Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 201-203

              27. Радујевац. (Испитиван 1914, 1920 и 1923 године) - Ово је најисточније насеље у Крајини. Зиратно земљиште му је на ушћу Тимока у Дунав. То је песковита и шљунковита равница, нешто узвишенија поред Дунава, око ушћа Тимока и Јасеничке (Кобишничке) Реке доста подводна, те је понекад плављена. Куће су једне на ниској дунавској тераси а друге, на југу, у равници, те неке плави вода. Село узима воду из бунара.

              Земља је пескуша, "лака" смоница, ретко глинуша и добре родности. Шуме има мало, већином браници и ограде поред путева, а северно, поред Дунава, на живом песку, подигнути су багремови. Општинска је утрина око села и од кућа већином одвојена "царином". Места с њивама и ливадама су: Гај, Чајна, Сељиште, Карлице, Капуђал, Радан, Честак, Влачег, Баре, Бобичина, Пољана (Појење), Шумарка и Караула.

              Село је збијеног типа и подељено у крајеве: Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље) у којима су куће једног рода обично груписане и размакнуте по 15-50 м. Радујевац је био главно пристаниште за Неготин и за јужну Крајину све дотле док суседно Прахово није добило железничку станицу и паробродско пристаниште. У селу је испитано 52 рода са 450 кућа. - Гробље је западно од "села", на општинској утрини.

              Прича се да је село названо Радујевац што су се његови оснивачи "радовали", јер су путницима на пристаништу могли продавати млеко, сир, јаја и друге животне намирнице. У "Четаћу", јужно од села, као и поред Дунава, код пристаништа, има остатака од зидина, за које се казује да су из времена "Лаћина". За Сељиште и још два места у хатару (Чајна и Радан) казује се да су на њима била насеља пре садашњег. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је у Горњем Крају села, где се, веле, "укопавало" пре 100 година, на коме је била црквица, од које данас нема никаквог остатка.

              Радујевац је старије село. На аустриским картама из почетка 18. века (Лангерова и "Темишварски Банат") забележен је Radojewaz - Radovevatz , а 1723 год. имала је "Рад8евачка јен8рiа 39 хлѣбова".1) Год. 1736 имао је свештеник " у Рад8евцу кућа во ен8рiи 80", а други у "сел8 Рабдин8 Радбинъ у ен8рiи 50 домовъ".2) Ово се последње село више нигде не помиње, а прича се да је некада било насеље Радан на истом месту. Село Raduj(ev)acz3) је забележено 1784 год., а Радујевац4) је записан 1811 год.. Год. 1846 село је имало 252, 1866 год. 335, а 1924 год. 503 куће.5).

              По предању Радујевац су пре 200-300 и више година засновали становници три суседна насеља, која су била у хатару садашњег села, у којима је било по 20-30 "бурдеља"; једно је било у Сељишту, друго у Чајни, а треће у Радану. Непознато је порекло становника тих насеља, а прича се да су то били неки "бегунци", који су пре тога неко време били у "Видинском пашалуку" и у "Влашкој". Премештању у садашњи Радујевац највише су допринеле економске прилике. Јер су лађе ту пристајале и док овде није било село, а кад је установљен "карантин" још су се дуже времена задржавале, те су се указале прилике за продавање намирница. Како због даљине поменутих места становништво није било у могућности да на време доноси намирнице, то је било принуђено да се премести ближе, те је тако и основан Радујевац. Средину Радујевца су заузели оснивачи поменута три насеља нао најстарији родови, а то су: Горњаковићи (Горњешти, 10 к., Петковица), Кицуловићи (6 к., Св. Андреја), Добрићи (15 к., Св. Никола), Кацелојевићи (12 к., Петковица), Аметишти и Ђонешти (21 к., Мала Госпођа) су један род, Ђормешти (30 к., Св. Никола), Никулешти (15 к., Петковица), Торнешти (10 к., Св., Никола), Мируешти (12 к., Петковица), Петрашкићи (10 к., Св. Никола), Арсеновићи (Арсенешти, 15 к., Петковица), Палас (6 к., Св. Арханђео), Васиљевићи (Колцићи, 12 к., Св. Никола) и Домаћини (9 к., Петковица).

              Родови досељени из "Влашке" доцније, после оснивача села: Мезерићи (Черчелићи, 12 к., Петковица), Фируловићи (Ђовандијевићи, 15 к., Петковица), Табаковићи (6 к., Св. Никола), Панићи (Панешти, 18 к., Петковица), Рошогићи (15 к., Петковица),  Мокофићи (3 к., Св. Арханђео), Малшешти (6 к., Петковица), Цикуловићи (Цикулешти, 8 к., Св. Андреја), Шљивићи (Прунешти, 15 к., Петковица), Андријешти (10 к., Петковица), Стојановићи (6 к., Св. Никола), Пешкирешти (9 к., Петковица) и Попешти (8 к., Петковица). - Из "Бугарије" су досељени: Зајагановићи (4 к., Св. Никола), Гогићи (Гогешти, 20 к., Петковица), Мариџијевићи (4 к., Св. Никола), Митриновићи (3 к., Митровдан), Грекулићи (Грекулешти, 3 к., Св. Никола), Барбојевићи (Барбојешти, 8 к., Петковица) и Бугарчићи (Бугарешти, 9 к., Св. Никола). Кошовљани (12 к., Св. Јован) су из Косова у Бугарској. Унгурјани (8 к., Св. Тодор) су из "Арђала" (Ердеља).

              Родови досељени у 19. веку:

              Праховљани (3 к., Петковица) су из Прахова. - Радулешта (4 к., Св. Арханђео) дед је дошао из Пристола у Румунији. - Ђурићи (4 к., Св. Врачи) су из Кичева. - Новазаревићи (5 к., Св. Никола) су из Прахова. - Царани (12 к., Петковица) су из "Влашке". - Владићи (9 к., Св. Арханђео) су из неког села у околини. - Шишковић (1 к.), Магурјановићи (4 к.) и Флочићи (3 к.) су пореклом из "Влашке", а овде су се доселили из Србова. Сви славе Петковицу. - Пачићи (3 к., Митровдан) су из Купузишта. - Анђелићи (3 к., Св. Никола) су из Србова. - Јанковићи (4 к., Петковица) су Цигани ковачи из околине. - Фајдићи (3 к., Петковица) су из Кобишнице. - Глогођановићи (2 к., Велика Госпођа) су са "Острова" (Велико Острво). - Усти (3 к., Св. Никола) су из Буковче. - Јовановићи (2 к., Св. Никола), трговци су из Гостивара