Kartica sela:
Miloševo Koroglaş [034]

(m. sg.) Koroglaşčan • (m. pl.) Koroglaşčeń • (f. sg.) Koroglaşčană • (f. pl.) Koroglaşčeńe • Istočni Vlasi •
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

MILOŠEVO (913 st.), ratarsko (29,4% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (55 m) desnoj obali Kanala Jaseničke reke, desne pritoke Dunava, s obe strane magistralnog podunavskog puta Negotin-Kladovo, 4 km severno od Negotina. Površnna atara iznosi 832 ha. Do kraja XIX v., kada dobija sadašnje, nosi naziv Koroglaš (Okruglica ili Okruglaš). Obuhvata dva spojena "kraja": Gornji i Donji. Ostaci ranije naseljenosti su mnogobrojni (razvaline crkvice, staro groblje, nadgrobni spomenici sa urezanim krstovnma i sl.). Smatra se da su osnivači sela Srbi sa Kosova. Kroz istoriju ima promenljivu naseljenost (1530. - 15 kuća, 1586. - 12 kuća, 1783. - 80 vlaških kuća, 1846. - 54kuće, 1866. - 78 kuća: 1921. - 124 doma i 692 žitelja itd.). St. je pravoslavno (slavi Trifundan, Jovanjdan, Aranđelovdan, Petkovicu, Mitrovdan i dr.; zavetina Spasovdan), a nacionalno se izjašnjava kao srpsko (većinom) i vlaško (starosedelačko - osnivači naselja, i doseljeno uglavnom u XIX v. iz Bugarske, okolnih sela - Samarinovca, Dušanovca i dr.). Antropogeografskim i etnološkim ispitivanjima svrstano je u vlaška sela. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0:3 (1961) do 1.1 (1991). Kod sela se nalazi Koroglaški manastir, jednobrodna građevina moravske škole (sada u ruševinama), izgrađen početkom HV v. (po predanju, sagrađen je u vreme cara Dušan, pa se zbog toga prvo zvao Dušinac i Dušica). Vodom se snabdeva preko javnog vodovoda (96,1% domaćinstava), iz kopanih bunara (1,9%) i dr. Ima četvororazrednu OŠ (2000/2001. - 10 učenika), MZ i MK i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Miloševo
       
Etimologija imena sela:
Poreklo link: Klik ovde!
POREKLO STANOVNIŠTVA * ORIGINEA POPULAȚIEI
Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 208-209

           30. Милошево (Испитивано 1912 и 1914 године). - Село је на обема странама Јасеничке Реке, где она, пошто је просекла видровачки плато, улази у неготинску равницу. Куће су на десној страни Јасеничке Реке и само су неке плављене, јер река има широко корито и високу десну обалу, те је плављено поље на левој страни. - Село узима воду из бунара, а зими и из реке; у синору је чесма Барбарош.
           Земља се скоро сва обрађује, јер је "црна смоница" и врло добре родности; око четвртине су откупили становници Неготина и околних села. Место на којима су њиве и ливаде су: Сељиште, Ограда, Конаци, Царак, Трша, Страна, Џеврин, Река, Мртваја (Мрфаја), Градиште, Једек и Смоница. Општинске утрина Излаз је велика 65 ха и она је око села. Шуме нема.
           Село је збијеног типа и није подељено у крајеве и махале. Куће разних родова су обично измешане и размакнуте по 20-50 м. Приликом испитивања нађено је 21 род са 164 куће. - Гробље је источно од "села", на месту Селиште.
           Крајем 19 века указом је село добило име Милошево, а дотле се звало Короглаш како, га још зову стари људи у Крајини. На левој страни Јасеничке Реке има доста очуваних развалина од једне црквице, која је "долетела из грешне земље Влашке". Поред ове црквице је старо гробље, на коме има много споменика, који су истесан од сарматског кречњака, од кога је зидана и поменута црквица. Многи стоје дупке, већина зарасла у трави и корову, или су потонули у земљу или на њој положени. На већини споменика су на врху изрезани крстови, а на многима урезана и имена, године смрти и др. На највећем, два метара високом, урезано је име Раща и 1775 г.; на другом Марько и 1776 г.; а на још старијем: "здѣ почиваєтъ Радакъ Живановићъ премин8 1768 лѣ".3) На једном старом камену пише: "здѣ почиваєтъ Јванъ Станоєвићъ погибє лѣто 1718.4) Сељиште је место где је прво било село. 
           На аустриској карти ("Темишварски Банат") забелено је место Okrugliciz, а 1736 год. се помиње село Округлаш1). Село је 1783 год. имало "око 80 влашких кућа."2) 1784 село је забележено под именом Okruglacz3), а доцније Короглаш, сада Милошево. Короглаш је 1846 год. имао 54, а 1866 год. 78 кућа, 1924 год. Милошево је имало 124 куће.4)
           Непознато је време заснивања села у Сељишту, као што је непознато кад је село добило име Короглаш. Али је највероватније да је тај назив постао од погрешног румунског изговора старог имена Окр8глаш.
           Најстарији су родови пресељени из Сељишта, а већина је, веле, пореклом "од Косова." Матићи, Крстићи (11 к., Св. Арханђео и Св. Тривун). Паја, отац Матин, родио се у Сељишту. - Пајићи (6 к., Петковица). Чукундед је био врсник Пајин. - Стевановићи, Ђорђевићи (6 к., Св. Арханђео). - Недељковићи и Јовичићи (8 к., Св. Тривун) су један род. Чукундед Недељко и прандед Анђел рођени су у Сељишту. - Илићи (2 к., Св. Арханђео). Прадед Марко родио се у Сељишту. - Станковићи (3 к., Св. Арханђео) се презивају по прадеди Станку, чији је дед сахрањен у Старом Гробљу 1775 године. - Рајићи, Рашићи, Рајковићи (16 к., Св. Јован) су један род. - Петровића (3 к., Св. Никола и Петковица) чукундед је рођен у Сељишту. - Ђорђевићи, "Мађари" (3 к., Ђурђевдан) не знају зашто се зову "Мађари", а прадед Маринко родио се у Сељишту. - Сочани (Радуловићи и Димитријевићи, 5 к., Петковица) су из Сељишта. - Аврамовићâ (4 к., Ђурђиц) прадеда родом у Сељишту. - Из Сељишта су се преселили и ови родови: Недељковићи (6 к., Св. Никола), Кецуљешти (3 к., Петковица), Стоиљешти (3 к., Петковица), Черчелани (3 к., Св. Никола) и Барбуловићи (6 к., Митровдан). Непознатог су порекла, а прадедови су им имали српска имена: Недељко, Станоје и Стојан.
           Родови досељени у 19. веку. Танасешти (7 к., Петковица) су из "Влашке". - Ђорђевићи, "Бугари" (5 к., Св. Никола) су из "Бугарије" - Благојевићи (1 к., Ђурђевдан). Отац је из Јасенице, ушао у Матиће. - Николићи (1 к., Ђурђевдан). Отац је из Самариновца, а пореклом је "Унгурјан". - Раичићи (2 к., Петковица) као "уљези" дошли су из "Џањева" (Душановца).
           Заветина је Спасовдан.
   
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
57 312 391 0 391 100 691 133 558 80.75 443 351 50 11.29 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno ovalan ravničarski 55 832 ratarstvo

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Krajina

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 1177

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
şş
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź