Br		Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija
355	amunka	amunca	тешко	amunka [akc. amunka] (pril.) — 1. (pril.) — teško, otežano, s mukom, naporno ◊ ku așa lukratuorĭ, amunka gaćeșć sapatu — sa takvim radnicima, teško ćeš završiti kopanje ◊ astîḑ amunka sa gasîașće lukru — danas se teško nalazi posao 2. (i. ž.) — mučnina, muka ◊ a baut prĭa mult, șî akuma iĭ amunka — pio je previše, i sad mu je muka ♦ sin. grĭeu, kin ♦ supr. ļesńe [Por.]	(Ima paremija!)	[Vidi]

Reč amunka u karticama drugih reči
Br	Vlaški	Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija
232	arata	arăta	показивати	arata (ĭuo arăt, ĭel arată) [akc. arata] (gl. p.) — 1. pokazivati, prikazivati, ukazivati ◊ puvesta, ama nu arata ku mîna kîtra mińe — pričaj, ali nemoj pokazivati rukom na mene 2. otkrivati, obelodanjivati ◊ spuńeț lukru, să nu ći arăt ĭo — priznaj delo, da te ne otkrijem ja 3. dokazivati ◊ tare đi kap, amunka uomu puaće-ĭ arata kă nu vorbĭașće đirĭept — tvrdoglav, teško mu čovek može dokazati da nije u pravu [Por.]	(Ima umotvorina!)	[Vidi]
995	brođi	brodi	погодити	brođi (ĭuo brođiesk, ĭel brođiașće) [akc. brođi] (gl.) — pogoditi, potrefiti, pronaći ◊ śerkă, sa kinui, la urmă brođi gaura-n gard, șî sa pĭerdu — probao je, mučio se, na kraju pronađe rupu u ogradi, i izgubi se ◊ dakă nu kunuoșć luoku, amunka brođeșć drumu — ako ne poznaješ mesto, teško ćeš pronaći put ♦ sin. putrîvi [Por.]		[Vidi]
1757	doaźunźa	ajunge	достићи	doaźunźa (ĭuo doaźung, ĭel doaźunźe) [akc. doaźunźa] (gl.) — dostići, dosegnuti, konačno stići (do nekog mesta, cilja) ◊ amunka ĭel doaźunźe la aĭa la ś-am aźuns ĭuo — teško će on dostići ono do čega sam stigao ja ♦ var. doažunźa ♦ / do + aźunźa [Por.]		[Vidi]
1220	dobarî	doborâ	скинути	dobarî (ĭuo dobuor, ĭel dobuară) [akc. dobarî] (gl. p.) — 1. skinuti, smaći, sneti ◊ dobuară ogļinda đin parĭaće, s-o șćerg — skini ogledalo sa zida, da ga obrišem [Crn.] ♦ dij. var. dubarî ◊ ažutăĭ să dubuară nuśiļi đin puod — pomogni mu da snese orahe s tavana [Por.] 2. silaziti, ići na dole ◊ đin vuoz s-a dobarît numa o muĭarĭe — sa voza je sišla samo jedna žena [Crn.] ◊ pîkurari tuamna dubuară ku uoĭļi-n sat — pastiri u jesen silaze sa ovcama u selo [Por.] 3. (fig.) osloboditi se tegoba, rasteretiti se neke brige, rešiti neki problem ◊ rînduĭ-će, șî dobuară ńivuoĭa-ĭa đin spinarĭe — sredi se, i skini tu nevolju sa pleća [Crn.] ◊ mare grižă, amunka o s-îm fiĭe s-o dubuor đi pi kap — velika briga, teško će mi biti da je skinem s glave ♦ dij. sin. kobarî [Crn.] kuborî, kubarî ♦ supr. sui [Por.]		[Vidi]
1980	dori	dori	желети	dori (ĭuo dorĭesk, ĭel dorĭașće) [akc. dori] (gl. p.) — (psih.) 1. želeti, čeznuti, žudeti ◊ la sîraśiĭe numa puoț dori aĭa śie vrĭeĭ tu, da sî kapiț, amunka — u siromaštvu samo možeš želeti ono što ti treba, a da dobiješ, teško ◊ draguțuļe, mult ći dorĭesk — dragi, mnogo te želim ◊ ma traźe duoru sî ma duk măĭ odată ku uoĭļi la munće — čeznem da još jednom odem sa ovcama u planinu 2. osećati ili trpeti bol, žalost i tugu zbog nečega ili za nečim, ili nekim ◊ mult am dorit dupa muma kînd a murit — mnogo sam žalio za majkom kad je umrla ◊ dorĭesk dupa ćińerĭață, k-am strîvito điźaba — žalim za mladošću, jer sam je straćio uzalud ◊ duor đi ibomńikă ĭe măĭ mare durĭarĭe — žudnja za ljubavnicom je najveća bol [Por.] ∞ duor		[Vidi]
2248	furńikarĭ	furnicar	мравињак	furńikarĭ (mn. furńikarĭe) [akc. furńikarĭ] (i. s.) — (ent.) mravinjak, mravlje gnezdo ◊ ļivađa pļină đi furńikarĭe, amunka o sî sa kosîaskă — livada puna mravinjaka, teško će da se kosi [Por.] ∞ furńikă		[Vidi]
2941	ļesńe	lesne	лако	ļesńe [akc. ļesńe] (pril.) — lako, bez napora ◊ tare đi kap, nu ĭeș ļesńe ku ĭel în kîpatîń — tvrdoglav, nećeš lako s njim izaći na kraj ◊ ļesńe sa goļașće saku, amunka sa umplă — lako se džak prazni, teško se puni ◊ ažuns vrĭamĭa grĭa, la ńima nuĭe ļesńe — stiglo je zlo vreme, nikom nije lako ◊ măĭ ļesńe ĭe țîĭe, kî ĭeș ćinîr — lakše je tebi, jer si mlad ♦ sin. ușuor ♦ supr. amunka [Por.]		[Vidi]
3408	napastă	năpastă	клевета	napastă (mn. napașće) (i. ž.) — kleveta, lažna optužba ◊ napastă ĭe kînd a ĭevi baź vina la vrunu kare nuĭe đevină — kleveta je kada javno okriviš nekog ko nije kriv ◊ đi napașće grĭaļe șî la sud amunka đi apirĭ — od teških kleveta i na sudu se s mukom braniš (Rudna Glava) ◊ napasta ĭe măĭ rîa đikît ś-o faś — kleveta je teža od dela (Topolnica) [Por.] ∞ napastî		[Vidi]
5928	strîvĭală	strievală	расипање	strîvĭală (mn. strîvĭaļe) [akc. strîvĭală] (i. ž.) — rasipanje, rasipništvo ◊ ku atîta strîvĭală, amunka o sî sa đa înainće — sa takvim rasipništvom teško će se ići u napredak [Por.] ∞ strîvi		[Vidi]
51	zîmosîăk	crud	сиров	zîmosîăk (mn. zîmosîăś) [akc. zîmosîăk] (prid.) — (za drvo) polusuvo, koje je izgubilo vlagu; sirovo ◊ ļiemnu gata s-a uskat, s-a fakut zîmosîăk, amunka sa sparźe ku sakurĭa — drvo se gotovo osušilo, polusuvo je i teško se cepa sekirom ♦ / zîmo < lat. semi — „pola” + sîăk < lat. siccus „suv” (exp. Durlić) [Por.]	(Ima umotvorina!)	[Vidi]