Kartica sela:

Troponje [117]

pi/pe/pĭe/pră/pă	đi/đe/ďe/dă	klańe/klaĭe	ḑău/zău	śe/će/če/ťe	ź/đ/ď/ğ

TROPONJE (1.371 st.), ratarsko-stočarsko (48,7% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (160 m) dolinskim stranama Troponjskog potoka, leve pritoke Resave, u podnožju Grnčarice (238 m), 3 km južno od železničke pruge i regionalnog puta Svilajnac-Despotovac, 12 km JI od Svilajnca. Površina atara iznosi 2.049 ha, a naselja 130 ha. Pominje se i pod nazivom Tropolje. Geografsko ime sela, po predanju, vodi poreklo od "tropa, trulog lišća, kojim je u svoje vreme izobilovao" navedeni potok. Objedinjuje dve "male", Srpsku i Vlašku, od kojih je prva veća. Ubraja se u stara sela. Po predanju, u vreme kneza Lazara nosi naziv Trapište (po trapovima), a gradnja crkve ("u kojoj se venčao Visoki Stevan"), čiji ostaci su evidentirann na mestu Njegonjin, vezuje se za caricu Milicu. Veruje se da je prvobitno selo raseljeno, pa kasnije obnovljeno (1921. - 250 domova i 1.300 žiteljaitd.). St. je pravoslavno (slavi Sv. Jovana Krstitelja, Sv. Stefana, Malu Gospojinu, Petkovicu, Mitrovdan, Sv. Aranđela, Sv. Nikolu i dr.; seoska slava Beli četvrtak) - srpsko i vlaško, doseljeno sa Kosova, iz Timočke krajine, okoline Prilepa u Makedoniji, Erdelja i dr. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,4 (1961) do 1,2 (1991). Struju dobija 50-ih god. XX v., a vodom se snabdeva preko sopstvenih vodovoda (70,6% domaćinstava), iz kopanih bunara (25,9%) i dr. Ima M3, MK i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Troponje

Etimologija imena sela:

Poreklo link:	Klik ovde!
Станоје Мијатовић, Ресава, Српски етнографски зборник, XLVI, Београд, 1930, стр. 236-237. 56. Тропоње (Тропоље). - Кроз село протиче поток истог имена, који има два крака: Другаринов и Падински Поток. Пије се више бунарска мање изворска вода. У селу има два извора: Селски и Влашки Кладенац. - Има око 4 ha заједничке зиратне утрине која се даје под закуп. Делови cу хатара: Велико Поље, Клокочар, Висина, Таванче, Велика Пољана, Падина, Тривуново Брдо, Грнчарица, Шушов Поток, Криве Њиве, Стрмоглавица, Линцин Поток, Дрењар, Ограде, Гај, Његриново Брдо, Бук, Новине, Липар, Обљеж, Кључ, Черкеново Поље, Стубље, Појила, Мали Бук, Монов Поток, Мале Ћелије, Велике Ћелије, Рошанова Страна и Његоњин. Две трећине села чине српске куће, а једну трећину влашке и село се дели на Српску и Влашку Малу. Не зна се ништа поуздано о имену села. Зове се Тропоње и Тропоље. По једном казивању Тропоље је прозвано по томе што је село састављено из три поља. По другом Тропоње је прозвано по неком тропу или трулом лишћу, којим је у своје време изобиловао истоимени поток. По трећем предању село се некада звало Трапиште по траповима цара Лазара. Још предање казује, да је старо село некада било у Његоњину, па се отуда овамо преселило због ветра и због турске најезде. Село има око 268 кућа а 17 родова. У Српској су Мали: Ћорчићанци-Ћормарковци (30 к., Св. Александар Невски), досељени са Косова; Трњарци (30 к., Св. Стеван), досељени из тимочког краја (из села Трњана);²) Повићани (30 к., Митровдан), досељени са Косова; Маринковчићи (20 к., Св Никола), досељени из књажевачке Вратарнице; Влајковчићи (30 к., Св. Никола), досељени пре 150 година из Великог Извора (у близини Зајечара); Качаревићи-Машовићи (15 к., Св. Арханђел), досељени са Косова; Шујкићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), досељени из Крупаје (пожаревачке); Благојевићи (15 к., Св. Јован), досељени са [стр. 236] Косова. У Влашкој су Мали: Златићи-Прилепчани (5 к., Св. Никола), досељени из околине Прилепа као овчари; Видуловци (40 к., Мала Госпођа), досељени из Ердеља па се населили ту код Влашког Кладенца; Poшјани (5 к., Св. Арханђел), досељени из црноречког Подгорца, а тамо из Ердеља; Мегићи (10 к., Св. Никола), досељени из црноречког Подгорца као и Рошјани; Ђуранци (10 к., Св. Стеван), досељени из Тимочке Крајине; Бресјани (5 к., Св. Петковица), досељени из зајечарског Брестовца; Кокош'лци (5 к., Св. Петковица), досељени из села Подгорца у Црној Реци; Мартинци (5 к., Св. Јован), досељени из Тимока (не зна се из кога села); Кокоранци (2 к., Св. Никола), непознатог порекла. Према овоме је село свакако новијег постања. Од Срба су овде прво пали Трњарци или Трњанци, а од Влаха - Видуловци. После њих Срби су долазили и насељавали се даље уз поток, а Власи низ поток. Срби су се хотимично повлачили даље од друма, да не би били на ударцу Турцима, али су зато опет Власи заузели бољу и роднију земљу у ресавском кључу.¹) У месту ,,Велике Ћелије" нађен је бронзани раоник. У Његоњину има остатака старе развалине, за коју народ мисли, да је од неке старе цркве, коју је подигла царица Милица и у којој се венчао Високи Стеван. На овоме се се месту налазе старе тучане и земљане ствари и стари новац. Изгледа, да је овде некада била и нека рударска насеобина. Сеоска слава је Бели Четвртак (по Тројици), а заветина Благовести (за стоку). И сеоска слава и заветина су заједничке и код Срба и код Румуна. [Стр. 237] _______________ ²) Од њих је био Петар Трњар, бимбаша Синђелићев. који је свуда ратовао са Синђелићем, и кога је Синђелић због неустрашимог јунаштва јако ценио и волео. Он се неким случајем жив вратио са Каменице. После је још дуго живео, добро се обогатио и трипута му се овце хиљадиле. [стр. 236] ¹) Dr. Тих. Р. Ђорђевић у својој књизи ,,Кроз наше Румуне" сигурно из недовољне обавештености убројао је и ово село у чисто румунско.[стр. 237]

S T A T I S T I K A

1850.¹⁾ (Vlasi)

1866.²⁾ (Vlasi)

1921. (Rumuni)³⁾

2011. (Vlasi)

Kuća

Duša

Svega

Srba

Vlaha

% Vl.

Svega

Srba

Rumuna

% Rum.

Svega

Srba

Vlaha

% Vlaha

Rumuna

388

910

541

363

39.89

1267

1259

0.63

729

587

G E O G R A F I K A

Fizionomske karakteristike			Nadmorska visina u m.		Površina	Tradicionalna
Tip	Oblik	Reljef	Centar	Visinski pojas	ha	privreda
zbijeno			160		2049	ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU:

Etnogr. oblast: Resava

LEGENDA:

= vlaško

= Vlasi i povlašeni Srbi

= mešovito

= romska mahala

= bajaško (Romi)

^{1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija
sproveden je 1850. godine.
Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi
Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852}

²⁾Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu: В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872

³⁾Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!

Broj pogleda : 969

aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź