Br		Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija
1144	ćuok1	cioc	кљун	ćuok1 (mn. ćuokurĭ) [akc. ćuok] (i. m.) — (orn.) kljun ◊ tuaće pîăsîrļi au ćuok, șî pi aĭa sî aļeg đin žuavińiļi aļilalće — sve ptice imaju kljun, i po tome se razlikuju od ostalih životinja [Crn.] ♦ dij. sin. ćik [Por.]	(Ima paremija!)	[Vidi]
1776	ćuok2	cioc	куц	ćuok2 [akc. ćuok] (uzv.) — (onom.) kuc! kljuc! reč kojom se oponaša zvuk čukanja (udaranja čukom) ili kljucanja (udaranja kljunom) ◊ čuok-puok! — kuc-puc! ♦ sin. truonk [Por.]		[Vidi]
1777	ćuok3	cioc	футрола	ćuok3 (mn. ćuokurĭ) [akc. ćuok] (i. s.) — 1. futrola, kutija, korice; navlaka ◊ ćuok đi kuće, o kućiĭe lunguĭată, skobită-n ļiemn, pi kare kosîtuori a duso la brîu; în ĭel a țînut kuća đi askuțît kuasa — futrola za brus (vodijer), duguljasta kutija od izdubljenog drveta, koju su kosci nosili na pojasu; u njoj su držali brus za oštrenje kose ♦ var. ćakă 2. vrsta šiljate brade koju su puštali stariji ljudi ◊ muoșu Pîătru ku barba ćuok — čiča Pera sa šiljatom bradom [Por.]		[Vidi]
3078	ćuok4	ciuc	копица ?	ćuok4 (mn. ćuokurĭ) [akc. ćuok] (i. m.) — (tehn.) kopica ? ◊ ćuok ĭe sapă mikă, ku kuarńe or fara ĭaļe, đi sapat în bașćauă — kopica je mala motika, sa rogovima ili bez njih, za kopanje u bašti [Por.]		[Vidi]

Reč ćuok u karticama drugih reči
Br	Vlaški	Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija
1090	ćakă	teakă	ножница	ćakă (mn. ćake) [akc. ćakă] (i. ž.) — 1. nožnica, korice za nož; kanija ◊ nuĭe bun sî puorț kuțîtu fîră ćakă, kî puoț sî ći taĭ — ne valja da nosiš nož bez kanija, jer možeš da se posečeš [Crn.] 2. futrola za duguljaste predmete uopšte ◊ ćakă đi dus kuća, đi askuțît kuasa — futrola za nošenje brusa, kojim se oštri kosa (Plavna) [Pad.] 3. (fig.) (vulg.) vagina i anus ♦ var. ćuok [Por.]	(Ima umotvorina!)	[Vidi]
1143	ćik	tic	шиљак	ćik (mn. ćikurĭ) (i. s.) — 1. (tehn.) šiljak, oštar završetak na alatkama ◊ am dus piuku la maĭstur kî-ĭ s-a frînt ćiku — odneo sam pijuk majstoru jer mu se polomio šiljak [Crn.] 2. (anat.) kljun kod piladi, i malih ptica opšte ◊ puĭi-n kuĭb așćată pi mumî-sa ku ćiku kaskat — ptići u gnezdu čekaju majku sa otvorenim kljunom ◊ puĭu đi gaină are ćik, da gaina șî kokuoșu au ćuok — kokošje pile ima kljunić, a kokoška i petao imaju kljun 3. (fig.) ime od milja za ud muške bebe; pužić ◊ o, mînka-ț-ar mama ćiku! — o, poješće ti baba „pužić”! ♦ up. ćuok [Por.]		[Vidi]
1147	ćikai	ciuguli	кљуцати	ćikai (ĭuo ćikîĭ, ĭel ćikîĭe) [akc. ćikai] (gl. p.) — kljucati, kljuckati ◊ tata a-nćins pĭaļa đi puork în ļiemn, va ćikai pîăsîrļi unsura đi pi ĭa — otac je razapeo svinjsku kožu na drvetu, da ptice iskljucaju masnoću sa nje [Crn.] ♦ dij. sin. ćuokăi, ćokai [Por.]		[Vidi]
1144	ćuok	cioc	кљун	ćuok1 (mn. ćuokurĭ) [akc. ćuok] (i. m.) — (orn.) kljun ◊ tuaće pîăsîrļi au ćuok, șî pi aĭa sî aļeg đin žuavińiļi aļilalće — sve ptice imaju kljun, i po tome se razlikuju od ostalih životinja [Crn.] ♦ dij. sin. ćik [Por.]	(Ima umotvorina!)	[Vidi]
1776	ćuok	cioc	куц	ćuok2 [akc. ćuok] (uzv.) — (onom.) kuc! kljuc! reč kojom se oponaša zvuk čukanja (udaranja čukom) ili kljucanja (udaranja kljunom) ◊ čuok-puok! — kuc-puc! ♦ sin. truonk [Por.]		[Vidi]
1777	ćuok	cioc	футрола	ćuok3 (mn. ćuokurĭ) [akc. ćuok] (i. s.) — 1. futrola, kutija, korice; navlaka ◊ ćuok đi kuće, o kućiĭe lunguĭată, skobită-n ļiemn, pi kare kosîtuori a duso la brîu; în ĭel a țînut kuća đi askuțît kuasa — futrola za brus (vodijer), duguljasta kutija od izdubljenog drveta, koju su kosci nosili na pojasu; u njoj su držali brus za oštrenje kose ♦ var. ćakă 2. vrsta šiljate brade koju su puštali stariji ljudi ◊ muoșu Pîătru ku barba ćuok — čiča Pera sa šiljatom bradom [Por.]		[Vidi]
5345	ćuok đi pulă	tecșilă ?	накурњак	ćuok đi pulă [akc. ćuok đi pulă] (sint.) — (izob.) nakurnjak ◊ vrodată, kînd n-a dus uamińi izmĭańe supt śuariś, đi ĭarnă a fakut un kĭes, în kare „a-nbrakat” pula, să nu-ngĭață đi frig; ĭ-a ḑîs „ćuok đi pulă” — nekada, kada muškarci nisu nosili gaće ispod pantalona, za zimu su izrađivali jednu kesu, u koju su „oblačili” ud, da se ne smrzne od hladnoće; zvali su ga nakurnjak [Por.] ∞ ćuok	(Ima umotvorina!)	[Vidi]
2079	lugaś	lugaci	зимовка	lugaś (mn. lugaś) [akc. lugaś] (i. m.) — (ornit.) zimovka (Pyrrhila vulgaris) ◊ lugaśu ĭe o pîsarikă frumuasă, ku ćuok skurt, șî ku pĭańe ruoșe pi pĭept șî la gît — zimovka je lepa ptičica, crnoga kljuna i sa cvenim perjem na grudima i oko vrata ♦ var. logośiță (Tanda) [Por.]		[Vidi]
2084	mĭerlă	mierlă	кос	mĭerlă (mn. mĭerļe) [akc. mĭerlă] (i. ž.) — (ornit.) kos (Turdus merula) ◊ mĭerla ĭe pasîrĭe ńagră, ku ćuok galbin — kos je crna ptica sa žutim kljunom ♦ (demin.) mĭerluță [Por.]		[Vidi]
6100	ńegraĭkă	negraică	црна жуна	ńegraĭkă (mn. ńegrăĭś) [akc. ńegraĭkă] (i. ž.) — (ornit.) crna žuna (Dryocopus martius) ◊ ńegraĭkă ĭe un fĭeļ đi vîrdarĭe, ku trup ńegru întrĭeg, numa are în vîru kapuluĭ un muoț ruoșu — crna žuna je jedna vrsta detlića, čije je telo celo crno, samo ima na vrh glave crvenu ćubu ◊ ńegraĭka sa arańașće ku vĭermĭ kare, ku ćuok tare, skuaće đi supt kuaža ļemnuluĭ — crna žuna se hrani crvima koje, snažnim kljunom, vadi ispod kore drveta ◊ ńegraĭka sa kuĭbĭaḑă pin butuorś — crna žuna se gnezdi po šupljim stablima [Por.] ∞ ńegru1		[Vidi]
5917	pîsaruoĭ	păsăroi	птичурина	pîsaruoĭ (mn. pîsaruaĭe) (i. s.) — (rel.) ptičurina, pasaroj ◊ pîsaruoĭ ĭe pasîrĭe ńagră ku ćuoku đi fĭer, kare sîare la-l muort pi drumu đi raĭ — pasaroj je crna ptica sa gvozdenim kljunom, koja napada pokojnika na putu za raj ◊ în pîsaruoĭ s-a profak aĭ muorț kare a murit ńibućeḑaț, dupa iĭ kopiĭ lupadaț, șî insă lu kare ńima nu dă đi pomană — u pasaroje se pretvaraju oni koji su umrli nekršteni, zatim pobačena deca, i osobe kojima niko ne daje pomane ◊ đi sî nu spomînće pĭ-al muort, la păsîrĭ ńagre în Porĭeśa sa dă kolak đi pomană, adîns fakut ’đi pîsaruoĭ’ — da ne bi plašili pokojnika, crnim pticama se u Poreču na pomanama namenjuje kolač, posebno napravljen ’za pasaroje’ ◊ kolaku đi pîsaruoĭ ĭe fakut đin șapće boboluașă fara ńiś un sămn pi ĭaļe — kolač za ’pasaroje’ sastoji se od sedam kuglica, bez ikakvih šara na njima ◊ kolaku ’đi pîsaruoĭ’ kînd sa dă đi pomană, nu sa dă la ńima-n mînă, numa sa lapîdă pista kap în traușă, să-l manînśe kîńi or gaińiļi — kolač ’za pasaroje’ kad se namenjuje, ne daje se nikom u ruke, nego se baca preko glave u dvorište, da ga pojedu psi ili kokoške ♦ var. păsaruoĭ [Por.] ∞ pasîre		[Vidi]
6159	vultur	vultur	орао брадан	vultur (mn. vulturĭ) [akc. vultur] (i. m.) — (ornit.) orao bradan, kostoberina (Gypaetus barbatus) ◊ vultur ĭe o pasîre mare, ku ăripĭ larź șî ku ćuok lung șî înkîrļobat, șî ku gĭară tarĭ și marĭ — orao bradan je velika ptica, sa širokim krilima i krivim kljunom, i sa velikim i jakim kandžama ♦ sin. uļ [Por.] ∞ uļ		[Vidi]