Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 233-236

              Душановац. (Испитиван 1912, 1914, 1920, 1922 и 1923 године) - Ово је велико село између Дунава и Јасеничке Реке. Источни део хатара је у неготинској равници, а западни има узвишеније земљиште. Мање је кућа на десној, а знатно више на левој страни Дупљанске Реке и на подножју брда Чуке. Само су неке куће изложене поплави.

              Пијаћа вода се узима из бунара и извора Барбарош, који је и извор речице Царичника. Причају да стока радо пије "слану" воду из једнога потока, а кад он пресуши стока лиже земљу.

              Њиве, ливаде и гајеви су на местима: Ровине, Царица, Ливађе (Ливез), Периш, Присоје (Фаца), Осоје (Дос), Дупађал, Раскршће, Капуђал, Нертина, Воденица (Мора Нерти), Котур, Блато (Балта), Српско Блато (Балта Србјаска), Припланак, Џеврин, Страна, Бучум, Раван, Бурдељ (Бордељ) и Вркањ, Испаше су Мастилог и Барбарошка Долина. Општинска је утрина поред села.

              Село је збијеног типа. У средини су куће размакнуте 15-20, а на искрајцима и до 50 м. Подељено је у два краја. Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље) у којима су обично куће разних родова. У североисточном делу хатара је место Кусјак, где је пре светског рата било главно трговачко пристаниште на Дунаву. Ту су били магацини београдских, пештанских и бечких трговаца и државно стовариште соли и петролеума. Данас има само државних стоваришта, а трговачка су порушена за време светског рата. У Душановцу је испитано 30 родова са 385 кућа. - Гробље је на брежуљку Маталогу, јужно од "села".

              До краја 19. века село се звало Џањево, када је указом названо Душановац. По предању је име Џањеву дошло од измењене турске речи "џанум" (душа), како су га некада звали Турци. О постанку тога имена има два предања. По једном је, у старо време, на месту Ровинама, била битка између Срба и Турака, у којој су Турци били потучени тако да осим паше није остала ни једна жива "џанум" (душа). По другом предању некада је у селу било здраво и лепо женскиње ("џанум") па су у њега Турци редовно свраћали кад су из Видина ишли за Кладово и обратно.

              У хатару Душановца су налажени остаци из много раније прошлости него што је основано садашње село. "9 нов. 1833 год. јавља кнезу Милошу Стеф. Стојановић да је у Џањеву ископан један чунак оловни од 48 ока тежине"1), за који се прича да је од водовода, који су "Лаћини" саградили. да би са извора Барбароша спровели воду у град у Прахову. Западно од села има трага од темеља неке црквице, за коју предање каже да је ту био манастир Душица, који је саградила царица Јелена, жена цара Душана. По предању је село најпре било на месту Ровиње, где су налажене рбине од судова.

              Село се Dschanievo први пут помиње 1783 и 1784 год. када је имало "око 50 влашких"2) кућа. Под именом Чаново3) је забележено 1811 год., а на Вајнгартеновој карти Csanjeva,4) доцније Џањево, како га стари људи у Крајини зову и данас. Џањево је 1846 год. имало 243, 1866 год. 345, 1924 год. (Душановац) 474 куће.5) 1807-1810 год. помиње се извор Tzaritza6) (Царичник), а на Вајнгартеновој карти црква Serecsia, која вероватно означава темеље манастира Душице. Кусјак је 1807-1810 год. забележен под именом Kassivak7), а 1736 год. било је домова "у К8съяк8 70".1) Али ни једно од свих ових имена није забележено на аустриским картама из почетка 18. века (Лангерова и "Темишварски Банат"), већ је на месту данашњег села на карти "Темишварски Банат" забележено место Kruschovitz, које више нигде није забележено нити се помиње у предању. Пошто се и по предању село некада звало као и данас, могућно је да је у предању име Душановац заменило име Крушевац. Ова би претпоставка могла бити и тачна, пошто садашње становништво међусобно говори "влашки" и уопште довољно не разликује ова два српска имена, као што има сличних примера и у другим насељима.

              По предању стари Душановац је био на Ровинама и засновао га је и дао му име цар Душан кад је његова жена, царица Јелена, била подигла у близини манастир Душицу. Пре 200-300 година о манастирској слави се био скупио силан народ око манастира из села из околине. Турци, који су ишли из Кладова за Видин, изненада су напали на сабор, растурили га, многе поубијали или одвели у ропство, а село запалили и сравнили са земљом. Становништво је напустило своја имања и избегло у "Влашку", а неки су отишли у "Аустрију". Кад су се повратили говорили су језиком у коме је била смеса српских и "влашких" речи, али су сачували славу и друге обичаје. Како је и тада поред места где је било село и даље водио турски пут, село је обновљено даље од њега, на садашњем месту. У ово време дошле су и друге породице, а доцније и неке што су са својим свештеником биле добегле из Радујевца и дуже времена становале у Бурдељу ("Бордељ"), у сеоском хатару. И у овом селу се не зна или се неће тачно да покаже порекло многих родова. Обично се каже да су неки од њих најстарији у селу. Али како на Лангеровој карти на месту садашњег села нема забележено никакво насеље, онда је вероватно да су се и те најстарије породице доселиле у току тадашње аустријске окупације, а многе и доцније и највероватније из Румуније и из порумуњених крајева, а неке су се вероватно повратиле из Румуније и Аустрије. У ове би родове дошли: Барбулешти, Кикуљешти, Јованешти, Драгишешти, Миљешти, Лаудешешти и Мокарићи (60 к., Петковица) су један род. - Шонешти и Ркулешти (36 к., Св. Арханђео), сви један род. - Ђетулани (25 к., Петковица), Чучуљешти (30 к., Петковица), Гикуљешти (Шчербуловићи, 30 к., Петковица), Пистолешти (4 к., Петковица), Пусујеви (Теодосијевићи), Фурњиге и Колчићи (18 к., Св. Никола), сви један род. - Добрешти (6 к., Петковица), Чобатићи (Испасани, Спасојевићи, 10 к., Петковица) и Грекулешти (15 к., Петковица). Праде Кукулешта (Кика) био је "војник" Хајдук-Вељков, а чукундед Ђетулана (Барбул) био је крштен у Молдави у Банату, где су му родитељи били избегли. Чучуљешти су имали старо кумство у Кобишници, а Грекулешти у Короглашу (Милошеву): чукундед Грекулешта Новак рођен у "Џањеву".

              Из "Влашке" су се доселили: Јоргуљешти (8 к., Петковица), Вулвешти (5 к., Петковица), Стојешти (8 к., Св. Лазар), Благојешти (8 к., Петковица), Вулпешти (8 к., Петковица), Турчинешти (9 к., Св. Аранђео) и Догарешти (15 к., Петковица).

              Дијамешти (25 к., Св. Аранђео): чукундед као мало дете доведен од Видина. - Стојковићи, Ђермешти и Дугалешти (6 к., Св. Никола) су један род. Чукундед Станко Дугалија је из Радујевца. - Поповићи (5 к., Петковица). Чукундед под Јанко је из Радујевца.

              Пађешти, Пицуарешти (Предићи) и Цонешти (16 к., Петковица) су један род. Чукундед Јон је из Падеја у Румунији. - Јордачевићи (5 к., Св. Никола). Чукундед или прадед доселио се "од Дрине".

              Родови досељени у 19. веку:

              Кисероњи (Миросавићи, 8 к., Св. Андреја): прадед и дед су из Мале Каменице. - Станковићи (2 к., Ђурђиц): прадед Станко је "од Дрине"; после боја на Малајници и Штубику ушао је у кућу Блендешта у Јабуковцу, па се преселио у "Џањево". - Калдеровићи (2 к., Митровдан) су са "Острова" (Велико Острво). - Попешти (6 к., Петковица). Деду, поп Динула, је довела мајка са "Острова". - Фирулешти (7 к., Ђурђиц). Отац је из Раковице у Бугарској. - Благојевићи (4 к., Митровдан) су Цигани ковачи из Рготине у Црној Реци. - Божароњи (3 к., Св. Никола) су пореклом "од Косова", а овде су досељени из Малајнице. - Ристић (1 к., Митровдан) је зидар, дошао од Пирота.

              Црквена слава и сеоска заветина је Спасовдан