Власац
васкрс потопљеног локалитета, старог 9000 година!

Августа 2002. године, рибар из Доњег Милановца Момчило Ђорђевић нашао је више предмета на археолошком локалитету Власац, кога су воде Дунава потопиле 1971. године, а чији су виши делови били сада откривени услед ниског водостаја.

Нађене предмете рибар је предао Музеју општине Мајданпек, на чијој се територији локалитет налази. Мајданпечки Музеј извршио је током 2003. и  2004. године више рекогносцирања терена, а предмете је послао у Конзерваторски центар "Дијана" који ради при Народном музеју у Београду.

Конзервација је завршена с пролећа 2004. године, а промоција налаза приређена је на конференцији за штампу 15. маја, поводом међународног Дана музеја.

Власац се налази на око 13 км узводно од Доњег Милановца, односно око 3 км низводно од археолошког локалитета Лепенски Вир. Датован је у мезолитик (VII миленијум пре нове ере).

Увод у познавање локалитета Власац

 

У позно лето 1970. године, када су радови иа истраживању споменика културе у Ђердапу и на изградњи хидроелектране код Гвоздених врата привођени крају, геолог др Јелена Марковић-Марјановић открила је на обали Дунава, испод профила терасе Власац, неколико облутака са траговима окера и већи број алатки од камена, кости и рога. Већ на први поглед било је јасно да ови предмети потичу из ранохолоценског времена и да се ближе везују за налазе са Лепенског Вира, који су тада представљали усамљену појаву у праисторији југоисточне Европе. Стога је Власац оцењен као изузетно значајно археолошко иалазиште; истраживање овог локалитета није се могло одгађати јер се знало да ће се већ у 1971. години тераса Власац наћи под водама Ђердапског језера. Одмах се приступило послу: Републичка комисија за научна истраживања и заштиту споменика културе и природе у Ђердапу донела је одлуку да започну археолошка истраживања Власца, а руковођење је поверила ауторима ове књиге.

Већ у јесен 1970. године на Власцу је истражена површина од 432 м2. Испод густог сплета купина и дебелих наслага сипара откривен је и испитан културни слој са остацима разноврсних станишта, бројним гробовима и обиљем покретних археолошких налаза који су показали да је Власац кључно археолошко налазиште из ранохолоценског времена на подручју Ђердапа и један од најзначајнијих мезолитских локалитета у југоисточној Европи. Стога су истраживања иастављена и 1971. године, када је, испред претећих вода Ђердапског језера, спасена и систематски испитана површина од 208 м2.

Аутори ове књиге још се живо сећају бројних тешкоћа које је наметао убрзани рад на терену, често и када су временске прилике биле крајње неповољне за археолошка истраживања, али исто тако и подршке и свестране помоћи коју су им пружили бројне колеге и институције, посебно њихови најближи сарадници на терену - група студената археологије, архитектуре и геодезије. Они су за кратко време, за непуна четири месеца, открили и обрадили 43 стамбена објекта, 87 гробова и више од 35 000 археолошких предмета. Овај велики посао, предано и са љубављу, обавили су: Александар Бачкалов, Зоран Симић, Благоје Говедарица, Владимир Лековић, Мила Поповић, Бора Димитријевић, Миодраг Сладић, Бисенија Витошевић, Нада Кугић, Жика Матејевић, Јован Петровић, Небојша Стефановић, Жика Ђукић, Драган Стојановић, Јован Узелац, Спасе Поповски и Борисав Станковић.

Из књиге: Драгослав Срејовић, Загорка Летица, ВЛАСАЦ – МЕЗОЛИТСКО НАСЕЉЕ У ЂЕРДАПУ, Том 1, Археологија, САНУ, Београд, 1978.

Странице припремио Паун Ес Дурлић, маја 2004. године

 
Налазач и околности налаза Ulaz/Enter
Налази и документација Ulaz/Enter
Рекогносцирање терена Ulaz/Enter
Конзервација Ulaz/Enter
Промоција на конференцији за штампу Ulaz/Enter
Медијски одјек промоције Ulaz/Enter
Излагање предмета Ulaz/Enter

Власац у научној литератури

Ulaz/Enter
Стручна и научна литература о новим налазима са Власца Ulaz/Enter

Mailto ...

© Maj 2004, Muzej u Majdanpeku

Upgrade 15-02-2009

Designdurlic

Free Counters