Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 231-233

              Дупљане.(Испитивано 1914 и 1920 године) Село се простире по југоисточном делу површи која је између Замње и Испитивано 1914 и 1920 годинеЈасеничке Реке. Површ је више заравњена са малим узвишењима: Фршатуром и Черетом. Дупљанска Река тече дубоком долином. Куће су на странама Дупљанске Реке и њених притока, потока Сечура и Попадије, а изнад њих се дижу брда Черет, Чука (Чока) и Рариш. Око тридесет кућа је "на салашима". Пије се изворска вода. Извори су: Чешмја, Ладна Вода, Извор код Крста (Фнтена Круча) и Попадија.

              Њиве ливаде и гајеви се зову: Подишор, Черет, Сечерац, Бој Ливада, Крак, Кулија, Поље (Къмпу), Фршатура, Сладун, Облеч, Куратура, Копривар (Урзукари) и Попадија. Утрина је Рариш.

              Село је збијеног типа, осим једног дела "на салашима". Дупљане није подељено у крајеве и махале. "На салашима" су куће у издвојеним групама и јаче су размакнуте, а највише их има на Фршатури и Раришу. У Дупљану је испитано 21 род са 175 кућа. - Гробље је на брду северно од "села".

              Прича се да је Дупљане названо по дубокој речној долини, где се засновало село. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је једини остатак из прошлости, у коме се, веле, укопавало до почетка прошлог века.

              Дупљане је новије насеље, јер је о њему најстарији помен из 1784 год., када је село забележено под именом Dupliany.1) Год. 1807-1810 забележено јн Taplani,2) а тек 1811 год. Дупљане.3) Год. 1866 у селу је било 122, а 1924 год. 212 кућа.4)

              По предању Дупљане постоји "од пре 200 година", када су га засновале неке породице које су се из неких крајинских села због "турског зулума" биле склониле у збегове овог, тада густом шумом скривеног, краја, а неке су се повратиле из "Влашке". Прича се да је на месту садашњег села онда постојао "пчелињак" тадашњег спахије. Пчелињак је чувао и надгледао неки Ркул, који се "повратио из Влашке", где је био избегао из Крајине и на овом се месту први настанио. Како су становници околних збегова крали мед и кошице и друге штете чинили, спахија је заповедио да се сви ти збегови преместе поред пчелињака. После заснивања села досељавале су се и друге породице из даљних крајева, као и оне што су се "повратиле из Влашке". Од оснивача села неки су се, веле, отселили, неки изумрли, а остали су само потомци ових родова: Ркуловића (5 к., Св. Никола), Трикулешта (6 к., Св. Никола), Костадиновића (7 к., Св. Никола). Преци прва два рода су се "повратили из Влашке", а Костадиновићи су од "Арнаута" у Великој Јосикови. Јон Костадиновић, "Солдат", старац из краја 19. века, причао је да му је дед овде избегао кад није било села.

              У 18. веку доселили су се:

              Симонешти и Јовешти (16 к., Св. Никола) су један род "Повратио се из Балта-Верђи у Влашкој" прадедов дед Војко, где је због "турског зулума" био избегао из неког крајинског села. - Грујешти и Боштинари (20 к., Св. Никола) су један род, дошли од Хомоља. - Царани (5 к., Св. Никола) су из"Влашке". - Лазароњи и Ђорђевићи (12 к., Св. Никола) су један род. - Рајцешти (3 к., Св. Арханђео) и Гаманешти (12 к., Св. Никола) су "Унгурјани". - Радулешти (5 к., Св. Никола): чукундед Петар "повратио се из Влашке". - Трујкоњи (12 к., Петковица) су из "Влашке". - Бернешти (8 к., Св. Јован): "повратили се из Влашке".

              Родови досењени у 19. веку:

              Петровићи (5 к., Св. Никола и Петковица) су из "Влашке". - Флорићи и Пампулешти (14 к., Петковица) су један род; прадед им је из "Влашке". - Беуцешти или Почелани (7 к., Петковица) су из "Влашке". - Леуцешти или Почелани (7 к., Петковица) су из "Влашке", а овде су се доселили из Мале Каменице. - Његојевићи (8 к., Петковица), Букуљешти (10 к., Петковица), Мишкоњи (3 к., Петковица), Павловићи (2 к., Петковица) су из "Влашке". - Ротаровићи (3 к., Св. Арханђео) и Патрђешти (8 к., Св. Никола) су "Унгурјани". - Живковићи (2 к., Петковица) су Цигани ковачи из неког села у околини. - Николић (1 к., Св. Арханђео) је из "Влашке" и овамо се доселио из Малајнице. - Аврамовић (1 к., Митровдан) је из Плавне, а пореклом је из Метовнице у тимочкој Црној Реци.

              Заветина је Ђурђевдан.