Kartica sela:
Žitkovica Žîtkoviţa [165]

(m. sg.) Žîtkoviśan • (f. sg.) Žîtkoviśană • Zapadni Vlasi • Ungurjani • Narečje: banatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pră ń ś ź

ŽITKOVICA (290 st.), ratarsko-stočarsko (43,4% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (180 m) desnoj dolinskoj strani Žitkovice, leve pritoke Tumanske reke, s obe strane lokalnog puta ka Golupcu i Snegotinu, 8 km JZ od Golupca. Površina atara iznosi 502 ha. Nepravilnog je okruglastog oblika. Krajem XIX i početkom XX v. ima znatnu veličinu (1895. - 49 kuća) i naseljenost (1900. - 320 žitelja). St. je srpsko - 81,7% (slavi Jovanjdan, Sv. Đorđa, Nikoljdan n dr.; zavetina Trojice), a ima i ostalih etničkih pripadnika (Vlasi i dr.). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,4 (1961) do 1 (1991). Struju dobija 1953, a vodosnabdevanje je većinom kolektivno (javni vodovod - 85,5% domaćinstava). Ima četvororazrednu OŠ i MK. Mnogi meštani nalaze se na privremenom radu u zapadnoevropskim državama.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Žitkovica
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
23 140 180 0 180 100 0 0 0 0 96 31 55 57.29 7

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno okruglast brdski 180 502 stočarstvo

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Braničevo

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 208

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź