Lista zapisa - vlaški redosled
a ă b ț č ć d ḑ ğ đ ď e f g h i î ĭ k l ļ m n ń o p r s ș ś t ť u v z ž ź


Rb

Vlaški

Srpski

Komentar

Vrsta

Akcija
1   A veńit apa şî la muara mĭa.  Došla je voda i na moju vodenicu.  Pružila se i meni zgodna prilika.(izreka)   [Vidi]
2  A ḑîs ḑîsa sî ḑîk k-oĭ ḑîśe,
Da ĭuo nu ḑîsăĭ sî ḑîk k-o sî ḑîk,
K-am ḑîs sî ḑîk k-oĭ ḑîśe:
Să nu ḑîk k-am ḑîs!  
Kazala kaža da kažem da ću kas’ti,
Al’ ja ne kazah da kažem da ću kas’ti,
Jer sam kaz’o da ću kas’ti da kažem:
Da ne kažem da sam kaz’o!
  
(brzalica)   [Vidi]
3  A kalkat kapra pi pĭatră,
A krapat pĭatra în patru!
Kraparĭa kapu kăpri
Kum a krapat pĭatra în patru!  
Nagazila koza kamen,
Kamen puk’o na četvoro!
Neka pukne kozi glava
Kao kamen na četvoro!
  
(brzalica)   [Vidi]
4  A lupadat ļingura pi puod. (A murit, nu-ĭ măĭ trîabe.)  Bacio kašiku na tavan. (Umro je, ne treba mu više.)  S-a ḑîs vrodată, đ-a ăla kare a murit. — Govorilo se nekada, za onoga ko je umro.(izreka)   [Vidi]
5  A murit kare ń-a faļit, da traĭaşće kar’ ńi puvestăşće.  Umrli su oni što nas hvale, a žive oni što nas kude.  (izreka)   [Vidi]
6  A PĻEKAT BAĬATU ĐIN SÎRBIĬE  POŠO MOMAK IZ SRBIJE  Balada o svadbi momka iz Srbije i devojke iz Vlaške (danas Rumunija), koja se pri povratku sa mladom, tragično završila davljenjem svadbara u zaleđenom Dunavu.(balada)   [Vidi]
7  A spus aĭ batrîń: vrĭamĭa vińe đi kuada trĭaśe-nainće, da frunća ramîńe înapuoĭ.  Stari su govorili: dolazi vreme da rep predvodi, a čelo da kasa za njim.  Nesposobni i neuki potisnuće umne i sposobne, i postaće vodeća društvena grupa u političkom životu zemlje. Izreka nastala posle II svetskog rata, kada se seoska sirotinja vratila iz partizanskog vojevanja sa činovima koji su joj omogućili da se dokopa položaja u društvu, za koje nije bila dorasla.(izreka)   [Vidi]
8  A trekut pin sat, da kîńi n-a latrat.  Kroz selo je prošla, a psi ne zalajaše.  (zagonetka)   [Vidi]
9  A vindut đin kasă śe nu sa vinđe.  Prodala iz kuće što se ne prodaje.  Đi muĭare mîritată, kare s-a dat la vrun ibuomńik. — O udatoj ženi, koja se dala nekom ljubavniku.(izreka)   [Vidi]
10  Abaćarĭa đin kaļe aduśe mulće rîaļe.  Skretanje sa (pravog) puta donosi mnoga zla.  Sa ginđiaşće la kaļa lu aĭ kređinţuoş. — Misli se na put verujućih ljudi.(izreka)   [Vidi]
11  Abatut đin poćaka lumi.  Skrenut sa ljudske staze.  Nuĭe întrĭeg, nu mĭarźe ku lumĭa-m rînd, pļesńit, lovit. — Nije ceo, ne druži se sa ljudima, blesav, ćaknut.(izreka)   [Vidi]
12  ABĬA AŞĆET  JEDVA ČEKAM  Glumă đi vrun saćan kare s-a dus în oraş, ş-akolo n-a gasît unđe sî sa dukă pintru ĭel. — Šaljiva priča o nekom seljaku koji je otišao u grad, i tamo nije našao mesto gde da vrši nuždu.(vic)   [Vidi]
13  AĐET LUVATU ĐIN KIKĂ  OBIČAJ PRVO ŠIŠANJE  (obicaj)   [Vidi]
14  Aĭ batrîń a spus kî puoţ să ći žuorĭ pi strîmb numa kînd puoţ sî skuoţ uomu đi la robiĭa grĭa.  Stari su govorili da se možeš krivo kleti samo kad možeš čoveka da spasiš teške robije.  (izreka)   [Vidi]
15  Aĭ pruoşć nu sa samînă, iĭ rasăr sîngurĭ.  Budale se ne seju, one same niču.  (izreka)   [Vidi]
16  Al muort sa-mpuće, da-l viu sa fuće.  Mrtvi truli, a živi ga guli.  Lumĭa muare, ama traĭu mĭarźe nainće. — Ljudi umiru, ali život ide dalje.(izreka)   [Vidi]
17  Al naruod dupa-l naruod mĭarźe.  Lud za ludim ide.  (izreka)   [Vidi]
18  Al śe faśe, are un pakaće, al śe-l mînă, are nuauă.  Ko čini, ima jedan greh, ko navodi - ima devet.  (izreka)   [Vidi]
19  ALA ĐIN ŹUGASTRU  ALA IZ KLENA  (verovanje)   [Vidi]
20  ALA KU URĬEKIĻI MARĬ  ALA SA VELIKIM UŠIMA  Desanka lu Boža Kići (n. 1936) đin Tanda, satu đin rauonu Rîu Porĭeśi, opşćina Buor, puvestîaşće în graĭu iĭ, povasta „Ala mare, ku o urĭake aşćernută, şî ku una astrukată”. — Desanka Jović (r. 1936) iz Tande, sela u Porečkoj Reci (oština Bor), priča na svom dijalektu bajku „Velika ala, koja jedno uvo prostire, a drugim se pokriva”.(bajka)   [Vidi]
21  ALUNA VOĬŃIŚASKĂ  VOJNIČKI LEŠNIK  Мuškаrаc kоmе prеdstојi оdlаzаk u vојsku ili rаt, nа Prеоbrаžеnjе (la Pobražîmĭ), izmеđu pоnоći i prvih pеtlоvа, оdlаzi dо unаprеd izаbrаnоg lеšnikа, skidа sе dо kоžе i stаје licеm prеmа istоku а lеđimа prеmа izаbrаnој grаni. S rukаmа pоzаdi, zаhvаtа grаnu i sаviја је dо strаžnjicе dа bi guzоvimа uhvаtiо i оtkinuо јеdаn lеšnik, trudеći sе dа tо budе bоkоr оd trоlеšnikа. Nе оblаčеći sе, vеć tаkо nаg, s оdеćоm i uzbrаnim lеšnikоm u rukаmа, оdlаzi dо mеstа gdе је rаniје uоčiо rаscvеtаnu pаprаt i nа isti nаčin, guzоvimа, ubеrе njеn cvеt, fluаrе đi fĭаrigă. Теk оndа mоžе dа sе оbučе i vrаti kući gdе, u tоku prеpоdnеvа, оd trоlеšnikа izаbеrе nајbоlјi i, sеdеći nа kućnоm prаgu, izbuši gа šilоm i krоz rupicu iščаčkа јеzgrо. U isprаžnjеnu lјusku stаvi, u čеsticаmа, živu (аrźint viu), kоmаdić mеrmеrа (mаrmur), kоmаdić plоvkinоg pеrа (pаnă đi rаţă), kоmаdić livаdskе trаvе kоја је pоslе kоsаčа оstаlа nеpоsеčеnа, kоmаdić tаmјаnа (tаmîńе), čеsticu zlаtа, оbičnо sаstrugаnu sа zlаtnоg prstеnа, dеlić nоktа vаnbrаčnо rоđеnоg dеtеtа (ungĭе đi kоpil fаkut đi kuоpil), kоščicu ptičicе cаrić (uоs đi pituļik) i, nаrаvnо, cvеt pаprаti. Lеšnik sе zаtim zаliје vоskоm i nаd njim sе, uz upаlјеnu slаvsku svеću, tu, nа prаgu, triput izgоvаrа bаsmа navedenog sаdržаја. Оvаkо priprеmlјеn vојnički lеšnik је rаniје, kаd sе u rаt оdlаzilо u sоpstvеnој оdеći, ušivаn u rеvеr kаputа, а dаnаs sе stаvlја u plаtnеnu vrеćicu i nоsi u gоrnjеm lеvоm džеpu unifоrmе, ili, uviјеn u nоvinе i оmоtаn lеplјivоm trаkоm, u nоvčаniku uz оstаlа ličnа dоkumеntа. Ovaj lešnik se najčešće zove aluna voĭńiśaskă (vojnički lešnik), ili aluna đeskîntată (prebajani lešnik).(bajalica)   [Vidi]
22  Aļi rîaļe şî ńebuńe mĭerg tuot pin lumĭe.  I dobro i zlo kroz narod idu zajedno.  (izreka)   [Vidi]
23  Am o babă, înpļećiaşće la tarabă.  Imam babu, upliće tarabu.  (zagonetka)   [Vidi]
24  Am o građină pļină đi uoĭ, tuaće stau într-un piśuor.  Imam baštu punu ovaca, sve stoje na jednoj nozi.  (zagonetka)   [Vidi]
25  Am o mńoriţă ku maţîļi pistriţă.  Imam ovčicu šarenih creva.  (zagonetka)   [Vidi]
26  Am o pătură: pi lumĭa tuată astruk, da pi suora mĭa nu puot.  Imam pokrivač: ceo svet pokrivam, samo svoju sestru ne mogu.  (zagonetka)   [Vidi]
27  Am o skruafă ļisă, pogaļisă,
Ku śinś purśiĭ, ļiş, pogaļiş;
Sug kît puot
Şî fug în tufă.  
Krmača mi siva, poganjiva,
Pet prasića, sivi, poganjivi:
Nasišu se kol’ko mogu
Pa u trku bež’ u šumu!
  
(brzalica)   [Vidi]
28  Am un berbĭaśe ku maţîļi în şîaļe.  Imam ovna s crevima na leđima.  (zagonetka)   [Vidi]
29  Am un buou, fîn iĭ dau şî vara şî ĭarna, şî nu sa măĭ îngraşă.  Imam jednog vola, hranim ga senom i leti i zimi, a on se ne goji.  (zagonetka)   [Vidi]
30  Am un ļemn: la rîdaśină vĭarđe, la mižluok uskat, la vîr fluarĭa lumină.  Imam jedno drvo: u korenu zeleno, u sredini osušeno, na vrhu sjaji cvet.  (zagonetka)   [Vidi]
31  Am un purśel rîpat: ku fļitu fļituĭaşće, da ku kuru îngrađiaşće.  Imam svinjče-nemirče: njuškom njuškuje, zadnjicom ograđuje.  (zagonetka)   [Vidi]
32  Amnarĭu skapîră, ama nu la tuata pĭatra.  Ognjilo kreše, ali ne o svaki kamen.  (izreka)   [Vidi]
33  Amunka kînd sa kîntă altu la gruapa tĭa.  Nevolja je kad drugi kuka na tvom grobu.  (izreka)   [Vidi]
34  Apa đi kîtra ḑîuă îngĭaţă.  Voda se pred zoru ledi.  (izreka)   [Vidi]
35  Apa fĭartă probĭa ku mîna, nu ku bîtu.  Vrelu vodu probaj rukom, a ne štapom.  (izreka)   [Vidi]
36  Arańeșć kîńiļi să-ț manînśe vîńiļi.  Hraniš pseto da ti jede živce.  Kînd kopiĭ nu ć-askultă, șă nu ći kată. — Kad te deca ne slušaju, i ne poštuju.(izreka)   [Vidi]
37  Are fuoĭ, da nu ĭe karće, şî ļe daĭ đi oparće, şî kînd ažung la uokĭ în sus, tu će puń pi plîns.  Strane ima, knjiga nije, po redu ih čovek lista, pa kad dospu do očiju, potekne ti suza čista.  (zagonetka)   [Vidi]
38  Aripa đin tîrg, da kuada đin krîng.  Krilo se kupuje, rep se u šumi neguje.  (zagonetka)   [Vidi]
39  Ariś, prikoļiś! Ţîăl spusăĭ, şî n-ol giśiş.  Jež, ježičak, vampiričak! Rekoh ti ga, pogodi ga.  (zagonetka)   [Vidi]
40  ASARĂ, PI VRĬAMĬA ŚIŃI  SINOĆ, KAD JE NOĆCA PALA  Kînćik ibomńiśiesk đin Arnaglaua, în Rîu Porĭeśi. — Preljubnička pesma iz Rudne Glave u Porečkoj Reci.
(lirika)   [Vidi]
41  Au, au, în vîr đi nuĭau.  Joj, joj, na vrh pruta stoji.  (zagonetka)   [Vidi]
42  Ažuns suariļi la burik.  Stiglo je Sunce na pupak  Sa sîmće fuamića, vrĭamĭa ĭe đi prînḑ. Oseća se glad, vreme je ručku.(izreka)   [Vidi]
43  Ažută la-l slab, kă-l pućarńik skapă sîngur.  Pomogni slabom, jači će se sam izvući.  (izreka)   [Vidi]
44  AĮ, AĮ, DUNĂRĮA  HEJ, HEJ, DUNAVE  (lirika)   [Vidi]
45  Ăţ visaḑă kuru marźiaļe vĭerḑ.  Sanja ti dupe zelene bisere.  Sa ḑîśe kînd vrunu puvestîaşće k-a visat visurĭ ku ńiskaĭ aratărĭ. — Kaže se kad neko kazuje da je sanjao snove sa nekim predskazanjima.(izreka)   [Vidi]
46  Ăl tunźe ka pi uaĭe.  Šiša ga kao ovcu.  (izraz)   [Vidi]
47  BABA MARTA KU DOĂSPRÎAŚE KOŽUAŚE  BАBА МАRТА SА DVANAEST KОŽUHА  (mit)   [Vidi]
48  Baţ samaru să priśapă nalba.  Biješ samar da oseti kobila.  Kînd în taĭnă daĭ în okuol, să nu sa priśapă śe vrĭeĭ sî ḑîś, kum ĭapa nu priśape ńimika kînd daĭ în samar. — Kad se u razgovoru okoliši, da se ne oseti šta želiš da kažeš, kao što kobila ne oseća ništa kad je udaraš po samaru.(izreka)   [Vidi]
49  BAĆE TOBA LA MOLDOVA, I  LUPA DOBOŠ KROZ MOLDOVU, I  (erotika)   [Vidi]
50  BAĆE TUOBA-N VAĻAKUAŃE  LUPA DOBOŠ U VALAKONJI  (erotika)   [Vidi]
51  Bag mîna în tufiţă, prind pi naĭka đi kođiţă.  Zavlačim ruku u grmić, hvatam dragog za repić.  (zagonetka)   [Vidi]
52  Bagă sama śe vorbĭeşć, kî uomu đi vuorbă sa baće.  Pazi dobro šta govoriš, jer čoveka zbog reči tuku.  (izreka)   [Vidi]
53  Bago-n ćakă!  Ućuti! Zaveži! Začepi! dosl. „Uvuci je(zik) u kanije”.  (izreka)   [Vidi]
54  Baltă să fiĭe, da bruoşćiļi sa adună.  Bare da bude, a žabe će se skupiti.  (izreka)   [Vidi]
55  Bań am, pungă n-am,
Bań n-am, pungă am,
Śe baga, şî śe luva?  
Novac imam, kesu nemam,
Novac nemam, kesu imam,
Šta staviti, šta uzeti?
  
(brzalica)   [Vidi]
56  BARḐĂ  RODA  Kînćik đi adurmit kopiĭi. — Uspavanka.
(uspavanka)   [Vidi]
57  Bat ka kurka.  Pijan kao ćurka.  Đispre uom bat. — O pijanom čoveku.(izraz)   [Vidi]
58  Bată-l domńeḑău, să-l bată.  Bog ga ubio, da ga ubije.  (kletva)   [Vidi]
59  BAŤE TOBA LA MOLDOVA, II  LUPA DOBOŠ KROZ MOLDOVU, II  (erotika)   [Vidi]
60  Bît đ-alun bun bît fu!  Leskov štap dobar štap bi!   Kada se brzo izgovara, reč „fu” — „bi”, splete se sa rečju „bît” — „štap” i posle više brzih ponavljanja ispadne vulg. „fut” — „jebem”.(brzalica)   [Vidi]
61  Bîtu ţîńe pomîntu.  Batina zemlju drži.  Numa ku sîla şî ku bataĭa sa ţîńe rîndu întra lumĭe pi pomînt. — Samo silom i batinom održava se red među ljudima na svetu.(izreka)   [Vidi]
62  Bĭa bińe, manînkă bîńe, kă nu şćiĭ muarća kînd vińe.  Pij dobro, jedi dobro, jer ne znaš kada smrt dolazi.  (izreka)   [Vidi]
63  Bĭa ku sanataće! (Skurt) Ku sanataće!  Pij u zdravlju! (Skraćeno) U zdrablje!  Kînd sa tronkîńe ku parîļi. — Kad se kucaju čašama.(zdravica)   [Vidi]
64  Bĭa şî manînkă, şî katîţ lukru tĭeu.  Pij i jedi, i gledaj svoja posla.  (izreka)   [Vidi]
65  Blînd ka mńelu, faśe ka purśelu.  Ko jagnje umilno, ko prase nemirno.  (zagonetka)   [Vidi]
66  Bolnau đi muarće, da-r mînka đi tuaće.  Mrtav bolestan, a jeo bi svega.  Đi aăĭa kare sa fak bolnavĭ. — O onima koji se prave bolesni.(izreka)   [Vidi]
67  BRAD FRUMUOS  VITA JELA  (lirika)   [Vidi]
68  BRĂNDUŞAUĂ GALBIŃUARĂ  ŠAFRANČIĆU, ŽUTE BOJE  (lirika)   [Vidi]
69  Bruaska tuot în apă stă, şî ĭar’ ĭe mikă.  Žaba stalno u vodi stoji, pa je opet mala.  (izreka)   [Vidi]
70  Buala boļiaşće, da saku goļaşće.  Bol boluje, a džak prazni.  Đa-ĭ bolnav pi minśună, kare sa vaĭtă kî sînt bolnavĭ, da nu ļi ńimika, kî manînkă parĭake ku aĭ sînatuoş. — O lažnim bolesnicima, o onima koji se neprestano vajkaju da su bolesni, a nije im ništa, jer jedu jednako kao i zdravi.(izreka)   [Vidi]
71  Buala să nu pituļ, kă ći pitulă ĭa pi ćińe.  Bolest da ne kriješ, jer će sakriti ona tebe.  (izreka)   [Vidi]
72  Buata ţîńe lumĭa şî pomîntu.  Motka drži svet i zemlju. (=Sila vlada svetom).  (izreka)   [Vidi]
73  Buĭađa rîa află ļaku.  Ljuta trava lek nalazi.  (izreka)   [Vidi]
74  Bună s-ăţ fiĭe ińima, ka pasuĭu vińirĭa!  Neka ti je srce dobro, kao što je pasulj petkom.  Vińirĭa ĭe puost, şî pasuĭu vińe ka o mare dulśaţă. — Petkom se posti, i pasulj dođe kao velika poslastica.(zdravica)   [Vidi]
75  BUNĂ ZĂUA LA AŽUN  DOBAR DAN NA BADNJI DAN  Kînťek če kîntă kopiĭi kînd să duk ďimińaţa în koļindat ďin kasă în kasă în zăua ďe Ažun. — Pesma koju pevaju deca (koledari) kada idu od kuće do kuće obično rano ujutru, na Badnji dan(obredna)   [Vidi]
76  BURTA KU MAŢU  STOMAK I CREVO  Vic koji je nastao na osnovu zagonetke o stomaku i crevu u njemu.(vic)   [Vidi]
77  Burta largă grĭeu sa strînźe.  Golem stomak teško pašeš.  Pĭa-l alaviśuos śă-l ńisîturat amunka stokńeşć. — Alavog i nesitog teško je obuzdati.(izreka)   [Vidi]
78  Burta mĭa pi burta tĭa, lunga mĭa în gaura tĭa.  Trbuh moj na trbuh tvoj, dugo moje u rupu tvoju.  Sprava od tikve kojom se vadi vino iz bureta. (Vidi: tragulă )(zagonetka)   [Vidi]
79  BUŹUOKURA ĐI PAUN  RUGALICA ZA PAUNA  (satira)   [Vidi]
80  BUŹUOKURA ĐI TRAILĂ  RUGALICA ZA TRAILA  Tot numiļi are „kînćik”, kare ăl kîntă kopilama la insă kare sa kĭamă aşa. Asta „kînćik” a kîntat pîkurari la fîrtatu luor, kare la kĭemat Trailă. — Svako ime ima svoju „pesmu”, koju dečurlija peva osobi koja se tako zove. Ovu „pesmu” pevali su čobani svom drugaru koji se zvao Trailo.(satira)   [Vidi]
81  BUŹUOKURA ĐI VANĂ  RUGALICA ZA JOVANA  (satira)   [Vidi]
82  Ţapînă în izmĭańe.  Krutovilo u gaćama.  (zagonetka)   [Vidi]
83  Ţara ĭe pomană kare sa dă la-l muort în ḑîua-ĭa kînd ăl îngruapă, şî sa puńe dupa śe sa-ntuarśe lumĭa đi la morminţ.  Cara je daće koja se daje pokojniku na dan sahrane, i postavlja se po povratku ljudi sa groblja.  (obicaj)   [Vidi]
84  ŢARU KU MUARA-N VÎRU ŚUOŚI  CAR I VODENICA NA VRHU BRDA  Kum un sarak a-nvaţat pi ţaru kă n-a lukrat bun. — Kako je jedan siromah naučio cara da nije radio dobro.(legenda)   [Vidi]
85  Ţaru śină, da buzduganu iĭ žuakă.  Car večera, a buzdovan mu igra.  (zagonetka)   [Vidi]
86  Ţinţiri-minţiri trĭek pi drum, şolđa-bolđa stă supt drum.  Cinciri-minciri* putem idu, kezalo-zubalo kraj puta vreba.  * verovatno onomatopeja mnogbobrojnih zvončića na stadu.(zagonetka)   [Vidi]
87  ŢÎGANO-L PÎKATUOS Ś-A FUTUT ĬAPA  GREŠNI CIGA KOJI JE JEBO KOBILU  (vic)   [Vidi]
88  ŢÎĻIĻIU-TÎĻIĻIU  CIGU-LIGU  S-a kîntă la kopilol mik, kare plînźe kî ĭe đizmĭerdat. — Peva se malom detetu, koje plače jer je razmaženo.(uspavanka)   [Vidi]
89  Ţîşćo-fîşćo, ololonk-tronk.  Cišti-fišti, ololonk-tres.*  * onomatopeje kretanja čunka i lupanje brdila na razboju(zagonetka)   [Vidi]
90  Ţîşńirĭa đin ćińe, sî ţîśńaskă! (var.) Ţîśńirĭa pîşku đin ćińe, sî ţîşńaskă! (var.) Lovi-ć-ar pîşku, dabuogda!  Šiknulo iz tebe, da šikne! (var.) Šiknuo proliv iz tebe, da šikne! (var.) Strefio te proliv, dabogda!  Aşa mumîńiļi blastîmă kopiĭi, kînd nu sînt mĭarńiś. Blastămu nu sa ĭa-n samă kî ĭe grĭeu. — Obično majke ovako kunu svoju decu zbog nekog nestašluka. Kada se za njih kaže da su „dosadna ko proliv”. Ne smatra se teškom kletvom.(kletva)   [Vidi]
91  Ţuĭ, ţuĭ, stăĭ sî ma suĭ!  Curik, curik, stani da se popnem!  (zagonetka)   [Vidi]
92  Ţukatu ĭe kapara lu futaĭ.  Ljubljenje je jebačka kapara.  Aşa-l dudîĭe fata pi baĭat kare minće kă vrĭa numa s-o ţuśe. — Tako devojka odbija momka koji laže da želi samo da je ljubi.(izreka)   [Vidi]
93  Ţup koļa, ţup koļa, trĭekuĭ Dunîrĭa.  Hop onde, hop onde, i dunavske pređoh vode.*  * Do izgradnje HE „Đerdap” Dunav se zimi ledio pa su veoma lako, naročito u Đerdapu, preko njega prelazile životinje, a neretko i ljudi.(zagonetka)   [Vidi]
94  ĆAKĂ ĐI TÎRNAKUOP  FUTROLA ZA TRNOKOP  (anegdota)   [Vidi]
95  ĆAURIKĂ, ĆAURĂ  ČAURICE, ČAURO  Un kînćiśel ruşînuos, kare la kîntat pîkurari dupa viće. — Lascivna pesmica, koju su pevali čobani.(erotika)   [Vidi]
96  Će duś la nuntă fara fus dă pripaş.  Ideš na svadbu bez ražnja za pečenicu.  Înfrumoșat alu: Će duś la nuntă fara pulă. — Ulepšana var. izreke: Ideš na svadbu bez kurca.(izreka)   [Vidi]
97  Ćićirikă mikă đi kur đi rađikă.  Malo te žiže uvis podiže.  (zagonetka)   [Vidi]
98  ĆIĆIRIKĂ, ĆAKĂ  ĆIĆIRIKA, ĆAKA  (satira)   [Vidi]
99  ĆUŞU  SOVA  Kînćik đi ruşîńe, s-a kîntat pi la şîḑituorĭ. Erotska pesma, pevala se na sedeljkama.
Napomena: u vlaškom jeziku sova je muškog roda.
(erotika)   [Vidi]
100  Dabuogda buoĭi sî-ĭ muara în źug, aratura să nu măĭ fakă.  Dabogda mu lipsali volovi u jarmu, oranje da ne završi.  (kletva)   [Vidi]
101  Dabuogda lînga tata mĭeu sî će baź!  Dabogda kraj mog (mrtvog) oca (u zemlju) da uđeš.  S-a blastîmă aăla karĭe s-anpinźe ku sîla sî s-a baźe în śeva unđe nu-ĭ luoku. — Kune se onaj ko navaljuje silom da uđe negde (ili u nešto) gde mu nije mesto.(kletva)   [Vidi]
102  Dabuogda nuapća să ći duară đinţî, da ḑîua să ći bată papuśi.  Dabogda noću da te bole zubi, a danju da te žuljaju cipele.  (kletva)   [Vidi]
103  Dabuogda s-ăţ piśe pula đin rîdaśină!  Dabogda ti kurac otpao iz korena!  (kletva)   [Vidi]
104  Dabuogda să-ĭ piśe pula đin rîdaśină.  Dabogda mu kurac iz korena otpao.  (kletva)   [Vidi]
105  Dabuogda să-l ĭa muarća pi aăla kare duarme nuapća.  Dabogda crko onaj koji noću spava.  Oţaskă. — Hajdučka.(kletva)   [Vidi]
106  Dabuogda tuot înainće sî će duś, în urmă să ni ći măĭ întuorś.  Dabogda samo napred išao, natrag se nikad ne vratio.  (kletva)   [Vidi]
107  Dabuogda tuot înainće sî će duś, ĭn urmă să ni ći măĭ întuorś.  Dabogda samo napred da ideš, nazad nikad da se ne vratiš.  (kletva)   [Vidi]
108  Dabuogda unđe śiń sî nu prînḑ!  Dabogda gde večeraš, da ne ručaš.  Să n-aĭbă ńiś unđe paśe ńiś konaśe; tuot înainće să mĭargă. — Nigde da nema mira ni staništa, stalno da luta.(kletva)   [Vidi]
109  Dabuogda unđe śiń, să nu prînḑ.  Dabogda gde večeraš, da ne ručaš.  (kletva)   [Vidi]
110  Daĭ ku mîna, ĭaĭ ku piśuariļi.  Daješ rukom, uzimaš nogama!  Đispre împrumut. Daĭ la vrunu bań kare nu-ţ întuarśe, şî tu muara să će duś la ĭel, să ći trĭapiḑ ńiśkotrĭabă pănă iĭ skuoţ bańi. — O pozajmici. Daješ novac nekom koji ti ne vraća, pa ti moraš da ideš k njemu, da se mlatiš bez potrebe dok mu ne izvučeš novac.(izreka)   [Vidi]
111  DAĬKO, PINTRU UOKI TÎĂĬ  ZBOG TA TVOJA OKA DVA  Đin kînćik „Daĭko, pîntru uoki tîăĭ” — Iz pesme „Zbog ta tvoja oka dva”.
(lirika)   [Vidi]
112  Dakă aĭ pi a tĭeu, aĭ şî pi dumńeḑău.  Ako imaš svoga, imaš i boga.  (izreka)   [Vidi]
113  Dakă aş fi drak, n-aş fi sarak.  Da sam đavo, ne bih bio siromah.  Aş şći sî skăp đi la sîraśiĭe. — Znao bih kako da uteknem od siromaštva.(izreka)   [Vidi]
114  Dakă ĭastă ḑîļe, ĭastă şî ļak.  Ako ima dana, ima i leka. (Srp. paralela: Ako ima veka, ima i leka).  Lu kare Ursa a ursat sî traĭaskă măĭ mulće ḑîļe đi kît śe ţîńe buala, buala o să trĭakă, ĭel sa skuală, ş-o sî măĭ traĭaskă. — Kome je Sudbuna odredila da živi veći broj dana nego što traje bolest, on će ozdraviti, i živeče još.(izreka)   [Vidi]
115  Dakă ĭe batrîn, ńima no-l puńe în uală să-l fĭarbă.  Ako je star, niko ga neće u loncu kuvati.  Aşa ḑîk muĭeriļi, mîritaće dupa uamiń batrîń. — Tako govore žene udate za starije muškarce.(izreka)   [Vidi]
116  Dakă minće kapra, nu minće kuornu.  Ako koza laže, ne laže rog.  (izreka)   [Vidi]
117  Dakă mint, dabuogda să nu măĭ ažung suarļi ku piśuarļi, ńiś luna ku mîna.  Ako lažem, dabogda nikad ne dohvatio sunce nogama, ni mesec rukama.  Kînd vrunu sa žuară đin glumă. — Kad se neko kune u šali.(kletva)   [Vidi]
118  Dakă mînă nu-ţ dau, nu ĭe muara să će-n ping.  Ako ti ruku ne pružam, ne moram da te gurnem.  Dakă nu puoţ să ažuţ la uom kînd kată vro ažutuare đi la ćińe, tu nu-l înpinźa să-ĭ fiĭe şî măĭ grĭeu. — Ako ne možeš da pomogneš čoveku onda kad od tebe traži neku pomoć, ti nemoj da ga odgurneš, da mu bude još teže.(izreka)   [Vidi]
119  Dakă muĭarĭa nu ĭe bună, măĭ bińe să-ĭ muară uomu.  Ako žena ne valja, bolje da joj umre čovek.  Uomu ĭe gazda muĭeri. — Muž je ženin gospodar. On odgovara za nju.(izreka)   [Vidi]
120  DANŚU AL PRIŚEPUT  DOSETLJIVI DANČE  Kum Danśu al Priśeput a kunoskut kukumĭelku. — Kako je Dosetljivi Danče prepoznao puža.(vic)   [Vidi]
121  Dă mă mumă după Giţă  Udaj me za Giceta  (poskocica)   [Vidi]
122  Dă muoşu kît puaće, da untu nu măĭ skuaće.  Mlati čiča, puca snaga, a od masla nigde traga.  (zagonetka)   [Vidi]
123  DE DEOICHI  OD UROKA  Bajalica „od uroka” zapisana je u selu Cusuiul din Vale, u južnoj Dobrudži, koja od 1940. godine pripada Bugarskoj, a pre toga je bila rumunska teritorija; selo je nastalo naseljavanjem timočkih Vlaha iz mesta u okolini Vidina, koja danas delom pripadaju Bugarskoj, a delom Srbiji, u periodu od 1922. do 1935. godine. Uporedna verzija za jednu vlašku bajalicu koju je, pod nazivom ĎE ĎEOĬK, zapisao Velimir Trailović u Prahovu (ovde pod rednim brojem 28).(bajalica)   [Vidi]
124  Doĭsprîaśe kaĭ în ştală, tuoţ ku kuoḑîļi afară.  Dvanaest konja u štali, svima repovi van ispali.  (zagonetka)   [Vidi]
125  Doo klaĭuţă stau în rîpă, şi nu să surupă.  Dva plasta na padini stoje, a ne padaju.  (zagonetka)   [Vidi]
126  Draku ĭe bun uom, ama uomo-l strîkă.  Đavo je dobar čovek, samo ga čovek kvari.  (izreka)   [Vidi]
127  DRAKU KU DUMŃEḐÎU PUN BUKAĆE  ĐAVO I BOG SADE USEVE  Povasta lu dumńeḑîu ş-alu draku, kum a trĭekut draku kînd a vrut sî s-a lasă đi drîkoviń. — Priča o bogu i đavolu, kako se proveo đavo kada je hteo da se mane đavolija.(pripovetka)   [Vidi]
128  Draku mi-ntîń astrukă ku pătura, da pĭeurma o traźe đi tuot sa vĭađe.  Đavo prvo pokriva ponjavom, a posle je svuče da se sve vidi.  (izreka)   [Vidi]
129  Draku nu vĭađe lumĭa-n pĭaļa guală.  Nage ljude đavo ne vidi.  Nu sa şćiĭe đi śe, sa şćiĭe numa kă vrăžîtuorļi kare lukră ku draśi la baltă, pănă nu-nśep đeskînćiku, dubuară ţuaļiļi đi pi ĭaļe şî đeskînćiku ăl fak în pĭaļa guală. — Ne zna se zašto, ali se zna da vračare, koje na bari rade sa đavolima, pre nego što počnu obred, skidaju sa sebe odeću i obred vrše potpuno nage.(verovanje)   [Vidi]
130  Draku ńiś nu ară, ńiś nu sapă, numa ći bolđaşće la kur (să faś rîaļe).  Đavo niti ore, niti kopa, samo te podbada u zadnjicu (da činiš zla).  (izreka)   [Vidi]
131  DUASKA KU PIROAĬE  DASKA SA EKSERIMA  Šala (vic) na osnovu zagonetke o ustima i zubima.(vic)   [Vidi]
132  Duauă boboloaşă đi arźint, unđe ļi trîmĭet akolo sa duk.  Dve kapi žive, kud ih šaljem, tamo odu.  (zagonetka)   [Vidi]
133  Duauă buńe nu mĭerg tot odată.  Dva dobra ne idu zajedno.  Rău ku bińe sa skimbă, şî sa-npļećiesk kum ţî ursat. — Zlo i dobro se smenjuju, i prepliću kako ti je suđeno.(izreka)   [Vidi]
134  Duauă klăń pi o faţă, nu sa măĭ rastuorn ńiśkînd.  Dva su plasta na padini, al se nikad ne prevrnu.  (zagonetka)   [Vidi]
135  Duauă śuberĭaļe pļińe đi žumerĭaļe.  Dva čabra tanana, i u njima kajgana.  (zagonetka)   [Vidi]
136  Duće bĭestrîga ka frunḑa đi pluop.  Idi bstraga ko topolov list.  (psovka)   [Vidi]
137  Duće la draku în balta vĭarđe.  Idi do đavola u zelenu baru.  Draku traĭaşće în balta vĭarđe. — Đavo živi u zelenoj bari.(kletva)   [Vidi]
138  Duće la draku în balta vĭarđe.  Idi đavolu u zelenu baru.  (psovka)   [Vidi]
139  Duće la noă ań, đi dumińika înainće.  Gubi se na devet godina, (računajući) od nedelje na tamo.  Înžuramînt bužukuruos. — Šaljiva psovka.(psovka)   [Vidi]
140  Dumńeḑîu ć-astrukă ku pîătura, da draku ći đestrukă, şî baće tuoba dupa ćińe sî sa rîdă lumĭa.  Bog te pokriva ponjavom, a đavo otkriva, i bije doboš za tobom da ti se ljudi smeju.  (izreka)   [Vidi]
141  DUNĂRIKĂ, APĂ ĻINĂ  OJ DUNAVE, TIJA VODO  Sestra tuguje za bratom koji živi preko Dunava, u tuđini.(lirika)   [Vidi]
142  Dungă lungă arsă-n kur.  Pruga duga, crnoguza.  (zagonetka)   [Vidi]
143  Dupa muarće or aļerź s-o ažunź, or şăḑ s-o aşćeḑ.  Smrt ili juriš da je stigneš, ili sediš da je čekaš.  (izreka)   [Vidi]
144  Dupa pluaĭe sa faśe morśilă.  Posle kiše napravi se blato.  (izreka)   [Vidi]
145  Dupa prînz tot săraku puńe kapu.  Posle ručka i siromah odmora.  Dupa mînkare oďineşťe tot nat, şi ăl sărak, ka şi boĭerĭu. — Posle obeda svako odmara, i siromah, kao i bojar.(izreka)   [Vidi]
146  Dupa Sînta-Mariĭe sa kakă-n pîlariĭe, da la Vińirĭa Mare şî-n gura kuĭ o are.  Posle Gospojine poseru ti šešir, a na Petkovici i usta onog ko ga nosi.  Đ-aĭ marĭeţ, kare duk pîlariĭa şî kînd sa-nfrigoşaḑă, şî vińe vrĭama ći kaśuļ. — Za kicoše, koji nose šešir i kad zahladni, i dođe vreme za šubare.(izreka)   [Vidi]
147  DURA, DURA, KU KARUŢA  BRZO, BRZO, TALJIGAMA  (uspavanka)   [Vidi]
148  DURU, DURU, DURUĬAN  DURU, DURU, DURUJAN  Kînćik đi adurmit kopiĭi. — Uspavanka. Verbalna magijska formula kojom se podstiče rast („lastarenje”) male dece.(uspavanka)   [Vidi]
149  Duśa-ća-ĭ, să ći măĭ văd kîn’ mĭ-aĭ veđa gaura kuruluĭ.  Gubi se, da te vidim kad budem video svoje dupe.  (psovka)   [Vidi]
150  Duśa-ća-ĭ, unđe sa dus mutu ku kalu.  Idi, kud je otišao mutavko sa konjem.  Đin povasta lu Svići Iļiĭa: ĭel avut o slugă kare a fuost mut şî surd, şî Svići Iļiĭa ăl rînduĭe unđe sî sa dukă sî trasńaskă, ĭel n-auđe kalumĭa, şî sa duśe ku kalu în parća-laltă, şî trasńiaşće đi trĭaba luĭ. Đin aĭa pi śierĭ s-aud trăsńiturĭ đipartaće, şî slabe. — Iz mita o Svetom Iliji: on je imao slugu koji je bio nem i gluv, i Sveti Ilija mu naredi gde da ode da grmi, on ne čuje dobro, i ode sa konjem na drugu stranu, i tamo grmi za svoj groš. Zbog toga se na nebu čuju udaljene i slabe grmljavine.(kletva)   [Vidi]
151  Đ-a fĭeća am pi dumńeḑău, kînd n-am pi a mĭeu.  Badava imam boga, kad nemam svoga.  (izreka)   [Vidi]
152  Đafĭeća aĭ pi Dumńeḑău, kînd n-aĭ pi a tĭeu.  Badava imaš Boga, kad nemaš svoga.  (izreka)   [Vidi]
153  ĐALU Ĭ’ ĐAL ŞÎ VAĻA Ĭ’ VAĻE  BRDO J’ BRDO, A DOLJA DOLJA  Kînćik dă dragusta, kare laptari l-a ḑîs pănă s-a žukat în uoră. Spuńe kî ĭe mîndriĭa muĭerilor şî dragusta dă veśiĭe. — Pesma koju su laptari pevali uz igranje kola. Govori o tome da su ženska lepota i ljubav večne.(lirika)   [Vidi]
154  ĐARÎNDU ĬASTĂ NARUOḐ  SVUDA IMA BUDALA  Povastă bužukurasă kare arată kî đ-aĭ naruoḑ ĭastă đarîndu, nu numa în kasa nuastră. — Šaljiva priča koja kazuje da budala ima svuda, ne samo u našoj kući.
(anegdota)   [Vidi]
155  ĐEĐU - ŹIŃIRĻI LU ŽÎGMAN KRAĻU  ĐEĐU - ZET ŽIGMANA KRALJA  (balada)   [Vidi]
156  ĐESKÎNĆEK ĐE MOROĬU ĂL VIU  BAJALICA ZA ZAŠTITU OD ŽIVIH VAMPIRA  Đeskîntă şî oameńi şî muĭeriļi.
Ku bît đe śeroń şî ku briśagu. Ĭa apă orĭ kătran într-un śob în śeua. Şî dakă ĭe kătran, puńe fuok în śob şî afumă vita, om, śe-ĭ bolnav. Dakă-ĭ apă îi dă să bĭe.

Bajanje izvode i muškarci i žene.
[Baje se] cerovim štapićem i nožem. Uzme se voda ili katran u neki sud. Ako je katran, metne se žar u sud i dimi stoka, ili čovek, koji je bolestan. Ako se baje vodom, daje im se da piju.
Sursa: Anuarul1942, p. 370
(bajalica)   [Vidi]
157  ĐESKÎNĆIK ĐE МÎRZĂ KU ŚURU  BAJANJE REŠETOM ZA OMRAZU  Kum sa đeskîntat ku śuru đe mîrză. — Kako se rešetom bajalo za omrazu.
(bajalica)   [Vidi]
158  ĐESKÎNĆIK ĐI BUBE  BAJALICA PROTIV BOGINJA  Đeskînćik đi bube, kare ļi dudîĭ ku pula mare. — Bajalica protiv boginja, koje teraš muškim udom.(bajalica)   [Vidi]
159  ĐESKÎNĆIK ĐI MASAUĂ  BAJANJE ZA ZUBOBOLJU  (satira)   [Vidi]
160  ĐESKÎNĆIK ĐI SKRISĂ  BAJALICA ZA „ZAPISANO”  Baje se momku ili devojci koji su sazreli za brak, ali nemaju ozbiljniju vezu. (Obrada basme u toku)(bajalica)   [Vidi]
161  ĐESKÎNĆIK ĐI SKRISĂ (KU DRAŚI LA SALKĂ)  BAJANJE ZA ZAPISANO (SA ĐAVOLIMA KOD VRBE)  Rumîńi a krĭeḑut kă uomu traĭaşće kum ĭ-a skris ursatuoriļi kînd s-a naskut. Kînd traĭu dă la rău, măĭ mult ku suoţu, atunśa babiļi sokoćesk kă suoţu nu ĭe al ursat, numa vrunu altu, da skrisa luĭ traĭaşće în alt luok, ku alt suoţ, ş-aĭa traĭaşće ĭară rău. Đeskînćiko-sta, ku draśi la salkă, trăbe să înparekĭaḑă pi aăĭa kare sînt ursaţ să fiĭe parĭake. Fi-va unđ-o fi. Dakă sa đeskîntă ku draśi, đeskînćiku nu ĭe „ku al rău”, kă aiśa draśi ažută sî sa-ntuarkă traĭu la kaļa ursată, kî numa atunśa ĭe pi plaku lu dumńeḑîu.
(bajalica)   [Vidi]
162  Đestul o buată la un kar đi uaļe.  Dosta je jedna tojaga za kola krčaga.  (izreka)   [Vidi]
163  Đi aiś păn-la Vraţ tuot buşćeń uskaţ.  Odavde do Vraca* niz suvih trupaca.  * Vrac (vl. Vraţ = vrata) toponim u selu Gornjane.(zagonetka)   [Vidi]
164  Đi aiś păn’ la mărĭ numa fundurĭ đi kaldărĭ.  Odavde do sinjeg mora samo danci od lavora.  (zagonetka)   [Vidi]
165  Đi aiśa păn’ la munće tuot ḑăļe marunće.  Odavde do šumice samo alka do alkice.  (zagonetka)   [Vidi]
166  Đi aiśa păn’ la munće tuot un klopît s-auđe.  Odavde do planine jedno isto zvono zvoni.  (zagonetka)   [Vidi]
167  ĐI KÎND SÎNT FĬARÎĻI  OD KAD SU ZAMKE  (legenda)   [Vidi]
168  ĐI LA KLAĬE PĂN’ LA KLAĬE  OKO STOGA, I NIZ POLJE  (erotika)   [Vidi]
169  ĐI LA PAĬE PĂN’ LA PAĬE (1)  OD SENA DO SENA  (erotika)   [Vidi]
170  ĐI LA PAĬE PĂN’ LA PAĬE (2)  OD SENA DO SENA  (erotika)   [Vidi]
171  Đi la unu înśape tuot numaratu.  Od jedan počinje svako brojanje.  (izreka)   [Vidi]
172  Đi śe bou sa kulkă?
— Đi śe nu puaće să şadă pi skamn.  
Zašto vo leži?
— Zato što ne može da sedi na stolici.
  
(pitalica)   [Vidi]
173  Đi śe ţîganu vinđe kalu?
— Đi śe nu puaće kalu să vindă ţîganu.  
Zašto Ciga prodaje konja?
— Zato što ne može konj da proda Cigu.
  
(pitalica)   [Vidi]
174  ĐI ŚE ĬE ALBINA ŃAGRĂ  ZAŠTO JE PČELA CRNA  (basna)   [Vidi]
175  Đi śe ĭepuru are pĭaļe muaļe la piśuare?
— Sî nu ći zgîrîĭe kînd ći vo kîlari.  
Zašto zec ima meku kožu na nogama?
— Da te ne grebe kad te zajaše.
  
(pitalica)   [Vidi]
176  Đi śe mîţa mută puĭi?
— Sî nu fuĭe la loko-la unđ-a fuost.  
Zašto mačka premešta mačiće?
— Da ne budu na mestu gde su bili.
  
(pitalica)   [Vidi]
177  Đi śe muĭerļi mult vorbĭesk, da uamińi mult ginđesk?
— Muĭerļu au duauă gurĭ, da uamińi duauă kapiće.  
Zašto žene mnogo pričaju, a muškarci mnogo misle?
— Žene imaju dvoja usta, a muškarci dve glave.
  
(pitalica)   [Vidi]
178  Đi śe pluaĭe?
— Sî fută pomîntu, sî rođaskă.  
Zašto pada kiša?
— Da jebe zemlju, da rodi.
  
(pitalica)   [Vidi]
179  Đi śe sa uĭtă magarĭu-n suare pănă kîlarĭaşće mîgariţa?
— Sî vadă dar are vrĭame să ći kîlarĭaskă şî pi ćińe.  
Zašto magarac gleda u sunce dok opasuje magaricu?
— Da vidi da li ima vremena da opađe i tebe.
  
(pitalica)   [Vidi]
180  Đi śe saraku nu-n źugă buoĭi-n źug?
— Pă, đ-aĭa kă nu-ĭ are!  
Zašto siromah ne preže volove?
— Pa, zato što ih nema! [Por.]
  
(pitalica)   [Vidi]
181  Đi śe sînt la ĭepur piśuarļi đinapuoĭ măĭ lunź?
— Sî nu ći apļeś kînd ăl ţuś în kur.  
Zašto su zecu zadnje noge duže?
— Da se ne saginješ kad ga ljubiš u dupe.
  
(pitalica)   [Vidi]
182  Đi śe vînatuorĭu kată ĭepuru?
— Đi śe nu şćiĭe unđi ĭe.  
Zašto lovac traži zeca?
— Zato što ne zna gde je.
  
(pitalica)   [Vidi]
183  Đi-nkuaś krak, đi-nkuaś krak, da-n mižluok zapadă fak.  Ovde breg, ovde breg, a između pravim sneg.  (zagonetka)   [Vidi]
184  Đi-ntrun vîr đi karpińel sa kîntă un baĭeţăl: nu sa ćiame đi kîń, numa đi gaiń.  Sa vrha grabića vašaj mladića: ne boji se kuca, već koke što kljuca.  (zagonetka)   [Vidi]
185  ĐIMIŃAŢA PĂNĂ-N ZUORI  JUTROM RANO, U SVANUĆE  Kînćik rumîńesk, đi duor, kînta în zuorĭ muĭarĭa kare arđe đi duor dupa naĭka iĭ. — Vlaška ljubavna pesma, peva u ranu zoru žena koja gori od želje za svojim ljubavnikom.(lirika)   [Vidi]
186  Đin đinţ strînź, đin kur înpinź, đin mîń traź, ş-abĭa o baź.  Zube stiskaš, dupetom pritiskaš, rukama vučeš, jedva je navučeš.  (zagonetka)   [Vidi]
187  Đin gură sî-ţ ĭasă, dupa kap sî-ţ ţîasă!  Iz usta da ti izađe, po vratu da te mlati!  (kletva)   [Vidi]
188  Đin gură sî-ţ ĭasă, dupa kap sî-ţ ţîasă.  Što ti iz usta izleti, po vratu nek te klepi.  Kînd duoĭ sa svađesk, şî sa blastîmă unu pi altu. Aĭa śe kaţ tu miĭe, să-ţ fiĭe ţîĭe. — Kad se dvoje svađaju, i kunu jedno drugo. Ono što želiš meni, nek se desi tebi.(kletva)   [Vidi]
189  Đin kakat plaśintă nu ĭe.  Od govna se pita ne pravi.  (izreka)   [Vidi]
190  Đin krĭang kađe, da nu sa sparźe.  Sa grane pada, al’ ne strada.  (zagonetka)   [Vidi]
191  Đin şađere nu ĭe avere.  Od sedenja nema vajde.  (izreka)   [Vidi]
192  ĎESKÎNŤEK ĎE DRAGOSŤE  BAJALICA ZA LJUBAV  bajalica   [Vidi]
193  ĎESKÎNŤEK ĎE ĎEOĬKĬ  BAJALICA OD UROKA  Bajalica se govori detetu koje plače bez prestanka. Pretpostavlja se tada da ga je „urekla” neka osoba koja ima „zle oči”, i koja može pogledom da opčini dete, bilo zbog posesivne ljubavi, bilo zbog zlobe i zavisti.
bajalica   [Vidi]
194  ĎESKÎNŤEK ĎE ĎEZĻEGAT SKRISA  BAJALICA ZA „ODVEZIVANJE” SUĐENIKA  Baje se osobi koja je dugo u bezbračnom stanju, ili nema sreće u braku. Smatra se da je neka vračara, po nalogu njenoga neprijatelja, bacila čini i vezala onu drugu osobu koju je Sudbina predodredila da bude njen bračni drug. Ovim bajanjem oslobađa se „skrisa” takve osobe, čime se otklanja prepreka za zasnivanje bračne zajednice u skladu sa onim što im je Subdina „zapisala” u času njihovog rođenja.
(bajalica)   [Vidi]
195  ĎESKÎNŤEK ĎE IZDAT (1)  BAJALICA OD IZDATA  (bajalica)   [Vidi]
196  ĎESKÎNŤEK ĎE IZDAT (2)  BAJALICA OD IZDATA  (Prilog u obradi)bajalica   [Vidi]
197  ĎESKÎNŤEK ĎE IZDAT (3)  BAJALICA OD IZDATA  (Prilog u obradi)bajlica   [Vidi]
198  ĎESKÎNŤEK ĎE ÎNTORSURĂ (1)  VRAĆANJE ČINI (1)  Bajalica kojom se vraćaju bačene čini.(bajalica)   [Vidi]
199  ĎESKÎNŤEK ĎE ÎNTORSURĂ (2)  VRAĆANJE ČINI (2)  Bajalica kojom se vraćaju bačene čini.
(bajalica)   [Vidi]
200  ĎESKÎNŤEK ĎE SKRISĂ  BAJALICA ZA ZAPISANO  Basma se govori devojci koja želi da se uda za onoga momka koga joj je sudbina zapisala u času rođenja. Ime devojke sastavni je deo basme, da bi suđenice znale kome treba da ispune zapisanu sudbinu. (Obrada basme u toku)(bajalica)   [Vidi]
201  ĎESKÎNŤEK „ĎE BOALĂ”  BAJALICA „OD BOLJKE”  Bajalica „od boljke” (padavice, epilepsije).(bajalica)   [Vidi]
202  ĎI LA UNU PĂN-LA ZEČE  OD JEDAN PA DO DESET  (poskocica)   [Vidi]
203  ĎIKAĬ, ĎIKAĬ, ĎIKAĬ, ĎA  ĐIHAJ, ĐIHAJ, ĐIHAJ, ĐE  Kîńťek ďe ruşińe, ďe fată kare vrea să să măriťe. — Vulgarna erotska pesmа, o devojci koja želi da se uda.(erotika)   [Vidi]
204  Fara rakiĭe nu ĭe visaļiĭe.  Bez rakije veselje nije.  (izreka)   [Vidi]
205  FATA KU ĻIK  DEVOJAČKI LIK  Kînťek kare îş baťe žok ďe fata ļenoasă. — Pesma koja ismeva lenju devojku.
(lirika)   [Vidi]
206  Fiţar uoki afurisîţ.  Proklete ti oči bile.  (kletva)   [Vidi]
207  FIRĬA-Ĭ MUĬKĂ BLASTAMATĂ  PROKLETA MI BILA, MATI  Iz pesme „Am un fraće” — „Imam brata”.
(lirika)   [Vidi]
208  Fî će fraće şi ku draku pănă nu treč punća.  Budi brat i s đavolom, dok brvno ne pređeš.  (izreka)   [Vidi]
209  Flomîndu n-aşćată kuoptu, guolu n-aşćată nalbitu.1)  Gladan ne čeka pečenje, nag ne čeka beljenje.  Uomo-l flomînd n-are kînd să aşćaće sî sa fakă mînkarĭa, sî sa kuakă malaĭu, şî alće kare-śe kare mĭerg pi rînd la prînḑ, kă muare đi fuame, da ăla śi ĭe în pĭaļa guală kată ĭut sî sa astruśe ku vro zdrĭanţă đi ţuală, nu puaće să aşćaće tuaće lukrărurļi kare s-a mînat pi rînd, ş-a ţînut multă vrĭame pănă ţuala nu s-a gaćit. — Gladan čovek ne može da čeka da se gotovi jelo, da se peče proja, i ostalo što ide po redu kad se ručava, jer će umreti od gladi, a onaj koji je nag traži samo da se brzo pokrije nekim komadom odeće, ne može da čeka sve poslove koji su se vršili redom i trajale dugo vremena dok odeća nije bila gotova.

1)Nalbitu (beljenje platna) bio je jedan od mnogih poslova u toku starinskog načina izrade odeće.
(izreka)   [Vidi]
210  FLORIŚIKĂ ÎNTUŃEKATĂ  MOJ CVETIĆU UVENULI  Ljubavna pesma o bolu ostavljene dragane, koja svoj bol upoređuje sa cvetom koji vene.(lirika)   [Vidi]
211  Flutur pi tata, flutur pi muma!  Leptir na tatu, leptir na mamu!  Igra rečima: kada se rečenica brzo izgovara i ponavlja, reč flutur = leptir prelazi u futul = jebem ga, pa ispada da govornik vrši akt nad svojim roditeljima, što izaziva opšti smeh kod čobana. Čobanska brzalica i sprdalica.(brzalica)   [Vidi]
212  FOAIŢĂ VĬARĐE ĐE SKUMPINĂ  ZELEN LIST OD RUJEVINE  (lirika)   [Vidi]
213  FOAĬE VERĐE, PELENIŢĂ  ZELEN LISTAK OD PELINA  Grupa mladića iz Halova peva pesmu dok ostali mladići i devojke podižu ljuljašku.
(lirika)   [Vidi]
214  Fraţî sînt fraţ pănă nu-nśiep să-npartă pîńa.  Braća su braća dok ne počnu da dele hleb.  (izreka)   [Vidi]
215  FRUNḐĂ VĬARĐE, ĬARBĂ KRĬAȚĂ  ZELEN LIST, PETLOVA KRESTA  Kînćik rumîńesk đi duor * Vlaška refleksivna pesma
(lirika)   [Vidi]
216  FRUNḐĂ VĬARĐE, PALAMIDĂ  ZELEN LIŠĆE, PALAMIDE  (erotika)   [Vidi]
217  FUAĬE VĬARĐE, TALPA GÎŞĆI  ZELEN LISTAK TUŠANJ BILJKE  (erotika)   [Vidi]
218  FUĆE FATA  JEBI CURU  Un krîmput đi kînćik pîkurarĭesk đi ruşîńe, însamnat în Arna Glaua în Sîrbiĭa răsărićană, đ-anpreuna ku unu śe samînă ku ĭel, skris în Rumîńiĭe, în sat Sadu lînga Sibiu, în Arđal. Odlomak iz pastirske erotske pesme, zabeležen u Rudnoj Glavi, u istočnoj Srbiji, uporedno sa sličnim primerom, zabeležen u Rumuniji, u selu Sad pored Sibiua, u Erdelju.(erotika)   [Vidi]
219  Fuće saraka, ama kato la uokĭ.  Jebi siroticu, al’ je gledaj u oči.  (izreka)   [Vidi]
220  Fuoku arđe, fum nu mĭarźe.  Vatra golema, a dima nema.  (zagonetka)   [Vidi]
221  FUTAĬKA LA RÎND  REDALJKA  Erotska pesma, koja za motiv ima dosetku u vezi sa seksom iz dana u dan.(erotika)   [Vidi]
222  Futuće-n kuriţ, muort.  Bemte u dupence, mrtvog.  (psovka)   [Vidi]
223  Fuź đi draku, daĭ đe prokļetu.  Bežiš od đavola, naletiš na vraga.  Đi rău nu puoţ sî skîăpĭ. — Od zla ne možeš uteći.(izreka)   [Vidi]
224  Gaina pi krĭastă sa vĭađe śe uauă duśe.  Kokoška se po kresti vidi kakva jaja nosi.  (izreka)   [Vidi]
225  Gainuşă porîmbuşă, dă ku kuru pin śanuşă.  Crna se koka po pepelu igra.  (zagonetka)   [Vidi]
226  GIŢĂ KÎTAŃIŢĂ  GICE KATANJICA  (balada)   [Vidi]
227  Giśu-miśu: kare nu va giśi, maţîļi-n ĭel sa vo zgrśi.  Zagonetke-zanovetka: ko je neće znati, creva će mu zavezati.  (zagonetka)   [Vidi]
228  Gîzdariĭa stă într-un piśuor, da sîraśiĭa în tuaće patru.  Bogatstvo stoji na jednoj nozi, a siromaštvo na sve četiri.  (izreka)   [Vidi]
229  Gorunu ţîńe bunu: kînd bunu sa ńebuńeaşće, tuata lumĭa noroḑaşće.  Hrastovina dobrog čuva: kad se dobri onedobri, sav se narod raznarodi.  (zagonetka)   [Vidi]
230  Grîu skapă đi nuverĭ grĭeĭ, da faina nu skapă đi mîna rîa.  Žito će uteći od teških oblaka, ali brašno od zle ruke neće.  Faina tuata muĭarĭa plumađiaşće, da nu au tuaće mînă bună, uşuară ş-învaţată. — Brašno sve žene mese, ali nemaju sve dobru, laku i veštu ruku.(izreka)   [Vidi]
231  GRUĬA LU NOVAK  GRUJA NOVAKOV  Balada o Gruji, junačkom sinu Starine Novaka, koga je sluga izdao Turcima.(balada)   [Vidi]
232  Guolu okoļaşće satu, da flomîndu dă pin mižluok.  Nag selo obilazi a gladan ide kroz sredinu.  (izreka)   [Vidi]
233  Gura baće kuru.  Usta dupe mlate.  Pintru vuorbe uomu kapîtă bataĭe. — Čovek zbog reči dobija batine.(izreka)   [Vidi]
234  Gură să aĭ đi apă şî đi mînkare, ļimbă sî naĭ.  Usta da imaš za vodu i hranu, jezik da nemaš.  (izreka)   [Vidi]
235  HITLER ĬE FRUMUOS BAĬAT  HITLER TI JE MOMAK LEP  Satirična pesma o Hitleru koji je kao neženja sanjao devojku iz Staljingrada, pa je krenuo sa svatovima da je ženi. Pesmu je spevao partizanski borac Janko Simeonović iz Podgorca, i objavio 1946. godine u brošurici na vlaškom jeziku, sa još 13 pesama propagandnog karaktera. Pesme su se uglavnom recitovale. Kazivaču ove pesme bilo je poznato da je pesme spevao „neki Janko iz Podgorca”.(satira)   [Vidi]
236  Inatu manînkă kapu.  Inat glavu jede.  (izreka)   [Vidi]
237  Ińima đi drak, într-o butuarkă đi fag.  U bukovom deblu, đavolovo srce.  (zagonetka)   [Vidi]
238  Iriuşă-porîmbuşă, stă ku kuru în śanuşă.  Jabučica-šarenica, u pepelu joj zadnjica.  (zagonetka)   [Vidi]
239  În butuarkă đi fag, ińimă đi drak.  U bukovoj duplji đavolovo srce.  (zagonetka)   [Vidi]
240  În butuoń şî vin şî rakiu, da nu sa mĭastîkă.  U istom buretu i vino i rakija, a ne mešaju se.  (zagonetka)   [Vidi]
241  În gaură tună, şobuol nu ĭe, barbă are, puopă nu ĭe.  U rupu uđe, pacov nije, bradu ima, popa nije.  (zagonetka)   [Vidi]
242  În lumĭe multă măĭ bun đi pituļ.  U gomili ljudi najbolje se kriješ.  (izreka)   [Vidi]
243  În munće ma fakuĭ, în munće kreskuĭ, în sat ma dusîră, śarśiĭ în pusîră.  U gori se rodih, u gori provodih, u selo me snesoše, i minđuše metoše.  (zagonetka)   [Vidi]
244  În munće pokńaşće, în sat rasună.  U gori puca, u selu odjekuje.  (zagonetka)   [Vidi]
245  În poĭană uala fĭarbe.  U sred polja lonac vri.  (zagonetka)   [Vidi]
246  În rîmuĭtura đi uaĭe, un kuorn đi puork! Ăl vaḑu ăl kĭuor, auḑî ăl surd, ăl luvă ăl sîăk, ş-îl bagă l-al đeşćins dupa brîu.  Ovca je rila, svinjski rog skrila! Slepac ga vide, o tome gluvi doču, sakati ga uze i raspasanom za pojas zadenu.  (zagonetka)   [Vidi]
247  În tuata sîrbatorĭaua şĭ kiptorĭaua, sî-ţ astruś beļaua.  Za svaki praznik po jednu zakrpu, da pokriješ golotinju.  Porînka đi muĭerĭ ļenuasă, kare mĭerg rupće şî sa vaĭtă kî sînt mulće sîrbatuorĭ la kare nu sa kîrpĭaşće. — Poruka lenjim ženama koje idu pocepane, i žale se da je mnogo neradnih dana kada ne sme da se krpi.(izreka)   [Vidi]
248  În vaļe adînkă stau golańi brînkă.  U dnu dolje leže golje.  (zagonetka)   [Vidi]
249  În vîr đi nuĭa, vaĭ đi ĭa.  Na vr’ pruta, jao njemu.  (zagonetka)   [Vidi]
250  ÎNTORSURA A MARE  VELIKO VRAĆANJE ČINI  Tekst i tonski zapis velike bajalice kojom se odbijaju bačene čini, i vraćaju onome ko ih je napratio. (Prilog u obradi)(bajalica)   [Vidi]
251  Într-o koşară pļină đi kaĭ, tuoţ albĭ, numa unu ruoşu.  U štali punoj konja, svi su beli, samo jedan crven.  (zagonetka)   [Vidi]
252  Într-o ştală ĭapa zbĭară.  U jednoj štali kobila rže.  (zagonetka)   [Vidi]
253  Într-un fund đi ogaşăl kîntă un kokoşăl.  U dnu jednog potočića čuje se pesma petlića.  (zagonetka)   [Vidi]
254  Întrabă fata:
— Mumă, đi śe nu ĭe pula kît klańa?
— E, kînd ar fi pula kît klańa, pizda-r fi kît ţarku!  
Pita ćerka:
— Majko, zašto kurac nije kao stog?
— E, kad bi kurac bio kao stog, pička bi bila ko senik oko stoga!
  
(pitalica)   [Vidi]
255  Îş a baut sanataća.  Propio je svoje zdravlje.  A prapăstuit sanataća ku bĭare. — Upropastio zdravlje pićem.(izraz)   [Vidi]
256  Îş a baut viĭaţa.  Propio je svoj život  Upropastio život alkoholom.(izraz)   [Vidi]
257  Ĭ-a dat kuţîtu đi uos.  Zario mu se nož do koske.  Are mare nakaz. — Ima veliki problem.(izreka)   [Vidi]
258  Ĭ-a kreskut lînga drum, ka pizda lînga kur, uń sa baće şî rău şî bun.  Odrasla je pored pored puta, kao pička kraj dupeta, gde navraća i zlo i dobro.  Đi muĭerĭ kare nu şćiu đi ruşîńe. — O ženama koje ne znaju za stid.(izreka)   [Vidi]
259  Ĭ-a pus draku frîu-n kap.  Zauzdao ga đavo.  L-a luvat draku pi plaku luĭ. — Uzeo ga je đavo pod svoje.(izreka)   [Vidi]
260  Ĭa babă, da đi şapće întrabă.  Ona stari, al za sedam mari.  Sa spuńe đi muĭarĭe în ań, kare sa skuaće kă ĭe batrînă, kînd o okupă đ-aĭ ćińirĭ. — Kaže se kad neku ženu u godinama zaokupe mladići, a ona se brani da je stara.(izreka)   [Vidi]
261  Ĭa ku saku, vĭeḑ pi draku.  Uzmi džakom, videćeš se s vragom.  Învăţatura uoţîlor, sî sa fure kîći kîta, să nu sa kunuaskă. — Lopovska škola, da se krade po malo, da se ne primeti.(izreka)   [Vidi]
262  Ĭarna ažută, da vara đinţî uskă.  Zimi služi, leti zube suši.  (zagonetka)   [Vidi]
263  Ĭarna maruasă, vara rîpuasă.  Zimi ubava, leti šugava.  (zagonetka)   [Vidi]
264  ĬASĂ NAĬKA ĐI PI VAĻE  IZ DOLINE DRAGI IDE  Kînćik ibomńiśiesk. — Ljubavna pesma.(lirika)   [Vidi]
265  Ĭel ĭe mare, ĭuo mis mik, amînduoĭ într-un ļinđik.  On je velik, a ja mali, oboje smo u sikilj stali.  (zagonetka)   [Vidi]
266  Ĭo ku bińe dupa ťińe, tu ku pula dupa mińe.  Ja dobrim oko tebe, a ti kurcem oko mene.  (izreka)   [Vidi]
267  Ĭo mis ńegru, ama pomîntu ńegru rođaşće.  Jesam crn, al crna zemlja rađa.  Kînd đi vrunu ńegru la firĭe zbat žuok kî ĭe ţîgan. — Kad se s nekim, ko ima crn ten, zbijaju šale da je Ciganin.(izreka)   [Vidi]
268  Ĭo sînt kopil đe babă, da nu śuparkă đe o nuapće.  Ja sam babino dete, a ne pečurka od jedne noći.  (izreka)   [Vidi]
269  Ĭuo am fakut pi muma, muma m-a fakut pi mińe.  Ja rodih majku, majka rodi mene.  (zagonetka)   [Vidi]
270  Ĭuo nu puot đi pi sus să ažut.  Ja ne mogu sa nebesa da pomažem.  Sa spuńe kînd kată ažutarĭe vrunu kare ĭe atîta đi pĭerdut, đi numa Dumńeḑîu puaće să-ĭ ažuće. — Kaže se kad traži pomoć neko ko je toliko izgubljen, da samo Bog može da mu pomogne.(izreka)   [Vidi]
271  K-o nuĭauă kuprind lumĭa tuată.  Jednom šibom ceo svet zahvatim.  (zagonetka)   [Vidi]
272  Kad pintru napastă: ńiś să n-o fak, ńiś să n-o trag!  Molim se za kletvu: niti da je činim, niti da je primim!  Un rugamînt batrîn kînd s-a fakut înkinaśuńa la prazńik. — Jedna starinska molitva koja se izgovarala kada se metanisalo na slavi.(obicaj)   [Vidi]
273  Kaḑu golîmbu fara ărpĭ pi ļemn fara krĭenź, şî-l muśkă ţariţa fara đinţ.  Pade golub bez krila na drvo bez grana, i ujede ga bezuba carica.  (zagonetka)   [Vidi]
274  Kaku-ma în soļńiţa tĭa!  Poserem ti se u slanik!  Vrodată a fuost greu înžuramînt la oĭarĭ, kî fara sare n-a putut a traĭi ńiś lumĭa, ńiś vićiļi. — Nekad je bila teška psovka kod stočara, jer bez soli nisu mogli opstati ni ljudi, ni stoka.(psovka)   [Vidi]
275  Kal pi kal: al đisupra măĭ mik đikît al đižuos.  Konj na konju: gornji manji od donjega.  (zagonetka)   [Vidi]
276  Kalu fara kap pi drum fara ĭarbă.  Bezglavi konj na putu bez trave.  (zagonetka)   [Vidi]
277  Kalu nu şćiĭe să-npingă, ĭel şćiĭe numa să tragă.  Konj ne zna da gura, on zna samo da tegli.  (izreka)   [Vidi]
278  Kalu şî karuţa, şî bań împrumut, să nu daĭ la ńima.  Konja i karuce, i novac na zajam, nikom da ne daješ.  (izreka)   [Vidi]
279  Kapra bĭasă, da uaĭa petrĭaśe.  Koza prdi, a ovca ispašta.  Kînd ăl đevină skapă, kî ĭe vikļan şî labdă vina la altu, da pruostu nu priśiape ńimika, kađe-n laţ şî petrĭaśe vina lut tuoĭa. — Kad krivac utekne, jer je prepreden i baci krivicu na drugoga, a naivko ne primeti ništa, upadne u zamku, i istrpi kaznu za tuđu krivicu.(izreka)   [Vidi]
280  Kapu apļekat ńiśkînd nu ĭe taĭat.  Pognuta se glava nikad ne seče.  (izreka)   [Vidi]
281  Kare draku nu şćiĭe, pi ĭarbă vĭarđe să nu fiĭe.  Ko đavola ne poznaje, na zelen’ travi ne opstaje  Nu puaće să traĭaskă pi pomînt. — Nema mu na zemlji opstanka.(izreka)   [Vidi]
282  Kare faśe bińe, ăş lunźaşće pomana.  Ko čini dobra, produžava daću.  Ăl ţîn în gînd măĭ mult, kă uomu muare đi tuot kînd ăl zauĭtă aĭ viĭ. — Duže ga pamte i pominju, jer čovek konačno umire kad ga živi zaborave potpuno.(izreka)   [Vidi]
283  Kare faśe, nu manînkă.  Ko gotovi (jela), taj ne jede.  Kînd lukru tĭeu îţ ĭa altu, şî tu ramîń ku mîńiļi guaļe. — Kad ti neko otme nešto tvoje, i ti ostaneš praznih ruku.(izreka)   [Vidi]
284  Kare fomĭaşće, ăla tînžîaşće.  Ko gladuje, taj vene.  (izreka)   [Vidi]
285  Kare ĭe alu Dumńeḑîu, nu ĭe ku nuoĭ. (A murit, l-a luvat Dumńeḑîu la ĭel.)  Ko je Božji, nije sa nama. (Umro je, uzeo ga Bog k sebi.)  (izreka)   [Vidi]
286  Kare ĭe bun, nu sa ćiame đu žumataće satu.  Ko je dobar, ne boji se pola sela.  (izreka)   [Vidi]
287  Kare ĭe muort, ḑaśe supt kuort, kare ĭe viu, bĭa rakiu.  Ko je mrtav, pod humkom leži, ko je živ, rakiju pije.  (izreka)   [Vidi]
288  Kare kată, aăla află.  Ko traži, taj i nađe.  (izreka)   [Vidi]
289  Kare la Paşć n-are ńimik nou pi ĭel, ăl kîlarĭaşće magarĭu pin sat.  Ko na Uskrs nema ničeg novog na sebi, jahaće ga magarac kroz selo.  Paşćiļi tuot înskimbă, ş-ar trăbuĭa şî lumĭa sî sa skimbe, să pună makra numa un pĭaćik nuou pi ţuală, dakă ĭe sarakă şî nu puaće alta ńimika nuou să aĭbă. Kređinţa-sta a mînat lumĭa să đa înainće ku averĭa, să nu sa rîdă satu đi ĭa kă ĭe puturuasă. — Uskrs sve menja, pa bi i ljudi trebalo da se promene, da stave makar samo jednu novu zakrpu na odeću, ako su siromašni i ne mogu ništa drugo novo da imaju. Ovo verovanje je teralo ljude da napreduju u imanju, da ih selo ne bi ismevalo kao lenjivce.(verovanje)   [Vidi]
290  Kare pļakă măĭ đinuapće ļi vĭađe pi tuaće.  Ko rano rani sve vidi.  (izreka)   [Vidi]
291  Kare puaće, aăla ruađe.  Ko može, taj glođe.  Đ-a-ĭ batrîń, kare au nakaz ku đinţî, da şî đi fiĭe kare lukru: dakă aĭ tuot śe trăbe, to-l gaćeşć. — O starijima, koji imaju problem sa zubima, ali i o bilo kom poslu: ako imaš sve što ti treba, ti ga odradiš.(izreka)   [Vidi]
292  Kare sa pazĭaşće, şî Dumńeḑîu ăl pazîaşće.  Ko se čuva, i Bog ga čuva.  (izreka)   [Vidi]
293  Kare śĭare, nu pĭare, da ńiś bińe nu-ş auđe.  Ko prosi, ne gine, ali ni dobro o sebi neće čuti.  (izreka)   [Vidi]
294  Kare taĭe, parće-ş faśe.  Ko seče, sebi teče.  (izreka)   [Vidi]
295  Kare taśe, ăla faśe.  Ko ćuti, taj radi.  Đi lukru ibomńiśesk. Ala kare sa labdă şî spuńe mulće - nu faśe ńimika, da ăla kare taśe, ĭe ibomńik đi trĭabă. — O ljubavničkim poslovima. Onaj koji se mnogo hvali i razmeće - nije ni za šta, a onaj ko ćuti, valjan je ljubavnik.(izreka)   [Vidi]
296  Kar’ sa mǐastîkă ku laturļi, ăl manînkă puorśi.  Ko se meša s’ pomijama, pojedu ga svinje.  (izreka)   [Vidi]
297  Kasa fara kîńe, ka uşa fara kĭaĭe.  Kuća bez psa, ko vrata bez ključa.  (izreka)   [Vidi]
298  Kîmpu are uokĭ, da duosu are urĭekĭ.  Polje ima oči, a šuma ima uši.  Nu sa puaće pitula ńimika, şî ńiś unđe: tot sa vĭađe, or s-auđe. — Ne može se ništa sakriti, i nigde: sve se vidi, ili se čuje. [Por.](izreka)   [Vidi]
299  Kîmpu are uokĭ, da padurĭa urĭekĭ.  Polje ima oči, a šuma uši.  (izreka)   [Vidi]
300  KÎNĆIKU LU AǏDUK VǏELKU  HAJDUK-VELJKOVA PESMA  (balada)   [Vidi]
301  KÎNĆIKU LU BĂBĂU  BALADA O BABEJIĆU  (balada)   [Vidi]
302  KÎNĆIKU LU ISPAS  SPASOVDANSKA PESMA  Bažuokura pîkurarĭaskă đi ruşîńe kare s-a kîntat la Ispas. – Čobanska erotska pošalica koja se recitovala na Spasovdan.
(erotika)   [Vidi]
303  Kînd aĭ măĭ multă pulă, măĭ bun s-o taĭ.  Kad imaš višak kurca, bolje je da ga odsečeš.  (izreka)   [Vidi]
304  KÎND AM FUOST ĬUO MIK ODATĂ  KAD MI BEŠE MLADOST RANA  (lirika)   [Vidi]
305  KÎND AM FUOST LA MUĬKA FATĂ  KAD SAM BILA JA DEVOJKA  Muĭarĭa kîntă kum a trait la mumî-sa pănă a fuost fată mare, da kum traĭaşće akuma, mîritată. S-a kîntat pănă a žukat. — Žena peva o tome kako je živela kod majke kao devojka, a kako živi sada, kao udata žena. Pesma se pevala uz igru u kolu.(lirika)   [Vidi]
306  Kînd ar faśa tuata muska mńerĭe, ar fi fagurĭ şî la kuru kaluluĭ (kă akolo sînt muşćiļi măĭ mulće).  Kad bi svaka muva pravila med, bilo bi saća i pod konjskim repom (jer tamo ima muva najviše).  (izreka)   [Vidi]
307  Kînd ar fi sapa ka grapa, da grapa kît luoku, şî ţîganu ar puńa-n kîmp.  Kad bi motika bila ko drljača, a drljača ko njiva, i Ciga bi radio u polju.  (izreka)   [Vidi]
308  Kînd ar fi tuata muska đi mńare, ar fi mńare şî la kuru kaluluĭ.  Kad bi svaka muva pravila med, bilo bi meda i na konjskoj zadnjici.  (izreka)   [Vidi]
309  Kînd auḑ una đi la rîsarit, una đi la zovîrńit, tu pļakă pin mižluok.  Kad jedno čuješ sa istoka, a drugo sa zapada, ti kreni kroz sredinu.  (izreka)   [Vidi]
310  Kînd ăţ trĭaśe śeva kaļa, trabe să ći-ntuorś triĭ paşurĭ înapoĭ.  Kad ti nešto pređe put, treba da se vratiš tri koraka nazad.  (verovanje)   [Vidi]
311  Kînd baće pîşļa, sa marită văduviļi.  Kad duva severac, udaju se udovice.  Pîşļa ĭe vînt rău rîaśe kare baće dă la întuńerik, şî dă kare îngĭaţă ińima în uom dă frig. Atunśa văduviļi nu puot dă frig să spargă ļeamńiļi, şî văd kă ļi trăbe uom la kasă, şî înśep sî kaće suoţ. — Pišlja je jako hladan vetar koji duva sa severa, i od koga se ledi srce u čoveku. Tada udovice ne mogu od hladnoće da cepaju drva, pa vide da im treba muškarac u kući, i počinju da traže muža.(izreka)   [Vidi]
312  Kînd ć-aĭ fakut, n-aĭ avut, akuma aĭ şă-l puorţ đarîndu.  Kad si se rodio, nisi ga imao, sada ga imaš, i svuda ga nosiš.  (zagonetka)   [Vidi]
313  Kînd daĭ înprumut, askultă arîngu kum kîntă: „Daĭ! - Naĭ!”  Kad daješ na zajam, poslušaj kako zvoni crkveno zvono: „Daješ! - Nemaš!”  (izreka)   [Vidi]
314  Kînd daĭ ku pĭatra-n uală, sa sparźe uala, da kînd daĭ ku uala-n pĭatră - sa sparźe ĭară uala.  Kad udariš kamenom u lonac, razbije se lonac, a kad udariš loncem u kamen - razbije se opet lonac.  (izreka)   [Vidi]
315  Kînd faś la ińimă pi vuoĭe, la kap faśe ńevuoĭe.  Kad srcu činiš po volji, glavi ćiniš nevolju.  (izreka)   [Vidi]
316  Kînd ĭe în varḑă măĭ multă karńe?
— Kînd tună buou în vîrḑariĭe.  
Kad je u kupusu najviše mesa?
— Kad vo uđe u kupusište.
  
(pitalica)   [Vidi]
317  Kînd ĭe muĭarĭa naruadă, pi uom ăl duor piśuariļi.  Kad je žena luda, muža bole noge.  Ăl mînă-n tuaće părţîļi, şî ku trĭabă, şî fara trĭabă. — Forta ga na sve strane, i s razlogom, i bez razloga!(izreka)   [Vidi]
318  Kînd ĭe puopa uom?
— Kînd iĭ vĭeḑ urma în zapadă.  
Kad je popa čovek?
— Kad mu vidiš trag u snegu.
  
Nu sa şćiĭe a kuĭ ĭe urmă, şî sa ḑîśe k-atrekut vrun uom. — Ne zna se čiji je trag, pa se kaže da je prošao neki čovek.(pitalica)   [Vidi]
319  Kînd ĭe uou măĭ mare đi kît buo?
— Kînd ăl faśe gaina în puodu ştăļi.  
Kad je jaje više od vola?
— Kad ga koka snese na tavanu štale.
  
(pitalica)   [Vidi]
320  Kînd ĭe vaka măĭ grĭa?
— Kînd ći kalkă pi piśuor.  
Kad je krava najteža?
— Kad te nagazi na nogu.
  
(pitalica)   [Vidi]
321  Kînd ĭepuru skimbă numiļi?
— Kînd trĭaśe în sat sîrbĭesk.  
Kada zec menja ime?
— Kad pređe u srpsko selo.
  
Nu-l măĭ kĭamă „ĭepur”, numa „zec”. — Ne zove se više „jepur”, nego „zec.”(pitalica)   [Vidi]
322  Kînd krĭanga đi prun înbrukă ļimba?
— Kînd ći-nbĭeţ đi rakiĭe.  
Kad šljivova grana probada jezik?
— Kad se napiješ rakije.
  
(pitalica)   [Vidi]
323  KÎND M-A UĬT PI LUOK LA VAĻE  GLEDAM SVOJU ORANICU  (satira)   [Vidi]
324  Kînd minće n-are, munkă mare.  Kad pameti nema, muka golema.  (izreka)   [Vidi]
325  Kînd nu ĭe pîńe, bună şî koļaşă.  Kad neba ’leba, dobar je i kačamak.  (izreka)   [Vidi]
326  Kînd o bag - baş mi drag, kînd o skot - nu măĭ pot!  Kad ga stavim - lepo mi je, kad ga vadim - muka mi je!  Aşa sa „vaĭtă” bufańi la lukru grieu. — Ovako se „jadaju” Bufani pri teškom poslu.(izreka)   [Vidi]
327  Kînd pi ĭepur ăl duor đinţî?
— Kînd ăl muśkă kopuoĭu.  
Kada zec pati od zuba?
— Kad ga ujede ker.
  
(pitalica)   [Vidi]
328  Kînd sa boćiaḑă, kopilu pļakă pi kaļa lu Dumńeḑîu.  Kad se dete krsti, kreće Božjim putem.  (izreka)   [Vidi]
329  Kînd sa fĭarbe lapćiļi, să aĭ uokĭ şî la kur.  Kad se mleko kuva, da imaš oči i na zadnjici.  (izreka)   [Vidi]
330  Kînd sa vo faśa salka puom, şî tu sî ći faś uom.  Kad vrba postane voćka, i ti da postaneš čovek.  Rumîńi aĭ batrîń n-a rîśuńit salka ka ļemn đi vro trĭabă, ĭa a fuost ļegată đi draś, kare a trait supt ĭa, în apă. Pi ĭa a blîstamato Maĭka Prĭastîśe numa sî plîngă. — Stari Vlasi nisu smatrali vrbu za neko vredno drvo; ona je bila vezana za đavole koji su boravili pod njom, u vodi. Nju je proklela Sveta Majka da večno plače.(kletva)   [Vidi]
331  Kînd tună - frumuasă, kînd ĭasă - maruasă.  Kad uđe - lepota, kad izađe - divota.  (zagonetka)   [Vidi]
332  Kînd tună, ći duare, dupa ś-a tunat, ţî drag.  Dok ulazi, boli, a kad uđe, milo ti.  (zagonetka)   [Vidi]
333  Kînd unu are kuţît da altu pîńe, n-au alta śe numa sî sa vorbĭaskă.  Kad jedan ima nož a drugi hleb, nemaju drugo šta nego da se dgovore.  (izreka)   [Vidi]
334  Kînd va bĭeşî raku în apă fĭartă, şî tu sî fiĭ fată.  Kad rak prdne u vreloj vodi, i ti da budeš devojka.  (kletva)   [Vidi]
335  Kînd va fi salka puom, atunś şî ĭel să fiĭe uom. Atunś, şî ńiś atunś!  Kada vrba voćka bude, tad i on nek bude čovek. Tada, a ni tada!  (kletva)   [Vidi]
336  Kînd vĭeḑ uomu kă vorbîaşće sîngur, or faśe kasă, or la lasat ibomńika.  Kad vidiš čoveka da priča sam sa sobom, ili zida kuću, ili ga je napustila ljubavnica.  (izreka)   [Vidi]
337  Kîntă pupîḑa-n pătură.  Peva pupavac pod ponjavom.  Dupa nuntă, vro vrĭame mlădožăńa ku ńevasta nu sa skuală đin pat, ḑîua-nuapća stau astrukaţ ku pătura. Kînd vrunu, kare nu do kunuaşće rîndu, întrabă da śe ļi, la-ĭ batrîń skapă rîsu, şă spun: „Kîntă pupîḑa-n pătură, đ-aĭa iĭ nu sa đistrukă, ńiś nu sa skuală đin pat.” — Posle svadbe, neko vreme mladoženja i nevesta danima ne ustaju iz kreveta, danju-noću leže pokriveni ponjavom. Kad neko, ko se baš ne razume u stvari, pita šta li im je, starijima se otme osmeh, i kažu: „Peva pupavac pod ponjavom, zato se oni ne otkrivaju, i ne dižu iz kreveta”.(izreka)   [Vidi]
338  KÎNŤEKU MIRĬESΠ MLADINA PESMA  Pesma se peva na vlaškim svadbama širom Negotinske Krajine, u trenutku kada se mlada oprašta od svojih roditelja.(lirika)   [Vidi]
339  Kîn’ fu kĭară, fu bună, kîpată uokĭ - nu ĭe đi ńimika.  Dok beše slepa, beše dobra, dobi oči - nije ni za šta.  (zagonetka)   [Vidi]
340  Kîńe ńegru în śerĭ atîrnat.  Crno pseto o nebo visi.  (zagonetka)   [Vidi]
341  Kîr ĭe đi urît, ńiś muarća nu-ĭ stă-n drum.  Koliko je ružan, ni smrt mu put ne preči.  (izreka)   [Vidi]
342  KÎT A FUOST KESAUA PĻINĂ  DOK JE BILA PUNA KESA  (lirika)   [Vidi]
343  Kît ĭe đi urît, kînd sa-r plaći porĭezu la urîśuńe, i sa-r vinđa imańa lu tatî-su tuată.  Koliko je ružan, kad bi se plaćao porez na ružnoću, prodala bi mu se cela očevina.  (izreka)   [Vidi]
344  Kît ĭe đi urît, kînd urîśuńa ar durĭa, ĭel al muri đi durĭare.  Koliko je ružan, kad bi ružnoća bolela, on bu umro od bolova.  (izreka)   [Vidi]
345  Kîtă karńe are kapra?
— Kît îĭ înkĭapă supt pĭaļe.  
Koliko mesa ima koza?
— Koliko joj staje pod kožu.
  
(pitalica)   [Vidi]
346  Kĭta şîăd, kîta nu lukru, şî vrĭamĭa trĭaśe.  Malo sedim, malo ne radim, i vreme prolazi.  Đ-al ļenuos. — O lenčugi.(izreka)   [Vidi]
347  KOLO-N VAĻE, ÎNTR-O GRAĐINĂ  TAMO DOLE, U BAŠTICI  Kînćik rumîńesk, đi duor, đi o muĭare, kare avut şapće ibomńiś. * Vlaška pesma, o ženi koja je imala sedmoro ljubavnika.
Napomena: Prilikom manipulacije sa snimkom, obrisan je prvi stih pesme. U pogledu dijalekta, pevač je odstupio od svog maternjeg dijalekta, koji se govori u Porečkojh reci, i napev izgovara prema uzoru koji on smatra „uglednijim”, a koji je blizak rumunskom jeziku koji su oni bili u prilici da čuju preko rumunskih radio stanica.
(lirika)   [Vidi]
348  Kopiĭi sînt pļiń đi draś ka muara đi saś.  Deca su puna vragova, ko vodenica džakova  (izreka)   [Vidi]
349  Kopil đin sat no-l măĭ faś đi śuakă.  Dete iz sela nikad ne može biti planinac.  Kopil kare krĭaşće în sat, nu sa-nvaţă ńiśkînd să traĭaskă în munće. — Dete koje raste u selu, nikad se ne može naučiti da živi u planini.(izreka)   [Vidi]
350  Kopilu mik, grižă mare, kopilu mare, grižă şî măĭ mare.  Malo dete, velika briga, veliko dete, briga još veća.  (izreka)   [Vidi]
351  Kopilu ńibućeḑat puće la kakat.  Nekršteno dete na govna smrdi.  Ḑîkală ku kare aĭ batrîń a dat îngînd la parinţ-aĭ ćińirĭ sî nu sa amînaćaḑă ku boćeḑu. — Izreka kojom su stariji opominjali mlade roditelje da ne kasne sa krštenjem dece.(izreka)   [Vidi]
352  KRŢA, KRŢA PI MALAĬ  CIGU-LIGU NA PROJARI  (erotika)   [Vidi]
353  Ku bîtu skurt nu sa masură apa adînkă.  Kratkim štapom ne meri se duboka voda.  (izreka)   [Vidi]
354  Ku darĭa trĭeś marĭa.  Darivanjem more pređeš.  Ku mită trĭeś tuot. — Mitom sve prebrodiš.(izreka)   [Vidi]
355  Ku o mînă, triĭ în kur.  S jednom rukom, trij u dupe.  Skamnu avut triĭ piśuare, ăl ĭaĭ ku o mînă, şă-l puń supt kur kînd şăḑ pi ĭel. — Tronožac je imao tri nogice, uzmeš ga jednom rukom, i stavljaš pod zadnjicu kad sedneš na njega.(zagonetka)   [Vidi]
356  Kuţofana, zdrankovana, trĭaśe vaļa, trĭaśe kaļa.  Svrakalica, džakalica, dô pregazi, put prelazi.  (zagonetka)   [Vidi]
357  Kuk, kuk, şî-n apă ţup.  Krek, krek, i u vodu šljep.  (zagonetka)   [Vidi]
358  KUKUĻIEŢ KU PĬAŃE VĬERḐ  KUKAVICE, ZELEN-PERKO  Kuku ĭe pasîrĭe đi kare rumĭńi oĭari a prins măĭ mult drag, kî ĭel kînd kîntă, arată k-a veńit vrĭamĭa sî sa mîńe vićiļi la munće la paşuńe. — Kukavica je ptica koju su Vlasi stočari najviše voleli, jer kad ona zapeva, znak je da je došlo vreme da se stoka izgoni u planinu na pašu.
(lirika)   [Vidi]
359  KUKUĻIEŢ KU PĬAŃE VĬERḐ  KUKAVICE, ZELEN-PERKO  (lirika)   [Vidi]
360  KUKURIKU, MANDA  KUKURIKU, MANDA  S-a kîntat la kopil pănă l-a ţuţait pi źanunkĭ, or kînd l-a ļiganat să-l aduarmă! – Pevalo se detetu dok su ga cupkali na kolenu, ili dok su ga ljuljali da ga uspavaju.(uspavanka)   [Vidi]
361  KUM BLASTÎMĂ UOMU MUĬARĬA  KAKO MUŽ KUNE ŽENU  (kletva)   [Vidi]
362  Kum ţ-aşerń, aşa duorm, kum ći kulś, aşa ći skuoļ.  Kako prostreš, tako spavaš; kako legneš, tako ustaješ.  (izreka)   [Vidi]
363  KUM ĆI KĬAMĂ?

— Kum ći kĭamă?
— Sorbiḑamă!
— Da śe suorbĭ?
— Suorb ḑamă đe kokouş:
ĭuo đe supra, tu đe žuos!  
KAKO SE ZOVEŠ?

— Kako se zoveš?
— Čorbosrkalo!
— A šta srčeš?
— Srčem supu petlovsku:
Ja sam gore, a ti dole!
  
Aşa s-a vorbit duoĭ drumaş, uom ku muĭarĭe, dakă la uom nu ĭ-a fuost pi vuoĭe sî spună kum ăl kĭamă. Da a fuost şî bažuokura kopilarĭaskă. — Dijalog između dvoje putnika, žene i muškarca, kada muškarcu nije bilo po volji da kaže kako se zove. Dijalog je bio i omiljena dečja pošalica.(satira)   [Vidi]
364  Kum ĭe draku, aşa ĭe şî prokļetu.  Kakav je đavo, takava je i vrag.  (izreka)   [Vidi]
365  Kum kînta păsîrļi kînd tună primovara?  Kako pevaju ptice kad dođe proleće?  Muĭarĭa ļeńuasă tuota ĭarna n-a lukrat ńimika, d-a veńit primovara ş-a dus lukrurĭ nuoĭ. — Lenja žena cele zime nije radila ništa, a stiglo je proleće i donelo nove poslove.(satira)   [Vidi]
366  KUM S-A BUŽUKURĬAḐĂ KOPILU KARE S-A MÎŃIĬAT?  KAKO SE ZADIRKUJE DETE KOJE SE NALJUTILO?  (satira)   [Vidi]
367  KUM S-A FAKUT RUSAĻIĻI  KAKO SU NASTALE RUSALJE  (legenda)   [Vidi]
368  Kum s-a prins şî s-a ţînut său đemult?  Kako se nekada hvatao i čuvao loj?  (obicaj)   [Vidi]
369  Kum sîare pîrśu pista ogaş?
— Tuot una ka kapra.  
Kako jarac preskače potok?
— Isto kao koza.
  
(pitalica)   [Vidi]
370  KUM SVIĆI ARANŹELU A-NVAŢAT LUKRU  KAKO JE SVETI ARANĐEL NAUČIO ZANAT  (mit)   [Vidi]
371  KUM VĬAĐE BABA  KAKO BABA VIDI  (anegdota)   [Vidi]
372  Kuń pi kuń skuaće, da buata pi tuaće.  Klin se klinom vadi, ali malj vadi sve.  (izreka)   [Vidi]
373  KUOSTA PAKURARĬU  KOSTA ČOBANIN  Kînćiku lu Kosta Pakurarĭu, lu kare uoţu Florinćin a furat stîna žumataće. — Pesma o Kosti Čobaninu, kome je lopov Florinčin ukrao pola stada.(balada)   [Vidi]
374  Kuru puće, ama-l duś ku ćińe.  Dupe smrti, al’ ga nosiš sa sobom.  (izreka)   [Vidi]
375  Kurvariĭa păn’ sa puaće, da bețîĭa păn’ la muarće.  Švaleraj dok se može, a pijanstvo je do smrti.  Ibomńiśi sa țîn pănă au pućarĭe să sa ĭubĭaskă șî sa lasă kînd înbătrîńesk, da aĭ bĭețîuoș nu sa lasă đi bĭare ńiśkînd, bĭeu pănă la muarće. — Ljubavnici su u vezi dok mogu da vode ljubav i prekidaju kad ostare, a pijandure ne ostavljaju piće nikad, piju sve do smrti(izreka)   [Vidi]
376  La bisîarikă śe nu-ţ ažută, nu će ruga.  Crkvi koja ti ne pomaže, nemoj se moliti.  (izreka)   [Vidi]
377  LA ISPAS  NA SPASOVDAN  (erotika)   [Vidi]
378  La ĭel ńiś ku pula nu či ţîń.  Od njega se nu kurcem ne možeš odbraniti.  Nu şćiĭe đi ruşîńe. — Ne zna za stid.(izreka)   [Vidi]
379  La kap fată, la kur gaļată.  Kod glave - devica, kod guze - vedrica.  Đi fĭaće kare pitulă k-a pĭerdut fećiĭa. — Za devojke koje kriju da su izgubile nevinost.(izreka)   [Vidi]
380  La kap ka firizu, la kur ka sîaśira: kokuoş, puorkuļe, priśĭapiće magarĭuļe.  Srpast rep a testerasta glava: petao, svinjče, priseti se, magarče!  (zagonetka)   [Vidi]
381  LA KRĂČUN  NA BOŽIĆ  (poskocica)   [Vidi]
382  La kur rîńuos trăbe ungĭe marĭ.  Za šugavo dupe trebaju veliki nokti.  (izreka)   [Vidi]
383  La lovit suariļi. Ĭ-a dat în kap, kă a mĭers ku kapu guol.  Udarilo ga sunce. Udarilo ga je u glavu, jer je išao gologlav.  Kînd ĭe suariļi tare da uomu mĭarźe pĭ-afară ku kapu guol. Rum. insolație. — Kada je jako sunce a čovek napolju ide gologlav. Sunčanica, toplotni udar.(izraz)   [Vidi]
384  La păru labdat nu pļeka ku saku, numa ku pîzanarĭu.  Kod hvaljene kruške ne idi sa džakom, nego sa džepom.  Unđe ĭe mare labda, a kolo nu așćeta ńimika. — Gde je velika hvala, tamo ne očekuj ništa.(izreka)   [Vidi]
385  LA RĂZORĬEĆE, PUĻEĆE!  NA RAZOR, KURATI!  (pripovetka)   [Vidi]
386  La śe piĭaţ kumpirĭ, la-şa vinḑ.  Na kakvoj pijaci kupiš, na takvoj prodaš.  (izreka)   [Vidi]
387  La-l kĭuor nu faśa ku uokĭu, la-l surd nu şopoća.  Slepom ne namiguj, gluvom ne šapići.  (izreka)   [Vidi]
388  La-l surd nu vorbĭa, la-l kĭuor nu arata.  Gluvom ne govori, slepom ne pokazuj.  (izreka)   [Vidi]
389  LAZARKA  LAZARIČKA PESMA  (obredna)   [Vidi]
390  Lînga fuok Trifu şîađe, da đi frikă nu sa pĭarđe.  Pored vatre Trifun stoji, a vatre se ne boji.  (zagonetka)   [Vidi]
391  Lovićar fiorĭ đi muarće în mižluok đi nuapće.  Strefila te smrtna jeza u sred noći.  (kletva)   [Vidi]
392  Lukri, lukri ka furńika, da kînd muorĭ n-aĭ ńimika.  Radiš, radiš poput mrava, a kad umreš - sve badava!  (izreka)   [Vidi]
393  Lukru mistakat puće la kakat.  Svaštarenje na govno smrdi.  (izreka)   [Vidi]
394  LULA MIKĂ, FATA MIKĂ  MALA LULA, MALA CURA  Kînćik đ-adurmit fĭaćiļi. — Uspavanka za devojčice.(uspavanka)   [Vidi]
395  Lumĭa ka ļegumĭa, da lapćiļi măĭ dulśe.  Narod kao čorba, al je mleko slađe,  (izreka)   [Vidi]
396  Lumĭa ka ļegumĭa.  Narod je kao čorba.  Mistakatură đi tuaće fĭelurĭ. — Mešavina svih vrsta.(izreka)   [Vidi]
397  ĻAKU LU UĬKA VISAĻIN  LEK UJKE VESELINA  (anegdota)   [Vidi]
398  Ļemn la ļemn sa žaļiaşće, da uom la uom lakrîmĭ varsă.  Drvo se drvetu žali, a čovek pred čovekom suze lije.  (izreka)   [Vidi]
399  ĻEŃA KU DORA  LENJKA I ŽELJKA  Povasta kare învaţă kî ļeńa nu ĭe bună, kî ĭe rîa, ama duoru ĭe şî măĭ mare rîău, dakă uomu nuşćiĭe să-l stîmpîrĭe. — Priča koja uči da je lenjost zlo, ali i da je želja još veće zlo, ako čovek ne može da je suzbije. (anegdota)   [Vidi]
400  Ļesńe ĭe la şokîće supt klańe mare.  Lako je mišu pod velikim plastom.  Aşa măĭ đes spuńe muĭeruşkă mikă, a kuĭ ĭe barbatu uom mare şî grĭeu, kînd o dîrăsk ku-ntrăbaśuńiļi kum puaće sî ţînă supt ĭel. — Tako najčešće odgovara mala ženica, čiji je muž krupan i težak čovek, kad je zadirkuju pitanjima kako može da izdrži pod njim.(izreka)   [Vidi]
401  ĻЕĻА  LJELJA  (erotika)   [Vidi]
402  MA DUSĂĬ LA ŞÎḐÎTUARE  JA OTIDOH NA SEDELJKU  (erotika)   [Vidi]
403  Ma kulkaĭ asară-n ćindă,
Ku kapu pi kîramidă,
Şî fakuĭ albĭaţă-n pizdă.
Dau ku aku, dau ku sula,
Nuĭe ļaku ka ku pula.  
Na trem sinoć sam prilegla,
Sa glavom na ćeramidi.
Pička mi od pene bridi.
Probah iglom i kalemom,
Al bez kurca leka nema.
  
(erotika)   [Vidi]
404  MA MIR, KUČE, ŞI MA MIR  ČUDIM TI SE, KUKAVICE  (lirika)   [Vidi]
405  Ma suiĭ în vîr đi nuk, vaḑuĭ turśi păn’ sa duk.  Popeh se na vr’ ora, videh Turke iza gora.  (zagonetka)   [Vidi]
406  MA-NSOR KU MARIĬA  OŽENIĆU MARIJU  Odlomak iz emisije TV Beograd, početak pesme isečen prilikom montaže. Preuzeto sa Youtuba, i obradjen sam tonski deo pesme. Link Vlaski obicaji iz Negotinske Krajine (lirika)   [Vidi]
407  MA-NSURAĬ, LUVAĬ MUĬARĬE  OŽENIH SE, UZEH ŽENU  Kînćiku kare bužukrĭaşće uamiń śe s-a-nsură ku muĭerĭ batrîńe. — Pesma koja ismejava ljude koji se žene sa starijim ženama.(lirika)   [Vidi]
408  MA-Ş DUŚA ŞÎ ĬUO LA NUNTĂ  OTIŠO BIH I JA NA SVADBU  Kînćik în kare s-a rîzîļaşće muĭarĭa urîtă. A kîntat lîutari pi la visaļiĭ, pănă lumĭa a žukat în uară. * Pesma u kojoj se ismeva ružna žena. Pevali violinisti na igrankama, dok su ljudi igrali u kolu. Rumunska paralela zapisana u selu Vojvodinci, u srpskom Banatu, preuzeta je iz zbornika „Foaie verde, lămăiţă”, II, (ur. Radu Flora, Costa Roşu), Zrenjanin 1982, p. 148.(poskocica)   [Vidi]
409  Madga-Madgaļina a pĭerdut kĭaĭa, Luna aflato, Suarļi a luvato.  Magda-Magdalena ključ je izgubila, Mesec ga je našao, Sunce ga je uzelo.  (zagonetka)   [Vidi]
410  Manînkă baļigă!  Jede balegu!  Sa ḑîśe đi vrunu kare puvestîăşće śe nu trîabe. Măĭ đes sa ḑîśe kî vrunu manînkă baļigă đikît kakat, ka la sîrbĭ, sigurat pintru śe sînt rumîńi măĭ mult kuprinş ku viće đikît srbi. — Kaže se za nekog koji priča koještarije, baljezga. Češće se kazuje da neko jede balegu nego govna, kao kod Srba, verovatno zato što su Vlasi više okupirani stokom nego Srbi.(izraz)   [Vidi]
411  Manînkă moduva đe pĭe maţă.  Jede srž iz creva. Fig. Priča gluposti, tj. jede ono što ne treba.  S-a ḑîśe la vrunu kînd lozîaşće, da nu vińe să-ĭ spuń în uokĭ kă manînkă kakat. Maţu n-are moduvă, ĭel ĭe pļin đe kăkalarĭe, da moduvă are uosu, şî moduva uosuluĭ ĭe un fĭeļ đe dulśaţă. — Kaže se nekom kada lupeta, a ne ide red da mu u oči kažeš da jede govna. Crevo nema srž, ono je puno govana, a srž ima koska, i koštana srž jeste vrsta poslastice.(izreka)   [Vidi]
412  Manînś đin ĭa, da n-o măĭ spĭeļ.  Jedeš iz nje, a ne pereš je.  (zagonetka)   [Vidi]
413  Mare bińe mare rău aşćată.  Veliko dobro veliko zlo čeka.  Rău ku bińe sa skimbă, ńiśunu nu ţîńe mult. — Zlo i dobro se smenjuju, nijedno ne traje dugo.(izreka)   [Vidi]
414  Mare ka kasa, vĭarđe ka matasa, dulśe ka mńiarĭa, amară ka fĭarĭa.  Ko kuća golem, ko svila zelen, sladak ko med, gorak ko jed.  (zagonetka)   [Vidi]
415  Măĭ amunka la uom ĭe kînd vĭađe kă-ĭ muor parinţî, da kopiĭi înbătrîńesk.  Najteže je čoveku kad vidi da mu roditelji umiru, a deca mu stare.  (izreka)   [Vidi]
416  Măĭ bińe bat supt bat, đikît bolnau în pat.  Bolje pijan pod krevetom, nego bolestan na krevetu.  (izreka)   [Vidi]
417  Măĭ bun ku pula-n pizdă, đi kît ku sapa pi umăr.  Bolje je s kurcem u pički, nego s motikom na ramenu.  Aşa a vorbit vrunu đi Mărilońi în Măĭdan. — Tako je govorio neko od Marilovih u Majdanpeku.(izreka)   [Vidi]
418  Măĭ îndată ći muśkă kîńiļi tĭeu, đikît alu altu.  Pre će te ujesti tvoje pseto, nego tuđe.  Kînd îţ faśe vrun rău alteu, đin kasă, or ńamu măĭ apruape. — Kad ti kakvo zlo učini tvoj ukućanin, ili najbliži rod.(izreka)   [Vidi]
419  Măĭ rău ĭe kînd će fuće vrunu ku pula muaļe: tu, saraku, traź sî skăpĭ, da ĭel ginđaşće kă mĭastîś đi drag, şi će fuće şî măĭ rău!  Najgore je kad te neko jebe mekim kurcem: ti, siroma, vrdaš da se izvučeš, a on misli da mešaš jer ti je lepo, pa te jebe još gore!  (izreka)   [Vidi]
420  Mi sa înflă, mi sa-ngînfă, fofoluaka mi sa skuală.  Zaduva se, naduva se, okruglasto mi se diže.  (zagonetka)   [Vidi]
421  Mik ka uou, grĭeu ka buou.  Mali ko jaje, težak ko vo.  (zagonetka)   [Vidi]
422  Mik ka uou, traźe ka buou.  Malo ko jaje, tegli ko vo.  (zagonetka)   [Vidi]
423  Minća skurtă, robiĭa lungă.  Kratka pamet, duga robija.  (izreka)   [Vidi]
424  Mîkanće sa-nkîļikat pi nu şću śe, şî sa duśe nu şću unđe.  Ljigavko uzjahao ne znam šta, i krenuo ne znam kud.  (zagonetka)   [Vidi]
425  Mînă pi mînă spală, da vaka pi vakă ļinźe.  Ruka ruku mije, krava kravu liže.  Tot nat skuaće pi a luĭ. — Svako svoga štiti.(izreka)   [Vidi]
426  Mînă pi mînă spală, da vakă pi vakă ļinźe.  Ruka ruku mije, a krava kravu liže.  Tot nat pazîaşće pi aluĭ. — Svako svoga štiti. [Por.](izreka)   [Vidi]
427  MÎNDRILOR, MÎNKAVAŞ GURA  USTA BIH VAM, MOME, JEO  Kînćik rumîńesk đi dragustă * Vlaška ljubavna pesma.(lirika)   [Vidi]
428  MÎNDRO, BĂRBĂŢĂLŬ-AL TĂŬ  DABOGDA TI MUŽ ŠLOGIR’O  (lirika)   [Vidi]
429  Mînkaćar muska vĭarđe.  Izjele te muve zelene.  Ăl blastîmă sî muară, kî la mortaśină vińe muska vĭarđe. — Kune ga da umre, jer na lešinu dolaze zelene muve.(kletva)   [Vidi]
430  Mînkaćar şărpi şî balauri.  Izjele te zmije i blavori.  (kletva)   [Vidi]
431  Mînkalar vĭermi, să-l manînśe.  Izjeli ga crvi, da ga izjedu.  (kletva)   [Vidi]
432  Mînuşîţă frîntă  Slomljena ručice  (uspavanka)   [Vidi]
433  Mĭarźe, mĭarźe, nu măĭ stă.  Ide, ide i ne staje.  (zagonetka)   [Vidi]
434  Mĭarźe, şî taśe ka moruońu.  Ide, i ćuti kao vampir.  Sa krĭađe kă moruońu nu vorbĭaşće. — Veruje se da vampir ne govori.(izreka)   [Vidi]
435  Mńelo-l blînd suźe duauă uoĭ, da-l spăriuos zbaće la berbĭaśe.  Umiljato jagnje dve ovce siše, a jogunasto siše kod ovna.  (izreka)   [Vidi]
436  Moruońu întîń manînkă đintr-a luĭ.  Vampir prvo pojede svojtu.  Kînd vrunu faśe rîaļe lu aĭ luĭ. — Kad neko učini zlo svojima.(izreka)   [Vidi]
437  Muaka tună, muaka ĭasă,
Muaka faśe rînd în kasă!  
Ud ulazi, ud izlazi,
Ud kućom gospodari.
  
„Muaka” ĭe vuorba blîndă đi „alatu” barbaţăsk. — „Muaka” je ublažena reč za muški „alat”.(izreka)   [Vidi]
438  Muarća şî pluaĭa ńiśkînd sî nu kaţ, kî vin sîngure.  Smrt i kišu nikad ne prizivaj, jer dolaze same.  (izreka)   [Vidi]
439  Muĭare batrînă, đi şapće uorĭ în stamînă.  Stara žena, sedam put nedeljno (ima seks).  Đi muĭare kare sa skuaće ku minśuna kî ĭe batrînă đi ĭubit. — Za ženu koja se vadi na laž da je prestara za ljubav.(izreka)   [Vidi]
440  Muĭarĭa ći-ńakă într-o ļingură đi apă.  Žena (može da) te udavi u kašici vode.  Muĭarĭa ĭe tare vikļană şî puaće să fakă ku uomu śe gud vrĭa. — Žena je veoma lukava i može sa mužem da uradi šta god hoće.(izreka)   [Vidi]
441  Muĭarĭa puaće şî đisupra, şî đižuos, da uomu numa đižuos.  Žena može i ozgo i ozdo, a muškarac samo ozdo.  (zagonetka)   [Vidi]
442  Muĭarĭa şî magarĭu sa uĭtă la tuot sluogu sî-ţ đia în kurişkapiće, da tu strînźe kapîăstru bińe, şî nu ći da.  Žena i magare gledaju kod svakog brega da te zbace preko glave, a ti dobro pritegni uzde, i ne daj se.  (izreka)   [Vidi]
443  MUĬERĬA ALDRAKULUĬ  VRAGOLASTA ŽENA  (pripovetka)   [Vidi]
444  MUĬKA MĬA KU ĆUOKU MARE  MAJKO MOJA DUGOKLJUNA  (uspavanka)   [Vidi]
445  Mulţ puopĭ, kopilu ńibućeḑat.  Mnogo popova, nekršteno dete.  (izreka)   [Vidi]
446  Mumata stă, da tat-tu iĭ dă.  Majka ti stoji, a otac joj ga udara.  (zagonetka)   [Vidi]
447  MUOŞU KU BABĂ ŞÎ FATĂ TARE ĐI KAP  ČIČA SA TVRDOGLAVOM BABOM I ĆERKOM  Povasta đi o babă ku fată kare a fuost tare đi kap, şî tuot a lukrat îndarećişļa. — Priča o babi i ćerki koje su bile tvrdoglave, i sve radile naopako.(pripovetka)   [Vidi]
448  MUOŞU MÎŃIĬAT  LJUTI STARAC  Homerovski motiv, star preko dva milenijuma, o Odiseju i vernoj Penelopi, u vlaškim baladama!(balada)   [Vidi]
449  Mustaţa susuļi, în gaură stupi.  Brk usuče, u rupu se uvuče.  (zagonetka)   [Vidi]
450  Muta faśe futa.  Ćutanje pravi jebanje.  (izreka)   [Vidi]
451  Napasta ĭe ku đinţî đi fĭer.  Kleveta ima gvozdene zube.  Kînd sa faśe napastă la uom kare nu ĭe đivină, puaće să kadă în fĭară la-nkisuare. — Kada se nevin osumnjiči iz pakosti, može da dopadne zatvora i da ga okuju u gvožđe.(izreka)   [Vidi]
452  NAŞ, NAŞ, FUĆELAŞ  KUME, KUME, ZAJEBANTU  Fragment neke rugalice, koja je smišljena od strane brđana (stočara), na račun onih koji žive u dolini (zemljoradnika i drugih); u rečniku brđana oduvek je rečna dolina ("vaļa mare") sa svojim naseljima i saobraćajnicama koje su ih povezivale, bio pojam za zgubidane, uličare, skitnice, i naročito za žene lakog morala.(satira)   [Vidi]
453  Noă uş, noă ferĭeşć, pi unđe daĭ, pi aśi trĭeś.  Devet vrata, devet okna, kud god kreneš, tuda prođeš.  (zagonetka)   [Vidi]
454  Nu aduormĭ pănă nu mĭastîś fluośi.  Ne zaspiš, dok ne smešaš dlake.  (zagonetka)   [Vidi]
455  Nu aĭ tu în kap aĭa śe are ĭel în kalkîń.  Nemaš ti u glavi to što on ima u peti.  Kît đi înţaļes şî învaţat uomu să fiĭe, dakă dă pista vrun bîtaĭuos, n-are ńiś o dobîndă đin şćirĭa luĭ, kă aăla puaće să-l bată, să-l frîngă, şi şă-l gazîaskă ku kraśi. — Ma koliko razuman i učen čovek bio, ako naleti na nekog siledžiju, nema nikakve koristi od svoga zanja, jer ovaj može da ga prebiije, da ga polomi, i da ga gazi nogama.(izreka)   [Vidi]
456  Nu ći mistaka unđe nu-ţ fĭarbe uala.  Ne mešaj se gde ti se lonac ne kuva.  Nu ći mistaka în lukru kare nu ĭe a tĭeu, ka în uală kar fĭarbe đi ćińe. — Ne mešaj se u tuđe stvari, kao ni u lonac koji ne kuva za tebe.(izreka)   [Vidi]
457  Nu ći uĭta-n suare, kî kĭorăşć.  Ne gledaj u sunce, jer ćeš oslepiti.  (izreka)   [Vidi]
458  Nu faśa fuoku-n tufă mare.  Ne loži vatru u gustoj šumi.  (izreka)   [Vidi]
459  Nu fi prĭabun, kă ramîń ku kuru guol în drum.  Ne budi predobar, jer ćeš gologuz na putu ostati.  Bunaćiku ļesńe župuĭa păn la uos, kî ĭel krĭađe-n tuoţ. — Dobričinu je lako odrati do koske, jer on veruje svima.(izreka)   [Vidi]
460  Nu ĭe sarak ăla kare n-are, numa aăla lu kare iĭ măĭ trîabe şîmăĭ.  Nije siromah onaj koji nema, nego onaj kome treba još.  (izreka)   [Vidi]
461  Nu kapiţ lapće đi la vakă, pănă-n ĭarbă nu sa kakă.  Ne muzeš kravu, dok ne ubalega travu.  Lukru kare duśe dobîndă, ĭe đi mulće uorĭ imuos. — Posao koji donosi korist, često je prljav.(izreka)   [Vidi]
462  Nu kaska đin gură kît nu trĭaśe pin kur.  Ne otvaraj usta koliko ne (može da) prođe kroz dupe.  Nu vorbi măĭ mult đikît śe puoţ s-îngiţ, în alt fĭeļ: nu vorbi aĭa śe nu puoţ să ţîń kî ĭe vorba tĭa. — Ne govori više nego što možeš sam da svariš i progutaš, to jest: ne govori ono iza čega ne možeš da staneš.(izreka)   [Vidi]
463  Nu lasa pĭ-al sarak sî muară đi fuame, kî kînd ĭel muare, nu ći lasă pi ćińe sî traĭeşć.  Ne puštaj siromaha da umre od gladi, jer kad on umre, neće pustiti tebe da živiš.  (izreka)   [Vidi]
464  Nu lukră ńimika, numa dă ţîţă la sapă.  Ne radi ništa, samo doji motiku.  La sapat, sîpatuarĭa ļenuasă đes sa raḑîmă ku pĭeptu pi dîržaļa săpi, đ-aĭa sa ḑîśe kă-ĭ dă ţîţă. — Na kopanju, lenja kopačica često se oslanja grudima na držalje motike, pa se zato kaže da je doji.(izreka)   [Vidi]
465  Nu ma mir kînd la bîtrîńaţă Dumńeḑîu i ĭa la uom mîna, or piśuoru, îĭ va trăbui đi lukru or đi aļergat, ama ma mir đi śe i ĭa pula, śe va faśa ku ĭa?  Ne čudim se što pod starost Bog uzima čoveku ruku, ili nogu, možda mu trebaju za rad ili trčanje, ali se čudim što mu uzima kurac, šta li sa njim čini, ne znam?  (pitalica)   [Vidi]
466  Nu manînkă, nu bĭa apă, şî nu krapă.  Ne jede i ne pije, a ništa mu nije.  (zagonetka)   [Vidi]
467  Nu sa faśe fuoku în tufă mare.  Ne pali se vatra u gustom žbunju.  (izreka)   [Vidi]
468  Nu sînt ĭuo batrîn, numa mulţ ań a trekut đi kînd m-am fakut.  Nisam ja star, samo je mnogo godina prošlo od moga rođenja.  (izreka)   [Vidi]
469  Nu spomînţ lupu ku pĭaļa uoi.  Ne plašiš vuka ovčjom kožom.  (izreka)   [Vidi]
470  Nu stau đi taĭnă.  Nemam vremena za razgovor.  Kînd uomu sa grabĭaşće, şă nu vrĭa să pĭardă vrĭamĭa la taĭnă guală.
Kad se čovek žuri, i ne želi da gubi vreme na prazne razgovore.
(izraz)   [Vidi]
471  Nu şăḑ la masă să mînś, dakă iş satul.  Ne sedaš za sto da jedeš, ako si sit.  Ne radiš ono za čim nemaš potrebe.(izreka)   [Vidi]
472  Nu-ĭ înkĭapă kolači-n traĭstă.  Ne staju mu kolači u torbu.  Ďe vrunu lu kare nu-ĭ tot pe plak. — Za nekoga kome nije sve po volji.(izreka)   [Vidi]
473  Nuĭe kîrd fara kuadă.  Nema krda bez repa.  Kînd ĭe lume multă, nu mĭerg tuoţ înainće, ĭastă kare sa traźe la urmă. — Kad je mnogo ljudi, ne idu svi napred, ima onih koji se vuku pozadi.(izreka)   [Vidi]
474  Nuĭe ku-ĭ s-a gaćit, numa ku-ĭ s-a putrîvit.  Nije kome se spremalo, nego kome se sterifilo.  (izreka)   [Vidi]
475  Nuĭe nuntă fara plîns, nu ĭe muarće fara rîs.  Nema svadbe bez suza, i nema sahrane bez smeha.  (izreka)   [Vidi]
476  Nuĭe ruşîńe, kă đin ruşîńe ńis fakuţ.  Nema sramote, jer smo od sramete nastali.  Kînd la vrunu iĭ grĭeu sî ḑîkă śeva, kă ĭe ruşîńe, aăla ku kare vorbĭaşe, spuńe asta ḑîkală. — Kad je nekom teško da nešto kaže, jer je sramotno, onaj s kojim razgovara kaže mu ovu izreku.(izreka)   [Vidi]
477  Nuĭe suiş făra kubarîş.  Nema uspona bez pada.  (izreka)   [Vidi]
478  Numa ĭe pomîntu batrîn, da uomu nu.  Samo je zemlja stara, a čovek ne.  Aşa s-a apîră aĭ batrîń kînd aĭ ćinîrĭ s-a rîd đi iĭ kî sînt batrîń. — Tako se brane stariji kada ih mladi zadirkuju da su matori.(izreka)   [Vidi]
479  Numa kapra mĭarźe ku kuru guol, fata mare nu.  Samo koza ide gologuza, a devojka ne.  (izreka)   [Vidi]
480  Numa kuaĭļi sînt soţîĭe, kî nu sa măĭ đispart ńiśkînd.  Samo su muda par, jer se ne razdvajaju nikad.  (izreka)   [Vidi]
481  Numa kuru nu sa pĭarđe, kî ĭe prins la uom.  Samo se dupe ne zagubi, jer je prikačeno na čoveku.  Đ-aăĭa kare sa vaĭtă kă ļesńe pĭerd, or zauĭtă kîći śuava ś-a dus la iĭ. — Za one koji se žale da lako gube, ili zaborave ponešto što nose sa sobom.(izreka)   [Vidi]
482  Ńevuoĭa vińe pi kal, da sa duśe pi kukumĭelś.  Nevolja dolazi na konju, a odlazi na puževima.  (izreka)   [Vidi]
483  Ńima nu întrabă đi kasa lu frumuosu.  Za kuću lepotana niko ne pita.  Sa-ntrabă đi kasă lu vrun maĭstur, đi alu vrun lukratuorĭ vrĭańik, or đ-alu vro găzdoćină, da đi kasa lu ăla kare ĭe numa frumuos, nu-ntrabă ńima. — Pita se za kuću nekog majstora, nekog vrednog radnika, ili nekog bogataša, ali za onoga koji je samo lepotan, ne pita niko.(izreka)   [Vidi]
484  Ńima nu ĭe fakut đi puost, numa în slasta măĭ mare.  Niko nije u postu pravljen, nego u najvećoj slasti.  (izreka)   [Vidi]
485  Ńiś nu śer la ńima, ńiś nu dau la ńima.  Nit’ od koga tražim, niti kome dajem.  Am tuot śe-m trăbe. — Imam sve što mi treba; ne zavisim ni od koga.(izreka)   [Vidi]
486  Ńiś nu-ţ aļeg, ńiś nu-ţ kuļeg.  Nit’ ti biram, nit’ ti berem.  (izreka)   [Vidi]
487  O bag pi ńaćida în flokuasă.  Stavljam glatku u dlakavu.  (zagonetka)   [Vidi]
488  O bag tare, o skuot muaļe, da đi-n kap iĭ mĭarźe baļe!  Stavim je tvrdu, vadim je meku, a iz glave joj bale teku!  (zagonetka)   [Vidi]
489  O butuarkă đi ćiĭ pļină đi skinćiĭ.  Lipova deblica puna varnica.  (zagonetka)   [Vidi]
490  O ţîgankă trenţuruasă şeďe ku boĭeri la masă.  Jedna Ciganka dronjava sedi za stolom s bojarima.  (zagonetka)   [Vidi]
491  O ţîgankă zdrănţuruasă şîađe ku guoşći la masă.  Dronjava Ciganka sa gospodom za trpezom sedi.  (zagonetka)   [Vidi]
492  O fată mare în iļek, şîađe pi dirĭek, şî ruađe malaĭ săk.  Jedna moma u jeleku proju glođe na direku.  (zagonetka)   [Vidi]
493  O gaină ćuşă rîkîĭe-n śanuşă.  Priprosta koka po pepelu prčka.  (zagonetka)   [Vidi]
494  O gongiţă mikă, đi kur ći rađikă.  Bubica mala, dupe ti podiže.  (zagonetka)   [Vidi]
495  O lađe pļină đi apă, da nu ĭe-n apă.  Jedan brod pun vode, a u vodi nije.  (zagonetka)   [Vidi]
496  O mîţă zgaită pi kîmp sa kîntă.  Mačka razrogačka ide poljem i mjauče.  (zagonetka)   [Vidi]
497  O POVASTĂ ŃEAUDZÎTĂ, ŃEVĂDZUTĂ  JEDNA PRIČA, NEČUVENA, NEVIĐENA  Rumunska paralela vlaške bajke ALA KU URĬEKIĻI MARĬ (ALA SA VELIKIM UŠIMA), zapisana 1934. godine u selu Šopotul-Nou (područje Almaš, u rumunskom Banatu). Vlaška bajka snimljena je u selu Tandi u Gornjem Poreču, u kome su otkriveni rodovi poreklom iz Almaša.(bajka)   [Vidi]
498  O sabļe unsă, în pomînt dusă.  Masna sablja u zemlju ode.  (zagonetka)   [Vidi]
499  O sută să ļi faś bińe, ļi zauĭă pintru una rîă.  Sto dobra da učiniš, zaborave ih zbog jednog zla.  Lumĭa ĭe strîkată, şî ţîńe-n minće numa pĭ-aļi rîaļe. — Ljudi su pokvareni, i pamte samo loše stvari.(izreka)   [Vidi]
500  O totîrlă totîrlată pi kuń bagată.  Obruč obručen na klin navučen.  (zagonetka)   [Vidi]
501  O uaĭe ku lîna î-ńa.  Ovca sa vunom u sebi.  (zagonetka)   [Vidi]
502  O uaĭe saină dupa o rîdaśină.  Ovca se siva u korenju skriva.  (zagonetka)   [Vidi]
503  O vakă pļuadă, o suź pi kuadă.  Smrdikravu kroz rep sišeš.  (zagonetka)   [Vidi]
504  O vakă ruoşe klańa manînkă, şî nu sa satură.  Crvena krava stog pojede, al se ne nasiti.  (zagonetka)   [Vidi]
505  Odolan đi vakă, în butuarkă đi salkă.  Kravlja koščina u vrbovoj duplji.  (zagonetka)   [Vidi]
506  OĬARIĬA: KÎRDU, STÎNA ŞÎ BAŚIĬA  OVČARSTVO: KRDO, STADO I BAČIJA  Povasta skurtă đi ađeturĭ oĭerĭešć. — Kratak opis stočarskih običaja.(obicaj)   [Vidi]
507  Op-trop, bań îngruop, fuńe-nćing, gĭame astrîng.  Hop-cup, sejem novce, širim konce, klubad skupljam.  (zagonetka)   [Vidi]
508  Or pukovńik, or pokoĭńik.  Il’ pukovnik, il’ pokojnik.  Luvat đi pi la sîrbĭ; sa ḑîśe kînd ĭe śuava aspur, şă puoţ să faś trĭaba, or să pĭerḑ kapu. — Preuzeto od Srba; kaže se kad je situacija opasna, pa možeš da uradiš posao, ili da izgubiš glavu.(izreka)   [Vidi]
509  PADURE, SORO, PADURE  ŠUMO, SESTRO, ŠUMICE  Kînćik rumîńesk đi duor, kare kîntă un Sîrb đi la Miruoś! — Vlaška ljubavna pesma, koju peva Srbin sa Miroča. Pesmu je naučio od Vlaha u selu (Miroč je mešovito, srpsko-vlaško selo, zasnovano 1872. godine).

1) U vlaškoj verziji: kîntă (prezent); u ovoj, pevač koristi aorist: kînta (akc. kînta, „pevaše”) uz obrazloženje dato obrađivaču zapisa (2011. godine) da to znači „mnogo kukavica peva” (množina).
(lirika)   [Vidi]
510  PAPARUDĂ  DODOLA  Kînćik kare a kîntat ţîgîăńśiļi đi vrĭamĭa đi sîaśită mare. A veńit ţîganka ku fata la vrakńiţă ş-a kîntat, fata-iĭ a žukat, da muĭarĭa đin kasă a turnat apa pi ĭa. Dupa śe a gaćit kînćiku, ĭa dat kîći śeva đi mînkare. — Pesma koju su pevale Ciganke za vreme velike suše. Dolazila je Ciganka sa ćerkicom na kapiju i pevala, devojčica je igrala a domaćica je na nju sipala vodu. Posle toga joj je davala ponešto od namirnica. (obredna)   [Vidi]
511  Patru ćetrinkurĭ,
Duauă bobiknurĭ,
Şî un ćorombok!  
Četiri četrinke,
Četiri bobinke,
I jedan čorombok!
  
(zagonetka)   [Vidi]
512  Patru propćiće, patru śuļiće, patru stau, patru iĭ dau, patru sa ruagă la Dumńeḑîu, şî un fîlfastan.  Četiri uprta, četiri uvrta, četiri stoje, četiri doje, četiri se Bogu mole, i jedan palavrtak.  (zagonetka)   [Vidi]
513  Patru stau, patru iĭ dau, da patru sa ruagă la Dumńeḑîu.  Četiri stoje, četiri doje, a četiri se Bogu mole.  (zagonetka)   [Vidi]
514  Paza bună petrĭaśe primĭažđa rîa.  Veliki oprez prevlada veliku nesreću.  (izreka)   [Vidi]
515  Pănă a suit pi urs în păr, ĭ-a rupt urĭekiļi, da pănă la dubarît đin păr, ĭ-a rupt kuada.  Dok su medveda popeli na krušku, počupali mu uši, a dok su ga sa kruške smakli, pokidali mu rep.  Dupa rat ku mńamţî, kînd a-nśeput uamiń vikļeń sî tragă unu pi altu sî sa suĭe pi skamńe marĭ, đi kare n-a fost daţ, or sî sa prindă la lukru đi kare n-avut şkuală. — Posle Drugog svetskog rata, kad su promućurni ljudi počeli da guraju jedni druge na vlast, za koju nisu bili rođeni, ili da se prime posla, za koji nisu bili školovani.(izreka)   [Vidi]
516  Pănă ažunź la Dumńeḑîu, ći manînkă svînţî.  Dok stigneš do Boga, pojedu te sveci.  (izreka)   [Vidi]
517  Pănă ĭe ćinăr, uomu ĭe gruos đi kap. (N-askultă đi ńima).  Dok je mlad, čovek je tvrde glave. (Ne sluša nikog).  (izreka)   [Vidi]
518  Păsîrĭ mulće, tuata are ļimba iĭ.  Mnogo ptica, svaka svoj jezik ima.  (izreka)   [Vidi]
519  Perđaćaĭ pista mărļi ńagre, dabogda.  Nestao preko crnog mora, dabogda.  (kletva)   [Vidi]
520  PETREKUTA DĂN VOLUĬA  PЕSМА ZА ISPRАĆАЈ PОKОЈNIKА, IZ VОLUЈE  Obredna pesma koju grupa od četiri žena peva kraj odra pokojnika, sa ciljem da ga pripreme za putovanje u zagrobni svet.(obredna)   [Vidi]
521  Pi dunga bĭelţî nu ĭe urmă đi drak, numa đi uom.  Pored bare nije đavolov, nego čovekov trag.  (izreka)   [Vidi]
522  Pi la arţ nu ĭe bun sî će duś pi la-ĭ ’lalţ, kî daĭ ku pula-n laţ.  U trapave dane ne idi u goste, jer će ti kurac upasti u zamku.  Aşa a vorbit aĭ batrîń, da śe însamnă ḑîkala, astîḑ nu s-a şćiĭe. — Tako su govorili stari, a šta znači izreka, danas se ne zna.(izreka)   [Vidi]
523  Pi lînga apă mare mĭerź, pi lînga fuok mare nu puoţ.  Pored velike vode ideš, pored velike vatre ne možeš.  (izreka)   [Vidi]
524  Pi lînga kalu al muort, tuaće śuarîļi gîrîĭe.  Pored mrtvog konja sve vrane grakću.  (izreka)   [Vidi]
525  Pi magarĭ înkđe gazda, da pi uom držaua.  Magarca zatvara gazda, a čoveka država.  (izreka)   [Vidi]
526  Pi nuoĭ nu trăbe să ńi tungă ńima, noa lîna pikă sîngură.  Nas niko ne treba da šiša, nama vuna opada sama.  (izreka)   [Vidi]
527  Pi porînś amînat manînś.  Po poruci kasno jedeš.  Kînd porînśeş mîkarĭa, or ći ruoź đi altu sî ţ-o fakă, da tu aşćeţ pi đi gata, amînat manînś, or nu manînś ńiśkum, ramĭń flomînd. — Kad poručiš jelo, ili moliš nekoga da ti ga spremi, a ti čekaš na gotovo, kasno jedeš, ili ne jedeš uopšte, ostaneš gladan.(izreka)   [Vidi]
528  Pi şîaļe bobonată, da pi burtă înblanată.  Na leđima ispupčena, na stomaku ravna.  (zagonetka)   [Vidi]
529  Pikaţar nasu în ḑama đi varḑă.  Otpao ti nos u čorbu s kupusom.  Ăl blastîmă sî sa bulnavĭaskă đi frĭengă, kî la-ĭ frĭengavĭ ļ-a pikat vîru nasuluĭ. — Kune ga da se razboli od frenge (sifilisa), jer je frengavima otpadao vrh nos.(kletva)   [Vidi]
530  Piku pikă, balta-ngĭaţă.  Kaplja kaplje, baru ledi.  (zagonetka)   [Vidi]
531  Pin avļiĭa fîrţońiĭa, şî sa-ntuarsă ĭar’ aśiĭa.  Po avliji vrckala se, pa na mesto vratila se.  (zagonetka)   [Vidi]
532  Pin kur la vaka ńagră ći uĭţ la đinţ-aĭ albĭ.  Kroz kravino crno dupe gledaš joj u bele zube.  (zagonetka)   [Vidi]
533  Pin stîklă trĭaśe, şî n-o sparźe.  Kroz staklo prolazi, a ne lomi ga.  (zagonetka)   [Vidi]
534  Pin tufiţă pask o mńoriţă.  Kroz šumicu napasam ovčicu.  (zagonetka)   [Vidi]
535  Pista o vaļe adînkă o punće strîmbă.  Nad dubokim dolom krivo brvno.  (zagonetka)   [Vidi]
536  Pişatu far’ đi bĭeşît, ka nunta far’ đi lăutarĭ.  Pišanje bez prdeža, ko svadba bez muzike.  (izreka)   [Vidi]
537  Pizda ĭe ćaka puļi.  Pička je kurčeva kanija.  (izraz)   [Vidi]
538  Pîsarika ku minća-n kuadă.  Ptičica sa umnim repom.  (zagonetka)   [Vidi]
539  Ploaĭa şi moarťea ńičkînd sî nu kaţ, kă vin sîngure.  Kišu i smrt nikad ne prizivaj, jer dolaze same.  (izreka)   [Vidi]
540  PLUAĬE, PLUAĬE!  KIŠA, KIŠA!  Kînd vara, đintr-odată sa puńe pluaĭa, păkurari prinş đi pluaĭe la vrun luok đeşkis, înśăp sî sară đi drag, şî sî zbĭare kît guod puot măĭ tare vuorbiļe-şća. — Kad leti iznenada udari pljusak, čobani koji se nađu negde na otvorenom počnu da skaču od radosti, i da urlaju na svag glas ove reči.(obredna)   [Vidi]
541  Popa kînd n-are śe sî lukre, bagă kuaĭļi în butuoĭ, şî pĭe urmă śarkă să ļi skuată, ma nu puaće.  Pop kad nema šta da radi, nabija jajca u bure, a posle proba da ih izvuče, al ne može.  Đ-aăĭa kare n-au śe sî lukre, şî fak śeva śe ļi dă đi kap. — O onima koji nemaju šta da rade, pa rade nešto što im se obije o glavu.(izreka)   [Vidi]
542  POVASTA ĐI TUTUN  PRIČA O DUVANU  (legenda)   [Vidi]
543  POVASTA LU MIĬ

— Unđe muoşu?
— S-a dus la Điĭ dupa buabe đi miĭ,
kă nu măĭ avĭem la kopiĭ śe să dăm !  
PRIČA O PROSU

— Gde je čiča?
— Otišao u Vidin po zrna prosa,
jer više nemamo šta deci da damo!
  
Pănă-n lume n-ažuns kukuruḑu, malaĭu s-a fakut đin miĭ. — Dok u narod nije stigao kukuruz, proja se pravila od prosa.(obicaj)   [Vidi]
544  POVASTA LU PIR  PRIČA O PIREVINI  Đi śe piru şă-n ḑî đe astîḑ traĭaşće pi luok. — Zašto pirevina i dan-danas živi na njivi.(legenda)   [Vidi]
545  POVASTA LU PÎRŚ  JARČEVA PRIČA  Đi śe ĭe kapra žuavina draśiaskă? — Zašto je koza đavolja životinja?(basna)   [Vidi]
546  POVASTA LU SKAĬAĆE  PRIČA O ČIČKU  Kum s-a fakut skaĭaćiļi. — Kako je nastao čičak.(legenda)   [Vidi]
547  Povesťa lu Dumńezău  Božja priča  Fragment bajalice koja se izgovara teško oboleloj osobi, koja se dugo muči, da joj se olakša smrt, ukoliko joj je tako suđeno, ili da se povrati i ozdravi.(bajalica)   [Vidi]
548  PRIMOVARA, MUĬKA NUASTRĂ  PROLEĆE JE MAJKA NAŠA  (lirika)   [Vidi]
549  Puaće bîlśu fara unu.  Može vašar bez jednoga.  Sa ḑîśe kînd vrunu ćinîr prĭamult traźe sî sa dukă la vro visaļiĭe, kare înga nu ĭe đi ańi luĭ. — Kaže se kad neko mlad previše vuče da ode na neku zabavu, koja još uvek nije za njegove godine.(izreka)   [Vidi]
550  Pulă, pulă,
Pintru ćińe ma batură!
Kînd će vaḑură ĭeĭ skulată,
Măĭ đaţîră
Înk-o dată!  
Kurče, kurče,
Zbog tebe me prebiše!
A kad te krutog videše,
Još jednom me
Mlatnuše!
  
(erotika)   [Vidi]
551  Puń ku raru, ĭaĭ ku karu, puń ku đesu, ĭaĭ ku kĭesu.  Seješ ređe, puniš kola, seješ gušće, puniš kesu.  Ḑîkatuarĭa oĭarĭaskă, învaţă kum sa lukră în kîmp, măĭ mult pi lînga kukuruḑ, kî dakă pi ĭel ăļ samîń đes, ĭel nu dă birekĭet şî tuamna la kuļes puoţ să ĭaĭ num vro kesao đi buobe. — Ovčarska izreka, uči kako se radi u polju, najviše oko kukuruza, jer ako ga seješ gusto, on ne daje prinos i ujesen na berbi možeš da uzmeš tek neko torbiče zrnevlja.(izreka)   [Vidi]
552  Puopa fara lukru îş boćaḑă kuaiļi.  Besposleni pop krsti svoja muda.  (izreka)   [Vidi]
553  Puorku śe nu aļiaźe laturļi, sa-ngraşă.  Goji se svinja koja ne bira pomije.  (izreka)   [Vidi]
554  Pup-pup-pup! Kare m-a pupat, să pupĭe đin kuĭbu mĭeu, kî ĭe kurat, luminat, uns ku kakat.  Pup-pup-pup! Ko me ljubi, nek mi gnezdo ljubi, jer je čisto, nepogano, govnom omazano.  (zagonetka)   [Vidi]
555  PUSĂĬ LA MÎNDRA MÎNA-N KAP  OBGRLIH JOJ RUKOM GLAVU  Šaljiva pesma koja se pevala u kolu na račun lenjih žena.(poskocica)   [Vidi]
556  Rakaĭ-bikaĭ pin izvuară,
Or sî ĭasă, or sî muară,
Da-l aşćeţ ku gura guală.  
Batrga se u izvoru,
Kao da je na umoru,
Ti ga vrebaš na pomolu.
  
(zagonetka)   [Vidi]
557  Răsturńika lu Bagan!  Preturnica Ulaznika!  (Đi muĭare uşuară, kare ļesńe „sa rastuarnă” pi şîaļe, kî-ĭ drag să-ĭ sa baźe „baganu” voĭńiśesk). — (Za laku žensku, koja se rado „pretura” na leđa, jer voli da joj uđe muški „ulaznik”!)(izreka)   [Vidi]
558  Rău făr’ đi muĭare, ka opinka făr’ đi urḑăļe, ka skruafa făr’ đi pĭaļe.  Zlo je bez žene, ko opanak bez poveza, kao svinja bez kože.  (izreka)   [Vidi]
559  Rău ku rău, ama fara rău şĭ măĭ mare rău.  Zlo je sa zlom, ali bez zla još je veće zlo.  A fuost vro povasta kare s-a gaćit ku asta ḑîkală, ama povasta s-a zuĭtat da ḑîkala a ramas, şî sa pumeńaşće kînd uamińi sa vaĭtă đi vrun rău. Uńi numa ţîn minće kă „rău” đin povasta-ĭa, a fuost muĭarĭa lu vrun uom, kare ĭ-a fakut mulće „nîsarîmbĭe”, ama ĭel, saraku, la urmă a vaḑut kă nu puaće trai fara ĭa. — Bila je neka priča koja se završavala ovom izrekom, ali se priča zaboravila a izreka ostala, i pominje se kad se ljudi žale na neko zlo. Jedni samo vele da je „zlo” iz te priča bila žena nekog čoveka, koja mu je pravila razne pakosti, ali je on, siroma, na kraju video da ne može živeti bez nje.(izreka)   [Vidi]
560  Riďa ļinğe pe Murďa pe kur, şi nu-l lasă pănă nu-l skuală.  Riđa liže Murđi zadnjicu, i ne pušta ga dok mu ga ne digne.  (zagonetka)   [Vidi]
561  Rîma, kînd kapîtă uokĭ, o ĭa pi ļemn în sus, ama vińe mĭerla ş-o ćokńaşće-n kap.  Glista, kad progleda, krene uz drvo, al’ dođe kos pa je čukne u glavu.  (izreka)   [Vidi]
562  Rîsu satuluĭ skuaće rîsu đin sat.  Seoski ismevač ismevak iz sela izvlači.  Rîsu satuluĭ ĭe aăla kare are ađet urît đi sa rîđe đi tot nat đi fiĭe śe, ama ĭel odată vińe la rînd şî dă đi vro ruşîńe mare, đi kare s-auđe şî-n tuaće saćiļi ĭn okoul. — Seoski ismevač je onaj koji ima ružan običaj da ismeva svakog za bilo šta, ali i on jednom dođe na red da se teško obruka, zbog čega će mu se smejati sva sela okolo.(izreka)   [Vidi]
563  Rugamînt la luna nuoă  Molitva mladom mesecu  Kînd ĭasă luna nuoă, ĭeş afară, la vrun luok kurat, ći-ntuorś kîtra lună, faś kruśe şî ḑîś rugamîntu-sta dă triĭ uorĭ. — Kad izađe mlad mesec, izađeš napolje, na neko čisto mesto, okreneš se prema mesecu, prekrstiš se i tri puta izgovoriš ovu molitvu.(bajalica)   [Vidi]
564  Rugu rugă kapra, kapra înpunźe muoşu, muoşu baće baba, baba taĭe kapu la kokuoş.  Trn ubode kozu, koza bode čiču, čiča bije babu, baba seče petlu glavu.  (brzalica)   [Vidi]
565  RUMÎNA DĂ LA HUŃEDOARA  RUMUNKA IZ HUNEDOARE  Aşa a ḑîs laptari aĭ batrîń în Mlaoa. Tako su peval stari laptari u Mlavi.(erotika)   [Vidi]
566  S-a dus ursu la kurs, ş-a veńit ĭară urs.  Ko medved na kurs pošo, ko medved je s kursa došo.  Dupa rat n-a fuost trîmĭeş pi la kursurĭ ćińerişu aļes pi vrĭańiśiĭe şî înţaļeźire, numa prostovań, aļeş đ-intra aăĭa kare s-a bagat măĭ adînk în kur la-ĭ marĭ, pî sa-ntuors đi la şkuoļ pruoşć kum s-a şî dus. — Posle Drugog svetskog rata, nisu bili slati na kurseve mladi ljudi birani po vrednoći i pameti, već tupanderi, birani između onihi koji su se najdublje uvlačili vlasti u zadnjicu, pa su se iz škole vraćali priprosti kakvi su i otišli.(izreka)   [Vidi]
567  S-a spînḑurat baba-n duos, ku ļinđiku skuos.  O drvo se baba obesila, i sikilj iskesila.  (zagonetka)   [Vidi]
568  S-a spumîntat bîskîkaratu kă arđe satu.  Uplašio se krakati da će selo buktati.  „Krakati” je drvo koje sa sebe ujesen stresa lišće, zahvaćeno vatrenim bojama.(zagonetka)   [Vidi]
569  S-ažuće, să nu skurće! Să traĭaskă, şî să krĭaskă! La mulţ ań ku sînataće!  Da pomogne, da potraje! Da traje i napreduje! Na mnogo godina u zdravlje!  Izgovara se pred početak nekog važnog posla, a redovno na slavi („prazńiku”), prilikom kucanja i ispijanja pića.(zdravica)   [Vidi]
570  S-ăl fut în kur muort, pi blană-nćinsă.  Jebem ga u dupe mrtvog, na položenoj dasci.  (psovka)   [Vidi]
571  Sa duśe la apă, da nu sa adapă.  Ide na pojilo, al se ne poji.  (zagonetka)   [Vidi]
572  Sa rîđe porîmba đi mură kî ĭe ńagră.  Smeje se gloginja kupini da je crna.  (izreka)   [Vidi]
573  Sa traźe ka śaţa.  Vuče se kao magla.  Sa ḑîśe đi vrunu kare mĭarźe-n śet, da-r trăbuĭa sî grabĭaskă, kă lumĭa-l aşćată pintru vrun lukru. — Kaže se za nekog koji ide sporo, a trebalo bi da žiri, jer ga ljudi čeju zbog nekog posla.(izraz)   [Vidi]
574  Sa źuară kă nu fură, da fuźe ku raţa-n gură.  Kune se da ne krade, a beži s plovkom u zubima.  Ći fură la uokĭ. — Krade te na očigled.(izreka)   [Vidi]
575  Sa-npreună sîrbaćiku ku ńesîrbaćiku să fiĭe fraţ.  Sastaju se divlji i pitomi da se pobratime.  (zagonetka)   [Vidi]
576  Sa-nvîrćaşće ka kuoĭu-n feruaĭkă.  Vrti se ko mudo u kotliću.  Đ-aăĭa kare nu stau în luok pi paśe pănă şăd. — Za one koji ne miruju, nego se vrpolje dok sede.(izreka)   [Vidi]
577  Sa-nvîrćiaşće ka bĭeşîna-n śuariś.  Vrti se ko prdež u pantalonama.   Đi aăĭa kare nu puot sî şća mĭarńiś la un luok. — Za one koji ne mogu da miruju na jednom mestu.(izreka)   [Vidi]
578  Sarak, sarak, ama nu sa ćĭame nuapća kînd latră kîńi.  Puki siromah, al se ne trza noću kad laju psi.  N-are đi śe sî sa ćamă, kî uoţî nu apaurăsk pĭ-aĭ saraś, şî iĭ duorm fara grižă. — Nema čega da se plaši, jer lopovi ne pljačkaju sirotinju, o ona spava bezbrižno.(izreka)   [Vidi]
579  Satu arđe, da baba sa pĭapćină.  Selo gori, a baba se češlja.  (izreka)   [Vidi]
580  Satu nuostru mare rău: buoi a ĭeşît, da karu n-a măĭ tunat.  Naše selo je golemo: volovi izašli, a kola još nisu ušla.  (izreka)   [Vidi]
581  Să kapiće, dabogda, ć-a kapatat mirĭasa nopća đin tîĭ.  Nek dobije, dabogda, ono što je mlada dobila prve noći.  (kletva)   [Vidi]
582  Să-l fut în kur muort, ļegat đe gard ku iţuoń đe paĭe.  Jebem li ga u dupe mrtvog, vezanog za ogradu konopcem za slamu.  Iţuoń đe paĭe — uže kojim se vezuje i na leđima nosi bala slame.(psovka)   [Vidi]
583  SĂRAK BIŃE  SIROTANКО  Unu đ-al măĭ frumuos kînćik fakut pi ļimba rumîńaskă! Pănă askultă, uomu nu şćiĭe śe ĭe măĭ frumuos: vuorbiļi, or vĭarsîku! Kînćik đi duor, ku gînd grĭeu kî ĭe traĭu uomuluĭ skurt, trĭaśe ĭuta fara narok, şî ĭe tuot ăn sîraśiĭe mare! - Jedna od najlepših pesama spevanih na vlaškom jeziku! Dok sluša, čovek nije načisto šta je lepše: reči, ili melodija! Pesma čežnje, sa teškom mišlju da je ljudski život kratak i da brzo prolazi bez sreće, ceo u velikom siromaštvu!
Napomena: zbog slabijeg kvaliteta snimka koji smo načinili prilikom terenskog rada u Slatini, ovde se koristi snimak koji je sačinila rumunska redakcija TV Novi Sad, koji nam je ustupio na koriščenje pevač Slobodan Marković. Na snimku drugu violinu svira meštanin Dragi Krčoba.
(lirika)   [Vidi]
584  Sî aĭ averĭe şî pućerĭe!  Da imaš bogatstvo i moć!  (zdravica)   [Vidi]
585  Sî baź şokîćiļi şî-n ambarĭu ku grîu, şobuol nu sa măĭ faśe.  Stavi miša i u ambar sa žitom, u pacova neće da izraste.  (izreka)   [Vidi]
586  Sî će duś la Dunîrĭe dupa apă tulburĭe, numiļi sî-ţ vină, tu să nu măĭ viń.  Na Dunav da odeš po mutnu vodu, ime da ti dođe, ti da ne đođeš.  (kletva)   [Vidi]
587  Sî će duś la Dunîrĭe dupa apă tulburĭe, numiļi sî-ţ vină, tu sî nu măĭ viń.  Da odeš na Dunav po mutnu vodu, ime da ti dođe, a ti da ne dođeš.  (kletva)   [Vidi]
588  Sî će duś, muĭarĭe, ka vîntu, şî sî okoļeşć tot pomîntu; đi o ḑî şî đ-o nuapće sî okoļeşć ţărļi tuaće; đi o ḑî şî đ-o sară - sî ĭeş şî đin ţărĭ afară!  Da odeš, ženo, ko vetar, da obiđeš ceo svet; za dan i noć da obiđeš zemlje sve; a za veče i jedan dan, da izađeš iz sveta van!  (kletva)   [Vidi]
589  Sî đa dumńeḑîu atunś sî ći faś muĭare kînd va faśa rakita mńare.  Dabogda da budeš žena kad vrba bude pravila med.  (kletva)   [Vidi]
590  Sî đa dumńeḑîu sî aĭ tot karunţ în kasă, da ńepuoţ ńiśkînd pi lînga masă.  Dabogda imao samo sede u kući, a unuke nikad oko stola.  Sî-ĭ sa pĭardă samînţa. — Da mu se zatre seme.(kletva)   [Vidi]
591  Sî đa dumńeḑîu sî nu-ţ ažuće ḑîua ku nuapća.  Dabogda ti ne pomogli ni dan ni noć.  (kletva)   [Vidi]
592  Sî nu mîăĭ fiĭe guguļiţa-tĭa afurisîtă!  Ne bila ti više glava prokleta!  Ăl blastîmă sî pĭardă kapu. — Kune ga da izgubi glavu.(kletva)   [Vidi]
593  Sî nu-ţ măĭ ažuće patruḑăś şî patru đi prazńiśe pi anu đi ḑîļe, şî ḑîļiļi marĭ ku ĭaļe!  Ne pomoglo ti četrdeset i četiri slava u toku godine, zajedno sa velikim danima!  (kletva)   [Vidi]
594  Sî-ĭ ďa dumńezeu če-ĭ ginďesk ĭeu.  Nek mu bog da ono što mu mislim ja.  (kletva)   [Vidi]
595  SÎNTUAĐIRI AĬ MARĬ ÎN RĬERNĂ  VELIKI TODOROVAC U RERNI  O muĭarĭe đi la Arnaglaua puvestîaşće ś-a paţît vińirĭ nuapća, înainća lu Sîntuađiru al mare, anu 1965. — Žena iz Rudne Glavi priča šta je doživela u noći pred Todorovu subotu, godine 1965.(anegdota)   [Vidi]
596  Sîraśiĭa ĭe rîa, ama ńeverĭa şî măĭ rîa.  Siromaštvo je zlo, al nevera još veće.  (izreka)   [Vidi]
597  SKOSĂĬ RAZBUOĬU DUPA KASĂ  TURIH RAZBOJ IZA KUĆE  Kînćik ku kare la şîḑîtuorĭ s-a rîzîļit muĭeri-ļi kare n-a şćiut să ţîasă. — Pesma sa kojom su na sedeljkama ismevane žene koje ne znauju da tkaju.(satira)   [Vidi]
598  Skuaće, draśe, ś-aĭ luvat, kă će bat ku kakat!
(var. Skuaće, draśe, ś-aĭ pitulat kî ć-omuor ku kakat!)  
Vadi, vraže, to što kriješ, da te govnom ne prebijem!  Kada čovek izgubi ili zaturi neku stvar pa ne može da je nađe iako je uporno traži, veruje se da ju je đavo ukrao i „seo” na nju. Ovom kletvom đavo se primorava da je „otkrije” i vrati vlasniku.(kletva)   [Vidi]
599  Soakră, soakră - poamă akră, đe ć-aĭ koaśe toată vara, tot aĭ fi akră ş-amară.  Tašto, tašto, voće gorko, kad bi celog leta zrila, ti bi opet gorka bila.  (izreka)   [Vidi]
600  Spuńe la tuoţ, să nu spună la ńima.  Kaži svakom, da ne kaže nikom.  Kum sa pazîaşće aĭa śe nu ĭe đi spus, da tot nat spuńe la tot nat, ama ku rugamînt să nu spună la ńima. — Kako se čuva tajna, o kojoj svako priča svakom, ali uz molbu de ne kažu nikom.(izreka)   [Vidi]
601  Stă în apă, da nu sa adapă.  U vodi stoji, al’ se ne poji.  (zagonetka)   [Vidi]
602  Stă în kuń, da fund n-are.  O klin visi, a dno nema.  (zagonetka)   [Vidi]
603  Stă în tufă da nu suflă.  U žbunju stoji a ne diše.  (zagonetka)   [Vidi]
604  Sućiļi pļakă, da miĭiļi ramîn.  Stotine polaze, a hiljade ostaju.  (zagonetka)   [Vidi]
605  Sufļitu-n vînt, uasîļi-n pomînt.  Duša u vetar, kosti u zemlju.  Sa spuńe dupa povĭeşć babĭeşć kî uomu kînd muare, trĭaśe pi lumĭa-ĭa, ş-akoluo traĭaşće ka pi lumĭa-sta, numa đi vĭeśiĭe. — Komentar na bapske priče da umrli prelazi na drugi svet, i tamo živi kao i na ovom, ali večno.(izreka)   [Vidi]
606  Suokru baće ku kaśula đi paĭe, da suakra ku kaśula đi pĭatră.  Svekar tuče kapom od slame, a svekrva kapom od kamena.  (izreka)   [Vidi]
607  Supt un karpińel žuakă un ĭepurĭel.  Pod grabićem zečić igra.  (zagonetka)   [Vidi]
608  Şađerĭa domńaskă, aļergatura lupĭaskă.  Gospodsko sedenje, vučje trčanje.  Đ-aĭ ļeńuoş, đ-aăĭa kare nu gaćesk lukru la vrĭame kî ļi măĭ drag sî şadă; pĭe urmă aļargă ka lupu. — Za lenčuge, za one koji ne svršavaju posao na vreme, jer više vole da sede, pa posle trče kao kurjaci.(izreka)   [Vidi]
609  ŞAP-ŞAP-ŞAP!  ŠAP-ŠAP-ŠAP!  Đeskînćik bužukuruos. — Šaljiva bajalica.(bajalica)   [Vidi]
610  Şćiu tuot, ma nu puot.  Znam sve, al’ ne mogu.  Đispre uom batrîn: are şćire, n-are pućare. — O starom čoveku: ima znanje, ali nema snagu.(izreka)   [Vidi]
611  Şî minśuna ĭe vuorbă.  I laž je reč.  (izreka)   [Vidi]
612  Şî uaĭa ńagră dă lapće alb.  I crna ovca belo mleko daje.  (izreka)   [Vidi]
613  Şî vita bĭa, ama şćiĭe kît.  I stoka pije, ali zna koliko.  Kînd sa bĭa prĭa mult. — Kad se pretera u piću.(izreka)   [Vidi]
614  ŞÎAĐE MUOŞU PI ŹUBAN  SEDI ČIČA NA ŽIBANU  Bažuokură păkurarĭaskă, kare a șćuto tuot păkurarĭu în Porĭeśa. — Bezobrazna čobanska brzalica koju je znao svaki čobanin u Poreču.
(erotika)   [Vidi]
615  Şuĭră tu la kuru tĭeu, kî la-l mĭeu nu-ĭ şćiĭ kînćiku.  Zviždući svom dupetu, jer mome pesmu ne znaš.  Katîţ trĭaba tĭa. — Gledaj svoja posla.(izreka)   [Vidi]
616  Ś-a mînkat lupi, nu măĭ vĭeḑ.  Što vuci izjedu, više ne vidiš.  (izreka)   [Vidi]
617  Ś-aĭ katat, aĭ aflat.  Što si tražio, to si našao.  La kopiĭ, kînd dupa svadă sa ĭau la bataĭe, da pĭe urmă plîng şă aļargă la parinţ sî sa vaĭće . — Deci, kad se posle svađe potuku, pa posle plaču i trče roditeljima da se žale.(izreka)   [Vidi]
618  ŚE ARMĂ ĬE MĂĬ TARE?  KOJE JE ORUŽJE NAJJAČE?  Kum Muma Paduri a-nvaţat kî ĭe pula măĭ tare armă. — Kako je Šumska Majka naučila da je kurac najjače oružje.(mit)   [Vidi]
619  Śe auđe faţa, sî n-audă duosu.  Što čuje lice, da ne čuje naličje. /ili: Što čuje osoje, da ne zna prisoje./  (izreka)   [Vidi]
620  Śe dakă muare uomu, nu sa faśe gaură-n śerĭ, numa-n pomînt.  Šta ako umre čovek, ne pravi se rupa u nebu, nego u zemlji.  (izreka)   [Vidi]
621  Śe dakă muare uomu, nu sa zbîrśaşće śerĭu.  Šta ako umre čovek, ne zbrčka se nebo.  (izreka)   [Vidi]
622  Śe faś uodma kînd ći skuoļ?
— Urmă.  
Šta napraviš odmah, čim ustaneš?
— Trag.
  
(pitalica)   [Vidi]
623  Śe faśe ĭepuru kînd înpļińiaşće un an?
— Pļakă pi duoĭ.  
Šta radi zec kad napuni godinu?
— Počinje drugu.
  
(pitalica)   [Vidi]
624  Śe faśe kokuoşu kînd sa suĭe pi gard?
— Sa ţîńe să nu kadă.  
Šta radi petao kad se popne na ogradu?
— Drži se da ne padne.
  
(pitalica)   [Vidi]
625  Śe ĭe bun, nu ţîńe mult.  Što je dobro, ne traje dugo.  (izreka)   [Vidi]
626  Śe ĭe dupa prag, pragu să nu trĭakă.  Što je iza praga, prag da ne prelazi.  Śe nu ĭe đi spus să audă tot satu, trăbe să ramînă în kasă. — Što nije za kazivanje da čuje celo selo, treba da ostane u kući.(izreka)   [Vidi]
627  Śe ĭe đi kasă, nu ĭe đi sat.  Što je za kuću, nije za selo.  (izreka)   [Vidi]
628  Śe ĭe la mînă, nu ĭe minśună.  U ruci što je, stvarno je.  Numa în aĭa śe ĭe în mîna tĭa puoţ sî krĭeḑ, alalt tuot puaće să fiĭe mînśună guală. — Samo no što imaš u ruci dostojno je vere, sve ostalo može biti gola laž.(izreka)   [Vidi]
629  Śe kap, aşa žńap.  Kakva glava, takva motka.  Kum ĭe vina, kare a fakuto uomu kî nu sa ginđit bińe, aşa şî kazna trăbe sî fiĭe. — Kakva krivica, koju je čovek učinio ne promislivši dobro, takva i kazna tgreba da bude.(izreka)   [Vidi]
630  Śe nu ĭastă triĭ în lumĭe?
— Sî ći-ntuorś đi unđe aĭ ĭeşît, sî măĭ înviĭ dupa muarće, şî nus skărĭ pănă-n śerĭ.  
Čega nema tri na svetu?
— Da se vratiš odakle si izašao, da oživiš posle smrti, i nema stepeništa do neba.
  
(pitalica)   [Vidi]
631  Śe nu ĭe, ńiś ţaru nu manînkă.  Čega nema, ni car ne jede.  (izreka)   [Vidi]
632  Śe sa kîntă ka mîţa, da nu ĭe mîţă?
— Mîrtanu.  
Šta mauče kao mačka, a nije mačka?
— Mačor.
  
(pitalica)   [Vidi]
633  Śi ĭe aĭa „pită-raspită”?  Šta je to „pita-raspita”?  (zagonetka)   [Vidi]
634  Śinś fraţ la o bîrnă lukră.  Petoro braće jednu gredu delju.  (zagonetka)   [Vidi]
635  Śinś inş lukră la konak, da ĭeşke nu fak.  Petorica kuću grade, a đubre ne prave.  (zagonetka)   [Vidi]
636  Śuara ńagră bĭasă, da beşîna albă ĭasă.  Poprdnu se crna tica, snese prdež bela lica.  (zagonetka)   [Vidi]
637  Śumalkă, śumalkă, će prind đe falkă, şî dau ku ćińe đe salkă.  Čumu, čumicu, hvatam za vilicu i mlatim njome o vrbicu.  (zagonetka)   [Vidi]
638  Śumalkă, śumalkă, će prinđe đe falkă şî dă ku ćińe đi salkă.  Čumalka, čumalka, hvata te za vilicu i udara tobom o vrbicu.  (zagonetka)   [Vidi]
639  Taĭnă multă, sîraśiĭe guală.  Prazna priča, golo siromaštvo.  Kînd prĭa mult sa puvestîaşće, da puţîn sa lukră, — Kad se puno priča, a malo radi. (Fig.) Mlaćenje prazne slame(izreka)   [Vidi]
640  Tanda aič, tanda koļa, tanda treku Duńerĭa.  Tup ovde, tup onde, i tupko preko Dunava ode.  (zagonetka)   [Vidi]
641  TANDARIKĂ, TANDARĬA  TANDARIKA, TANDARA  (erotika)   [Vidi]
642  TAŚ, KĂ AŞA ĬE LA SARAŚ  TAKO TI JE KOD SIROTINJE  (anegdota)   [Vidi]
643  Taśiarĭa dulśe ka mńiarĭa, taĭna kîrśură ka saĭna.  Ćutanje je slatko ko med, pričanje klizavo ko led.  (izreka)   [Vidi]
644  Taśuńu ăl potoļit măĭ rău ći arđe.  Potupljeni ugaran najviše opeče.  (izreka)   [Vidi]
645  Tat-tu în pod, da mă-ta îl trağe ďe nod.  Otac ti je na tavanu, a majka ga za dršku vuče.  (zagonetka)   [Vidi]
646  Tata vĭarđe, da kopiĭi ruoşîĭ.  Otac zelen, a sva deca crvena.  (zagonetka)   [Vidi]
647  Tot ţîganu îş labdă śokanu, da ţîganka ńikovala.  Svaki Ciga hvali čekić, a Ciganka nakovanj.  (izreka)   [Vidi]
648  Tot nat are kîć-un drak, da la mińe patru-śinś, şî tuoţ đ-aĭ draku, fara opinś.  Svak po jednog vraga ima, a ja imam četir-pet, i svi su vrazi bosonogi.  Sa vaĭtă aăĭa kare traĭesk în sîraśiĭe mare. — Žale se oni koji žive u teškom siromaštvu.(izreka)   [Vidi]
649  TOT NAT KU NAKAZU LUĬ  SVAKO SA SVOJOM MUKOM  (vic)   [Vidi]
650  Tot satu ku zanatu, tot kotunu ku raśunu, tuota kasa ku ađetu.  Svako selo i zanat, svaki katun i račun, svaka kuća običaj.  (izreka)   [Vidi]
651  Tot śe ĭa pomîntu, nu măĭ baće vîntu!  Sve što zemlja uzme, vetar ne zapahnu.  Ala kare muare, nu sa măĭ întuarśe pi lumĭa-sta, să-l ardă suariļi or să-l bată vîntu. — Onaj koji umre, više se ne vraća na ovaj svet, da ga sunce greje ili vetar bije.(izreka)   [Vidi]
652  Totîrlata tună în gaură gata.  Okruglo, u rupu ušlo.  (zagonetka)   [Vidi]
653  Traĭaşće ka rarunkiļi-n său.  Živi kao bubreg u loju.  (izreka)   [Vidi]
654  Trasńirĭa-n ţîka-tĭa, dabuogda!  Grom ti spalio poreklo, dabogda!  S-a blastîmă ńamu, fîmeļiĭa, poļikra: sî s-a storîaskă aşa fĭeļ đi lume đi pi pomînt. — Kune se rod, familija, poreklo: da nestane takav soj ljudi sa zemlje.(kletva)   [Vidi]
655  Trasta guală mult ĭe măĭ grĭa đikît a pļină.  Prazna torba mnogo je teža od pune.  (izreka)   [Vidi]
656  Treče moşu grosu şi uoĭļi dosu (păn atunča).  Prećiće čiča panj i ovce šumu (do tada).  Izreka kojom se kaže da će biti kasno za neku stvar.(izreka)   [Vidi]
657  TRIĬ SURUORĬ  TRI SESTRE  (pripovetka)   [Vidi]
658  Trĭaśe pista apă, da nu sa adapă.  Vodu prelazi, al’ se ne ukvasi.  (zagonetka)   [Vidi]
659  Tu ć-aĭ bĭeşît, da lumĭa o să spună kî ć-a-ĭ kakat tuot.  Ti si prdnuo, a ljudi će reći da si se sav usrao.  (izreka)   [Vidi]
660  Tu nu ma krĭeḑ pi mińe, da vrĭeĭ Dumńeḑîu sî ći krĭadă pi ćińe.  Ti ne veruješ meni, a hoćeš da Bog veruje tebi.  (izreka)   [Vidi]
661  Tuata lumĭa fraţ, un uom sîngur ĭe lup.  Svi su ljudi braća, usamljen čovek je vuk.  (izreka)   [Vidi]
662  Tuoţ kaĭ albĭ, numa unu ruoşu şî-ĭ baće pi tuoţ.  Svi konji beli, samo jedan crven, i mlati ih sve  (zagonetka)   [Vidi]
663  Tuoţ sa plîng, da ĭel kîntă.  Svo nariču, a on peva.  (zagonetka)   [Vidi]
664  Tuot arđe în koļibă, da koļiba nu.  Sve u kući gori, samo kuća ne.  (zagonetka)   [Vidi]
665  Tuot învăţu are şî đizvăţu.  Svaka navika ima i odviku.  (izreka)   [Vidi]
666  Tuot ku uoki la ogļindă, da gunuoĭu baće-n grindă.  Pred ogledalom celog dana, a đubre joj do tavana.  Đi muĭerĭ ļenuasă, kare şćui numa sî sa frumoşaḑă, da alta nu lukră ńimika. — O lenjim ženama koje znaju samo da se kicoše, a drugo ne rade ništa.(izreka)   [Vidi]
667  Turta mĭa pi turta tĭa, fusu mĭeu în kuru tĭeu.  Moja proja preko tvoje, a u guzi vreteno je.  (zagonetka)   [Vidi]
668  Tutuk-bunduk, đi kuadă ăl duk.  Trupac-šupac, za rep ga vučem.  (zagonetka)   [Vidi]
669  Uaĭa śe nu-ş duśe lînă, măĭ bun s-o manînśe lupi.  Ovcu kojoj runo smeta, bolje da izjedu vuci.  (izreka)   [Vidi]
670  Uala fĭarbe ku pasuĭu, ama nu sa şćiĭe unđe sarĭa.  Lonac krčka sa pasuljem, al se ne zna gde je so.  Kînd śeva sa lukră la žumataće, fara rînd. — Kad se nešto radi polovično, bez organizacije.(izreka)   [Vidi]
671  Un buou, brĭaz bolobrĭaz, s-a bagat în vaśiļi alu Bolobrezuońi, ş-a bolobrezît vaśiļi la Bolobrezońi!  Jedan vo, šaren volušaren, upao u krave Volušarenovih, i izvolušario krave Volušarenove!  (brzalica)   [Vidi]
672  Un ţaruş ruoşu în kur la muoşu.  Bodlja crvena, starcu u dupe nabijena.  Kaldarĭa la kamin, atîrnată pi ḑalarĭ, da supt ĭa arđe fuoku. — Bakrač na kaminu, okačen o verige, a pod njim gori vatra.(zagonetka)   [Vidi]
673  Un ţîgan în ţîgańiĭe, ku o miĭe đi burgiĭe.  Ciganin u selu, s hiljadu svrdla po telu.  (zagonetka)   [Vidi]
674  Un kal ruoşu pin koşăre săre.  Crven konj po košari skače.  (zagonetka)   [Vidi]
675  Un kîrîmidarĭ ku kîrîmidariţa şîađe în kasă kîrîmidarĭaskă, şî vorbĭaşće kîrîmidarĭaşće.  Ćeramidar sa ćeramidarkom, sede u kući ćeramidarskoj i govore ćeramidarski.  (brzalica)   [Vidi]
676  Un ļemn mare ku doasprîaśe krĭenź, în tuata krĭanga kîći un kuĭb, în tuot kuĭbu kîći patru puĭ, în tuot puĭu kîći şapće uauă.  Veliko drvo sa dvanaest grana, na svakoj grani po jedno gnezdo, u svakom gnezdu po četiri tića, a u svakom tiću po sedam jaja.  (zagonetka)   [Vidi]
677  Un malaĭ ku doă fĭaţă.  Jedna proja sa dva lica.  (zagonetka)   [Vidi]
678  Un muort întra duoĭ viĭ.  Jedan mrtav između dva živa.  (zagonetka)   [Vidi]
679  Un muoş barbuos, mînă puorśi-n duos.  Bradati čiča svinje* u šumu tera.  *svinje = vaške(zagonetka)   [Vidi]
680  UN PIŚUOR ŚUPARKA ARE  JEDNU NOGU GLJIVA IMA  Un fĭeļ đi kioćală în źuok; a kîntat lîutari pănă lumĭa a źukat, da şî đi pin źukatuorĭ a kîntat ku iĭ kîći uńi, kare a fuost voĭuoş, ş-a şćĭut vuorbiļi! — Vrsta poskočice; pevali su je violonisti dok su ljudi igrali u kolu, a sa njima su pevali i neki igrači koji su bili veseli, i koji su znali reči.(poskocica)   [Vidi]
681  Un rastău rîaśe Dunîrĭa trĭaśe.  Hladno gvožđe Dunav prođe.  (zagonetka)   [Vidi]
682  Un śuob ku unt, tuota lumĭa ung.  Mali sud sa maslom ceo svet omasti.  (zagonetka)   [Vidi]
683  Un śur pļin đi aluńe, ş-o nukă mare în mižluok.  Rešeto puno lešnika, sa jednim orahom u sredini.  (zagonetka)   [Vidi]
684  Un śuśuļiaće stă supt parĭaće, în tuaće părţîļi dă ku saźiaće.  Jedan panj pored kuće, na sve strane strelom tuče.  (zagonetka)   [Vidi]
685  Un tată are o miĭe đi kopiĭ: la tuoţ kumpîră kaśuļ, numa luĭ nu puaće.  Otac ima hiljadu dece: svima kape kupuje, samo sebi ne može.  (zagonetka)   [Vidi]
686  Un-će duś, a kolo ĭastă, far đi ĭel traĭ nu ĭastă.  Kud god krećeš, svud ga srećeš, bez njega ti života nema.  (zagonetka)   [Vidi]
687  Una ḑîśe: făće ḑîuă, una ḑîśe: făće nuapće, alalaltă: făće śe vi vrĭa, miĭe đi grĭeu tot aşa.  Jedna veli: nek je dan, jedna veli: nek je noć, a sledeća: neka bude bilo kako, meni teško podjednako.  O tavansku gredu bili su okačeni razni predmeti koji se preko dana skidaju, pa je gredi lakše danju, vrata se samo noću odmaraju jer se tada retko izlazi ili ulazi, a krevet, vele Vlasi, "trpi muke" u svako doba dana i noći.(zagonetka)   [Vidi]
688  Una Ĭela, duda Ĭela, kara Ĭela, kara miş, kara biş, opaţ, kopaţ, źurźu, murźu, kļanţ.  Neprevodivo  Frîntura ļimbi kopilarĭaskă. — Dečja brojalica-brzalica.(brzalica)   [Vidi]
689  Unđe are vaka măĭ multă karńe?
— Supt pĭaļe.  
Gde krava ima najviše mesa?
— Pod kožom.
  
(pitalica)   [Vidi]
690  Unđe bińe, nu ĭe lok đe mińe, unđe rău - tot ĭeu.  Gde je dobro, niko me ne prima, ge je zlo - samo mene ima.  (izreka)   [Vidi]
691  Unđe duarme ruĭan, nu măĭ dă buruĭan.  Gde crvenko spava, tu ne raste trave.  (zagonetka)   [Vidi]
692  Unđe ĭastă uoĭ, ĭastă şî fuoĭ.  Gde ima ovaca, ima i mehova.  (anegdota)   [Vidi]
693  Unđe lînă nu ĭe mînă, unđe mînă nu ĭe lînă.  Gde je vune ruke nema, gde je ruke, vune nema.  Unđe ĭe bogaţîĭe şî ĭastă đi lukru, lumĭa ļenuasă, da unđe sînt aĭ vrĭańiś kare sa-r rupĭa đi lukru, sîraśiĭe şî nu ĭe đi lukru. — Gde je bogatstvo i ima posla, ljudi lenji, a gde su vrednici koji bi se pokidali od posla, siromaštvo je i posla nema.(izreka)   [Vidi]
694  Unđe mulţ parĭ, unu dă şî-n kur.  Gde je mnogo kočeva, jedan te ubode u zadnjicu.  (izreka)   [Vidi]
695  Unđe paşće kapruţa, akolo şî ĭaduţa.  Gde pase kozica, tu i jarence.  Ne pada iver daleko od klade.(izreka)   [Vidi]
696  Unđe sa bat fraţî, nu će mistaka.  Ne mešaj se kad se braća tuku.  (izreka)   [Vidi]
697  UNOĻIKA ŞÎ DOĻIKA  JEDNOLIKA I DVOLIKA  (uspavanka)   [Vidi]
698  Unu, doru, tiru, paru, şiru, şaru, şapru, opru, nopru, dopru.  Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset.  Numaratura kopiĭiluor rumîńeşć, naskuţ în Rîu Porĭeśi pi la kîpatîńu vakuluĭ al XIX. — Brojanica vlaške dece, rođene u Porečkoj Reci krajem XIX veka.(brzalica)   [Vidi]
699  Uńi, dońi, trońi, pińi, ronta, konta, śoa gîrna, ćok, pok, daĭ ku kuru în fuok.
(var.) Uńi, dońi, trińi, peńi, ronta, konta, ţava gîrla, ćok, pok, daĭ ku kuru în fuok.  
Jen', dva, tri, peni, ronta, konta, čoa grna, tuc, kuc, tresni s guzom u ognjište.  Frîntura ļimbi, ku kare aĭ batrîń a-nvaţat kopiĭi să vorbĭaskă ĭuta şî aļes. — Brzalica, kojom su stariji učili decu da govore brzo i razgovetno.(brzalica)   [Vidi]
700  UOIŢĂ BALURĂ, KU KORŃIŢU-N GURĂ  OVČICA BELKA, S ROGOM U USTIMA  Kînćik pîkurarĭesk, đi duor, ka Mioriţa alu romăni. —Čobanska balada, varijanta rumunske Miorice.(balada)   [Vidi]
701  UOMU AL URÎT ŃIŚ LA MUARĂ NARE RÎND  RUŽAN ČOVEK NI NA MLINU REDA NEMA  Kînćik glumăţ, kare s-a kîntn în źuok. — Šaljiva pesma koja se pevala u kolu.(poskocica)   [Vidi]
702  Uomu bĭa aĭa śe n-ar bĭa ńiś puorśi.  Čovek pije ono što ni svinje ne bi.  Đa-ĭ bĭeţîuoş. — O pijandurama.(izreka)   [Vidi]
703  Uomu ku uom samînă.  Svi su ljudi isti.  (izreka)   [Vidi]
704  Uomu-l kată pi draku, da nu draku pi uom.  Čovek traži đavola, a ne đavo čoveka.  (izreka)   [Vidi]
705  Uou ńiśkînd n-are buală. (Nu sa bulnavĭaşće ńiśkînd.)  Jaje nikad nema bolest. (Nikad se ne razboli.)  (izreka)   [Vidi]
706  Urđiş-burđiş vržđik malaĭ, śe la şkuală învaţaĭ păn’ la kasă ma zuĭtaĭ.  Kreće-šeće parče proje,* što me u školi uče, zaboravim do kuće.  * Sve do otvaranja đačkih kuhinja, đaci pešaci nosili su u svojim torbicama, pored knjiga i hranu, obično je to bilo parče proje sa sirom.(zagonetka)   [Vidi]
707  Urîtă nunta kîńaskă, da şî măĭ rîa omeńaskă.  Ružna je pseća svadba, al je ljudska pravo zlo.  Kînd o muĭare are măĭ mulţ ibuomńiś. — Kad jedna žena ima više ljubavnika.(izreka)   [Vidi]
708  Urîtu baće ku bîtu, da frumuosu frîînźe uosu.  Ružan bije štapom, a lepotan kosti lomi.  Aşa anvaţat babiļi vikļańe fĭaćiļi marĭ, kare a fuźit đi baĭeţ urîţ, ş-aļergat dupa-ĭ frumuoş. — Tako su mudre starice učile devojke, koje su bežale od ružnih momaka, i trčale za lepotanima.(izreka)   [Vidi]
709  URSĂTOARE  SUĐENICA  Kînťek kare îş baťe žok ďe fata ńebună. — Pesma koja ismeva nepromišljenu devojku.
(lirika)   [Vidi]
710  Ursu muort, da urĭakĭa zbaće.  Medved mrtav, a uho mu mrda.  (zagonetka)   [Vidi]
711  Uskat muort, parke manînkă bĭeşîń fripće.  Mrtvi žgolja, kao da jede pečene prdeže.  Đi uom uskat. — Za mršavog čoveka.(izreka)   [Vidi]
712  Vaĭ đi maĭka luĭ.  Jadna mu majka!  Za nekoga koji je upao u problem pa može stradati, a majka će mu zakukati.(izreka)   [Vidi]
713  Vaka muartă, da maţîļi viĭ.  Krava mrtva, a creva joj živa.  (zagonetka)   [Vidi]
714  Vaka muźe, da viţălu fuźe.  Krava riče, a tele odmiče  (zagonetka)   [Vidi]
715  Vaśiļi pi rînd sa ļing.  Krave se redom ližu.  Tot nat la aluĭ ažută. — Svako svome pomaže.(izreka)   [Vidi]
716  VIDA  VIDA  Rumunska paralela vlaške pesme o Gici Katanjici, iz sela Banje u Almašu (Banat).(balada)   [Vidi]
717  VINU NAĬKĂ MĂĬ ĐIVRĬAME  PORANI MI, DRAGI MOJ  (lirika)   [Vidi]
718  Vinu şî oţătu sa fak ku înśetu.  Vino i sirće prave se strpljivošću.  (izreka)   [Vidi]
719  VISAĬ VISU ASTANUAPĆE  SANAK USNIH OVE NOĆI  (lirika)   [Vidi]
720  Vĭađe păru-n uokĭu toĭa, da nu vĭađe bĭrna în aluĭ.  Vidi dlaku u tuđem oku, a ne vidi gredu u svom.  (izreka)   [Vidi]
721  Vĭeḑ kă lukră, dăĭ okuol, vĭeḑ kî prînđe, şăḑ ku ĭel.  Kada radi, zaobiđi, a kad jede, ti mu priđi.  (izreka)   [Vidi]
722  Voĭńiku nu pļakă la drum pănă nu kîntă kokuoşî.  Čovek ne polazi na put dok ne zapevaju petli.  (izreka)   [Vidi]
723  Vorbim, da nu ńi grižă.  Pričamo, a nije nas briga.  Kînd duoĭ inş vorbĭesk pi vrunu đi rău numa să ļi trĭakă vrĭamĭa. — Kad dve osobe pričaju i ogovaraju nekog samo da im prođe vreme.(izreka)   [Vidi]
724  Vrći, vrći, tup!  Vrti, vrti, bup!  (zagonetka)   [Vidi]
725  Vrĭamĭa bună, a zaĭebit kuku.  Vreme lepo, zajebalo kukavicu.  S-a puvestît kă aşa a ḑîs kîćodată aĭ batrîń, ama la śe fĭeļ đi vrĭame s-a ginđit, şî śe ļigatură avut vrĭamĭa-ĭa ku kuku, astîḑ nu sa măĭ şćiĭe. — Pričalo se da su tako ponekad kazivali stari, ali na kakvo se vreme mislilo, i kakvo je to vreme imalo veze sa kukavicom, danas se više ne zna.(izreka)   [Vidi]
726  Vuorba dulśe mult aduśe.  dosl. Slatka reč mnogo donosi. (fig.) Lepa reč gvozdena vrata otvara.  (izreka)   [Vidi]
727  Zbĭară ruĭka-n duos.  Riče krava u šumi.  Ruĭka a fuost un nume kare rumîń-aĭ batrîń a dat đes la vakă ku pĭaļa roşkaćikă. — Rujka je bilo ime koje su stari Vlasi često davali kravi sa crvenkastom kožom.(zagonetka)   [Vidi]
728  Zgrśitu măĭ mult plaćiaşće, ļeńuosu măĭ mult aļargă.  Škrt više plaća, lenj više trči.  (izreka)   [Vidi]
729  ŹABA MIS MÎNDRĂ, FRUMUASĂ  UZALUD SAM DRAGA, LEPA  Kînćik fećĭesk, đi duor, đi fată frumuasă kare muma o ţîńe-n kisă-n kasă. — Devojačka ljubavna pesma, o lepoj devojci koju majka drži zatvorenu u kući.(lirika)   [Vidi]
730  Źuaka sparźe truaka.  Igra glupa glavu lupa. (=Igračka, plačka.)  (izreka)   [Vidi]
731  — Kum săre pîrśu pista ogaş?
— Tot una ka kapra.  
— Kako jarac preskače potok?
— Isto kao koza.
  
(pitalica)   [Vidi]

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź