Kartica sela:
Beljajka Belaĭka [109]

(m. sg.) Belaĭśan • (m. pl.) Belaĭśeń • (f. sg.) Belaĭśană • (f. pl.) Belaĭśeńe • Centralni Vlasi • Munćeni • Narečje: subbanatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pi đi ń ś ź

BELJAJKA (554 st.), ratarsko-stočarsko (45,8% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, na dolinskim stranama Prnjavora (Dubnice), leve pritoke Resave, u podnožju Golog (319 m) i Česminog brda (365 m), 2 km istočno od starog puta Despotovac-Ćuprija, 8,5 km južno od Despotovca. Površina atara iznosi 1.200 ha. Po predanju, naziv se trojako tumači: pedološkog je porekla - od bele zemlje; potiče od beljikove kore gore (šume, koje je na mestu današnjeg sela nekada dosta bilo); i po događaju - belaju, koji je ovde snašao Turke. Prostorno se razvija u visinskom pojasu 220-360 m. Deli se na grupe srodničkih kuća (Buzernići, Nedeljkovići, Perići, Brndošani i dr.). Osnovana je na mestu nekog starog naselja (ostaci starog posuđa, oružja, značajno srednjovekovno zdanje Bela Crkea i sl.), najverovatnije, početkom XVIII v.: kada se naseljavaju meštani Vojnika, poreklom iz Erdelja. Prvih decenija XIX v. ima 43 kuće (1819), a po oslobođenju od Turaka 135 kuća i 747 žitelja (1892). St. je pravoslavno (slavi Sv. Nikolu, Sv. Jovana, Petkovicu, Sv. Aranđela, Sv. Đorđa i dr.; litije Spasovdan), preovlađujuće srpsko, doseljeno u XVIII i XIX v. iz Erdelja, Crne Reke, okoline Prilepa i drugih krajeva, a ima i drugih nacionalnosti (Vlasi, Makedonci, Rumuni i dr.). Indeks demografskog starenja (i$) kreće se u rasponu od 0,7 (1961) do 0,9 (1991). Pravoslavna "Bela crkva" posvećena Rođenju Bogorodice, izgrađena u XV v., proglašena je kulturnim dobrom 1969. (restaurirana 1994/95). Električnu energiju dobija 1952, telefonske veze 1988, a vodosnabdevanje je individualno (sopstveni vodovodi - 81,1% domaćinstava, kopani bunari i dr.). Ima četvororazrednu OŠ (počela sa radom 1865), dom kulture, spomen-ploču borcima palim u II svetskom ratu (postavljenu 1948), MK, privatnu veterinarsku ambulantu, benzinsku pumpu, magacin Zemljoradničke zadruge "Sloga" iz Despotovca i dr. Stari rudnik mrkog uglja prestao je sa radom 1950. god. Veliki ekonomski značaj nmaju ovčarstvo, proizvodnja pšenice, kukuruza, povrća i krmnog bilja.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Beljajka
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
86 553 706 0 706 100 601 12 589 98 251 196 - -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
razbijeno brdski 220 220-365 1200 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Resava

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 287

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź