Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 203-205

              28. Прахово.( Испитивано 1914, 1920 и 1922 године) - Село је поред Дунава, а између села: Радујевца, Самариновца и Душановца. Куће су на тераси, коју Дунав ретко запљускује, јер је од ње до реке прошира шљунковита и песковита обала.

              Село највише узима воду са три "чешмје", које су на дунавској обали. Вода је спроведена из извора, који су на граници шљунковито-песковите терасе и њене глиновите подлоге. Удаљеније куће узимају воду из неколико бунара.

              Најбоља је земља за обрађивање на местима: Насип, Једеч, Брдо (Гламеја), Барјак, Бара Дивљих Свиња (Балта Пурчели), Краг, Сељиште, Грман, Гај и Орцар. Утрина је испред села, а шумарица на живом песку поред Дунава.

              Прахово је збијеног типа и није подељено у крајеве и махале. Куће разних породица су већином измешане и размакнуте по 10-30 м. У селу је испитано 37 родова са 339 кућа. - Гробље је у равници, источно од "села", на месту званом Селиште, поред Старог Гробља.

              По предању село је добило име по песковитом земљишту, јер се од ветра диже "прах". Други кажу да је име постало што је град од "Лаћина" порушен и претворен у "прах".

              Остатака од "Четаћа-Града" има много и о њима су писали наши и страни писци.1) Сељиште је место ранијег Прахова и оно је источно од села. У средини села је Старо Гробље (Морминц Батрњ) где се укопавало до половине прошлог века. Ту је и место Стара Капела, од које нема остатака.

              Прахово је старије насеље. На аустриским картама (Лангерова и "Темишварски Банат") забележено је под именом Prahova - Prava, а 1736 год. свештеник је имао "8 ен8рiе домовъ 8 Праови 60".2) Село Prahova је забележено 1874 год.;3) 1807-1810 год. забележено је под именима: Grahova, Prahova и Праова,4) а 1811 год. Праово.5) Год. 1846 имало је 160, 1866 год. 203, а 1924 год. 370 кућа.6)

              Све што су о прошлости становништва Прахова знали казати најстарији људи своди се на то да су њихови преци из Селишта прешли у "Четаће-Град", само да би принудили Турке да се из њега иселе и да у Селишту добију добру земљу за обрађивање. О пореклу већине радова није се могло поуздано дознати, али је највероватније да су дошли из Румуније и порумуњених крајева. У те досељенике убрајамо ове родове:

              Трандафировићи, Ануцешти, Брзуловићи (36 к., Петковица и Св. Никола) су један род. - Гучегешти и Гудрешти (30 к., Св. Арханђео) су један род. - Првујкићи, Теодосијевићи (8 к., Св. Никола). - Гребулешти (6 к., Петковица). - Брсани (10 к., Св. Мрата). - Удрој (Черчелешти, (8 к., Петковица) - Птпојешти (6 к., Петковица). - Њењулешти (12 к., Св. Никола). - Аврамовићи (9 к., Петковица). - Штефанешти (2 к., Св. Никола). - Праванешти (Праховљани, 5 к., Петковица). - Турчикешти (4 к., Св. Никола). - Ћиринешти (8 к., Петковица). - Иринешти (8 к., Петковица). - Кракулештие (4 к., Петковица). - Дими-тријевићи (6 к., Митровдан). Брзуловићи се зову по прадеди Брзулу, кога су, као сироче неког претка Трандафировића, довели из "Влашке", где су му били родитељи избегли и умрли. Старо су кумство имали у Његрештима. Првујкићи је старије презиме, а Теодосијевићи је по прадеди; њихово је старо кумство било у Јабуковцу. Брсани се зову по прадеди, који је у младости био "бео" (сед); кумство су имали у Неготину. Птпојешти се зову по прадеди, који је муцао у говору; кумство су имали у Јабуковцу. Прабаба Штефанешта је доведена из "Влашке", а старо су кумство имали у "Бугарији". Калина, чукундеду Праховљана, су убили Турци на путу Неготин-Кладово, а прадеда Ћиринешта је био војник Хајдук-Вељков; кумство су имали у Димитријевићима. Гучегешти су имали старо кумство у Неготину, Грабулешти у Џањеву, Њемулешти у Његрештима, Аврамовићи у Иринештима и Негрешти у Буковчи.

              Осталим родовима је познато порекло. Владулешти (9 к., Петковица) су из "Влашке". - Ротаровићи (Предићи, Миорићи, Јанковићи, Горели, Воиновићи и Кицупрановићи, 30 к., Св. Арханђео) су из Извора у Румунији. - Андрејешти (3 к., Св. Никола) су из "Влашке". - Крацуновићи (Крацунешти, 12 к., Св. Никола) су из Рогоша у Румунији. Прадед је за време доласка Руса био у некој служби код Турака. - Шонешти (14 к., Св. Арханђео) су из Циганаша у Румунији. - Калоцунешти (10 к., Петковица) и Ивашкоњи (8 к., Петконица) су дошли из "Бугарије". - Апанешти (16 к., Св. Никола) су из "Влашке". - Челојешти, Гржобешти (9 к., Св. Арханђео) су из Челоја у Румунији, где су имали кумство. - Ђамбашешти (3 к., Св. Никола) су из "Влашке". - Станчешти (13 к., Велика Госпођа); прадед дошао од Крајове у Румунији. - Његрешти (Танасијевићи, 6 к., Митровдан) су као "блиндари" (коритари) дошли "од планине". - Драгушини (5 к., Петковица); прадед и дед су дошли из Балта Верђи у Румунији, где, као и у Батоци, имају родове. - Поповићи (3 к., Петковица). Деду Ђорђа из Онтарије у Румунији су као мало дете усинили Шомешти. - Буљигâ (8 к., Св. Никола) дед се доселио из "Србовлаха". - Роуцешти (5 к., Св. Никола); дед је из Радујевца ушао у Првујкиће. - Цанкушели (2 к., Петковица), отац (старцу од 75 г.) дошао из Балта Верђи. - Фурњиге (9 к., Св. Јован) су из Џањева (Душановца). - Боболан (1 к., Петковица), отац је из Буковче. - Буридан (1 к., Петковица) је са "Острова" (Велико Острво). - Царани (1 к., Петковица) је из Извора у Румунији.

              Црквена слава и сеоска заветина су Тројице.