26. Србово. (Испитивано 1912, 1914 и 1920 године) - Мањи део хатара захвата северозападни део велике дилувијалне дунавске терасе, на којој су села Буковча и Кобишница, а већи је северно у равници све до пута Неготин-Радујевац. Мали је број кућа на Осоју (Дос), стрмој и јако песковитој терасиној страни, а остале су испод ње у равници код Баре (Лак) испуњеном рогозом и другим барским биљем. У Бару се уливају извори и Самариновачка (Дупљанска) Река, која кроз њу протиче и приликом јачег надоласка плави неке њиве.

           Село обилује јаким изворима, који се зову: Извор, Ревенка, Студена и Лесковац. На најјачем и безименом, који је у средини села, подигнута је воденица са ваљавицом. Мало кућа узима воду из бунара.

           Њиве и ливаде су на местима: Пољана (Појане), Чајна, Огрез, Блато (Лак), Дубрава (Думбрава), Влачег, Бивољарска Унија и Капуђал. Утрине су Луг (Лунка), Честак и Жапка.

           Село је збијеног типа, са кућама размакнутим по 15-40 м. Подељено је у крајеве: Горњи Крај или Дељани (Дел-Ђал) и Доњи Крај или Ваљени (Ваље). У селу је испитано 26 родова са 140 кућа.

           Гробље је јужно од "села" на брду Кесин Брег.

           Указом 1899 г. село је прозвано Србово, а дотле се звало Србовлах, што је, веле, у њему поред потомака Срба било и Влаха, а док су били само Срби звало се Подгорин. Близу цркве је било гробље, које је остало од "Лаћина". Прича се да је на местима Лесковцу и Чајни било насеља, али од њих данас нема трага. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је, веле, из раније прошлости Србовлаха, а трагови од шанчева на Капуђалу су остали од Руса и Турака, из времена Устанка.

           Први је помен о селу на карти "Темишварски Банат", где је забележено под именом Szerbova, а 1736 год. у "Сербовлаш8 поп Преда у ен8рiе иматъ 60 кућа".1) Село Serbovlassi2) је записано и 1784 год., а помиње се и 1811 год.3) "Србовлашъ" је 1846 год. имао 113, 1866 год. 138, а 1924 год. 140 кућа4).

           Оснивање и ранија прошлост села су мало позната, али се прича да је овде било насеље и много пре од 200 година, а обновили су га његови стари становници, који су се "повратили из Аустрије", где су због "турског зулума" били избегли. Предање о растурању и обнављању села прибележио је крајем прошлог века тадашњи учитељ Пера Јовановић.

           У старо време село се звало Подгорин. Било је насељено чистим Србима. Кад је освајачка Турска заузела и овај крај Србије и становништву настали тешки дани, морали су, да би се спасли "турског зулума", потражити склоништа чак у "Аустрију", а Подгорин, као огорео пањ, остао је пуст. Али су отсељеницима у "Аустрији" настали још црњи дани, јер им је наметнуто још теже бреме на већ изнурена плећа, због чега заборавише на муке у постојбини и пожелеше да се врате у Подгорин. Прешли су Дунав, вратили се овде, али нису нашли ни трага од ранијег села; чак и река, која је текла поред њега, променила је свој ток. По повратку дуже времена су живели по бурдељима и земуницама и, да би овде могли остати и живети, променили су име селу и назвали га Србовлах. Ово су учинили по наговору румунских свештеника, који су тада дошли, а доцније због црквених обреда и мешања са повраћеним становништвом из "Влашке" примили су и "влашки" говор. По предању док је постојао Подгорин, у његовој су близини била насеља Лесковац и Радан, који су се такође растурили и становници Радана прешли у Радујевац и Самариновац.

           Најстарији родови, чији су преци, можда, становали у ранијем селу Подгорину - Балћани, Грозешћи и Радица (5 к., Св. Андреја) су један род. - Симиџије, Оћузићи и Бадоке (9 к., Петковица) су један род. - Ђуљешти (3 к., Петковица). - Фирујкићи (3 к., Св. Арханђео), имали су старо кумство у Буковчи.

           До 19. века, а после обнављања села, су се доселили:

           Барагановићи (Божићи, Крачуновићи), Лаудановићи и Миртиешти (12 к., Петковица) су један род. Преци су пре 200 година дошли из Балта Верђи у Румунији. Дед им је био "војник" Хајдук-Вељков". - Трику, Станку и Кришу (10 к.,Петковица) су један род; доселили се из "Влашке". - Џелатовићи (9 к., Петковица) су из "Бугарије". - Предићи, Чербу и Гицићи (10 к., Св. Никола) су један род; доселили се из "Бљувановца" (Вељкова). - Пенићи, Ђула, Беља и Капец (12 к., Св. Никола) су један род. Прачукундед Радул је из Раковице или Брегова у Бугарској. - Поповића (16 к., Св. Никола) предак, поп Јанко, је дошао из Балта Верђи или из Олте у Румунији. - Томићи (2 к., Петковица и Св. Никола) су из Ракитнице у Бугарској. - Греку (4 к.) из "Грчке".

           Родови досељени у 19. веку:

           Креасте (3 к., Петковица) су из Радујевца. - Островљана (5 к., Митровдан) прадед дошао са "Острова" (Велико Острво). - Уруков (1 к., Св. Андерја) дед је из "Влашке". - Балуце (4 к., Петковица) су из Радујевца, а пореклом су из "Влашке". - Флорикуце (2 к., Св. Никола) су из "Бљувановца", а пореклом су од Брегова. - Ковачевић (1 к., Петковица) је Циганин ковач, дошао из Кобишнице. - Негурићев (1 к., Св. Арханђео) отац је из "Џањева" (Душановац). - Флорића (1 к., Св. Арханђео) и Мишу (1 к., Св. Никола) су из Радујевца. - Фасуји (2 к., Св. Арханђео) су из "Џањева". - Богдан (1 к., Петковица). Отац дошао из "Циганаша" у Румунији. - Чока (1 к., Петковица) је из Мокрања, а пореклом је из "Влашке". -Лападатовића (1 к., Петковица) отац је из Буковче ушао у Оћузиће. - Поповић (1 к., Петковица) је из Душановца. -Чокотај (1 к., Петковица) из Радујевца. - Думитрашко (1 к., Св. Никола) је из Малајнице, а пореклом је "од Косова". - Ђорђевић (1 к., Св. Никола) је из Радујевца. - Белча (1 к., Петковица) и Питаревић (1 к., Петковица) су из Буковче. - Фурњига (1 к., Петковица) је из Кобишнице. - Бурћа (1 к., Св. Јован) и Аврамовић (1 к., св. Јован) су из Глоговице, а пореклом су из Чубре. - Брнец (1 к., Петковица) је из Самариновца. - Степановић (1 к., Петковица) је из Плавне, а пореклом је од Видина. - Абраши (2 к., Св. Арханђео) су из Глоговице, а пореклом из "Влашке". - Станковић (1 к., Св. Никола) је из Мале Јасикове, а пореклом је из "Влашке". - Нина (1 к., Св. Арханђео) је из Радујевца, а пореклом из "Влашке". - Димитријевић (1 к., Петковица) је из "Бугарије". - Магдић (1 к., Св. Никола) и Чибук (1 к., Петковица) су из Кобишнице.

           Црква слави и сеоска заветина је Спасовдан.