Kartica sela:
Krivača Krivaśa [162]

(m. sg.) Krivaśan • (m. pl.) Krivaśeń • (f. sg.) Krivaśană • (f. pl.) Krivaśeńe •
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pră ń ś ź

KRIVAČA (647 st.), stočarsko (56,6% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, na (340 m) izvorišnim dolinskim stranama Tumanske reke, desne pritoke Dunava, u podnožju Ruđina (577 m), ogranka Severnog Kučaja, 8 km JI od Golupca. Površina atara iznosi 1.588 ha. Podeljena je na pet delova Selo (Krivaču), Golo brdo, Kulme, Stupanj i Tilvu. Krajem XIX i početkom XX v. ima znatnu veličinu (1895. - 91 kuća) i naseljenost (1900. - 546 žitelja). St. je pravoslavno (slavi Jovanjdan, Sv. Đorđa, Nikoljdan i dr.; zavetine Grojice i treći dan posle Petrovdana), srpsko (96%), vlaško i dr. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,3 (1961) do 0,8 (1991). Elektrificirana je 1953, a vodosnabdevanje je raznovrsno (uređeni izvori - 44,2% domaćinstava, javni vodovod - 31,9%, sopstveni vodovodi - 16.7% i dr.). Ima MK. Bačijsko stočarenje i eksploatacija šuma glavne su aktivnosti meštana. Poznata je i po savremenom pečalbarstvu (privremeni rad u zapadnoevropskim zemljama).

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Krivača
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
44 254 446 12 345 77.35 488 488 0 0 357 215 113 31.65 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
razbijen brdski 340 340-577 1588 stočarstvo

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Braničevo

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 200

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź