Штампај

Izaberi jezik * Select language:

Молим вас да се пријавите или се региструјете.
1 час 1 дан 1 недеља 1 месец Заувек
Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије

[Paun]

Церемошња је суседно село Буковске и развила се такође из салаша околних села. И она је новијег постанка и помиње се час као село, а час као заселак. 1818. године наводи секао село са 7 домова, а већ 1822. године као заселак. Као заселак се помиње још и 1876. и 1892. године, а доцније увек као село. На месту где је данашње село били су салаши српске фамилије Клашићоња (славе Петковицу) из Кучајне. Они су се стално преселили на своје салаше, и у маси влашких досељеника порумунили. Вајгароњи (славе Св. Јована) су влашки сточари из села Осанице у Хомољу где се зову Докијоњи; Церемошњу су дошли почетком XIX века, када и претходне две фамилије.Почетком друге половине XIX века преселили су се на своје салаше из суседног села Буковске Јеноњи-Јенићи, Грујићи (славе Св. Николу) и Лукоњи (славе Петковицу); ови последњи су у Буковску дошли из Нереснице. И Предоњи (славе Св. Николу) такође су из суседног села Буковске као и Бузејоњи (славе Вел. Госпојину);ови последњи су у Буковску дошли из Нереснице. Симеуновићи (славе Св. Николу) су из хомољског села Осанице дошли на имање Вајгароња, те се и они зову Вајгароњи. И Милијоњи (славе Св. Николу) дошли су из Крајине на имање Вајгароња,  а Томићи-Костићи (славе Св. Николу) старином су из Алмаша; овде су пресељени из неког суседног села.

ИЗВОР:
Антоније Лазић, НАСЕЉАВАЊЕ И РАЗВИТАК НАСЕЉА У СРЕДЊЕМ И ГОРЊЕМ ПЕКУ
Гласник Српског географског друштва, 25, Београд, 1939
[Испис: Драгиња Јовановић, секретар пројекта „Становништво Карпатске Србије“
Аутор пројекта: Паун Ес Дурлић, кустос етнолог Музеја у Мајданпеку]