Kartica sela:
Voluja Valuĭa [151]

(m. sg.) Valuĭan • (m. pl.) Văluĭeń • (f. sg.) Valuĭană • (f. pl.) Văluĭeńe • Zapadni Vlasi • Ungurjani • Narečje: [Zvizd]
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

VOLUJA (1.318 st.), ratarsko-stočarsko (28,8% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, u središtu Zvižda, na (190-300 m) dolinskim stranama (veđi deo na desnoj) Peka, desne pritoke Dunava, i stranama njegove desne pritoke Volujske reke, s obe strane magistralnog puta i železničke pruge Požarevac- Zaječar, 7 km istočno od Kučeva. Površina atara iznosi 16.085 ha. Naziv sela je zoogeografskog porekla - od reči vo. Objedinjuje pet zaselaka, Staro selo, Srpsku reku, Polje, Marinkovac i Bosljkovac. U ataru, na mestu Strenjak, ima vnše "stočarskih koliba" ("salaša"). Spada u stara sela. Ostaci starina svedoče o ranijoj naseljenosti (crkvište i selište iz srednjovekovnog doba u zaseoku Marinkovac). Kroz istoriju pominje se više puta, 1380. u povelji kneza Lazara, 1725. u austrijskim spisima pod nazivom Volue, 1733. (47 kuća), 1818. (78 kuća) i kasnije (1840. - 114, 1868. - 132 kuće itd.). U vreme najezde Turaka (XV v.) st. se iselilo u Banat. U vreme austrijske okupacije Zvižda (1718-1738) rumunizovani Srbi (starosedeoci) se ponovo naseljavaju ("banatska struja"), zajedno sa Vlasima (Ungurjani iz Almaša u Banatu i Carani iz Vlaške u Rumuniji). Posle I i II srpskog ustanka doseljavaju se Srbi sa Kosova i iz Braničeva i Vlasi iz okolnih sela i Timočke krajine, a krajem XIX v. srpski živalj iz okolnih sela. Srbi su se vremenom asimilovali sa Vlasima. St. je pravoslavno (slavi Petkovicu, Sv. Alimpija, Sv. Aranđela, Sv. Jovana, Sv. Nikolu, Đurđic, Malu Gospojinu, Sv. Vrače i dr., seoska slava Velika Gospojina), a nacionalno se najvećim delom izjašnjava kao srpsko. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,4 (1961) do 1,2 (1991). Električno osvetljenje dobija 70-ih god. XX v., telefonske veze 1991, a vodosnabdevanje je individualno (kaptirani izvori). Ima osmorazrednu OŠ "Slobodan Jović" (počela sa radom 1879), zdravstvenu stanicu, veterinarsku ambulantu, poštu, otkupnu stanicu agrarnih proizvoda, vnše zanatskih radnji i dr. Sedište je MK za tri naselja (Blagojev Kamen, Brodica i V.)

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Voluja
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
124 625 844 4 725 85.9 1708 480 1087 63.64 919 510 350 38.08 5

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Zvižd

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 296

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź