Kartica sela:
Gamzigrad Gînzgrad [056]

(m. sg.) Gînzgrađan • (m. pl.) Gînzgrađań • (f. sg.) Gînzgrađană • (f. pl.) Gînzgrađańe • Centralni Vlasi • Munćeni • Narečje: subbanatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
ĭ z

GAMZIGRAD (961 st.)a ratarsko-stočarsko (36,6% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, na (160- 190 m) desnoj obali Crnog Timoka (84 km), leve sastavnice Timoka, 9 km zapadno od Zaječara. Površina atara iznosi 2.252 ha. Objedinjuje všpe "rejona" (Petronj, Baba jona, Selo, Selište. Kravarnik i dr.) i 2 km udaljenu Gamztradsku 6anju, poznatu još u XIX v., sa izvorima lekovite vode (leči reumatična, nervna, želudačna i druga oboljenja), hotelom "Kasgrum" (izgrađen 1962), bazenima, vodovodom i dr. Od starina, u blizini sela, značajem se ističu ostaci (podni mozaici, tragovi bazena, fresaka, dvorane sa mermernom oplatom i dr.) kasnoantičkog grada (kraj III i početak IV v.) Gamzigrada (proglašen kulturnim dobrom). Od manjeg privrednog naselja razvio se u monumentalno utvrđenje (okruženo odbrambenim sistemom sa 20 kula) nepravilne četvoroutaone osnove, koje je pored carske rezidencije (imperator Galerije, 292-311. god.) postalo i važan strateški i administrativni centar. Najznačajnija faza u razvoju grada je izgradnja drugog utvrđenja, kada se podižu reprezentativni objekti, čije podove ukrašavaju mozaici izuzetnih likovnih vrednosti, a zidove i stubove kamena plastika doneta iz Male Azije. Južno od sela nalazi se put koji je gradila Ruska vojska za vreme I srpskog ustanka. God. 1924. broji 240 domova i 1.230 žitelja. St. je pravoslavno (slavi Veliku i Malu Gospojinu, Petkovicu, Sv. Alimpija, Sv. Aranđela, Sv. Nikolu i dr.; seoska slava Biljani petak), srpsko i vlaško (1,9%). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,8 (1961) do 1,5 (1991). kolektivno (seoski vodovod - 39.7% domaćinstava) i individualno (kopani bunari i lokalni vodovodi). Ima četvorogodišnju OŠ (spada u red starijih u ovom kraju). Centar za odmor i rehabilitaciju "Gamzigradska banja", dom kulture, spomenik borcima palim u 11 svetskom ratu, dve MK (Gamzigrad i Gamzigradska banja), zdravstvenu ambulantu, zemljoradničku zadrugu sa otkupnom stanicom mleka i dr. Dugu tradiciju održavanja ima Đurđevdanski uranak, koji se poslednjih god. održava u Gamzigradskoj banji.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Gamzigrad
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
61 359 598 38 555 92.81 1071 57 1014 94.68 683 480 147 21.52 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
razbijeno 160-190 2252 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Crna Reka

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 271

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź