Lista reči prema signaturi saradnika: J. Trifunović, Crnajka

Broj reči: 2

Rb. Vlaški Rumunski Srpski Gnezdo reči Reč u umotvorinama
1)țîăstţestвршникțîăst (mn. țîăsturĭ) [akc. țîăst] (i. m.) — vršnik, sač, predmet od pečene gline kojim se pokriva crepulja ◊ țîăstu đi bîtrîńață s-a fakut đi pomînt — vršnik se nekada izrađivao od zemlje ◊ țîăstu sa astrukă ku spuḑă — vršnik se pokriva žeravicom [Por.] ♦ dij. sin. vîrșńik [akc. vîrșńik] (Jasikovo), tînaćauă [akc. tînaćauă] (Leskovo, zapis: J. Trifunović, 2012) ◊ puńe tînaćaua pi śirińe — stavi vršnik na crepulju [GPek] ♦ up. śirińe, čirińe(opis) „Вршнике [Влахиње] израђују трећег уторника по Ускрсу, а тај дан називају „рапотин цестило” а и за сам вршник кажу да je ђаволова капа. [...] Вршник je сферичног облика, као калота. Унутрашња површина je издубљена. Прави се на следећи начин: већа груда глине стави се прво на савијено колено и како се помоћу колена издуби, а потом се натакне на набијену иловачу, налик на кртичњак. Ова набијена глина, врста калупа, поспе се пепелом или покрије лишћем, како се умешана глина не би залепила. Према овом калупу моделира се вршник. Кад се глина стави на „калуп” на врху се направи купасто узвишење које се скроз пробуши, да би могла да се провуче гвоздена шипка, односно жарач и вршник са ватре одигне (сл. 2 вршник набављен у селу Дупљану 1969. године). У неким селима купасто узвишење на самом врху се заравни, па се и испод заравњеног дела пробуши (сл. 3, вршник из села Манастирице код Кладова, набављен 1966. године; таквих има у Кобишници и Буковчу). Вршник се прави и без калупа. Направи се масиван вршник, па се изнутра малим будаком издуби. Зидови вршника су дебели, по 5 см, он je веома тежак, око 25 кг, а пречник му je око 50 см. Суши се на „калупу”, и да не би испуцао у току сушења, покрива се травом „бурјаном” (има велике листове). У току сушења и вршнике да не би пуцали, премазују водом у којој je размућена и прокувана коњска балега. Обично жене праве непаран број црепуља и вршника. И у јужној и југозападној Румунији — у Трансилванији (средњем делу), у Олтенији и у јужној Монтенији и у румунском делу Баната жене израђују црепуље и вршнике („test”) од глине истога састава, истог облика и уз веома сличне мађије као у североисточној Србији. У Олтенији их израђују у уторак по Ускрсу, на дан „rapotinul testelor”.” Citat preuzet iz rada: Персида Томић, Црепуље и вршници у североисточној Србији, „Развитак” 4-5, Зајечар 1973, стр. 89. Sursa: Persida1973[Vidi]

2)tîvaļiștâvalișвучни трапtîvaļiș (mn. tîvaļișă) [akc. tîvaļiș] (i. m.) — vučni trap ◊ ku tîvaļișu sa trag tutuśi aĭ lunź đin padure — sa vučnim trapom izvlače se dugački trupci iz šume [Por.] ∞ tivaļi (opis) Tîvaļișu ĭe fakut ka drikol đi kar đi înainće, ama mult măĭ mik; avut doa roćiț pi o uosîĭe, ku tînžală șî ku žugu đin žugat vićiļi. Drikola s-a bagat supt vîru lu tutuk, la rîđikat kîta đi la pomînt, să nu atîrńe pin rîdaśiń, or pin petruańe, șî tutuku s-a skuos maĭ ļesńe đin padure. — To je naprava nalik na prednji kolski trap, ali mnogo manji; imao je dva točkića na jednoj osovini, sa rudom i jarmom u koji se prezala stoka. Trap se podmetao pod vrh trupca i dizao ga malo iznad zemlje, tako da vrh nije zapinjao o korenje ili kamenje, i trupac se lakše izvlačio iz šume. (Crnajka, zapis: J. Trifunović, 2011) [Por.][Vidi]

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź