Vlaski recnik - Vorbariu ruminesk

Reč duomn - definicija

Br Rumunski Srpski Gnezdo reči Reč u umotvorinama Akcija
1225 duomn domn господин duomn (mn. duomń) [akc. duomn] (i. m.) — gospodin ◊ sî faśe duomn, da ĭel ĭe golan pruost — pravi se gospodin, a on je običan golja [Crn.] ◊ dakă a fuost saćan, s-a țînut maruos, șî numa ku duomńi a șaḑut la masă — iako je bio seljak, držao se gospodski, i samo je sa gospodom sedeo za stolom [Por.] ♦ dij. var. domn [Buf.] [Vidi]

Reč duomn u karticama drugih reči
Br Vlaški Rumunski Srpski Gnezdo reči   Reč u umotvorinama Akcija
1224   domńiĭe   domnie   посед   domńiĭe (mn. domńiĭ) [akc. domńiĭe] (i. ž.) — 1. (izob.) posed, imanje ◊ domńiĭa luĭ a kuprins žumataće satu — njegov posed je zahvatao polovinu sela ♦ sin. imańe [Crn.] 2. (fig.) (iron.) gospodstvo, uglađenost, vaspitanost ◊ đin „domńiĭa” luĭ nuĭe ńimika, ku aĭa nu sa arańesk gluaćiļi — od njegovog „gospodstva” nema ništa, time se glota ne hrani [Por.] ∞ duomn   (Ima umotvorina!) [Vidi]
1226   duamnă   doamnă   госпођа   duamnă (mn. duamńе) [akc. duamnă] (i. ž.) — gospođa; dama ◊ uĭtîće kum s-a înbrakat, ka duamnă đin varuș — vidi kako se obukla, kao gospođa iz grada [Crn.] ◊ trĭeku ka duamna ku kapu pi sus, la ńima nu sa uĭtă — prođe kao gospođa sa uzdignutom glavom, nikoga nije pogledala ♦ (demin.) domńișuară [akc. domńișuară] [Por.] ∞ duomn   [Vidi]
1227   dumńeḑîu   dumnezeu   бог   dumńeḑîu (mn. dumńeḑîĭ) [akc. dumńeḑîu] (i. m.) — (rel.) bog, gospod bog ◊ ćińerișu nu măĭ krĭađe-n dumńeḑîu — omladina više ne veruje u boga ♦ sin. buog ♦ var. dumńeḑîău [Por.] ♦ dij. var. dumńiḑîău [Crn.] ♦ / < duomnu „gospod” + ḑîău „bog”    (Ima umotvorina!) [Vidi]
1374   dumńișuor   domnișor ?   царић   dumńișuor¹ (mn. dumńișuorĭ) [akc. dumńișuor] (i. m.) — (ornit.) carić (Troglodythes troglodythes) ◊ dumńișuoru ĭe măĭ mikă pasîrĭe la nuoĭ — carić je najmanja ptica kod nas [GPek] ♦ dij. sin. pituļik [Por.] ∞ duomn   [Vidi]
1228   ḑău   zău   богме   ḑău [akc. ḑău] (uzv.) (i. m.) — 1. (uzv.) bogme, boga mi, zaklinjanje da se govori istina ◊ ḑău, mă, așa ĭe kum îț spusăĭ — boga mi, bre, tako je kako ti rekoh ◊ ḑî ḑău — zakuni se (da govoriš istinu) 2. (i. m.) (zast.) bog, značenje sačuvano samo u reči „dumńeḑău” ◊ dumńeḑău — gospodbog < duomnu — gospod + ḑău — bog ♦ var. dumńeḑîu [Por.] ♦ var. ḑîău [Por.] ♦ var. zîău (Valakonje, Savinac, Lubnica, Gamzigrad) [Crn.] ♦ dij. var. zău [Kmp.] ∞ dumńeḑîu   [Vidi]

ŠAlJI KOMENTAR:
TRIMITE COMENTARUL:

aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź

Br		Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija

1225	duomn	domn	господин	duomn (mn. duomń) [akc. duomn] (i. m.) — gospodin ◊ sî faśe duomn, da ĭel ĭe golan pruost — pravi se gospodin, a on je običan golja [Crn.] ◊ dakă a fuost saćan, s-a țînut maruos, șî numa ku duomńi a șaḑut la masă — iako je bio seljak, držao se gospodski, i samo je sa gospodom sedeo za stolom [Por.] ♦ dij. var. domn [Buf.]		[Vidi]

Reč duomn u karticama drugih reči

Br	Vlaški	Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija

1224	domńiĭe	domnie	посед	domńiĭe (mn. domńiĭ) [akc. domńiĭe] (i. ž.) — 1. (izob.) posed, imanje ◊ domńiĭa luĭ a kuprins žumataće satu — njegov posed je zahvatao polovinu sela ♦ sin. imańe [Crn.] 2. (fig.) (iron.) gospodstvo, uglađenost, vaspitanost ◊ đin „domńiĭa” luĭ nuĭe ńimika, ku aĭa nu sa arańesk gluaćiļi — od njegovog „gospodstva” nema ništa, time se glota ne hrani [Por.] ∞ duomn	(Ima umotvorina!)	[Vidi]



1226	duamnă	doamnă	госпођа	duamnă (mn. duamńе) [akc. duamnă] (i. ž.) — gospođa; dama ◊ uĭtîće kum s-a înbrakat, ka duamnă đin varuș — vidi kako se obukla, kao gospođa iz grada [Crn.] ◊ trĭeku ka duamna ku kapu pi sus, la ńima nu sa uĭtă — prođe kao gospođa sa uzdignutom glavom, nikoga nije pogledala ♦ (demin.) domńișuară [akc. domńișuară] [Por.] ∞ duomn		[Vidi]



1227	dumńeḑîu	dumnezeu	бог	dumńeḑîu (mn. dumńeḑîĭ) [akc. dumńeḑîu] (i. m.) — (rel.) bog, gospod bog ◊ ćińerișu nu măĭ krĭađe-n dumńeḑîu — omladina više ne veruje u boga ♦ sin. buog ♦ var. dumńeḑîău [Por.] ♦ dij. var. dumńiḑîău [Crn.] ♦ / < duomnu „gospod” + ḑîău „bog”	(Ima umotvorina!)	[Vidi]



1374	dumńișuor	domnișor ?	царић	dumńișuor¹ (mn. dumńișuorĭ) [akc. dumńișuor] (i. m.) — (ornit.) carić (Troglodythes troglodythes) ◊ dumńișuoru ĭe măĭ mikă pasîrĭe la nuoĭ — carić je najmanja ptica kod nas [GPek] ♦ dij. sin. pituļik [Por.] ∞ duomn		[Vidi]



1228	ḑău	zău	богме	ḑău [akc. ḑău] (uzv.) (i. m.) — 1. (uzv.) bogme, boga mi, zaklinjanje da se govori istina ◊ ḑău, mă, așa ĭe kum îț spusăĭ — boga mi, bre, tako je kako ti rekoh ◊ ḑî ḑău — zakuni se (da govoriš istinu) 2. (i. m.) (zast.) bog, značenje sačuvano samo u reči „dumńeḑău” ◊ dumńeḑău — gospodbog < duomnu — gospod + ḑău — bog ♦ var. dumńeḑîu [Por.] ♦ var. ḑîău [Por.] ♦ var. zîău (Valakonje, Savinac, Lubnica, Gamzigrad) [Crn.] ♦ dij. var. zău [Kmp.] ∞ dumńeḑîu		[Vidi]