PAREMIJA     [Vezi]
366  O drvo se baba obesila, i sikilj iskesila.   S-a spînḑurat baba-n duos, ku ļinđiku skuos.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
369  O klin visi, a dno nema.   Stă în kuń, da fund n-are.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
59  OBGRLIH JOJ RUKOM GLAVU   PUSĂĬ LA MÎNDRA MÎNA-N KAP   Šaljiva pesma koja se pevala u kolu na račun lenjih žena. (poskocica)  POEZIJA     [Vezi]
670  OBIČAJ PRVO ŠIŠANJE   AĐET LUVATU ĐIN KIKĂ   (obicaj)  PROZA     [Vezi]
349  Obruč obručen na klin navučen.   O totîrlă totîrlată pi kuń bagată.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
463  Od govna se pita ne pravi.   Đin kakat plaśintă nu ĭe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
13  OD JEDAN PA DO DESET   ĎI LA UNU PĂN-LA ZEČE   (poskocica)  POEZIJA     [Vezi]
462  Od jedan počinje svako brojanje.   Đi la unu înśape tuot numaratu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
146  OD KAD SU ZAMKE   ĐI KÎND SÎNT FĬARÎĻI   (legenda)  PROZA     [Vezi]
243  Od njega se nu kurcem ne možeš odbraniti.   La ĭel ńiś ku pula nu či ţîń.   Nu şćiĭe đi ruşîńe. — Ne zna za stid. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
690  Od sedenja nema vajde.   Đin şađere nu ĭe avere.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
141  OD SENA DO SENA   ĐI LA PAĬE PĂN’ LA PAĬE (1)   (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
219  OD SENA DO SENA   ĐI LA PAĬE PĂN’ LA PAĬE (2)   (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
64  OD UROKA   DE DEOICHI   Bajalica „od uroka” zapisana je u selu Cusuiul din Vale, u južnoj Dobrudži, koja od 1940. godine pripada Bugarskoj, a pre toga je bila rumunska teritorija; selo je nastalo naseljavanjem timočkih Vlaha iz mesta u okolini Vidina, koja danas delom pripadaju Bugarskoj, a delom Srbiji, u periodu od 1922. do 1935. godine. Uporedna verzija za jednu vlašku bajalicu koju je, pod nazivom ĎE ĎEOĬK, zapisao Velimir Trailović u Prahovu (ovde pod rednim brojem 28). (bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
320  Odavde do planine jedno isto zvono zvoni.   Đi aiśa păn’ la munće tuot un klopît s-auđe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
318  Odavde do sinjeg mora samo danci od lavora.   Đi aiś păn’ la mărĭ numa fundurĭ đi kaldărĭ.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
319  Odavde do šumice samo alka do alkice.   Đi aiśa păn’ la munće tuot ḑăļe marunće.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
317  Odavde do Vraca* niz suvih trupaca.   Đi aiś păn-la Vraţ tuot buşćeń uskaţ.   * Vrac (vl. Vraţ = vrata) toponim u selu Gornjane. (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
566  Odrasla je pored pored puta, kao pička kraj dupeta, gde navraća i zlo i dobro.   Ĭ-a kreskut lînga drum, ka pizda lînga kur, uń sa baće şî rău şî bun.   Đi muĭerĭ kare nu şćiu đi ruşîńe. — O ženama koje ne znaju za stid. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
438  Ognjilo kreše, ali ne o svaki kamen.   Amnarĭu skapîră, ama nu la tuata pĭatra.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
60  OJ DUNAVE, TIJA VODO   DUNĂRIKĂ, APĂ ĻINĂ   Sestra tuguje za bratom koji živi u tuđini. (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
125  OKO STOGA, I NIZ POLJE   ĐI LA KLĬE PĂN’ LA KLAĬE   (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
373  Okruglo, u rupu ušlo.   Totîrlata tună în gaură gata.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
412  On je velik, a ja mali, oboje smo u sikilj stali.   Ĭel ĭe mare, ĭuo mis mik, amînduoĭ într-un ļinđik.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
466  Ona stari, al za sedam mari.   Ĭa babă, da đi şapće întrabă.   Sa spuńe đi muĭarĭe în ań, kare sa skuaće kă ĭe batrînă, kînd o okupă đ-aĭ ćińirĭ. — Kaže se kad neku ženu u godinama zaokupe mladići, a ona se brani da je stara. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
387  Otac ima hiljadu dece: svima kape kupuje, samo sebi ne može.   Un tată are o miĭe đi kopiĭ: la tuoţ kumpîră kaśuļ, numa luĭ nu puaće.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
50  Otac ti je na tavanu, a majka ga za dršku vuče.   Tat-tu în pod, da mă-ta îl trağe ďe nod.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
372  Otac zelen, a sva deca crvena.   Tata vĭarđe, da kopiĭi ruoşîĭ.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
14  OTIŠO BIH I JA NA SVADBU   MA-Ş DUŚA ŞÎ ĬUO LA NUNTĂ   Kînćik în kare s-a rîzîļaşće muĭarĭa urîtă. A kîntat lîutari pi la visaļiĭ, pănă lumĭa a žukat în uară. * Pesma u kojoj se ismeva ružna žena. Pevali violinisti na igrankama, dok su ljudi igrali u kolu. Rumunska paralela zapisana u selu Vojvodinci, u srpskom Banatu, preuzeta je iz zbornika „Foaie verde, lămăiţă”, II, (ur. Radu Flora, Costa Roşu), Zrenjanin 1982, p. 148. (poskocica)  POEZIJA     [Vezi]
620  Otpao ti nos u čorbu s kupusom.   Pikaţar nasu în ḑama đi varḑă.   Ăl blastîmă sî sa bulnavĭaskă đi frĭengă, kî la-ĭ frĭengavĭ ļ-a pikat vîru nasuluĭ. — Kune ga da se razboli od frenge (sifilisa), jer je frengavima otpadao vrh nos. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
6  Ovca je rila, svinjski rog skrila! Slepac ga vide, o tome gluvi doču, sakati ga uze i raspasanom za pojas zadenu.   În rîmuĭtura đi uaĭe, un kuorn đi puork! Ăl vaḑu ăl kĭuor, auḑî ăl surd, ăl luvă ăl sîăk, ş-îl bagă l-al đeşćins dupa brîu.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
350  Ovca sa vunom u sebi.   O uaĭe ku lîna î-ńa.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
351  Ovca se siva u korenju skriva.   O uaĭe saină dupa o rîdaśină.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
535  Ovcu kojoj runo smeta, bolje da izjedu vuci.   Uaĭa śe nu-ş duśe lînă, măĭ bun s-o manînśe lupi.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
227  OVČARSTVO: KRDO, STADO I BAČIJA   OĬARIĬA: KÎRDU, STÎNA ŞÎ BAŚIĬA   Povasta skurtă đi ađeturĭ oĭerĭešć. — Kratak opis stočarskih običaja. (obicaj)  PROZA     [Vezi]
12  OVČICA BELKA, S ROGOM U USTIMA   UOIŢĂ BALURĂ, KU KORŃIŢU-N GURĂ   Kînćik pîkurarĭesk, đi duor, ka Mioriţa alu romăni. —Čobanska balada, varijanta rumunske Miorice. (balada)  POEZIJA     [Vezi]
323  Ovde breg, ovde breg, a između pravim sneg.   Đi-nkuaś krak, đi-nkuaś krak, da-n mižluok zapadă fak.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
688  OŽENIĆU MARIJU   MA-NSOR KU MARIĬA   Odlomak iz emisije TV Beograd, početak pesme isečen prilikom montaže. Preuzeto sa Youtuba, i obradjen sam tonski deo pesme. Link Vlaski obicaji iz Negotinske Krajine (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
24  OŽENIH SE, UZEH ŽENU   MA-NSURAĬ, LUVAĬ MUĬARĬE   Kînćiku kare bužukrĭaşće uamiń śe s-a-nsură ku muĭerĭ batrîńe. — Pesma koja ismejava ljude koji se žene sa starijim ženama. (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
414  Pade golub bez krila na drvo bez grana, i ujede ga bezuba carica.   Kaḑu golîmbu fara ărpĭ pi ļemn fara krĭenź, şî-l muśkă ţariţa fara đinţ.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
303  Pazi dobro šta govoriš, jer čoveka zbog reči tuku.   Bagă sama śe vorbĭeşć, kî uomu đi vuorbă sa baće.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
403  Petorica kuću grade, a đubre ne prave.   Śinś inş lukră la konak, da ĭeşke nu fak.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
404  Petoro braće jednu gredu delju.   Śinś fraţ la o bîrnă lukră.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
233  Peva pupavac pod ponjavom.   Kîntă pupîḑa-n pătură.   Dupa nuntă, vro vrĭame mlădožăńa ku ńevasta nu sa skuală đin pat, ḑîua-nuapća stau astrukaţ ku pătura. Kînd vrunu, kare nu do kunuaşće rîndu, întrabă da śe ļi, la-ĭ batrîń skapă rîsu, şă spun: „Kîntă pupîḑa-n pătură, đ-aĭa iĭ nu sa đistrukă, ńiś nu sa skuală đin pat.” — Posle svadbe, neko vreme mladoženja i nevesta danima ne ustaju iz kreveta, danju-noću leže pokriveni ponjavom. Kad neko, ko se baš ne razume u stvari, pita šta li im je, starijima se otme osmeh, i kažu: „Peva pupavac pod ponjavom, zato se oni ne otkrivaju, i ne dižu iz kreveta”. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
678  Pička je kurčeva kanija.   Pizda ĭe ćaka puļi.   (izraz)  PAREMIJA     [Vezi]
444  Pij dobro, jedi dobro, jer ne znaš kada smrt dolazi.   Bĭa bińe, manînkă bîńe, kă nu şćiĭ muarća kînd vińe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
445  Pij i jedi, i gledaj svoja posla.   Bĭa şî manînkă, şî katîţ lukru tĭeu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
585  Pišanje bez prdeža, ko svadba bez muzike.   Pişatu far’ đi bĭeşît, ka nunta far’ đi lăutarĭ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
206  Pita ćerka:
— Majko, zašto kurac nije kao stog?
— E, kad bi kurac bio kao stog, pička bi bila ko senik oko stoga!  
Întrabă fata:
— Mumă, đi śe nu ĭe pula kît klańa?
— E, kînd ar fi pula kît klańa, pizda-r fi kît ţarku!
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
357  Po avliji vrckala se, pa na mesto vratila se.   Pin avļiĭa fîrţońiĭa, şî sa-ntuarsă ĭar’ aśiĭa.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
290  Po poruci kasno jedeš.   Pi porînś amînat manînś.   Kînd porînśeş mîkarĭa, or ći ruoź đi altu sî ţ-o fakă, da tu aşćeţ pi đi gata, amînat manînś, or nu manînś ńiśkum, ramĭń flomînd. — Kad poručiš jelo, ili moliš nekoga da ti ga spremi, a ti čekaš na gotovo, kasno jedeš, ili ne jedeš uopšte, ostaneš gladan. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
370  Pod grabićem zečić igra.   Supt un karpińel žuakă un ĭepurĭel.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
470  Pognuta se glava nikad ne seče.   Kapu apļekat ńiśkînd nu ĭe taĭat.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
97  Polje ima oči, a šuma ima uši.   Kîmpu are uokĭ, da duosu are urĭekĭ.   Nu sa puaće pitula ńimika, şî ńiś unđe: tot sa vĭađe, or s-auđe. — Ne može se ništa sakriti, i nigde: sve se vidi, ili se čuje. [Por.] (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
481  Polje ima oči, a šuma uši.   Kîmpu are uokĭ, da padurĭa urĭekĭ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
519  Pomogni slabom, jači će se sam izvući.   Ažută la-l slab, kă-l pućarńik skapă sîngur.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
663  Pop kad nema šta da radi, nabija jajca u bure, a posle proba da ih izvuče, al ne može.   Popa kînd n-are śe sî lukre, bagă kuaĭļi în butuoĭ, şî pĭe urmă śarkă să ļi skuată, ma nu puaće.   Đ-aăĭa kare n-au śe sî lukre, şî fak śeva śe ļi dă đi kap. — O onima koji nemaju šta da rade, pa rade nešto što im se obije o glavu. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
430  Popeh se na vr’ ora, videh Turke iza gora.   Ma suiĭ în vîr đi nuk, vaḑuĭ turśi păn’ sa duk.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
405  Poprdnu se crna tica, snese prdež bela lica.   Śuara ńagră bĭasă, da beşîna albă ĭasă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
140  PORANI MI, DRAGI MOJ   VINU NAĬKĂ MĂĬ ĐIVRĬAME   (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
521  Pored bare nije đavolov, nego čovekov trag.   Pi dunga bĭelţî nu ĭe urmă đi drak, numa đi uom.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
236  Pored mrtvog konja sve vrane grakću.   Pi lînga kalu al muort, tuaće śuarîļi gîrîĭe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
426  Pored vatre Trifun stoji, a vatre se ne boji.   Lînga fuok Trifu şîađe, da đi frikă nu sa pĭarđe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
522  Pored velike vode ideš, pored velike vatre ne možeš.   Pi lînga apă mare mĭerź, pi lînga fuok mare nu puoţ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
612  Poserem ti se u slanik!   Kaku-ma în soļńiţa tĭa!   Vrodată a fuost greu înžuramînt la oĭarĭ, kî fara sare n-a putut a traĭi ńiś lumĭa, ńiś vićiļi. — Nekad je bila teška psovka kod stočara, jer bez soli nisu mogli opstati ni ljudi, ni stoka. (psovka)  PAREMIJA     [Vezi]
296  Posle Gospojine poseru ti šešir, a na Petkovici i usta onog ko ga nosi.   Dupa Sînta-Mariĭe sa kakă-n pîlariĭe, da la Vińirĭa Mare şî-n gura kuĭ o are.   Đ-aĭ marĭeţ, kare duk pîlariĭa şî kînd sa-nfrigoşaḑă, şî vińe vrĭama ći kaśuļ. — Za kicoše, koji nose šešir i kad zahladni, i dođe vreme za šubare. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
459  Posle kiše napravi se blato.   Dupa pluaĭe sa faśe morśilă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
658  Posle ručka i siromah odmora.   Dupa prînz tot săraku puńe kapu.   Dupa mînkare oďineşťe tot nat, şi ăl sărak, ka şi boĭerĭu. — Posle obeda svako odmara, i siromah, kao i bojar. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
52  POŠO MOMAK IZ SRBIJE   A PĻEKAT BAĬATU ĐIN SÎRBIĬE   Balada o svadbi momka iz Srbije i devojke iz Vlaške (danas Rumunija), koja se pri povratku sa mladom, tragično završila davljenjem svadbara u zaleđenom Dunavu. (balada)  POEZIJA     [Vezi]
280  Potupljeni ugaran najviše opeče.   Taśuńu ăl potoļit măĭ rău ći arđe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
532  Prazna priča, golo siromaštvo.   Taĭnă multă, sîraśiĭe guală.   Kînd prĭa mult sa puvestîaşće, da puţîn sa lukră, — Kad se puno priča, a malo radi. (Fig.) Mlaćenje prazne slame (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
154  Prazna torba mnogo je teža od pune.   Trasta guală mult ĭe măĭ grĭa đikît a pļină.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
500  Pre će te ujesti tvoje pseto, nego tuđe.   Măĭ îndată ći muśkă kîńiļi tĭeu, đikît alu altu.   Kînd îţ faśe vrun rău alteu, đin kasă, or ńamu măĭ apruape. — Kad ti kakvo zlo učini tvoj ukućanin, ili najbliži rod. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
75  Prećiće čiča panj i ovce šumu (do tada).   Treče moşu grosu şi uoĭļi dosu (păn atunča).   Izreka kojom se kaže da će biti kasno za neku stvar. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
594  Pred ogledalom celog dana, a đubre joj do tavana.   Tuot ku uoki la ogļindă, da gunuoĭu baće-n grindă.   Đi muĭerĭ ļenuasă, kare şćui numa sî sa frumoşaḑă, da alta nu lukră ńimika. — O lenjim ženama koje znaju samo da se kicoše, a drugo ne rade ništa. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
232  Preturnica Ulaznika!   Răsturńika lu Bagan!   (Đi muĭare uşuară, kare ļesńe „sa rastuarnă” pi şîaļe, kî-ĭ drag să-ĭ sa baźe „baganu” voĭńiśesk). — (Za laku žensku, koja se rado „pretura” na leđa, jer voli da joj uđe muški „ulaznik”!) (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
164  PRIČA O ČIČKU   POVASTA LU SKAĬAĆE   Kum s-a fakut skaĭaćiļi. — Kako je nastao čičak. (legenda)  PROZA     [Vezi]
148  PRIČA O DUVANU   POVASTA ĐI TUTUN   (legenda)  PROZA     [Vezi]
165  PRIČA O PIREVINI   POVASTA LU PIR   Đi śe piru şă-n ḑî đe astîḑ traĭaşće pi luok. — Zašto pirevina i dan-danas živi na njivi. (legenda)  PROZA     [Vezi]
161  PRIČA O PROSU

— Gde je čiča?
— Otišao u Vidin po zrna prosa,
jer više nemamo šta deci da damo!  
POVASTA LU MIĬ

— Unđe muoşu?
— S-a dus la Điĭ dupa buabe đi miĭ,
kă nu măĭ avĭem la kopiĭ śe să dăm !
  
Pănă-n lume n-ažuns kukuruḑu, malaĭu s-a fakut đin miĭ. — Dok u narod nije stigao kukuruz, proja se pravila od prosa. (obicaj)  PROZA     [Vezi]
555  Pričamo, a nije nas briga.   Vorbim, da nu ńi grižă.   Kînd duoĭ inş vorbĭesk pi vrunu đi rău numa să ļi trĭakă vrĭamĭa. — Kad dve osobe pričaju i ogovaraju nekog samo da im prođe vreme. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
343  Priprosta koka po pepelu prčka.   O gaină ćuşă rîkîĭe-n śanuşă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
230  Prodala iz kuće što se ne prodaje.   A vindut đin kasă śe nu sa vinđe.   Đi muĭare mîritată, kare s-a dat la vrun ibuomńik. — O udatoj ženi, koja se dala nekom ljubavniku. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
627  Proklete ti oči bile.   Fiţar uoki afurisîţ.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
159  PROLEĆE JE MAJKA NAŠA   PRIMOVARA, MUĬKA NUASTRĂ   (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
316  Pruga duga, crnoguza.   Dungă lungă arsă-n kur.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
362  Ptičica sa umnim repom.   Pîsarika ku minća-n kuadă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
529  Puki siromah, al se ne trza noću kad laju psi.   Sarak, sarak, ama nu sa ćĭame nuapća kînd latră kîńi.   N-are đi śe sî sa ćamă, kî uoţî nu apaurăsk pĭ-aĭ saraś, şî iĭ duorm fara grižă. — Nema čega da se plaši, jer lopovi ne pljačkaju sirotinju, o ona spava bezbrižno. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
363  Pup-pup-pup! Ko me ljubi, nek mi gnezdo ljubi, jer je čisto, nepogano, govnom omazano.   Pup-pup-pup! Kare m-a pupat, să pupĭe đin kuĭbu mĭeu, kî ĭe kurat, luminat, uns ku kakat.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
76  PЕSМА ZА ISPRАĆАЈ PОKОЈNIKА, IZ VОLUЈE   PETREKUTA DĂN VOLUĬA   Obredna pesma koju grupa od četiri žena peva kraj odra pokojnika, sa ciljem da ga pripreme za putovanje u zagrobni svet. (obredna)  POEZIJA     [Vezi]
35  Radiš, radiš poput mrava, a kad umreš - sve badava!   Lukri, lukri ka furńika, da kînd muorĭ n-aĭ ńimika.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
26  REDALJKA   FUTAĬKA LA RÎND   Erotska pesma, koja za motiv ima dosetku u vezi sa seksom iz dana u dan. (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
393  Rešeto puno lešnika, sa jednim orahom u sredini.   Un śur pļin đi aluńe, ş-o nukă mare în mižluok.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
699  Riče krava u šumi.   Zbĭară ruĭka-n duos.   Ruĭka a fuost un nume kare rumîń-aĭ batrîń a dat đes la vakă ku pĭaļa roşkaćikă. — Rujka je bilo ime koje su stari Vlasi često davali kravi sa crvenkastom kožom. (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
46  Riđa liže Murđi zadnjicu, i ne pušta ga dok mu ga ne digne.   Riďa ļinğe pe Murďa pe kur, şi nu-l lasă pănă nu-l skuală.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
32  RODA   BARḐĂ   Kînćik đi adurmit kopiĭi. — Uspavanka. (uspavanka)  POEZIJA     [Vezi]
681  RUGALICA ZA JOVANA   BUŹUOKURA ĐI VANĂ   (satira)  POEZIJA     [Vezi]
682  RUGALICA ZA PAUNA   BUŹUOKURA ĐI PAUN   (satira)  POEZIJA     [Vezi]
680  RUGALICA ZA TRAILA   BUŹUOKURA ĐI TRAILĂ   Tot numiļi are „kînćik”, kare ăl kîntă kopilama la insă kare sa kĭamă aşa. Asta „kînćik” a kîntat pîkurari la fîrtatu luor, kare la kĭemat Trailă. — Svako ime ima svoju „pesmu”, koju dečurlija peva osobi koja se tako zove. Ovu „pesmu” pevali su čobani svom drugaru koji se zvao Trailo. (satira)  POEZIJA     [Vezi]
98  Ruka ruku mije, a krava kravu liže.   Mînă pi mînă spală, da vakă pi vakă ļinźe.   Tot nat pazîaşće pi aluĭ. — Svako svoga štiti. [Por.] (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
501  Ruka ruku mije, krava kravu liže.   Mînă pi mînă spală, da vaka pi vakă ļinźe.   Tot nat skuaće pi a luĭ. — Svako svoga štiti. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
175  RUMUNKA IZ HUNEDOARE   RUMÎNA DĂ LA HUŃEDOARA   Aşa a ḑîs laptari aĭ batrîń în Mlaoa. Tako su peval stari laptari u Mlavi. (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
234  Ružan bije štapom, a lepotan kosti lomi.   Urîtu baće ku bîtu, da frumuosu frîînźe uosu.   Aşa anvaţat babiļi vikļańe fĭaćiļi marĭ, kare a fuźit đi baĭeţ urîţ, ş-aļergat dupa-ĭ frumuoş. — Tako su mudre starice učile devojke, koje su bežale od ružnih momaka, i trčale za lepotanima. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
31  RUŽAN ČOVEK NI NA MLINU REDA NEMA   UOMU AL URÎT ŃIŚ LA MUARĂ NARE RÎND   Kînćik glumăţ, kare s-a kîntn în źuok. — Šaljiva pesma koja se pevala u kolu. (poskocica)  POEZIJA     [Vezi]
597  Ružna je pseća svadba, al je ljudska pravo zlo.   Urîtă nunta kîńaskă, da şî măĭ rîa omeńaskă.   Kînd o muĭare are măĭ mulţ ibuomńiś. — Kad jedna žena ima više ljubavnika. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
423  S jednom rukom, trij u dupe.   Ku o mînă, triĭ în kur.   Skamnu avut triĭ piśuare, ăl ĭaĭ ku o mînă, şă-l puń supt kur kînd şăḑ pi ĭel. — Tronožac je imao tri nogice, uzmeš ga jednom rukom, i stavljaš pod zadnjicu kad sedneš na njega. (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
322  Sa grane pada, al’ ne strada.   Đin krĭang kađe, da nu sa sparźe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
324  Sa vrha grabića vašaj mladića: ne boji se kuca, već koke što kljuca.   Đi-ntrun vîr đi karpińel sa kîntă un baĭeţăl: nu sa ćiame đi kîń, numa đi gaiń.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
138  Samo je zemlja stara, a čovek ne.   Numa ĭe pomîntu batrîn, da uomu nu.   Aşa s-a apîră aĭ batrîń kînd aĭ ćinîrĭ s-a rîd đi iĭ kî sînt batrîń. — Tako se brane stariji kada ih mladi zadirkuju da su matori. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
225  Samo koza ide gologuza, a devojka ne.   Numa kapra mĭarźe ku kuru guol, fata mare nu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
509  Samo se dupe ne zagubi, jer je prikačeno na čoveku.   Numa kuru nu sa pĭarđe, kî ĭe prins la uom.   Đ-aăĭa kare sa vaĭtă kă ļesńe pĭerd, or zauĭtă kîći śuava ś-a dus la iĭ. — Za one koji se žale da lako gube, ili zaborave ponešto što nose sa sobom. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
508  Samo su muda par, jer se ne razdvajaju nikad.   Numa kuaĭļi sînt soţîĭe, kî nu sa măĭ đispart ńiśkînd.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
213  SANAK USNIH OVE NOĆI   VISAĬ VISU ASTANUAPĆE   (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
554  Sanja ti dupe zelene bisere.   Ăţ visaḑă kuru marźiaļe vĭerḑ.   Sa ḑîśe kînd vrunu puvestîaşće k-a visat visurĭ ku ńiskaĭ aratărĭ. — Kaže se kad neko kazuje da je sanjao snove sa nekim predskazanjima. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
365  Sastaju se divlji i pitomi da se pobratime.   Sa-npreună sîrbaćiku ku ńesîrbaćiku să fiĭe fraţ.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
293  Seješ ređe, puniš kola, seješ gušće, puniš kesu.   Puń ku raru, ĭaĭ ku karu, puń ku đesu, ĭaĭ ku kĭesu.   Ḑîkatuarĭa oĭarĭaskă, învaţă kum sa lukră în kîmp, măĭ mult pi lînga kukuruḑ, kî dakă pi ĭel ăļ samîń đes, ĭel nu dă birekĭet şî tuamna la kuļes puoţ să ĭaĭ num vro kesao đi buobe. — Ovčarska izreka, uči kako se radi u polju, najviše oko kukuruza, jer ako ga seješ gusto, on ne daje prinos i ujesen na berbi možeš da uzmeš tek neko torbiče zrnevlja. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
530  Selo gori, a baba se češlja.   Satu arđe, da baba sa pĭapćină.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
587  Seoski ismevač ismevak iz sela izvlači.   Rîsu satuluĭ skuaće rîsu đin sat.   Rîsu satuluĭ ĭe aăla kare are ađet urît đi sa rîđe đi tot nat đi fiĭe śe, ama ĭel odată vińe la rînd şî dă đi vro ruşîńe mare, đi kare s-auđe şî-n tuaće saćiļi ĭn okoul. — Seoski ismevač je onaj koji ima ružan običaj da ismeva svakog za bilo šta, ali i on jednom dođe na red da se teško obruka, zbog čega će mu se smejati sva sela okolo. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
72  SINOĆ, KAD JE NOĆCA PALA   ASARĂ, PI VRĬAMĬA ŚIŃI   Kînćik ibomńiśiesk đin Arnaglaua, în Rîu Porĭeśi. — Preljubnička pesma iz Rudne Glave u Porečkoj Reci. (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
300  Siromaštvo je zlo, al nevera još veće.   Sîraśiĭa ĭe rîa, ama ńeverĭa şî măĭ rîa.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
657  Skrenut sa ljudske staze.   Abatut đin poćaka lumi.   Nuĭe întrĭeg, nu mĭarźe ku lumĭa-m rînd, pļesńit, lovit. — Nije ceo, ne druži se sa ljudima, blesav, ćaknut. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
656  Skretanje sa (pravog) puta donosi mnoga zla.   Abaćarĭa đin kaļe aduśe mulće rîaļe.   Sa ginđiaşće la kaļa lu aĭ kređinţuoş. — Misli se na put verujućih ljudi. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
297  Slepom ne namiguj, gluvom ne šapići.   La-l kĭuor nu faśa ku uokĭu, la-l surd nu şopoća.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
205  Slomljena ručice   Mînuşîţă frîntă   (uspavanka)  POEZIJA     [Vezi]
56  Smeje se gloginja kupini da je crna.   Sa rîđe porîmba đi mură kî ĭe ńagră.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
341  Smrdikravu kroz rep sišeš.   O vakă pļuadă, o suź pi kuadă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
170  Smrt i kišu nikad ne prizivaj, jer dolaze same.   Muarća şî pluaĭa ńiśkînd sî nu kaţ, kî vin sîngure.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
458  Smrt ili juriš da je stigneš, ili sediš da je čekaš.   Dupa muarće or aļerź s-o ažunź, or şăḑ s-o aşćeḑ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
172  SOVA   ĆUŞU   Kînćik đi ruşîńe, s-a kîntat pi la şîḑituorĭ. Erotska pesma, pevala se na sedeljkama.
Napomena: u vlaškom jeziku sova je muškog roda.
(erotika)  POEZIJA     [Vezi]
162  SPASOVDANSKA PESMA   KÎNĆIKU LU ISPAS   Bažuokura pîkurarĭaskă đi ruşîńe kare s-a kîntat la Ispas. – Čobanska erotska pošalica koja se recitovala na Spasovdan. (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
425  Srpast rep a testerasta glava: petao, svinjče, priseti se, magarče!   La kap ka firizu, la kur ka sîaśira: kokuoş, puorkuļe, priśĭapiće magarĭuļe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
139  Stara žena, sedam put nedeljno (ima seks).   Muĭare batrînă, đi şapće uorĭ în stamînă.   Đi muĭare kare sa skuaće ku minśuna kî ĭe batrînă đi ĭubit. — Za ženu koja se vadi na laž da je prestara za ljubav. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
298  Stari su govorili da se možeš krivo kleti samo kad možeš čoveka da spasiš teške robije.   Aĭ batrîń a spus kî puoţ să ći žuorĭ pi strîmb numa kînd puoţ sî skuoţ uomu đi la robiĭa grĭa.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
2  Stari su govorili: dolazi vreme da rep predvodi, a čelo da kasa za njim.   A spus aĭ batrîń: vrĭamĭa vińe đi kuada trĭaśe-nainće, da frunća ramîńe înapuoĭ.   Nesposobni i neuki potisnuće umne i sposobne, i postaće vodeća društvena grupa u političkom životu zemlje. Izreka nastala posle II svetskog rata, kada se seoska sirotinja vratila iz partizanskog vojevanja sa činovima koji su joj omogućili da se dokopa položaja u društvu, za koje nije bila dorasla. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
590  Stavi miša i u ambar sa žitom, u pacova neće da izraste.   Sî baź şokîćiļi şî-n ambarĭu ku grîu, şobuol nu sa măĭ faśe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
3  Stavim je tvrdu, vadim je meku, a iz glave joj bale teku!   O bag tare, o skuot muaļe, da đi-n kap iĭ mĭarźe baļe!   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
339  Stavljam glatku u dlakavu.   O bag pi ńaćida în flokuasă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
436  Stiglo je Sunce na pupak   Ažuns suariļi la burik.   Sa sîmće fuamića, vrĭamĭa ĭe đi prînḑ. Oseća se glad, vreme je ručku. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
517  Sto dobra da učiniš, zaborave ih zbog jednog zla.   O sută să ļi faś bińe, ļi zauĭă pintru una rîă.   Lumĭa ĭe strîkată, şî ţîńe-n minće numa pĭ-aļi rîaļe. — Ljudi su pokvareni, i pamte samo loše stvari. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
49  STOMAK I CREVO   BURTA KU MAŢU   Vic koji je nastao na osnovu zagonetke o stomaku i crevu u njemu. (vic)  PROZA  ne još   [Vezi]
371  Stotine polaze, a hiljade ostaju.   Sućiļi pļakă, da miĭiļi ramîn.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
257  Strane ima, knjiga nije, po redu ih čovek lista, pa kad dospu do očiju, potekne ti suza čista.   Are fuoĭ, da nu ĭe karće, şî ļe daĭ đi oparće, şî kînd ažung la uokĭ în sus, tu će puń pi plîns.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
615  Strefila te smrtna jeza u sred noći.   Lovićar fiorĭ đi muarće în mižluok đi nuapće.   (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
21  SUĐENICA   URSĂTOARE   Kînťek kare îş baťe žok ďe fata ńebună. — Pesma koja ismeva nepromišljenu devojku. (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
593  Svak po jednog vraga ima, a ja imam četir-pet, i svi su vrazi bosonogi.   Tot nat are kîć-un drak, da la mińe patru-śinś, şî tuoţ đ-aĭ draku, fara opinś.   Sa vaĭtă aăĭa kare traĭesk în sîraśiĭe mare. — Žale se oni koji žive u teškom siromaštvu. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
115  Svaka navika ima i odviku.   Tuot învăţu are şî đizvăţu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
279  Svaki Ciga hvali čekić, a Ciganka nakovanj.   Tot ţîganu îş labdă śokanu, da ţîganka ńikovala.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
85  SVAKO SA SVOJOM MUKOM   TOT NAT KU NAKAZU LUĬ   (vic)  PROZA     [Vezi]
703  Svako selo i zanat, svaki katun i račun, svaka kuća običaj.   Tot satu ku zanatu, tot kotunu ku raśunu, tuota kasa ku ađetu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
242  Svaštarenje na govno smrdi.   Lukru mistakat puće la kakat.   (izreka)  PAREMIJA  ne još   [Vezi]
266  Sve što zemlja uzme, vetar ne zapahnu.   Tot śe ĭa pomîntu, nu măĭ baće vîntu!   Ala kare muare, nu sa măĭ întuarśe pi lumĭa-sta, să-l ardă suariļi or să-l bată vîntu. — Ona koji umre, više se ne vraća na ovaj svet, da ga sunce greje ili vetar bije. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
375  Sve u kući gori, samo kuća ne.   Tuot arđe în koļibă, da koļiba nu.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
531  Svekar tuče kapom od slame, a svekrva kapom od kamena.   Suokru baće ku kaśula đi paĭe, da suakra ku kaśula đi pĭatră.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
376  Svi konji beli, samo jedan crven, i mlati ih sve   Tuoţ kaĭ albĭ, numa unu ruoşu şî-ĭ baće pi tuoţ.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
176  Svi su ljudi braća, usamljen čovek je vuk.   Tuata lumĭa fraţ, un uom sîngur ĭe lup.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
596  Svi su ljudi isti.   Uomu ku uom samînă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
377  Svo nariču, a on peva.   Tuoţ sa plîng, da ĭel kîntă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
424  Svrakalica, džakalica, dô pregazi, put prelazi.   Kuţofana, zdrankovana, trĭaśe vaļa, trĭaśe kaļa.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
183  SVUDA IMA BUDALA   ĐARÎNDU ĬASTĂ NARUOḐ   Povastă bužukurasă kare arată kî đ-aĭ naruoḑ ĭastă đarîndu, nu numa în kasa nuastră. — Šaljiva priča koja kazuje da budala ima svuda, ne samo u našoj kući.
(anegdota)  PROZA     [Vezi]
136  ŠAFRANČIĆU, ŽUTE BOJE   BRĂNDUŞAUĂ GALBIŃUARĂ   (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
691  ŠAP-ŠAP-ŠAP!   ŞAP-ŞAP-ŞAP!   (bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
61  Šiknulo iz tebe, da šikne! (var.) Šiknuo proliv iz tebe, da šikne! (var.) Strefio te proliv, dabogda!   Ţîşńirĭa đin ćińe, sî ţîśńaskă! (var.) Ţîśńirĭa pîşku đin ćińe, sî ţîşńaskă! (var.) Lovi-ć-ar pîşku, dabuogda!   Aşa mumîńiļi blastîmă kopiĭi, kînd nu sînt mĭarńiś. Blastămu nu sa ĭa-n samă kî ĭe grĭeu. — Obično majke ovako kunu svoju decu zbog nekog nestašluka. Kada se za njih kaže da su „dosadna ko proliv”. Ne smatra se teškom kletvom. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
669  Šiša ga kao ovcu.   Ăl tunźe ka pi uaĭe.   (izraz)  PAREMIJA     [Vezi]
282  Škrt više plaća, lenj više trči.   Zgrśitu măĭ mult plaćiaşće, ļeńuosu măĭ mult aļargă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
546  Šta ako umre čovek, ne pravi se rupa u nebu, nego u zemlji.   Śe dakă muare uomu, nu sa faśe gaură-n śerĭ, numa-n pomînt.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
545  Šta ako umre čovek, ne zbrčka se nebo.   Śe dakă muare uomu, nu sa zbîrśaşće śerĭu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
189  Šta je to „pita-raspita”?   Śi ĭe aĭa „pită-raspită”?   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
647  Šta mauče kao mačka, a nije mačka?
— Mačor.  
Śe sa kîntă ka mîţa, da nu ĭe mîţă?
— Mîrtanu.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
650  Šta napraviš odmah, čim ustaneš?
— Trag.  
Śe faś uodma kînd ći skuoļ?
— Urmă.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
648  Šta radi petao kad se popne na ogradu?
— Drži se da ne padne.  
Śe faśe kokuoşu kînd sa suĭe pi gard?
— Sa ţîńe să nu kadă.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
649  Šta radi zec kad napuni godinu?
— Počinje drugu.  
Śe faśe ĭepuru kînd înpļińiaşće un an?
— Pļakă pi duoĭ.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
544  Što čuje lice, da ne čuje naličje. /ili: Što čuje osoje, da ne zna prisoje./   Śe auđe faţa, sî n-audă duosu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
547  Što je dobro, ne traje dugo.   Śe ĭe bun, nu ţîńe mult.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
274  Što je iza praga, prag da ne prelazi.   Śe ĭe dupa prag, pragu să nu trĭakă.   Śe nu ĭe đi spus să audă tot satu, trăbe să ramînă în kasă. — Što nije za kazivanje da čuje celo selo, treba da ostane u kući. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
548  Što je za kuću, nije za selo.   Śe ĭe đi kasă, nu ĭe đi sat.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
301  Što si tražio, to si našao.   Ś-aĭ katat, aĭ aflat.   La kopiĭ, kînd dupa svadă sa ĭau la bataĭe, da pĭe urmă plîng şă aļargă la parinţ sî sa vaĭće . — Deci, kad se posle svađe potuku, pa posle plaču i trče roditeljima da se žale. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
611  Što ti iz usta izleti, po vratu nek te klepi.   Đin gură sî-ţ ĭasă, dupa kap sî-ţ ţîasă.   Kînd duoĭ sa svađesk, şî sa blastîmă unu pi altu. Aĭa śe kaţ tu miĭe, să-ţ fiĭe ţîĭe. — Kad se dvoje svađaju, i kunu jedno drugo. Ono što želiš meni, nek se desi tebi. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
543  Što vuci izjedu, više ne vidiš.   Ś-a mînkat lupi, nu măĭ vĭeḑ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
8  ŠUMO, SESTRO, ŠUMICE   PADURE, SORO, PADURE   Kînćik rumîńesk đi duor, kare kîntă un Sîrb đi la Miruoś! — Vlaška ljubavna pesma, koju peva Srbin sa Miroča. Pesmu je naučio od Vlaha u selu (Miroč je mešovito, srpsko-vlaško selo, zasnovano 1872. godine).

1) U vlaškoj verziji: kîntă (prezent); u ovoj, pevač koristi aorist: kînta (akc. kînta, „pevaše”) uz obrazloženje dato obrađivaču zapisa (2011. godine) da to znači „mnogo kukavica peva” (množina).
(lirika)  POEZIJA     [Vezi]
226  TAKO TI JE KOD SIROTINJE   TAŚ, KĂ AŞA ĬE LA SARAŚ   (anegdota)  PROZA     [Vezi]
9  TAMO DOLE, U BAŠTICI   KOLO-N VAĻE, ÎNTR-O GRAĐINĂ   Kînćik rumîńesk, đi duor, đi o muĭare, kare avut şapće ibomńiś. * Vlaška pesma, o ženi koja je imala sedmoro ljubavnika.
Napomena: Prilikom manipulacije sa snimkom, obrisan je prvi stih pesme. U pogledu dijalekta, pevač je odstupio od svog maternjeg dijalekta, koji se govori u Porečkojh reci, i napev izgovara prema uzoru koji on smatra „uglednijim”, a koji je blizak rumunskom jeziku koji su oni bili u prilici da čuju preko rumunskih radio stanica.
(lirika)  POEZIJA     [Vezi]
142  TANDARIKA, TANDARA   TANDARIKĂ, TANDARĬA   (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
67  Tašto, tašto, voće gorko, kad bi celog leta zrila, ti bi opet gorka bila.   Soakră, soakră - poamă akră, đe ć-aĭ koaśe toată vara, tot aĭ fi akră ş-amară.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
534  Ti ne veruješ meni, a hoćeš da Bog veruje tebi.   Tu nu ma krĭeḑ pi mińe, da vrĭeĭ Dumńeḑîu sî ći krĭadă pi ćińe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
248  Ti si prdnuo, a ljudi će reći da si se sav usrao.   Tu ć-aĭ bĭeşît, da lumĭa o să spună kî ć-a-ĭ kakat tuot.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
263  Trbuh moj na trbuh tvoj, dugo moje u rupu tvoju.   Burta mĭa pi burta tĭa, lunga mĭa în gaura tĭa.   Sprava od tikve kojom se vadi vino iz bureta. (Vidi: tragulă ) (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
665  TRI SESTRE   TRIĬ SURUORĬ   (pripovetka)  PROZA     [Vezi]
117  Trn ubode kozu, koza bode čiču, čiča bije babu, baba seče petlu glavu.   Rugu rugă kapra, kapra înpunźe muoşu, muoşu baće baba, baba taĭe kapu la kokuoş.   (brzalica)  PAREMIJA     [Vezi]
379  Trupac-šupac, za rep ga vučem.   Tutuk-bunduk, đi kuadă ăl duk.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
47  Tup ovde, tup onde, i tupko preko Dunava ode.   Tanda aič, tanda koļa, tanda treku Duńerĭa.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
180  TURIH RAZBOJ IZA KUĆE   SKOSĂĬ RAZBUOĬU DUPA KASĂ   Kînćik ku kare la şîḑîtuorĭ s-a rîzîļit muĭeri-ļi kare n-a şćiut să ţîasă. — Pesma sa kojom su na sedeljkama ismevane žene koje ne znauju da tkaju. (satira)  POEZIJA     [Vezi]
326  U bukovoj duplji đavolovo srce.   În butuarkă đi fag, ińimă đi drak.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
81  U bukovom deblu, đavolovo srce.   Ińima đi drak, într-o butuarkă đi fag.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
114  U dnu dolje leže golje.   În vaļe adînkă stau golańi brînkă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
409  U dnu jednog potočića čuje se pesma petlića.   Într-un fund đi ogaşăl kîntă un kokoşăl.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
465  U gomili ljudi najbolje se kriješ.   În lumĭe multă măĭ bun đi pituļ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
331  U gori puca, u selu odjekuje.   În munće pokńaşće, în sat rasună.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
330  U gori se rodih, u gori provodih, u selo me snesoše, i minđuše metoše.   În munće ma fakuĭ, în munće kreskuĭ, în sat ma dusîră, śarśiĭ în pusîră.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
327  U istom buretu i vino i rakija, a ne mešaju se.   În butuoń şî vin şî rakiu, da nu sa mĭastîkă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
407  U jednoj štali kobila rže.   Într-o ştală ĭapa zbĭară.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
302  U ruci što je, stvarno je.   Śe ĭe la mînă, nu ĭe minśună.   Numa în aĭa śe ĭe în mîna tĭa puoţ sî krĭeḑ, alalt tuot puaće să fiĭe mînśună guală. — Samo no što imaš u ruci dostojno je vere, sve ostalo može biti gola laž. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
329  U rupu uđe, pacov nije, bradu ima, popa nije.   În gaură tună, şobuol nu ĭe, barbă are, puopă nu ĭe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
406  U sred polja lonac vri.   În poĭană uala fĭarbe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
408  U štali punoj konja, svi su beli, samo jedan crven.   Într-o koşară pļină đi kaĭ, tuoţ albĭ, numa unu ruoşu.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
137  U trapave dane ne idi u goste, jer će ti kurac upasti u zamku.   Pi la arţ nu ĭe bun sî će duś pi la-ĭ ’lalţ, kî daĭ ku pula-n laţ.   Aşa a vorbit aĭ batrîń, da śe însamnă ḑîkala, astîḑ nu s-a şćiĭe. — Tako su govorili stari, a šta znači izreka, danas se ne zna. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
368  U vodi stoji, al’ se ne poji.   Stă în apă, da nu sa adapă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
698  U žbunju stoji a ne diše.   Stă în tufă da nu suflă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
679  Ućuti! Zaveži! Začepi! dosl. „Uvuci je(zik) u kanije”.   Bago-n ćakă!   (izreka)  PROZA     [Vezi]
245  Ud ulazi, ud izlazi,
Ud kućom gospodari.  
Muaka tună, muaka ĭasă,
Muaka faśe rînd în kasă!
  
„Muaka” ĭe vuorba blîndă đi „alatu” barbaţăsk. — „Muaka” je ublažena reč za muški „alat”. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
186  Udaj me za Giceta   Dă mă mumă după Giţă   (poskocica)  POEZIJA     [Vezi]
283  Umiljato jagnje dve ovce siše, a jogunasto siše kod ovna.   Mńelo-l blînd suźe duauă uoĭ, da-l spăriuos zbaće la berbĭaśe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
203  Umrli su oni što nas hvale, a žive oni što nas kude.   A murit kare ń-a faļit, da traĭaşće kar’ ńi puvestăşće.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
367  Uplašio se krakati da će selo buktati.   S-a spumîntat bîskîkaratu kă arđe satu.   „Krakati” je drvo koje sa sebe ujesen stresa lišće, zahvaćeno vatrenim bojama. (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
7  USTA BIH VAM, MOME, JEO   MÎNDRILOR, MÎNKAVAŞ GURA   Kînćik rumîńesk đi dragustă * Vlaška ljubavna pesma. (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
558  Usta da imaš za vodu i hranu, jezik da nemaš.   Gură să aĭ đi apă şî đi mînkare, ļimbă sî naĭ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
452  Usta dupe mlate.   Gura baće kuru.   Pintru vuorbe uomu kapîtă bataĭe. — Čovek zbog reči dobija batine. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
29  UZALUD SAM DRAGA, LEPA   ŹABA MIS MÎNDRĂ, FRUMUASĂ   Kînćik fećĭesk, đi duor, đi fată frumuasă kare muma o ţîńe-n kisă-n kasă. — Devojačka ljubavna pesma, o lepoj devojci koju majka drži zatvorenu u kući. (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
467  Uzmi džakom, videćeš se s vragom.   Ĭa ku saku, vĭeḑ pi draku.   Învăţatura uoţîlor, sî sa fure kîći kîta, să nu sa kunuaskă. — Lopovska škola, da se krade po malo, da se ne primeti. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
4  Vadi, vraže, to što kriješ, da te govnom ne prebijem!   Skuaće, draśe, ś-aĭ luvat, kă će bat ku kakat!
(var. Skuaće, draśe, ś-aĭ pitulat kî ć-omuor ku kakat!)
  
Kada čovek izgubi ili zaturi neku stvar pa ne može da je nađe iako je uporno traži, veruje se da ju je đavo ukrao i „seo” na nju. Ovom kletvom đavo se primorava da je „otkrije” i vrati vlasniku. (kletva)  PAREMIJA     [Vezi]
581  Vampir prvo pojede svojtu.   Moruońu întîń manînkă đintr-a luĭ.   Kînd vrunu faśe rîaļe lu aĭ luĭ. — Kad neko učini zlo svojima. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
397  Vatra golema, a dima nema.   Fuoku arđe, fum nu mĭarźe.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
518  Veliki oprez prevlada veliku nesreću.   Paza bună petrĭaśe primĭažđa rîa.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
30  VELIKI TODOROVAC U RERNI   SÎNTUAĐIRI AĬ MARĬ ÎN RĬERNĂ   O muĭarĭe đi la Arnaglaua puvestîaşće ś-a paţît vińirĭ nuapća, înainća lu Sîntuađiru al mare, anu 1965. — Žena iz Rudne Glavi priča šta je doživela u noći pred Todorovu subotu, godine 1965. (anegdota)  PROZA     [Vezi]
497  Veliko dobro veliko zlo čeka.   Mare bińe mare rău aşćată.   Rău ku bińe sa skimbă, ńiśunu nu ţîńe mult. — Zlo i dobro se smenjuju, nijedno ne traje dugo. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
383  Veliko drvo sa dvanaest grana, na svakoj grani po jedno gnezdo, u svakom gnezdu po četiri tića, a u svakom tiću po sedam jaja.   Un ļemn mare ku doasprîaśe krĭenź, în tuata krĭanga kîći un kuĭb, în tuot kuĭbu kîći patru puĭ, în tuot puĭu kîći şapće uauă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
43  VELIKO VRAĆANJE ČINI   ÎNTORSURA A MARE   Tekst i tonski zapis velike bajalice kojom se odbijaju bačene čini, i vraćaju onome ko ih je napratio. (Prilog u obradi) (bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
55  VIDA   VIDA   Rumunska paralela vlaške pesme o Gici Katanjici, iz sela Banje u Almašu (Banat). (balada)  POEZIJA     [Vezi]
295  Vidi dlaku u tuđem oku, a ne vidi gredu u svom.   Vĭađe păru-n uokĭu toĭa, da nu vĭađe bĭrna în aluĭ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
553  Vino i sirće prave se strpljivošću.   Vinu şî oţătu sa fak ku înśetu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
135  VITA JELA   BRAD FRUMUOS   (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
440  Voda se pred zoru ledi.   Apa đi kîtra ḑîuă îngĭaţă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
374  Vodu prelazi, al’ se ne ukvasi.   Trĭaśe pista apă, da nu sa adapă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
65  VOJNIČKI LEŠNIK   ALUNA VOĬŃIŚASKĂ   Мuškаrаc kоmе prеdstојi оdlаzаk u vојsku ili rаt, nа Prеоbrаžеnjе (la Pobražîmĭ), izmеđu pоnоći i prvih pеtlоvа, оdlаzi dо unаprеd izаbrаnоg lеšnikа, skidа sе dо kоžе i stаје licеm prеmа istоku а lеđimа prеmа izаbrаnој grаni. S rukаmа pоzаdi, zаhvаtа grаnu i sаviја је dо strаžnjicе dа bi guzоvimа uhvаtiо i оtkinuо јеdаn lеšnik, trudеći sе dа tо budе bоkоr оd trоlеšnikа. Nе оblаčеći sе, vеć tаkо nаg, s оdеćоm i uzbrаnim lеšnikоm u rukаmа, оdlаzi dо mеstа gdе је rаniје uоčiо rаscvеtаnu pаprаt i nа isti nаčin, guzоvimа, ubеrе njеn cvеt, fluаrе đi fĭаrigă. Теk оndа mоžе dа sе оbučе i vrаti kući gdе, u tоku prеpоdnеvа, оd trоlеšnikа izаbеrе nајbоlјi i, sеdеći nа kućnоm prаgu, izbuši gа šilоm i krоz rupicu iščаčkа јеzgrо. U isprаžnjеnu lјusku stаvi, u čеsticаmа, živu (аrźint viu), kоmаdić mеrmеrа (mаrmur), kоmаdić plоvkinоg pеrа (pаnă đi rаţă), kоmаdić livаdskе trаvе kоја је pоslе kоsаčа оstаlа nеpоsеčеnа, kоmаdić tаmјаnа (tаmîńе), čеsticu zlаtа, оbičnо sаstrugаnu sа zlаtnоg prstеnа, dеlić nоktа vаnbrаčnо rоđеnоg dеtеtа (ungĭе đi kоpil fаkut đi kuоpil), kоščicu ptičicе cаrić (uоs đi pituļik) i, nаrаvnо, cvеt pаprаti. Lеšnik sе zаtim zаliје vоskоm i nаd njim sе, uz upаlјеnu slаvsku svеću, tu, nа prаgu, triput izgоvаrа bаsmа navedenog sаdržаја. Оvаkо priprеmlјеn vојnički lеšnik је rаniје, kаd sе u rаt оdlаzilо u sоpstvеnој оdеći, ušivаn u rеvеr kаputа, а dаnаs sе stаvlја u plаtnеnu vrеćicu i nоsi u gоrnjеm lеvоm džеpu unifоrmе, ili, uviјеn u nоvinе i оmоtаn lеplјivоm trаkоm, u nоvčаniku uz оstаlа ličnа dоkumеntа. Ovaj lešnik se najčešće zove aluna voĭńiśaskă /vuoĭńiśaskă (vojnički lešnik), ili aluna đeskîntată (prebajani lešnik). (bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
15  VRAĆANJE ČINI (1)   ĎESKÎNŤEK ĎE ÎNTORSURĂ (1)   Bajalica kojom se vraćaju bačene čini. (bajalica)  POEZIJA     [Vezi]
16  VRAĆANJE ČINI (2)   ĎESKÎNŤEK ĎE ÎNTORSURĂ (2)   Bajalica kojom se vraćaju bačene čini. (bajalica)  POEZIJA  ne još   [Vezi]
664  VRAGOLASTA ŽENA   MUĬERĬA ALDRAKULUĬ   (pripovetka)  PROZA     [Vezi]
441  Vrelu vodu probaj rukom, a ne štapom.   Apa fĭartă probĭa ku mîna, nu ku bîtu.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
556  Vreme lepo, zajebalo kukavicu.   Vrĭamĭa bună, a zaĭebit kuku.   S-a puvestît kă aşa a ḑîs kîćodată aĭ batrîń, ama la śe fĭeļ đi vrĭame s-a ginđit, şî śe ļigatură avut vrĭamĭa-ĭa ku kuku, astîḑ nu sa măĭ şćiĭe. — Pričalo se da su tako ponekad kazivali stari, ali na kakvo se vreme mislilo, i kakvo je to vreme imalo veze sa kukavicom, danas se više ne zna. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
618  Vrti se ko mudo u kotliću.   Sa-nvîrćaşće ka kuoĭu-n feruaĭkă.   Đ-aăĭa kare nu stau în luok pi paśe pănă şăd. — Za one koji ne miruju, nego se vrpolje dok sede. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
588  Vrti se ko prdež u pantalonama.   Sa-nvîrćiaşće ka bĭeşîna-n śuariś.   Đi aăĭa kare nu puot sî şća mĭarńiś la un luok. — Za one koji ne mogu da miruju na jednom mestu. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
434  Vrti, vrti, bup!   Vrći, vrći, tup!   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
667  Vuče se kao magla.   Sa traźe ka śaţa.   Sa ḑîśe đi vrunu kare mĭarźe-n śet, da-r trăbuĭa sî grabĭaskă, kă lumĭa-l aşćată pintru vrun lukru. — Kaže se za nekog koji ide sporo, a trebalo bi da žiri, jer ga ljudi čeju zbog nekog posla. (izraz)  PAREMIJA     [Vezi]
513  Za kuću lepotana niko ne pita.   Ńima nu întrabă đi kasa lu frumuosu.   Sa-ntrabă đi kasă lu vrun maĭstur, đi alu vrun lukratuorĭ vrĭańik, or đ-alu vro găzdoćină, da đi kasa lu ăla kare ĭe numa frumuos, nu-ntrabă ńima. — Pita se za kuću nekog majstora, nekog vrednog radnika, ili nekog bogataša, ali za onoga koji je samo lepotan, ne pita niko. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
229  Za svaki praznik po jednu zakrpu, da pokriješ golotinju.   În tuata sîrbatorĭaua şĭ kiptorĭaua, sî-ţ astruś beļaua.   Porînka đi muĭerĭ ļenuasă, kare mĭerg rupće şî sa vaĭtă kî sînt mulće sîrbatuorĭ la kare nu sa kîrpĭaşće. — Poruka lenjim ženama koje idu pocepane, i žale se da je mnogo neradnih dana kada ne sme da se krpi. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
493  Za šugavo dupe trebaju veliki nokti.   La kur rîńuos trăbe ungĭe marĭ.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
332  Zaduva se, naduva se, okruglasto mi se diže.   Mi sa înflă, mi sa-ngînfă, fofoluaka mi sa skuală.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
309  Zagonetke-zanovetka: ko je neće znati, creva će mu zavezati.   Giśu-miśu: kare nu va giśi, maţîļi-n ĭel sa vo zgrśi.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
564  Zario mu se nož do koske.   Ĭ-a dat kuţîtu đi uos.   Are mare nakaz. — Ima veliki problem. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
636  Zašto Ciga prodaje konja?
— Zato što ne može konj da proda Cigu.  
Đi śe ţîganu vinđe kalu?
— Đi śe nu puaće kalu să vindă ţîganu.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
559  ZAŠTO JE PČELA CRNA   ĐI ŚE ĬE ALBINA ŃAGRĂ   (basna)  PROZA     [Vezi]
630  Zašto lovac traži zeca?
— Zato što ne zna gde je.  
Đi śe vînatuorĭu kată ĭepuru?
— Đi śe nu şćiĭe unđi ĭe.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
631  Zašto mačka premešta mačiće?
— Da ne budu na mestu gde su bili.  
Đi śe mîţa mută puĭi?
— Sî nu fuĭe la loko-la unđ-a fuost.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
635  Zašto magarac gleda u sunce dok opasuje magaricu?
— Da vidi da li ima vremena da opađe i tebe.  
Đi śe sa uĭtă magarĭu-n suare pănă kîlarĭaşće mîgariţa?
— Sî vadă dar are vrĭame să ći kîlarĭaskă şî pi ćińe.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
633  Zašto pada kiša?
— Da jebe zemlju, da rodi.  
Đi śe pluaĭe?
— Sî fută pomîntu, sî rođaskă.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
68  Zašto siromah ne preže volove?
— Pa, zato što ih nema! [Por.]  
Đi śe saraku nu-n źugă buoĭi-n źug?
— Pă, đ-aĭa kă nu-ĭ are!
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
629  Zašto su zecu zadnje noge duže?
— Da se ne saginješ kad ga ljubiš u dupe.  
Đi śe sînt la ĭepur piśuarļi đinapuoĭ măĭ lunź?
— Sî nu ći apļeś kînd ăl ţuś în kur.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
634  Zašto vo leži?
— Zato što ne može da sedi na stolici.  
Đi śe bou sa kulkă?
— Đi śe nu puaće să şadă pi skamn.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
628  Zašto zec ima meku kožu na nogama?
— Da te ne grebe kad te zajaše.  
Đi śe ĭepuru are pĭaļe muaļe la piśuare?
— Sî nu ći zgîrîĭe kînd ći vo kîlari.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
632  Zašto žene mnogo pričaju, a muškarci mnogo misle?
— Žene imaju dvoja usta, a muškarci dve glave.  
Đi śe muĭerļi mult vorbĭesk, da uamińi mult ginđesk?
— Muĭerļu au duauă gurĭ, da uamińi duauă kapiće.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]
565  Zauzdao ga đavo.   Ĭ-a pus draku frîu-n kap.   L-a luvat draku pi plaku luĭ. — Uzeo ga je đavo pod svoje. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
261  Zavlačim ruku u grmić, hvatam dragog za repić.   Bag mîna în tufiţă, prind pi naĭka đi kođiţă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
675  ZELEN LIST OD RUJEVINE   FOAIŢĂ VĬARĐE ĐE SKUMPINĂ   (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
5  ZELEN LIST, PETLOVA KRESTA   FRUNḐĂ VĬARĐE, ĬARBĂ KRĬAȚĂ   Kînćik rumîńesk đi duor * Vlaška refleksivna pesma (lirika)  POEZIJA     [Vezi]
231  ZELEN LISTAK TUŠANJ BILJKE   FUAĬE VĬARĐE, TALPA GÎŞĆI   (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
277  ZELEN LIŠĆE, PALAMIDE   FRUNḐĂ VĬARĐE, PALAMIDĂ   (erotika)  POEZIJA     [Vezi]
410  Zimi služi, leti zube suši.   Ĭarna ažută, da vara đinţî uskă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
411  Zimi ubava, leti šugava.   Ĭarna maruasă, vara rîpuasă.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
586  Zlo je bez žene, ko opanak bez poveza, kao svinja bez kože.   Rău făr’ đi muĭare, ka opinka făr’ đi urḑăļe, ka skruafa făr’ đi pĭaļe.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
526  Zlo je sa zlom, ali bez zla još je veće zlo.   Rău ku rău, ama fara rău şĭ măĭ mare rău.   A fuost vro povasta kare s-a gaćit ku asta ḑîkală, ama povasta s-a zuĭtat da ḑîkala a ramas, şî sa pumeńaşće kînd uamińi sa vaĭtă đi vrun rău. Uńi numa ţîn minće kă „rău” đin povasta-ĭa, a fuost muĭarĭa lu vrun uom, kare ĭ-a fakut mulće „nîsarîmbĭe”, ama ĭel, saraku, la urmă a vaḑut kă nu puaće trai fara ĭa. — Bila je neka priča koja se završavala ovom izrekom, ali se priča zaboravila a izreka ostala, i pominje se kad se ljudi žale na neko zlo. Jedni samo vele da je „zlo” iz te priča bila žena nekog čoveka, koja mu je pravila razne pakosti, ali je on, siroma, na kraju video da ne može živeti bez nje. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
708  Znam sve, al’ ne mogu.   Şćiu tuot, ma nu puot.   Đi uom batrîn: are şćire, n-are pućare. — O starom čoveku: ima znanje, ali nema snagu. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
321  Zube stiskaš, dupetom pritiskaš, rukama vučeš, jedva je navučeš.   Đin đinţ strînź, đin kur înpinź, đin mîń traź, ş-abĭa o baź.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
599  Zviždući svom dupetu, jer mome pesmu ne znaš.   Şuĭră tu la kuru tĭeu, kî la-l mĭeu nu-ĭ şćiĭ kînćiku.   Katîţ trĭaba tĭa. — Gledaj svoja posla. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
551  Žaba stalno u vodi stoji, pa je opet mala.   Bruaska tuot în apă stă, şî ĭar’ ĭe mikă.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
209  Žena (može da) te udavi u kašici vode.   Muĭarĭa ći-ńakă într-o ļingură đi apă.   Muĭarĭa ĭe tare vikļană şî puaće să fakă ku uomu śe gud vrĭa. — Žena je veoma lukava i može sa mužem da uradi šta god hoće. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
116  Žena i magare gledaju kod svakog brega da te zbace preko glave, a ti dobro pritegni uzde, i ne daj se.   Muĭarĭa şî magarĭu sa uĭtă la tuot sluogu sî-ţ đia în kurişkapiće, da tu strînźe kapîăstru bińe, şî nu ći da.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
334  Žena može i ozgo i ozdo, a muškarac samo ozdo.   Muĭarĭa puaće şî đisupra, şî đižuos, da uomu numa đižuos.   (zagonetka)  ZAGONETKA     [Vezi]
196  Žito će uteći od teških oblaka, ali brašno od zle ruke neće.   Grîu skapă đi nuverĭ grĭeĭ, da faina nu skapă đi mîna rîa.   Faina tuata muĭarĭa plumađiaşće, da nu au tuaće mînă bună, uşuară ş-învaţată. — Brašno sve žene mese, ali nemaju sve dobru, laku i veštu ruku. (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
276  Živi kao bubreg u loju.   Traĭaşće ka rarunkiļi-n său.   (izreka)  PAREMIJA     [Vezi]
132  Kurče, kurče,
Zbog tebe me prebiše!
A kad te krutog videše,
Još jednom me
Mlatnuše!
  
Pulă, pulă,
Pintru ćińe ma batură!
Kînd će vaḑură ĭeĭ skulată,
Măĭ đaţîră
Înk-o dată!
  
(erotika)  POEZIJA     [Vezi]
272  — Kako jarac preskače potok?
— Isto kao koza.
  
— Kum săre pîrśu pista ogaş?
— Tot una ka kapra.
  
(pitalica)  PAREMIJA     [Vezi]